MARKO ĐURIŠIĆ

Socijaldemokratska stranka

Rođen 02.11.1968. u Beogrаdu.

Po zanimаnju inženjer informatike.

U politici aktivan od uvođenja višestranačja 1990. kada se učlanio u Demokratsku stranku. Aktivno učestvovao u svim kampanjama u Srbiji i nekoliko u regionu. Dva puta izabran na većinskim izborima za odbornika u skupštini grada Beograda 1996. i 2000. godine.

Šesti put je izabran za narodnog poslnika u Narodnoj skupštini Republike Srbije nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. godine.

Oženjen suprugom Ivanom. Otac dve ćerke.

Osnovne informacije

Statistika

  • 279
  • 0
  • 243
  • 25
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom

odgovoreno za 3 meseca i 26 dana i 3 sata

Molim vas za pojašnjenje. U ovom Predlogu zakona se vise ne piminju zene koje rade preko ugovora o privremeno povremenim poslovima, taj deo je izbrisan i vise se ne pominje ili se nalazi u nekom drugom predlogu nekog treceg propisa?? Ili to vise nije ni bitna kategorija zena!??? Meni još traje...

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 1 godina i 17 dana i 9 sati

PITANJE ZA POSLANIKE Socijaldemokratske stranke: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 23.05.2017.

Hvala.

U članu 2. se definiše da Republika Srbija postaje garant po ovom zakonu za zajam koji se uzima po sporazumu o zajmu i govori se na više mesta o sporazumu o zajmu, a narodni poslanici nisu u mogućnosti da vide taj sporazum.

Ono što smo tražili u raspravi načelnoj od ministra je da se poslanicima dostavi taj sporazum. Ministar Vujović je rekao da ne vidi nikakav problem da dobijemo taj sporazum. Međutim, do dana današnjem mi ga nismo dobili, a nažalost naš amandman, koji doduše ide kasnije, da sporazum bude deo ovog zakona, Vlada nije prihvatila.

Mislimo da mi ovde bi bili neodgovorni ako bi dali garanciju i prihvatili ovaj zakon bez mogućnosti da vidimo sporazum. To što se u obrazloženju zakona navode neki delovi sporazuma za nekoga je možda dovoljno, ali ja mislim za većinu da nije i ne vidim nijedan razlog zašto do kraja makar ove rasprave ne dobijemo taj sporazum, da vidimo sve detalje, one koji su navedeni u obrazloženju, kao i one koji nisu navedeni u obrazloženju. Očigledno je iz ove rasprave prethodna dva, tri dana da nije situacija baš tako sjajna i da upravljanje EPS-om ima ozbiljne probleme.

Slušali smo o tome kako je početa reorganizacija, verovatno posle nekoliko godina boravka visoko-plaćenih konsultanata došli smo do epohalnog rešenja da u EPS umesto 600 direktora imamo sedam. Sada taj podatak očigledno bi trebao sve nas da oduševi i da mi kažemo bravo, ali postavlja se pitanje – posao tih 600 direktora ko danas obavlja, ko su ti ljudi i da li oni imaju znanje za taj posao.

Očigledno je, na osnovu rezultata EPS-a u proizvodnji struje, što je primarna delatnost EPS-a, a EPS je, evo da ponovim, rekao je malopre kolega, u martu mesecu proizvela 22,9% manje električne energije, nego u martu 2016. godine. Znači, očigledno je da su rezultati katastrofalno loši. I ako pratimo tu logiku, mislim da je bolje da vratimo onih 600 direktora, ako će se proizvodnja struje vratiti na nivo iz 2016. godine.

Ova rasprava mora da se vodi u tom kontekstu. Mora da se vodi u kontekstu šta još nije urađeno, a vezano je za poboljšanje zdravlja i ekoloških uslova u Obrenovcu. Imamo kredit odobren od Japanske investicione banke još 2011. godine, potpisan 2013. godine, koji treba da od 200 miliona dolara za odsumporavanje štetnih gasova koji izlaze iz Termoelektrane A. Do danas realizacija tog posla nije krenula, četiri godine pošto je potpisan ugovor.

Koje penale plaća Republika Srbija za ne povučena sredstva, a potpisana? I da li je to pokazatelj brige o zdravlju građana Obrenovca? Šta mi radimo kako bismo ispunili uslove iz evropske Direktive o emisiji štetnih gasova iz velikih kotlova? I da li ćemo, pošto očigledno nećemo ispuniti ta pravila koja smo sami prihvatili da ćemo ispuniti do početka sledeće godine, u narednih pet godina morati da ugasimo tri ili četiri bloka na Termoelektrani? I u kakvoj ćemo poziciji onda bezbednosnoj, ekonomskoj, svakoj drugoj biti, ako ti blokovi prestanu sa radom 2022. godine?

To su ozbiljne teme, nažalost, ovde danas nema ni ministra energetike i prethodnih dana nismo mogli da dobijemo nijedan odgovor na to pitanje. Slušali smo priče o velikoj reformi, rekonstrukciji, tranziciji koja se radi, ali rezultat te tranzicije je katastrofalan – 14% manje u prvom kvartalu, s tim da je u martu mesecu 22,9% proizvedeno struje manje nego pre godinu dana. Mart nije bio najhladniji mesec. Hladnija je zima bila 2011, 2012. godine nego što je bila ova zima, pa tada nije bilo tih i takvih padova električne energije i iskopavanja uglja. Očigledno je da su nesposobni kadrovi koje je SNS doveo pre svega na rukovodeća mesta u sistemu EPS-a, oni se možda danas ne zovu direktori, nego imaju neko drugo moderno ime, ali očigledno svoj posao ne umeju da rade. Posledice toga su katastrofalne. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 23.05.2017.

Pošto nemamo sporazum, onda ne može da pročitamo i da budemo upoznati sa svim detaljima, ali hajde da pogledamo ono što stoji u obrazloženju Vlade. Ako je kolega krenuo da govori o nekim uslovima, mogao je makar da bude dosledan i da ih pročita do kraja. Znači, kamata je 0,8%, ali postoji „front end fi“, kako je rekao ovde ministar. Znači, jednokratna naknada koja se plaća na početku od 0,75%. Pa, postoji i kamata od 0,25%, ako se sredstva ne povuku na vreme. Pošto nemamo sporazum, ne znamo koje je to vreme, koje su to tranše i, s obzirom da imamo očiglednu neefikasnost u realizaciji projekta od strane rukovodstva EPS, da li će se i ta kamata zaračunati.

Ovako kada bi građanin otišao u banku i dali mu ovako definisane uslove kredita, on bi rekao – izvinite, imam zakon, po zakonu vi ste dužni da mi izračunate efektivnu kamatnu stopu. Onda bi građaninu banka izračunala i ovo ne bi bilo 0,8%, nego bi bilo 1,55%, plus ova kaznena zatezna kamata u odnosu na nepovlačenje sredstava. To je prava kamata i to su pravi troškovi. Da imamo sporazum, mogli bi da vidimo i koliko će biti plaćeno za konsultantske usluge. Nešto o tome je govorio i ministar, ali nam nije dao sporazum da vidimo tačno koliko kome plaća ta sredstva. Onda bi, računajući to kao efektivnu kamatnu stopu, ja verujem to naraslo preko 2%. I dalje je to dobro, ali nemojte ovde da govorite stvari do pola, nego recite do kraja i donesite nam sporazum da možemo da vidimo sve, da bi mogli da damo podršku. Sporazum je ministar najavio, rekao je da nema ništa sporno, ali se posle toga izgubio i on, a sporazuma nema.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 23.05.2017.

Žao mi je što nemate isti aršin, pa ako je ministarka govorila duže od dva minuta mogla je i prethodna koleginica da završi rečenicu.

Ministarka je rekla kako nema provizije u ovom poslu. Sada mi možemo da govorimo o terminologiji, ali evo šta piše ovde. „Provizija za organizovanje posla je 0,75% iznosa zajma i plaća se jednokratno.“ Provizija. Ministarka, nemojte da se smejete, tako piše ovde. Provizija. Provizija na neiskorišćeni iznos zajma je 0,25% godišnje. Znači, troškovi kamate i provizije na neiskorišćeni iznos zajma biće plaćeni polugodišnje, 30. juna i 30. decembra. Znači, vi ovde ste koristili termin „provizija“.

Ja govorim, da se ne bi mi ovde gađali terminima, znači mi tražimo da vidimo sporazum, da vidimo tačno koliko se šta, kada, kome i za šta plaća. Onda ovde kada diskutujemo, ono što tražim od Vlade, ja sam laik, priznajem, ali znam kao građanin dovoljno da kamata nije samo 0,8%, nego da ima i drugih troškova koje građani, po zakonu, kao građanin kada ode u banku, mora da mu se obračuna i da mu se pokaže kao efektivna kamatna stopa, da bi on znao koliko ukupno plaća više u odnosu na pare koje dobija na ime kredita. To svaki građanin koji ode u banku ima pravo po zakonu da zna.

Mislim da mi ovde kada dajemo garanciju, a to je pitanje jednog broja kolega ovde – zašto država Srbija mora da daje garanciju jednoj firmi koja, kako vi kažete, ima 500 miliona na računu, koja ima, ne znam, imovinu vrednu nekoliko milijardi evra? Zašto država Srbija mora da daje garanciju za ovaj kredit, zašto samo preduzeće ne da garanciju? To su pitanja za ovu raspravu i ona su sva ja mislim na mestu i zaslužuju odgovor pre glasanja o davanju garancije.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2017.

Hvala, predsedavajuća.

Postavio bih pitanje predsedniku Vlade, dok je još u mandatu, ministru spoljnih poslova, ministru unutrašnjih poslova, ministru odbrane i ministru za trgovinu. Svima njima zato što je u njihovoj nadležnosti izdavanje dozvola kod izvoza naoružanja iz Srbije.

Povod za moje pitanje su novinski članci i izveštaji da je oružje proizvedeno u Srbiji konkretno teški puško-mitraljezi, „Kojot“, koji su proizvedeni u Srbiji, našli su se u Siriji u rukama boraca islamske države. Mi smo, poštovane kolege poslanici, ako ste obratili pažnju danas, upravo danas dobili, u skladu sa Zakonom o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme, izveštaj za 2015. godinu. U tom izveštaju možete da vidite da je Republici Bugarskoj izdata dozvola od strane svih ovih po proceduri koji učestvuju svi ovi ministri u vrednosti 101 milion dolara, a da je realizovano 21 i 490 hiljada i da su zemlje koje su krajnji korisnici izvoza iz Srbije, pored Republike Bugarske i Republika Uganda, Kraljevina Saudijska Arabija, Demokratska Republika Kongo, SAD, Savezna Republika Nigerija i Republika Francuska.

Očigledno da sistem koji je uspostavljen u Republici Srbiji za kontrolu izvoza naoružanja nije dobar, jer naoružanje koje se proizvodi u Srbiji ne završava u rukama onih kojima je bilo namenjeno.

Moje pitanje za premijera je – šta Vlada i šta svako pojedinačno od ovih ministara radi da bi se sistem unapredio i da se ovakve stvari više ne bi dešavale?

Ne govorim ovo samo zato što Srbija na ovaj način proizvodi i narušava bezbednost u svetu. Nažalost, u sukobima u svetu, oružje sa koje god strane da dolazi, se dobro plaća i ne mislim da Srbija treba da bude korisnik toga i da pravimo zaradu i profit na nečijoj nesreći.

Srbija u izvozu naoružanja, i to stalno slušamo, ima veliki potencijal. Iz godine u godinu se izvoz naoružanja povećava i čujemo da je Vlada najavila, premijer, izabrani predsednik, kako god, najavila je velika ulaganja u namensku industriju – 74 miliona evra samo u ovoj godini. Ali, ovakvim odnosom rizikujemo da dođemo na crnu listu, rizikujemo da oružje koje se proizvodi u Srbiji ne može legalno da se izveze i ne može da dođe na ona tržišta kojima je namenjeno i time direktno ugrožavamo ovu privrednu granu i veliki broj ljudi koji radi u njoj.

Znam da je kraj mandata ove Vlade i da će Vlada u Srbiji uskoro pasti, i ne znam da li će ministri imati vremena, trebalo bi makar u narednih 15 dana da mi daju odgovor na pitanje - šta rade kako bi se stvari unapredile, kako bi sprečili da u narednim godinama, nedeljama, čitamo kako oružje iz Srbije završava nelegalnim putem na raznim ratištima u svetu? Ovo je važno pitanje i za ove sadašnje ministre i premijera i za budućeg premijera ili ministre koji dođu na čelo ova četiri ministarstva. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.04.2017.

Hvala, predsednice.

Postavio bih pitanje ministru energetike, gospodinu Antiću, vezano za situaciju u EPS.

Da li je istina da je država Srbija od početka ove godine uvezla električnu energiju u vrednosti više od 50 miliona dolara? Da li je istina da je EPS u februaru mesecu ove godine proizvela 12,5% manje električne energije nego u istom mesecu 2016. godine? Da li je istina da je EPS proizvela samo 55% od planirane proizvodnje električne energije u martu mesecu ove godine? Da li je istina da je od početka marta 1/2 kapaciteta Termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu van pogona, ne zato što su u pitanju samo planirani remonti, već nesposobnost rukovodstva EPS? Da li je Kolubara proizvela, odnosno iskopala svega 70% planirane količine uglja u martu mesecu ove godine i da li je zbog toga danas na zalihama Termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu svega 44% planiranih količina uglja?

I, da li je moguće da čovek koji je već 13 meseci, protivno zakonu koji je usvojila ova Narodna skupština, vršilac dužnosti generalnog direktora EPS, gospodin Grčić, kandidat u najužem krugu kandidata za izbor novog direktora EPS? Da li je on ili neko drugi od rukovodioca EPS-a odgovarao za falsifikovanje računa za električnu energiju koju su građani Srbije dobili u januaru mesecu i koje je lično on prvo negirao da su falsifikovani i da postoji bilo kakav problem, a tek kada je predsednik Vlade reagovao i rekao kako su se eto neki građani požalili njemu, vršilac dužnosti direktora, gospodin Grčić i po svojoj prilici novi direktor, generalni direktor EPS-a tek onda reagovao i navodno priznao grešku EPS-a i pokušaj manipulacije sa računima za električnu energiju.

Elektroprivreda Srbije je najvažnije državno preduzeća i uopšte preduzeće u Srbiji i ovako neodgovorno ponašanje ljudi koji ih vode, uz očigledan blagoslov i predsednika Vlade i ministra Antića imaće dugoročno negativne posledice na privredu i na sveukupan razvoj Republike Srbije. Da li ministar Antić ima nameru da na bilo koji način reaguje ili ne?

Drugo pitanje, postavio bih premijeru Aleksandru Vučiću, da li će doći danas u 18,00 časova u Hercegovačku ulicu u Savamaloj da kaže građanima koji će se tamo okupiti ko su kompletni idioti koji su pre godinu dana srušili tri objekta i suspendovali državu Srbiju na nekoliko sati. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 20.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 16.04.2014 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 09:27