MARKO ĐURIŠIĆ

Socijaldemokratska stranka

Rođen 02.11.1968. u Beogrаdu.

Po zanimаnju inženjer informatike.

U politici aktivan od uvođenja višestranačja 1990. kada se učlanio u Demokratsku stranku. Aktivno učestvovao u svim kampanjama u Srbiji i nekoliko u regionu. Dva puta izabran na većinskim izborima za odbornika u skupštini grada Beograda 1996. i 2000. godine.

Šesti put je izabran za narodnog poslnika u Narodnoj skupštini Republike Srbije nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. godine.

Oženjen suprugom Ivanom. Otac dve ćerke.

Osnovne informacije

Statistika

  • 319
  • 18
  • 299
  • 25
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 mesec i 22 dana i 23 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom

odgovoreno za 3 meseca i 26 dana i 3 sata

Molim vas za pojašnjenje. U ovom Predlogu zakona se vise ne piminju zene koje rade preko ugovora o privremeno povremenim poslovima, taj deo je izbrisan i vise se ne pominje ili se nalazi u nekom drugom predlogu nekog treceg propisa?? Ili to vise nije ni bitna kategorija zena!??? Meni još traje...

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 8 dana

PITANJE ZA POSLANIKE Socijaldemokratske stranke: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.10.2017.

Hvala, predsedavajući.

Moje pitanje je za ministra unutrašnjih poslova, gospodina dr Nebojšu Stefanovića. Naime, da li je on svesno ili nesvesno dovodio građane u zabludu pre šest meseci kada je za vreme protesta, koji su posle predsedničkih izbora u Beogradu spontano bili organizovani, izjavio da nikakve mere protiv učesnika protesta neće biti preduzimane, da je Srbija demokratska zemlja i da svako ima pravo da izražava svoje nezadovoljstvo?

Rekao je da policija nema nameru da povredi bilo koga na bilo koji način, pa i kod ovih neprijavljenih skupova, ali da policija nije u stanju da zaštiti građane jer je protest nenajavljen. Šest meseci posle ove njegove izjave, pošto su protesti trajali mesec dana, bili su mirni i demokratski, završili su se kako su se završili, javnost Srbije je upoznata da su mladi ljudi koji su bili na tim protestima dobili prekršajne prijave i treba da se pojave kod sudije za prekršaje zato što su kršili Zakon o javnom okupljanju.

Zato, postavljam pitanje ministru Stefanoviću – da li je on svesno ili nesvesno izneo neistinu kada je rekao da nikakve mere protiv građana koji su se skupljaju tada na ulici neće biti preduzimane? Nažalost, ja verujem da je to uradio svesno, jer nije prvi put da ministar Stefanović ne govori istinu. Ne govori istinu kada kaže da ne zna ko su kompletni idioti iz Savamale…(Isključen mikrofon)

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.10.2017.

Hvala vam, potpredsedniče.
Znači, ministar Stefanović svaki dan izlazi u javnost i daje određene izjave. Problem je što posle izvesnog vremena mi vidimo da njegove izjave nisu bile istinite. Postavlja se onda pitanje – na koji način građani Srbije treba da reaguju kad čuju neku izjavu ministra Stefanovića? Da li treba da budu zabrinuti kada on kaže da se država uspešno bori protiv kriminala i korupcije i da ima rezultate, a onda posle nekoliko meseci ili nedelja se vidi da tih rezultata nema? Kad kaže da je stanje na ulicama Srbije mirno, a onda vidimo ubistva u mafijaškom stilu? Kada kaže da će se policija obračunati sa najvećim kriminalcima, dilerima droge, a onda vidimo da se oni puštaju na slobodu? Kad kaže da će se država obračunati sa huliganima u sportskim klubovima, a onda vidimo da nema snage da se država obračuna sa huliganima, verovatno zato što je u nekom posebnom odnosu sa njima?
Jako su ozbiljne stvari. Građani Srbije plaćaju visoku cenu, ugrožena im je lična bezbednost zbog ovakvog postupanja pre svega ministra unutrašnjih poslova. Ministar unutrašnjih posla je kada je policija došla u sedište jedne političke organizacije rekao da to nije istina, a onda posle nekoliko sati se videlo da je istina jer se pojavio video snimak.
Možda je moje pitanje bilo retorično, da je on bio svestan ili nesvestan kada je izgovorio ovo što je izgovorio. Očigledno je da svakodnevno i ministar Stefanović i drugi članovi Vlade i predsednik Republike obmanjuju građane Republike Srbije. Zato ovaj parlament ovde i ovaj mali deo postavljanja pitanja služi da građanima Srbije ukažemo na sve one laži koje im se svakodnevno serviraju od vrha srpske države.
(Srbislav Filipović: Kako ćemo ovo da pošaljemo? Kako će da odgovori na ovo pitanje?)
(Marko Đurišić: Ćuti, konju.)

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2017.

Hvala, poštovani potpredsedniče.

Poštovani ministri, evo ni na kraju jučerašnjeg drugog dana u Skupštini, kada smo slušali od strane dva ministra, obrazlaganje po dva predloga zakona, ni danas u toku ove rasprave nisam uspeo da shvatim na koji način su ova četiri zakona međusobno povezana, i rešenja u njima su takva da ona mogu zajedno da se raspravljaju. Naravno da to nije slučaj, nemaju nikakve veze jedan sa drugim, ali je bilo potrebno skratiti vreme rasprave u parlamentu, onemogućiti poslanicima da govore ono što smatraju da je potrebno reći o ova četiri zakona.

Time se nastavlja jedna loša praksa i očigledno je da ni ovi zakoni tu praksu neće promeniti, iako je u medijima, i dobro je ministar Ružić to primetio, bilo najave da se ovaj zakon o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, da će obuhvatiti i edukacije funkcionera, on je jasno rekao da to nije slučaj. Ali, ja mislim da je to neophodno. Ako pogledamo ponašanje predsednice parlamenta, koja se ovde izdirala na sekretara Skupštine i izbacivala napolje, ili jednog gradonačelnika Subotice, koji svom saradniku preti čupanjem grkljana, postavlja se pitanje da li je njima potrebna obuka i edukacija kako bi mogli da budu ljubazni, jer je ljubaznost jedan od ciljeva koje je ministar, kada je navodio zašto je potrebna Nacionalna akademija za javnu upravu, on je naveo ljubaznost kao jedan od ciljeva. Mislim da nam je ta ljubaznost potrebna od najviših funkcionera i mislim da je šteta što oni neće biti u ovim programima obuke i edukacije, ili makar koučinga, ako ništa drugo, da bi izbegli ove situacije u budućnosti.

Ministar LJajić je tu diskusiju sinoć zaključio, i mene je obradovalo donošenje zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, jer je to dobro za našu privredu, za građane, da polako hvatamo korak sa novim tehnologijama.

Mislim da je malo preterano reći da je revolucionarna usluga koja će, ukoliko se ovaj zakon usvoji, usluga kvalifikovanog elektronskog potpisa, biti uvedena. Revolucionarno znači nešto prvi put, nikad viđeno, možda nije u našoj zemlji, neke druge stvari su nikad viđene u našoj istoriji do sada bile, nevezano za ovu stvar. Ali, mislim da postoje mnoge zemlje koje su daleko odmakle u ovim uslugama, i ono što je dobra strana ovog našeg kašnjenja što možemo da pokupimo sva dobra iskustva i da, da kažem, većom brzinom, brže uhvatimo korak i smanjimo to zaostajanje koje postoji.

Ono što je mene uplašilo na kraju njegovog izlaganja, kada je rekao kako će biti sprovedeni, da kažem, tenderi za izbor pružaoca usluga u ovom elektronskom posredovanju. Tu je, moram da priznam, mene uhvatio strah. Uhvatio me strah od toga znajući kako ova Vlada već pet godina radi. Koji će to ljudi i kako dobiti priliku da pružaju usluge u jednoj ovako važnoj i osetljivoj stvari, da imaju pristup podacima građana.

Zamislite, mi imamo danas ugledne građane, koji nisu umeli da sačuvaju svoju ličnu kartu, neko im je kažu uzeo lični kartu, pa otvarao firme na njihovo ime. Zamislite sada elektronski potpis. Kako to može neko lako onda da dođe u posed nečijeg tuđe elektronskog potpisa i recimo, opet osnuje firmu, uzme neki kredit, zaduži se za milione, posle kaže – nisam ja, ukrali mi. Kako ćemo mi ministre, znajući ovu Vladu, njene kapacitete, njen način rada, to da sprečimo? To je moja velika bojazan.

Drugo, jedan primer, u svetu šta se dešava kada date da neka privatna firma bude, recimo, pružalac neke usluge. Ne znam da li ste pratili pre, čini mi se dva tri meseca, bio je skandal u Švedskoj. Firma koja je tamo radila usluge za Ministarstvo odbrane Švedske, promenila je vlasnika, taj vlasnik je onda neke poslove autsorsovao, i onda su ljudi iz Srbije došli do podataka, osetljivih, zaštićenih podataka vezanih za Švedsko ministarstvo odbrane, imena pilota, vojne snage. Ogromni podaci bili su u rukama neovlašćenih lica, i to baš u Srbiji, igrom slučaja. Koji je bio epilog toga? Epilog toga je bila ostavka ministra odbrane.

Sada, ministre LJajiću, da li ste vi spremni usvajanjem ovog zakona, da dovedete sebe u situaciju da date ostavku? Vi, sa najdužim ministarskim stažom u Srbiji, ne mogu da zamislim da date ostavku. Nadam se da ste svesni rizika koji preuzimate, modela gde će se ove usluge davati preko raznih tendera, akreditacija, kako god, privatnim kompanijama, jer tu se neke stvari dešavaju, kao što se ovo desilo u Švedskoj. Oni tamo sigurno imaju sistem već duži niz godina nego mi u ovom elektronskom poslovanju, elektronskim potpisima, i sve drugo, pa su se te neke stvari desile. Tako da, pazite se u budućnosti, i obratite pažnju kako se ovaj zakon primenjuje, da ne biste došli u situaciju da neko kaže da treba da podnesete ostavku.

Sada, da se vratimo na ovaj prvi zakon o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu. Meni je, čitajući ovaj zakon i slušajući ovu raspravu do sada, potpuno nejasno čemu ovaj ovako pretenciozan naziv - Nacionalna akademija za javnu upravu. Čovek bi očekivao sada to će da se formira neka važna ustanova, obrazovaće stotine i stotine kadrova. Ovo je praktično, preimenovanje uprave na jedno telo Vlade koje bi moglo da se zove telo za akreditaciju instruktora za obuke, za pravljenje programa. Naziv Nacionalna akademija je, po meni, potpuno neprimeren, o onome što ovaj zakon donosi i koje novine uvodi.

Čitajući ovaj zakon, sve vreme mi je ovako svetlelo, kao što svetli ova novogodišnja rasveta u Beogradu, pred očima, NALED, NALED. Znači, čitajući ovaj zakon, vidi se da je ovaj zakon pisan van Vlade. Verujem ministre, vi ste tu od kraja juna meseca, koliko je to, četiri meseca, tri meseca, da je ovaj zakon napisan pre nego što ste vi došli u ministarstvo ili možda i posle.

Zašto ovo kažem? Imam običaj da čitam i ove delove obrazloženja zakona, pa sam tako ustanovio da Vlada ima vremeplov. Evo, opet dokaza. U Zakonu o državnim službenicima piše da je radna verzija zakona data na uvid javnosti 12. decembra 2017. godine, znači tek za dva meseca. Znači, ja kažem da u Vladi neko ima vremeplov, jel vi odete u budućnost pa date zakon tek za dva meseca u javnu raspravu. Naravno da je to greška ministre i naravno da, i ja pozdravljam nameru da se obukom ljudi koji rade u ministarstvima ovakve greške smanje, da ne bi imali ovakve rasprave u parlamentu, ali je neobično pročitati ovako nešto.

Povedite računa, jer ste vi odgovorni za ceo tekst ovog zakona i onaj deo obrazloženja i sve drugo, šta tamo piše. Tamo pišu još neke interesantne stvari. Piše, mene je interesovalo koliko će sve ovo da košta? Piše da će troškovi za 2018. godinu za Nacionalnu akademiju iznositi 31 milion dinara za 30 zaposlenih. Zatim, pet miliona dinara za naknade članova Programskog saveta i stručnih tela, kojih treba da bude do deset i da ta stručna tela imaju od tri do pet članova. Znači, sve ove ljude, 30 do 50, plus 15 članova Programskog saveta, imenuje jedan čovek, direktor Nacionalne akademije, za koga, moram da se složim sa kolegom Pavlovićem, u zakonu ne stoji na koji način se bira. Vi ste rekli da će biti imenovan od strane Vlade na pet godina, po nekim drugim zakonima verovatno, ali ovde u zakonu ne stoji.

Znači, taj čovek, jedna osoba će za 50, 70 ili 65 ljudi odrediti da budu članovi Programskog saveta na neodređeno. Ono što je naša velika zamerka, jeste što članovi Programskog saveta nemaju trajanje mandata. Ne kaže se na koliko se biraju, kaže se samo da ih bira i razrešava direktor, ali ne znamo na koliko. Da li je to doživotno? Još ovih 50 ljudi u stalnim telima, ti svi ljudi će potrošiti 2018. godine, tako je najavljeno ovde, videćemo kada dođe budžet, pet miliona dinara. Onda, za sve programe obuka je predviđeno 11 miliona dinara. Zamislite, znači za obuku 200 i ne znam koliko hiljada ljudi, koliko treba ovim zakonom da se otvori mogućnost, naravno neće svi u jednoj godini proći edukacije i sve to.

Znači, vi ste predvideli 11 miliona samo za naknade ovih pedesetak ljudi koje imenuje isključivo, ponavljam, direktor, bez jasnih kriterijuma, bez kriterijuma, recimo, ko predlaže ove državne službenike u članove saveta. Ko to predlaže, kako će on da izabere od desetina i desetina, od stotina hiljada ljudi u državnoj upravi, koji ispunjavaju zakonom propisane uslove, kako će on da dođe do ovih sedam ljudi koji su predviđeni da budu? Po nama je to mesto za korupciju, mesto za politički uticaj. Ocena da se ovim smanjuje politički uticaj na rad uprave ovde pada. Znači, upravo ta osoba ima ogroman uticaj da za 50 i nešto ljudi obezbedi da narednih godina primaju pet miliona dinara ukupno.

Onda, najveća stavka za uvođenje ove Nacionalne akademije je milion i po evra, kako kaže ovde, odnosno 186 miliona dinara za opremanje prostorija. Znači, desetogodišnji trošak rada Nacionalne akademije i više, 12 godina planiranih sredstava za rad članova saveta i komisija i stručnih tela i za sve programe, puta 12, ta suma je za opremanje prostorija. Da li stvarno ova država nema dovoljno spremljenog slobodnog prostora da 30 ljudi, koliko treba da broji ova Nacionalna akademija, negde smesti? Već imamo opremanje milionsko izmišljenog tela za bivšeg predsednika Republike, da bi on vodio neku komisiju za saradnju u Rusiji i Kini. Milioni iz budžeta idu na to. Sada opet, 186 miliona dinara! Da li ja sada treba da govorim koliko je to škola, vrtića, puteva ili ne znam ni ja čega? Na koji način se to uklapa u politiku štednje i racionalizacije?

Zakon o Nacionalnoj akademiji i o državnim službenicima predviđa, po nama, potpuno nedefinisano prikupljanje i obradu podataka onih koji prođu kroz ovaj proces. Mi smo tražili da se to ili izbriše ili da se upodobi sa zakonom, da se obavezno ubaci da sve te evidencije, a pogotovo obrade, jer se ne govori u zakonu u koju svrhu se rade te obrade, koji podaci se obrađuju, da se to uvede u skladu sa Zakonom o obradi podataka o ličnosti.

Ono što želim da kažem vezano za ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima je na kraju, recimo, rok koji stoji da dosadašnji ljudi koji su radili ove obuke mogu da nastave u roku od tri godine da rade taj posao. Znači, mi imamo ovde zakon koji, ako čitamo, tek treba da počne javna rasprava za dva meseca, a počela je pre deset meseci, obavila se i donosi se u Skupštini po hitnom postupku. Dakle, mi donosimo zakon po hitnom postupku, a onda dajemo rok tri godine da se oni ljudi koji treba da rade ove akreditacije upodobe, odnosno da oni prođu ponovo kroz proces akreditacije u skladu sa novim zakonom. Apsolutno neprimereno i neobjašnjivo. Čemu žurba, čemu hitan postupak, ako vi onda dajete sebi ovim zakonom rok od tri godine da se krene sa potpunom primenom ovog zakona? Pozivam vas da prihvatite naš amandman koji skraćuje taj rok na jedan realan rok, tamo negde do kraja juna naredne godine.

Svi ovi zakoni polaze od dobre namere i potrebe, naravno, države da unapredi rad javne uprave, da imamo kvalifikovanije, stručnije, angažovanije i ljubaznije državne službenike. Naravno, ništa od toga nije sporno. Ali, uvek se, da tako kažem, đavo krije u detaljima. Ova rešenja apsolutno ne garantuju departizaciju. Naprotiv, suprotno, vrišti iz njih da će ovo biti iskorišćeno kao još jedan mehanizam da se stranački ljudi proguraju napred, a oni koji nisu u vladajućim strankama i ne rade u upravi zahvaljujući članstvu u političkim organizacijama, bez obzira na njihovo stručno znanje, oni će biti skrajnuti.

Ponavljam, Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja je dobar i siguran sam da će olakšati građanima pristup uslugama države, da će olakšati i pojeftiniti privredi poslovanje, ali postoji bojazan kako će to izgledati u realnom životu. Sadašnja predsednica Vlade, pre godinu dana kada je bila ministarka, sa ponosom je najavila, to je primer kako radi elektronsko poslovanje ili elektronske usluge od strane države Srbije, kao reakciju države na gužve kod izrade novih zdravstvenih knjižica, da građani mogu on lajn da se prijave i da za 60 dana od dana prijave dobiju zdravstvene knjižice. Ja sam to uradio za moju taštu i ona je dobila zdravstvenu knjižicu posle 10 meseci. Znači, ne 60 dana, ne šest meseci, već za 10 meseci, pre nekoliko dana.

Kako vi mislite ovakvim radom i ovakvim primerima da uverite građane da je za njihovu korist uvođenje ovih novih usluga i elektronske uprave? Da ne govorim ono što su neke kolege govorile, o načinu na koji se ovde od strane predsednice parlamenta koristi elektronska uprava koju ovde imamo u radu parlamenta i koja treba da pomogne svim poslanicima da radimo kvalifikovanije i transparentnije.

Zbog svega ovoga, zbog našeg nepoverenja u ovu Vladu, mi nećemo glasati za ove zakone. Dali smo, nadam se, konstruktivne amandmane i raspravljaćemo o njima u raspravi u pojedinostima. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.10.2017.

Hvala, predsedavajući.

Moje pitanje je za ministra unutrašnjih poslova, gospodina dr Nebojšu Stefanovića. Naime, da li je on svesno ili nesvesno dovodio građane u zabludu pre šest meseci kada je za vreme protesta, koji su posle predsedničkih izbora u Beogradu spontano bili organizovani, izjavio da nikakve mere protiv učesnika protesta neće biti preduzimane, da je Srbija demokratska zemlja i da svako ima pravo da izražava svoje nezadovoljstvo?

Rekao je da policija nema nameru da povredi bilo koga na bilo koji način, pa i kod ovih neprijavljenih skupova, ali da policija nije u stanju da zaštiti građane jer je protest nenajavljen. Šest meseci posle ove njegove izjave, pošto su protesti trajali mesec dana, bili su mirni i demokratski, završili su se kako su se završili, javnost Srbije je upoznata da su mladi ljudi koji su bili na tim protestima dobili prekršajne prijave i treba da se pojave kod sudije za prekršaje zato što su kršili Zakon o javnom okupljanju.

Zato, postavljam pitanje ministru Stefanoviću – da li je on svesno ili nesvesno izneo neistinu kada je rekao da nikakve mere protiv građana koji su se skupljaju tada na ulici neće biti preduzimane? Nažalost, ja verujem da je to uradio svesno, jer nije prvi put da ministar Stefanović ne govori istinu. Ne govori istinu kada kaže da ne zna ko su kompletni idioti iz Savamale…(Isključen mikrofon)

Peto vanredno zasedanje , 26.09.2017.

Hvala, predsedavajući.

Prvo želim da ukažem vama i predsednici Skupštine, koja je po članu 27. dužna za staranje o primeni Poslovnika, da pitanja koja postavljamo nemaju odgovor ili stižu mnogo kasnije posle propisanih 15 dana. Stvarno bih molio predsednicu parlamenta da se potrudi da odgovore na pitanja koja se postavljaju na ovaj način dobijemo ranije.

Ja sam postavio krajem juna meseca pitanje o stanju remonta u javnom preduzeću EPS. Odgovor sam dobio posle mesec dana koji zvuči onako kao lepa bajka, da je sve po planu i da će sve da bude u redu.

Međutim, činjenice govore drugačije, da je stanje u Elektroprivredi Srbije danas zabrinjavajuće i zbog toga smo mi, kao poslanička grupa, tražili da se organizuje u skladu sa članom 209. Posebna sednica za postavljanje pitanja na aktuelnu temu i ja očekujem da ćemo konačno u ovom sazivu dobiti jednu sednicu na aktuelnu temu onako kako to Poslovnik predviđa, a brojne poslaničke grupe su brojne teme u prethodnih godinu i po dana u ovom sazivu tražile da se razmatraju i nikada nismo bili u prilici.

S druge strane i ona obaveza jednom mesečno da se postavljaju pitanja Vladi, poslednjeg četvrtka u mesecu, se tendencioznim zakazivanjem sednica Skupštine izbegavaju. Tako da je očigledno da ni ovaj četvrtak, za dva dana, Skupština neće raditi i nećemo biti u prilici da predsednici Vlade i ministrima postavimo pitanje već treći put od njihovog izbora. Apelujem na predsedništvo parlamenta da nešto promeni i da poštuje Poslovnik.

Postavio bih danas pitanje predsednici Vlade i predsednici parlamenta o tome da li su obavešteni od strane direktora Republičkog zavoda za statistiku, gospodina Kovačevića, da je metodologija o utvrđivanju stope nezaposlenosti/zaposlenosti promenjena 2015. i 2016. godine? Zašto postavljam ovo pitanje? U jednoj polemici koja se vodila između gospodina Arsića, koji je napisao jedan tekst gde naučno pobija mogućnost da je stopa nezaposlenosti smanjena sa 26% na 11, 12%, koliko slušamo od strane predsednika Republike, predsednice Vlade, svih ministara, gospodin Kovačević je odgovorio da je metodologija kojom se utvrđuje stopa nezaposlenosti promenjena 2015/16 godine i da, stoga, su podaci iz prethodnog perioda sa podacima danas neuporedivi. Čovek kaže, o tome je Republički zavod za statistiku obavestio javnost.

Mene zanima kako je to obavestio javnost? Da li su okačili na oglasnoj tabli u Zavodu da je promenjena statistika 2015. i 2016. i da ti podaci ne mogu da se upoređuju? Ili je poslato obaveštenje, recimo, makar u Vladi? Da članovi Vlade ne budu u zabludi kada misle da je ekonomska politika Vlade dovela do toga da se nezaposlenost u Srbiji prepolovi. To jednostavno nije tačno i to građani znaju i osećaju na svojoj koži katastrofalne posledice ekonomske politike Vlade, koja nije smanjila nezaposlenost. Možemo jedino da govorimo o tome da je smanjen broj nezaposlenih, zato što se veliki broj ljudi, nažalost, iselio iz Srbije, jer u Srbiji nisu mogli da nađu posao. Ali je ta ekonomska politika dovela do toga da je Srbija danas zemlja sa najvećim brojem siromašnih ljudi u Evropi, 12%, sa najvećom stopom ugroženosti od siromaštva, skoro 30%. Ja, evo, verujem možda su ministri i poslanici bili u zabludi i veruju da je stvarno stopa nezaposlenosti smanjena sa 26 na 12%, a ne znaju da je promenjena metodologija.

Molim vas da dobijemo to obaveštenje, da ne budemo u zabludi, da ovde donosimo odluke bazirane na zdravim realnim činjenicama. Na ovaj način dovešćemo do daljeg osiromašenja nastavkom ekonomske politike, daljeg osiromašenja građana Srbije i daljeg iseljavanja mladih talentovanih ljudi iz Srbije. Zahvaljujem.

Deveta posebna sednica , 29.06.2017.

Hvala, poštovani predsedavajući, postavio bih pitanje, verovatno, budućem ministru energetike, gospodinu Antiću, nadam se da mu je danas bolje, kao i budućoj predsednici Vlade. Mislim da je važno da i ona uzme učešće u sačinjavanju odgovora na poslaničko pitanje. Pitanje je da li će Elektroprivreda Srbije uraditi sve planirane remonte u 2017. godini? Zašto postavljam ovo pitanje?

Naime, negde pred kraj svog mandata, bivši predsednik Vlade, organizovao je sastanak sa rukovodstvom Elektroprivrede Srbije o tome kako da loš rad Elektroprivrede Srbije u prvih nekoliko meseci ove godine ne bude imao takve posledice da taj famozni rast BDP, koji je izgleda najvažnija stvar u Republici Srbiji, ne bude 3%, iz tog razloga što Elektroprivreda Srbije u prvih nekoliko meseci nije ispunila planiranu proizvodnju električne energije.

Kao rešenje za tu situaciju predsednik Vlade, tada još uvek, naložio je, naredio je rukovodstvu Elektroprivrede Srbije da se obustave svi remonti planirani za 2017. godinu, da sva postrojenja Elektroprivreda Srbije rade punim kapacitetom, ne onako kako je planirano, kako bi se nadomestilo u narednih šest meseci do kraja godine količina električne energije koja nije proizvedena u prvoj polovini godine.

Sve ovo ima mnogobrojne loše posledice. Neki mogu da budu dugoročne i katastrofalne, mogu da kažem. O čemu se, naime, radi? Preko leta Elektroprivreda Srbije proizvodi manje električne energije, vrši remonte najviše na postrojenjima koja rade na ugalj, ugalj koji se za to vreme se kopa se skladišti i na početku zimske sezone skladišta uglja su uvek puna, remontovana su postrojenja da mogu da rade tokom zime.

Ukoliko se odstupi od tog plana doći ćemo u situaciju da pred zimsku sezonu neće biti planirane količine uglja na stovarištima, a pitanje je da li će sva postrojenja moći da izdrže celu sezonu da rade non-stop zato što nisu remontovana. Pribojavam se da ukoliko se odustane od planiranih remonta, i desi ono što je naredio bivši predsednik Vlade direktoru Mići, kako ga ovde zovu predstavnici vladajuće većine, da možemo da dođemo u situaciju da tokom zime nemamo dovoljne količine električne energije, da ponovo uvozimo električnu energiju, plaćamo velike troškove, a možda, ne daj Bože, da dođe i do nekih restrikcija.

Druga dugoročna, po meni mnogo veća opasnost je, što mi moramo naše termoelektrane da adaptiramo u skladu sa Rezolucijom o velikim pepelištima, znači, količina gasova koja izlazi iz naših termoelektrana u skladu sa tom rezolucijom i EU i Evropske energetske zajednice mora da se smanji. Ukoliko mi ne uradimo to, do kraja 2018. godine mi ćemo obavezama koje ćemo prihvatiti biti u obavezi da ugasimo trajno naše termoelektrane. Opasnost je da ugasimo skoro jednu trećinu postrojenja za proizvodnju električne energije. U tom slučaju Republika Srbija će postati potpuno zavisna energetski, moraćemo svake godine i leti i zimi da uvozimo električnu energiju i da plaćamo ogromnu cenu.

Znači, pozivam rukovodstvo, novu predsednicu Vlade, pre svega, jer ona nije u ovome učestvovala da promeni ovu štetnu odluku i da naloži rukovodstvu EPS da završi sve planirane remonte kako bi otklonili loše, a bojim se i katastrofalne posledice koje mogu da budu rezultat dogovora koji je napravljen u maju mesecu ove godine. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 20.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 16.04.2014 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 09:27