MARKO ĐURIŠIĆ

Socijaldemokratska stranka

Rođen 02.11.1968. u Beogrаdu.

Po zanimаnju inženjer informatike.

U politici aktivan od uvođenja višestranačja 1990. kada se učlanio u Demokratsku stranku. Aktivno učestvovao u svim kampanjama u Srbiji i nekoliko u regionu. Dva puta izabran na većinskim izborima za odbornika u skupštini grada Beograda 1996. i 2000. godine.

Šesti put je izabran za narodnog poslnika u Narodnoj skupštini Republike Srbije nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. godine.

Oženjen suprugom Ivanom. Otac dve ćerke.

Osnovne informacije

Statistika

  • 268
  • 0
  • 234
  • 25
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom

odgovoreno za 3 meseca i 26 dana i 3 sata

Molim vas za pojašnjenje. U ovom Predlogu zakona se vise ne piminju zene koje rade preko ugovora o privremeno povremenim poslovima, taj deo je izbrisan i vise se ne pominje ili se nalazi u nekom drugom predlogu nekog treceg propisa?? Ili to vise nije ni bitna kategorija zena!??? Meni još traje...

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 11 meseci i 14 dana i 15 sati

PITANJE ZA POSLANIKE Socijaldemokratske stranke: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2017.

Hvala.

Predsednice, prekršili ste član 96. Poslovnika, koji govori o učesnicima u raspravi, koji kaže: „U osnovnom postupku po otvaranju načelnog pretresa svake tačke dnevnog reda sednice Narodne skupštine pravo da govore po sledećem redosledu i vremenskom trajanju imaju: predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akata koji dobija reč kada je zatraži i na njega se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja“.

Na vaš predlog, predsednice, odlukom većine u Skupštini, a suprotno ovom Poslovniku, mi smo objedinili šest tačaka dnevnog reda ove sednice. Jedna od tih šest tačaka je Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova Odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa DS ovaj put i njihov predsednik poslaničke grupe je ovlašćeni, u skladu sa Poslovnikom, predlagač ove tačke dnevnog reda.

Po odluci većine, na vaš predlog, iako to nije po Poslovniku, mi ovde vodimo objedinjeni načelni pretres. Znači, postoji nekoliko ovlašćenih predlagača, to su predstavnici Vlade, dva ministra koja su ovde, to ste vi kao predlagač jedne tačke dnevnog reda, ali i gospodin Ćirić.

Ovo ne bi bio prvi put da se predlagači zakona u objedinjenoj raspravi javljaju i da zloupotrebe i da govore i o drugim tačkama koje su okviru objedinjenog pretresa. To je radio vaš kolega, gospodin Martinović, više puta u ovom sazivu. Svaki put ste ga puštali. Ako hoćete na isti način da se odnosite prema svim poslanicima, molim vas da dat reč, kao ovlašćenog predlagaču gospodinu Ćiriću, da govori kad hoće, koliko hoće, a vi sledeći put razmišljajte kako objedinjujete tačke dnevnog reda na dnevnom redu Narodne skupštine. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2017.

Hvala.

Evo u nekoliko rečenica da kažem o ovim zakonima i dve garancije koje treba da damo. Mi smo kao Skupština da preuzmemo garanciju.

Mi smo ovde čuli i o tome kako su ovo povoljni krediti i kamate na njih su 0,8%, ali naša intervencija, ministre, vi ste to rekli i u raspravi, da nemate ništa protiv da Narodnoj skupštini, odnosno poslanicima, bude dostavljen sporazum. Naš amandman jeste da kao deo ovog Zakona o garanciji budu i sporazumi potpisani sa bankom, ali mislim da bi bilo fer i prema poslanicima, jer nisu svi možda dole vešti da prave računice, kao što smo doneli zakon da kada građanin ode u banku, banka mora da mu onu efektivnu kamatu stopu objasni i jasno iskaže, da i ovde jasno kažemo kolika je kamatna stopa, jer nije samo 0,8%. Imamo i front-end fee 0,85. Imamo i ovu kamatu 0,25% za nepovlačenje sredstava. Kada bi sve to sračunali, ta kamata bi bila kud i kamo veća 0,8%, kao kad se računa kada vi odete sada u banku da uzmete kredit. Imate jednu kamatnu stopu, po troškovi ovi, pa troškovi oni i na kraju banka mora sve da vam izračuna po efektivnom kamatnom stopom. Mislim da bi takav isti podatak i mi ovde trebali da dobijemo i onda bi videli razliku u priči i raspravi da je minus 0,7% kamata danas kada se zadužujete ili kada držite sredstva deponovana negde u inostranstvu zbog kojih menjamo zakon o Agenciji za osiguranje depozita i kamata pod kojom se zadužujemo. To je nekih 2,5%, ta razlika. To je normalno verovatno ovamo za deponovanje sredstava, ali kada uzimate kredite, takva razlika mora da se pojavi i neko tu mora da zaradi. Treba da govorimo tačno o tome.

O priči kako je važan ovaj kredit za EPS zbog zdravlja građana Obrenovca, ja nemam ništa da dodam, ali postoji još jedan kredit, dogovoren 2011. godine, potpisan 2013. godine, 260 miliona dolara za odsumporavanje. Šta se uradilo sa Japanskom bankom? Šta se uradilo sa tim kreditom? Da li je on krenuo u realizaciju ili plaćamo penale zato što on nije povučen. Šta je sa zdravljem građana Obrenovca zbog svega toga?

Kada pričamo o EMS, postoje razni primeri lošeg poslovanja tog preduzeća u prethodnom periodu. Ja ću da navedem ovde samo jedan. Nikada građanima Srbije nije bilo objašnjeno zašto je EMS kupio 10% akcija Elektro-prenosnog sistema a.d. Crna Gora, zašto je tih 10% akcija plaćano 9% skuplje nego što su bile cene akcija dan pre trgovanja na berzi. Šta ćemo sa tim što su akcije plaćene 95 centi, a danas ovde kada vidite, ta akcija vredi 65 centi. Znači, pet miliona evra je izgubljeno na tom nikad objašnjenom poslu, da EMS kupuje 10% akcija u prenosnoj mreži Crne Gore.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2017.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovane kolege poslanici, ja ću se pridružiti mojim kolegama poslanicima koji na početku svakog redovnog zasedanja preko 50 predloga zakona pokušavaju da stave na dnevni red, ali, nažalost, očigledno da, pošto dolaze od strane poslanika opozicije, ni jedan od ovih predloga zakona ne može da se nađe na dnevnom redu, da mogu poslanici da predlažu zakone kojima raspravlja, to smo videli na prošloj sednici, ali je očigledno to pravo mogu da koriste samo oni poslanici vladajuće većine.

Porez na dohodak građana je izmena koju predlažemo, koja treba da omogući da se krene sa smanjenjem opterećenja privrede i onih koji stvaraju dodatnu vrednost svojim radom i koji kroz taj rad pre svega pune republički budžet.

O priči da nešto treba da se uradi na smanjenju nametu koje građani, odnosno privreda plaćaju kada isplaćuju plate, govori se neprekidno godinama unazad. Nažalost, za ovih pet godina ove vlade ni jedan jedini korak u smeru tog rasterećenja nije napravljen.

Evo sada ponovo imamo najave optimistične od odlazećeg premijera, da ima prostora da se porez na dohodak građana smanji jedan, dva, tri ili četiri posto, ali da o tom iznosu i procentu smanjenja moramo da dobijemo saglasnost MMF-a do uzdržanijeg stava ministra finansija, sadašnjeg, ne znamo da li će biti budući, da li će biti na toj ili nekoj drugoj funkciji, koji je to smanjenje, koje je najavljivano do kraja ove godine, stavio pod znak pitanja, ali ja verujem da je za vladajuću većinu ovde ipak najvažnije ono što kaže Aleksandar Vučić i pozivam da glasamo za Predlog izmena i dopuna ovog zakona, svi zajedno.

Ovaj predlog se sastoji u tome da se stopa poreza na dohodak građana sa deset smanji na devet. Smatramo da je to mali korak, ali korak u jednom pravcu koji pokazuje nameru Vlade da u nastavku velikih reformi koje sprovodi već pet godina, uradi nešto na dobrobit građana, a to je da smanji porez, da time stvori, to je nekih pet milijardi dinara više novca u privredi, da se tim novcem privrednici, da li će minimalno povećati plate, da li će uložiti nešto, da li će krenuti da razvijaju svoj biznis, to je na njima, ali imaće jedan svež kapital koji će im omogućiti dalji razvoj.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2017.

Hvala, predsedavajuća.

Postavio bih pitanje predsedniku Vlade, dok je još u mandatu, ministru spoljnih poslova, ministru unutrašnjih poslova, ministru odbrane i ministru za trgovinu. Svima njima zato što je u njihovoj nadležnosti izdavanje dozvola kod izvoza naoružanja iz Srbije.

Povod za moje pitanje su novinski članci i izveštaji da je oružje proizvedeno u Srbiji konkretno teški puško-mitraljezi, „Kojot“, koji su proizvedeni u Srbiji, našli su se u Siriji u rukama boraca islamske države. Mi smo, poštovane kolege poslanici, ako ste obratili pažnju danas, upravo danas dobili, u skladu sa Zakonom o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme, izveštaj za 2015. godinu. U tom izveštaju možete da vidite da je Republici Bugarskoj izdata dozvola od strane svih ovih po proceduri koji učestvuju svi ovi ministri u vrednosti 101 milion dolara, a da je realizovano 21 i 490 hiljada i da su zemlje koje su krajnji korisnici izvoza iz Srbije, pored Republike Bugarske i Republika Uganda, Kraljevina Saudijska Arabija, Demokratska Republika Kongo, SAD, Savezna Republika Nigerija i Republika Francuska.

Očigledno da sistem koji je uspostavljen u Republici Srbiji za kontrolu izvoza naoružanja nije dobar, jer naoružanje koje se proizvodi u Srbiji ne završava u rukama onih kojima je bilo namenjeno.

Moje pitanje za premijera je – šta Vlada i šta svako pojedinačno od ovih ministara radi da bi se sistem unapredio i da se ovakve stvari više ne bi dešavale?

Ne govorim ovo samo zato što Srbija na ovaj način proizvodi i narušava bezbednost u svetu. Nažalost, u sukobima u svetu, oružje sa koje god strane da dolazi, se dobro plaća i ne mislim da Srbija treba da bude korisnik toga i da pravimo zaradu i profit na nečijoj nesreći.

Srbija u izvozu naoružanja, i to stalno slušamo, ima veliki potencijal. Iz godine u godinu se izvoz naoružanja povećava i čujemo da je Vlada najavila, premijer, izabrani predsednik, kako god, najavila je velika ulaganja u namensku industriju – 74 miliona evra samo u ovoj godini. Ali, ovakvim odnosom rizikujemo da dođemo na crnu listu, rizikujemo da oružje koje se proizvodi u Srbiji ne može legalno da se izveze i ne može da dođe na ona tržišta kojima je namenjeno i time direktno ugrožavamo ovu privrednu granu i veliki broj ljudi koji radi u njoj.

Znam da je kraj mandata ove Vlade i da će Vlada u Srbiji uskoro pasti, i ne znam da li će ministri imati vremena, trebalo bi makar u narednih 15 dana da mi daju odgovor na pitanje - šta rade kako bi se stvari unapredile, kako bi sprečili da u narednim godinama, nedeljama, čitamo kako oružje iz Srbije završava nelegalnim putem na raznim ratištima u svetu? Ovo je važno pitanje i za ove sadašnje ministre i premijera i za budućeg premijera ili ministre koji dođu na čelo ova četiri ministarstva. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.04.2017.

Hvala, predsednice.

Postavio bih pitanje ministru energetike, gospodinu Antiću, vezano za situaciju u EPS.

Da li je istina da je država Srbija od početka ove godine uvezla električnu energiju u vrednosti više od 50 miliona dolara? Da li je istina da je EPS u februaru mesecu ove godine proizvela 12,5% manje električne energije nego u istom mesecu 2016. godine? Da li je istina da je EPS proizvela samo 55% od planirane proizvodnje električne energije u martu mesecu ove godine? Da li je istina da je od početka marta 1/2 kapaciteta Termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu van pogona, ne zato što su u pitanju samo planirani remonti, već nesposobnost rukovodstva EPS? Da li je Kolubara proizvela, odnosno iskopala svega 70% planirane količine uglja u martu mesecu ove godine i da li je zbog toga danas na zalihama Termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu svega 44% planiranih količina uglja?

I, da li je moguće da čovek koji je već 13 meseci, protivno zakonu koji je usvojila ova Narodna skupština, vršilac dužnosti generalnog direktora EPS, gospodin Grčić, kandidat u najužem krugu kandidata za izbor novog direktora EPS? Da li je on ili neko drugi od rukovodioca EPS-a odgovarao za falsifikovanje računa za električnu energiju koju su građani Srbije dobili u januaru mesecu i koje je lično on prvo negirao da su falsifikovani i da postoji bilo kakav problem, a tek kada je predsednik Vlade reagovao i rekao kako su se eto neki građani požalili njemu, vršilac dužnosti direktora, gospodin Grčić i po svojoj prilici novi direktor, generalni direktor EPS-a tek onda reagovao i navodno priznao grešku EPS-a i pokušaj manipulacije sa računima za električnu energiju.

Elektroprivreda Srbije je najvažnije državno preduzeća i uopšte preduzeće u Srbiji i ovako neodgovorno ponašanje ljudi koji ih vode, uz očigledan blagoslov i predsednika Vlade i ministra Antića imaće dugoročno negativne posledice na privredu i na sveukupan razvoj Republike Srbije. Da li ministar Antić ima nameru da na bilo koji način reaguje ili ne?

Drugo pitanje, postavio bih premijeru Aleksandru Vučiću, da li će doći danas u 18,00 časova u Hercegovačku ulicu u Savamaloj da kaže građanima koji će se tamo okupiti ko su kompletni idioti koji su pre godinu dana srušili tri objekta i suspendovali državu Srbiju na nekoliko sati. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 20.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 16.04.2014 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 09:27