MIROSLAV ALEKSIĆ

Narodni pokret Srbije

Rođen je 1978. godine u Kruševcu.

Osnovnu i srednju Tehničku školu završio je u Trsteniku, nakon čega je otpočeo studije na ekonomskom fakultetu i stekao zvanje diplomiranog ekonomiste.

Pre izbora na javne funkcije, još početkom 2000. godine osnivao je preduzeće za otkup i izvoz voća i povrća, koje je 2003. godine bilo jedan od najvećih izvoznika sveže šljive iz Srbije. Sedam godina kasnije firma je prerasla u novo i veće preduzeće koje i danas posluje u Trsteniku.

Od 2005. do 2007. godine bio je direktor Javno-komunalnog preduzeće “Počekovina”, a od 2008 do 2012. godine, obavljao funkciju direktora Direkcije za planiranje i izgradnju “Trstenik”.

Za predsednika Opštine Trstenik izabran je u junu 2012. godine. Predsednik je odbora za komunalne delatnosti Stalne konferencije gradova i opština i dobitnik nagrade za razvojne projekte u opštini Trstenik i regionu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Oženjen je i ima jednu ćerku.

Osnovne informacije

Statistika

  • 130
  • 8
  • 261
  • 26
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Isključenje sa daljinskog grejanja

odgovoreno za 6 meseci i 19 dana i 4 sata

Poštovanje predsedniče, U terminu koji je predviđen za isključenje domaćinstva sa daljinskog grejanja, uredno sam podneo zahtev za isključenje uz plaćanje svih preostalih obaveza i taksi. Isključenje nije izvršeno od strane JKP Energetika pod izgovorom da su zaposleni na čekanju, da nem...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treće vanredno zasedanje , 20.07.2017.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani kolege poslanici, postavljam pitanje premijeru Ani Brnabić i predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, a odnosi se na izvoz „Fijatovih“ automobila na rusko tržište.

Dakle, od dolaska SNS na vlast, od 2012. godine, prošlo je punih pet godina i ušli ste u šestu godinu, a Srbija i njeni građani i danas plaćaju cenu neispunjenih obećanja i nesposobnosti da se država vodi na pravi način. To možemo da vidimo danas na mnogim primerima, a jedan od njih jeste upravo i „Fijat“, koji je aktuelan u prethodnim danima. Upravo bih želeo da postavim pitanje u skladu sa dešavanjima u automobilskoj industriji „Fijat“ u Srbiji.

Premijer je po svom ustaljenom običaju 2013. godine, premijer Vučić, odnosno tada je bio prvi potpredsednik Vlade, obećao da će Srbija odnosno „Fijat“ izvoziti 10 hiljada „Fijatovih“ automobila na rusko tržište, bez carine. Citiraću izjavu: „“Fijat“ automobili Srbija će do kraja godine izvesti u Rusiju prvi kontigent od 10 hiljada novih modela „Fijata 500 L“, proizvedenih u fabrici u Kragujevcu. Tu kvotu smatramo samo početkom i nadamo se da ćemo je povećavati u budućnosti.“

Ta izjava iz 2013. godine, naravno, premijeru Vučiću, dok je bio premijer, nije smetalo da svake naredne godine ponavlja tu izjavu, pa čak to obećanje i 25. maja ove godine, u kampanji za predsednika Republike Srbije, kada je u Kragujevcu prisustvovao promociji novog restilizovanog modela „Fijata 500 L“, kada je slavodobitno govorio o pozitivnim rezultatima po srpsku ekonomiju koje stvara „Fijat“, da poslovanje te kompanije čini 3% bruto društvenog proizvoda Republike Srbije i gotovo 8% ukupnog izvoza Republike Srbije.

Pozvao je građane tada da kupuju Fijatove automobile, naveo da očekuje da pitanje izvoza na rusko tržište bude rešeno pre kraja ove godine. Mi smo danas u 2017. godini. Dakle, od 2013. godine svake godine slušamo jedno te isto obećanje, da je ispunjeno to obećanje, verovatno danas ne bismo imali radnike na ulici i ne bi radnici trebali da upozoravaju državu kako treba da se domaćinski posluje, i kako treba da se razgovara sa ozbiljnim kompanijama kao što je „Fijat“.

S obzirom da je izostao dijalog između rukovodstva i Vlade Republike Srbije, radnici su morali sami da izađu na ulice i da na neki način primoraju aktuelno rukovodstvo Republike Srbije, koje je očigledno u prethodnim godinama, umesto da dogovara saradnju i razvoj saradnje sa investitorima, bilo zauzeto organizovanjem izbora svake godine i izbornih kampanja i svake godine trošilo više od šest meseci na izbore i novce i vreme, a paralelno s time se ništa nije dešavalo da se stvore uslovi za privredni razvoj u Srbiji.

Takođe, gospodin Putin je izjavio da postoji ta mogućnost 2014. godine. I kada je posetio Srbiju, imao je pitanje zašto tog izvoza u Rusiju nema i šta je doprinelo tome da Vladimir Putin promeni mišljenje i kakva je uloga Aleksandra Vučića u tome?

Paralelno s time, ministri i premijer daju nekakve izjave koje nisu odgovorne, kao što je rekla gospođa Brnabić da stoje politički interesi i nečija ozbiljna namera iza štrajka u „Fijatu“, ili gospodin Đorđević, koji je rekao da radnici „Fijata“ u stvari treba da pokažu malo više ljubavi prema Srbiji. Ja mislim da su oni neodgovorni sa svojim izjavama, a ne radnici koji samo traže bolje uslove rada.

Takođe, ekonomska politika se pokazala kao vrlo pogubna i pored toga što imamo probleme sa „Fijatom“, da ne govorim o svim onim preduzećima koje je ova vlast za zadnjih pet godina ugasila, počev od „Prve petoletke“, „FAP-a“ Priboja, „IMT-a“, „14. oktobra“ i svih drugih fabrika.

Treće vanredno zasedanje , 20.07.2017.

Drugo pitanje se odnosi na premijera Vučića, a to je vezano za kontraverze koje prate svaku njegovu posetu Americi, gde je on otišao tamo da podnosi nekakve izveštaje i vidimo sada dokumente koji su izašle u javnost, pisanje određenih kongresmena, pojedinih, za odgovor na neka pitanja na koja nije odgovorio.

Evo, jedno od tih pitanja koje treba da odgovori građanima Srbije, a ne nikom u američkoj administraciji, izveštaj da mala grupa ljudi predvođena predsednikovim bratom Andrejom Vučićem i četvoricom njegovih bliskih prijatelja Nikolom Petrovićem, Zvonkom Veselinovićem, Slavišom Kokezom i Nenadom Kovačom nastavi da rukovodi svim infrastrukturnim i javnim projektima. Citirao sam ono što treba da odgovori predsednik Vučić građanima Srbije, a ne nikome u američkoj ambasadi.

Treće vanredno zasedanje, 19.07.2017.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, danas pred nama imamo temu o članovima saveta, veoma važnih za demokratiju u Srbiji nezavisnih institucija i republičkih organa, koji predstavljaju lakmus papir demokratije u jednoj zemlji koja je, nažalost, od strane ove vlasti u prethodnih nekoliko godina i potpuno sahranjena u Srbiji.

Institucije čije članove danas treba da biramo i o kojima treba danas da govorimo su u prethodnih pet godina vladavine SNS prošle kroz jednu tešku borbu za opstanak tih institucija, suočavajući se, naravno, sa željama SNS da uguše svaku kritiku, svako drugačije mišljenje u želji da se privatizacija države dovede do kraja.

Dakle, prvo moram da primetim i to da ovde danas ne sedi kandidat za novog Zaštitnika građana. Očekivao sam da poput svojih kolega kojima se zahvaljujem što su danas ovde, iz drugih tela, sedi ovde i čuje šta govore i o čemu govore poslanici u Narodnoj skupštini, jer na osnovu člana 138. Ustava Republike Srbije jasno je propisano da on za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. Mogao je barem da prisustvuje i čuje šta će poslanici govoriti o ombudsmanu i njegovom radu u narednom periodu.

Što se tiče najpre članova Agencije za borbu protiv korupcije, počeću prvo od te teme. Dakle, SNS je na vlast došla 2012. godine i upravo je došla na priči borbe protiv korupcije, došla je na krilima toga da će korupcija u Srbiji biti iskorenjena, da će se profesionalizovati rad javnih preduzeća i ustanova, da sve ono što je bilo loše do 2012. godine se više neće ponoviti, da će jednostavno nezavisne institucije svoj posao obavljati profesionalno i u skladu sa zakonom.

Šta se desilo u praksi? Desilo se potpuno suprotno od toga. Desilo se to da smo mogli da vidimo školski primer nepoštovanja vlasti prema nezavisnim institucijama Republike Srbije, prema samostalnim republičkim organima Republike Srbije. Mi njih imamo 22 danas u Srbiji, što nezavisnih republičkih organa, što nezavisnih tela. Od svih njih ostalo je još nekoliko na koje šapu nije stavila SNS i potpuno ih privatizovala i stavila u funkciju svoje političke kampanje i stavila u funkciju sviranja u orkestru kojim diriguje Aleksandar Vučić već pet godina u Srbiji.

Dakle, što se tiče ovih institucija i Agencije za borbu protiv korupcije čije članove danas biramo, u prethodnom periodu nije bilo nikakvog poštovanja prema toj instituciji koja treba da bude sinonim za borbu protiv korupcije i govori o tome da 22 meseca predsednica Skupštine nije stavila na dnevni red izbor članova Agencije za borbu protiv korupcije. Mi danas u ovom trenutku, dok raspravljamo o tim članovima u Savetu Agencije za borbu protiv korupcije, umesto devet članova, koliko treba to telo da ima, imamo dva člana. Dvadeset i dva meseca nije predsednica parlamenta to stavila na dnevni red.

Takođe, pune dve godine poslanici nisu dobili izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije o kome bi trebali ovde da raspravljaju. To je odnos vladajućeg režima prema nezavisnim institucijama i telima.

Ovi koje danas treba da izaberemo ili sutra, ne želim da govorim personalno o tim imenima, svi oni ispunjavaju kriterijume da obavljaju taj posao u Agenciji za borbu protiv korupcije, ali se postavlja pitanje - da li su oni svesni da prihvataju ulogu da budu produžena ruka aktuelnog režima SNS i da budu svesni toga da će u svom radu morati da trpe kritike i packe ukoliko budu ukazivali na neke prekršaje i koruptivne radnje od strane predstavnika vlasti.

Imali smo u prethodnom periodu primere kako se završio i šta je epilog predloga Agencije za borbu protiv korupcije da se Nikola Selaković razreši zbog sukoba interesa. Imali smo primer i Siniše Malog i aferu sa 24 stana i svega onoga što je pokrenut proces u Agenciji za borbu protiv korupcije još nema epiloga u tom slučaju. Zašto? Zato što nemamo ni sastav Agencije. Agencija danas nema ni direktora, od nove godine nema ni svog direktora.

Prema tome, ne možemo očekivati da će to biti nezavisno telo koje će profesionalno obavljati svoj posao, jer u tom svom poslu i odgovornosti koju imaju prema građanima Srbije treba da se pre svega bave vlašću, onima koji danas imaju izvršne funkcije u Republici Srbiji i koji kroz te izvršne funkcije možda su u nekom sukobu sa zakonom.

Ovi članovi koji su predlog za Savet Agencije za borbu protiv korupcije treba da znaju i to da neće raditi po novom zakonu o borbi protiv korupcije koji je Aleksandar Vučić obećao 2012. godine, pa 2014. godine u svom ekspozeu, pa 2016. godine u svom ekspozeu. Sada smo u 2017. godine i dalje nemamo novi zakon o borbi protiv korupcije. Dakle, nije bilo političke volje, ni želje da se taj zakon usvoji.

Takođe, radićete i bez zakona o poreklu imovine koji je takođe najavljen 2012. godine. Čega se plašite? Ako su ovi pre 2012. godine, kako ih vi nazivate, bili lopovi, kako su krali i ostalo, dajte vi usvojite taj zakon, pa da svi, i ti pre 2012. godine, i vi danas, bogami, koji vladate, vidimo ko je kako i na koji način stekao tu svoju imovinu.

Takođe, radićete u zemlji koja je po indeksu borbe protiv korupcije na začelju. Podsetiću vas da je 2012. godine Aleksandar Vučić govorio kako je skandalozno to na kom mestu se Srbija nalazi po indeksu borbe protiv korupcije, a danas pet godina posle toga ona je na još gorem mestu nego što je bila 2012. godine. Dakle, govorim samo o praznim obećanjima i najavama koje slušamo pet godina i lažima aktuelnog režima i vlasti šta građani Srbije treba da očekuju.

Ono što moram da citiram, kaže, obećanje SNS iz 2012. godine, SNS će se bespoštedno boriti protiv korupcije, zloupotrebe političkog položaja i stvaranja monopola, dakle, da će biti sinonim za borbu protiv korupcije. Ona je za ovih pet godina postala sinonim za korupciju zbog mnogih neraščišćenih stvari, zbog mnogih afera sa kojima su upoznati građani Republike Srbije, i to je verovatno nešto što možemo očekivati i dalje. Sada se samo nastavlja sa time da se izborom podobnih ljudi na ove funkcije potpuno stavi kontrola na te institucije.

Što se tiče Agencije za borbu protiv korupcije, i ona je u prethodnom periodu imala određene različite aršine, imala je i kršenje zakona. Danas imate Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije po kome članovi političkih stranaka ne mogu da budu na čelu javnih preduzeća, a danas ovde u ovom parlamentu sedi direktorka javnog preduzeća „Pošte Srbije“ koja je ujedno i predsednik poslaničkog kluba PUPS. Za to je dobila saglasnost Odbora za administrativna pitanja i nema nikakvog spora, a taman posla da neki predsednik opštine može da bude istovremeno i poslanik. To nije po zakonu, a da ne govorim o nekim drugim slučajevima.

Agencija za borbu protiv korupcije u prethodnom periodu je vrlo često bacala akcenat na poštovanje zakona za neke poslove koji su u vrednosti od par desetina hiljada evra, a za poslove, vrednosne ugovore, ne poslove, tri milijarde evra, kao što je slučaj „Beograda na vodi“, to prolazi ispod radara, bez javnih nabavki, bez poštovanja zakona. Jednostavno, to se proglasi za strateški interes Republike Srbije i onda kažemo – evo daćemo ovde nekim leks specijalisom, nekim Arapima ili ko zna kome da investiraju ili ne investiraju, to već više niko ne zna, u centar Beograda. Isto tako, zemlju u Vojvodini, 10,5 hiljada hektara ne postojećih, fantomskoj firmi itd.

Agencija za borbu protiv korupcije u prethodnom periodu, takođe, nije obavljala svoj posao u domenu javnih preduzeća i svi smo svesni šta se dešavalo u prethodnom periodu i u EPS-u i u EMS-u, koliko je bilo afera, koliko je bilo duplih funkcija.

Ali, nije kriva Agencija, problem je u vlasti koja ne dozvoljava Agenciji da radi zato što nije htela da izabere članove Agencije, nije postavila direktora od kada ga nema, jednostavno uvek ih drži negde po strani, jer vlasti ne odgovara Agencija za borbu protiv korupcije, jer ona ne može da se bavi opozicijom, jer opozicija ne vlada Srbijom, opozicija ne vodi javna preduzeća, opozicija je to radila ranije, sada to radite vi. Vama ne odgovara niko ko bi trebao da vas kontroliše nego jednostavno ponašate se kao da ste nasledili Srbiju i da možete da radite šta god hoćete. Tako imate situaciju i u EPS-u, recimo da, kako vidimo, ona forma koja je bila odgovorna za aferu uvećanih računa za struju u decembru prošle godine, je ponovo dobila isti posao i radi a nju ste okrivili da je ona odgovorna za račune za struju koje su građani platili uvećane.

Dakle, usvajaju se zakoni, vi usvajate zakone jer imate većinu, najavljujete spektakularno da će ti zakoni rešiti nekakve probleme, a zatim sami se oglušujete o te zakone i ne poštujete ta zakone koje usvojite sami jer se ponašate bahato, jer ste privatizovali državu Srbiju.

Što se tiče Agencije za borbu protiv korupcije i članova koje treba da izaberemo u ova dva dana, ja poručujem i njima i građanima Srbije da bez operativne, stabilne, nezavisne i profesionalne Agencije za borbu protiv korupcije priča o borbi protiv korupcije, ostaje samo mrtvo slovo na papiru. Vama to služi samo za kampanju da upirete prste u neke druge. Sada čujem kolege poslanike koji govore o nekima pre 2012. godine koji su nešto radili. Vi ste od 2012. godine, u drugoj smo polovini 2017. na vlasti, prolazi to vreme kada se možete pozivati na druge. Imali ste sve vreme i svu vlast u Srbiji da za pet godina promeniti sve ono što je loše. Na kraju, obećali ste građanima da ćete biti bolji od onih koji su bili pre vas, a ti pre vas nikada nisu bili u prilici da imaju apsolutnu većinu. Vi ste na čelu sa Aleksandrom Vučićem, imali apsolutno većinu da promeniti u Srbiji sve ono što je loše. Nažalost, ništa se od toga nije dogodilo. Da li iz neznanja ili zbog toga što niste imali želju ili interes.

Što se tiče Predloga za Zaštitnika građana, to je takođe jedna jako važna tema i žao mi je što gospodin nije tu, barem bi mu iako ne može da mi odgovori uputio nekoliko pitanja o kojima treba da se razmatra u narednom periodu.

Gledajući tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, današnjeg predsednika Republika, čuo sam kada je govorio o instituciji Zaštitnika građana, da to Srbiji uopšte i ne treba. Tačnije, rekao je, da ta institucija služi zapravo da nam EU soli pamet i da neke članice EU nemaju instituciju Zaštitnika građana, što nije istina. Nije istina. Upravo se to dogodilo i sa Sašom Jankovićem, koga ste kritikovali. Niste želeli da vam niko soli pamet ili kako reče izabrani predsednik kada je govorio o tome da neće da se kandiduje za predsednika Republike, već da želi da izabere predsednika koji neće da mu zvoca, pa se onda predomislio pa se sam kandidovao, tako ne želite i nezavisne institucije koje će moći da zvocaju aktuelnom režimu i aktuelnoj vlasti.

Takođe, još mi je čudnije što je gospodin Pašalić prihvatio da bude predlog za Zaštitnika građana od one stranke koja sama kaže da je ta funkcija bez značaja. Zašto biste onda prihvatali da budete neka ikebana ukoliko ste svesni da nećete moći profesionalno svoj posao da radite ili ste prihvatili ulogu da jednostavno na jedan tihi način ugasite funkciju Zaštitnika građana i da umesto građana štitite aktuelnu vlast i predstavnike aktuelne vlasti u Srbiji.

Takođe, mene će zanimati u narednom periodu kakav će stav biti novog Zaštitnika građana i povodom slučaja „Savamala“ i povodom slučaja „Helikopter“ sa kojima ste došli u sukob sa predstavnicima ovih nezavisnih institucija. Saša Janković nije bio političar nego ste ga vi naterali na to, iako ste ga predložili kao Ombudsmana, on je odgovorno i profesionalno obavljao svoj posao sve dotle dok vi niste tražili od njega da se ne ponaša niti odgovorno, niti profesionalno, e onda je izabrao ovaj drugi put da se bavi politikom, da menja stvari u Srbiji, a ne da bude poslušnik režima Aleksandra Vučića, za šta je on želeo da se sve vreme tako i dešava u Srbiji.

Takođe, kada smo usvajali budžet prošle godine na temi – plata Zaštitnika građana, sećam se vrlo dobro amandmana predstavnika SNS, gospođe Maje Gojković, kojim ste tražili da se smanje plate Zaštitniku građana, iako o tome odlučuju neki drugi zakona, čak šta gospodin Martinović je tada rekao da razlika u zaradi između plate Zaštitnika i plate premijera treba uplatimo u Fond za lečenje bolesne dece u inostranstvu, što ja apsolutno podržavam.

Sada me samo zanima da li ćete biti dosledni i nastaviti sa tom vašom pričom i u narednom periodu i verovatno regulisati zarade, pošto će imati i manje posla predstavnici nezavisnih institucija.

Što se tiče i samog predloga gospodina Pašalića, o njemu se jako malo zna. Naš predlog je bio gospodin Miloš Janković koji je v.d. Zaštitnika građana i koji je taj posao do sada obavljao u toj instituciji. Nažalost, vi ste ga odbili zato što nije po volji SNS. Postavljate nekog ko će biti po volji SNS i samim tim to neće biti nezavisna institucija. Gospodin Pašalić je sam rekao na pitanje po samu instituciju, da nije baš upoznat jer nije pratio šta su to u prethodnom periodu radili predstavnici te institucije. Tako da ne možemo ni očekivati od njega da se ozbiljno time bavi. Ja ga jedino znam iz nekoliko gostovanja u jednoj emisiji „Na kafi kod Đuke“, gde je nekoliko puta gostovao i govorio o nekim drugim temama.

Što se tiče Fiskalnog saveta, to je takođe institucija koja ima i te kako važnu ulogu, naročito u ovakvoj situaciji, kada su nam ekonomski parametri u Srbiji poražavajući svi, izuzev onih koje vi želite da naslikate na vašim prorežimskim medijima i da predstavite blagostanje u Srbiji, da građani u Srbiji danas ne treba da veruju sebi i svom džepu nego treba da veruje onome što vi servirate kroz medije.

Fiskalni savet je u prethodnom periodu i kritički govorio prema Vladi, ali sve to što je govorio kritički apsolutno ni jednog trenutka niko nije od vas uzeo za obzir, odnosno predstavnik izvršne vlasti, niti je to komentarisao, ali je zato koristio Fiskalni savet onda kada im treba, kao što se to dogodilo 21. marta u sred kampanje za predsednika Republike, da tadašnji kandidat Aleksandar Vučić gostuje u emisiji sa Pavlom Petrovićem iz Fiskalnog saveta i hvali neverovatne rezultate na ekonomskom planu u Republici Srbiji. Očekujem da vidim sada šta će se desiti sa svim izneverenim obećanjima koje je dao Aleksandar Vučić, kao i ovog poslednjeg da će plata prosečna u Srbiji biti 500 evra do kraja ove godine, na šta je jedan od članova Fiskalnog saveta rekao da je to zapravo nemoguće. Drugim, rečima još jedna u nizu laži počev od 2012. godine, pa na ovamo.

Dakle, suma sumarum i dalje nastavljate da se poigravate i urušavate institucije sistema Republike Srbije. urušavanjem institucija sistema, urušavate i Srbiju, pravite poredak onakav kakav vama odgovara, kako bi ste mogli nesmetano da se ponašate kao da je Srbija privatna država. Jednog dana će doći trenutak kada će svi snositi odgovornost za ovo što se danas dešava u Srbiji, mislim na sve iz vlasti i na one koji danas vladaju Srbijom.

Žao mi je što to ne shvatate danas i ne shvatate da će doći trenutak kada će građani shvatiti sve ove laži, prazna obećanja i kada će građani shvatiti odgovornost koju ste imali tokom ovih godina vaše vladavine i da urušene institucije, urušeni sistem vrednosti su stvari koje se najteže uspostavljaju u jednom uređenom demokratskom društvu. Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 20.07.2017.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani kolege poslanici, postavljam pitanje premijeru Ani Brnabić i predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, a odnosi se na izvoz „Fijatovih“ automobila na rusko tržište.

Dakle, od dolaska SNS na vlast, od 2012. godine, prošlo je punih pet godina i ušli ste u šestu godinu, a Srbija i njeni građani i danas plaćaju cenu neispunjenih obećanja i nesposobnosti da se država vodi na pravi način. To možemo da vidimo danas na mnogim primerima, a jedan od njih jeste upravo i „Fijat“, koji je aktuelan u prethodnim danima. Upravo bih želeo da postavim pitanje u skladu sa dešavanjima u automobilskoj industriji „Fijat“ u Srbiji.

Premijer je po svom ustaljenom običaju 2013. godine, premijer Vučić, odnosno tada je bio prvi potpredsednik Vlade, obećao da će Srbija odnosno „Fijat“ izvoziti 10 hiljada „Fijatovih“ automobila na rusko tržište, bez carine. Citiraću izjavu: „“Fijat“ automobili Srbija će do kraja godine izvesti u Rusiju prvi kontigent od 10 hiljada novih modela „Fijata 500 L“, proizvedenih u fabrici u Kragujevcu. Tu kvotu smatramo samo početkom i nadamo se da ćemo je povećavati u budućnosti.“

Ta izjava iz 2013. godine, naravno, premijeru Vučiću, dok je bio premijer, nije smetalo da svake naredne godine ponavlja tu izjavu, pa čak to obećanje i 25. maja ove godine, u kampanji za predsednika Republike Srbije, kada je u Kragujevcu prisustvovao promociji novog restilizovanog modela „Fijata 500 L“, kada je slavodobitno govorio o pozitivnim rezultatima po srpsku ekonomiju koje stvara „Fijat“, da poslovanje te kompanije čini 3% bruto društvenog proizvoda Republike Srbije i gotovo 8% ukupnog izvoza Republike Srbije.

Pozvao je građane tada da kupuju Fijatove automobile, naveo da očekuje da pitanje izvoza na rusko tržište bude rešeno pre kraja ove godine. Mi smo danas u 2017. godini. Dakle, od 2013. godine svake godine slušamo jedno te isto obećanje, da je ispunjeno to obećanje, verovatno danas ne bismo imali radnike na ulici i ne bi radnici trebali da upozoravaju državu kako treba da se domaćinski posluje, i kako treba da se razgovara sa ozbiljnim kompanijama kao što je „Fijat“.

S obzirom da je izostao dijalog između rukovodstva i Vlade Republike Srbije, radnici su morali sami da izađu na ulice i da na neki način primoraju aktuelno rukovodstvo Republike Srbije, koje je očigledno u prethodnim godinama, umesto da dogovara saradnju i razvoj saradnje sa investitorima, bilo zauzeto organizovanjem izbora svake godine i izbornih kampanja i svake godine trošilo više od šest meseci na izbore i novce i vreme, a paralelno s time se ništa nije dešavalo da se stvore uslovi za privredni razvoj u Srbiji.

Takođe, gospodin Putin je izjavio da postoji ta mogućnost 2014. godine. I kada je posetio Srbiju, imao je pitanje zašto tog izvoza u Rusiju nema i šta je doprinelo tome da Vladimir Putin promeni mišljenje i kakva je uloga Aleksandra Vučića u tome?

Paralelno s time, ministri i premijer daju nekakve izjave koje nisu odgovorne, kao što je rekla gospođa Brnabić da stoje politički interesi i nečija ozbiljna namera iza štrajka u „Fijatu“, ili gospodin Đorđević, koji je rekao da radnici „Fijata“ u stvari treba da pokažu malo više ljubavi prema Srbiji. Ja mislim da su oni neodgovorni sa svojim izjavama, a ne radnici koji samo traže bolje uslove rada.

Takođe, ekonomska politika se pokazala kao vrlo pogubna i pored toga što imamo probleme sa „Fijatom“, da ne govorim o svim onim preduzećima koje je ova vlast za zadnjih pet godina ugasila, počev od „Prve petoletke“, „FAP-a“ Priboja, „IMT-a“, „14. oktobra“ i svih drugih fabrika.

Treće vanredno zasedanje , 20.07.2017.

Drugo pitanje se odnosi na premijera Vučića, a to je vezano za kontraverze koje prate svaku njegovu posetu Americi, gde je on otišao tamo da podnosi nekakve izveštaje i vidimo sada dokumente koji su izašle u javnost, pisanje određenih kongresmena, pojedinih, za odgovor na neka pitanja na koja nije odgovorio.

Evo, jedno od tih pitanja koje treba da odgovori građanima Srbije, a ne nikom u američkoj administraciji, izveštaj da mala grupa ljudi predvođena predsednikovim bratom Andrejom Vučićem i četvoricom njegovih bliskih prijatelja Nikolom Petrovićem, Zvonkom Veselinovićem, Slavišom Kokezom i Nenadom Kovačom nastavi da rukovodi svim infrastrukturnim i javnim projektima. Citirao sam ono što treba da odgovori predsednik Vučić građanima Srbije, a ne nikome u američkoj ambasadi.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2017.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, postavljam pitanje ministru kulture i informisanja, ministru privrede i Vladi Republike Srbije vezano za privatizaciju i sprovođenje seta medijskih zakona i privatizaciju medija i kakvi su efekti i rezultati privatizacije medija.

Naime, prilikom donošenja Zakona o privatizaciji medija ideja je bila da se obezbedi mogućnost uvida u transparentnost funkcionisanja i vlasništva medijskih kuća, da država izađe iz vlasništva u medijima, da se građanima obezbedi transparentno, istinito i blagovremeno informisanje. Čini mi se da danas imamo situaciju koja na sve liči, osim na to šta je bila priča kada ste obrazlagali motive za usvajanje seta medijskih zakona.

Pre nekoliko dana smo imali dan koji je obeležen kao Dan slobode medija, a čini mi se da u Srbiji danas time ne možemo da se pohvalimo, jer su mediji sve samo nisu slobodni, nepristrasni i nisu mediji iz kojih je država izašla. Dakle, stanje u medijima danas je gore nego kada je današnji predsednik i premijer bio ministar informisanja 90-tih godina. To možete videti na bezbroj primera. Jedan od njih je „Tanjug“ i to je takođe nastavak mog pitanja – kakav je status danas Novinske agencije „Tanjug“ koja je ugašena 31. oktobra 2015. godine u skladu sa zakonom, međutim ona danas funkcioniše radi nesmetano i ne samo što obezbeđuje finansiranje, već obezbeđuje i dobit iz svog poslovanja.

To nije u skladu sa zakonom i oni izgleda postaju još jedno obeležje vladavine vaše, odnosno još jedan fantom. Pored fantoma „Savamale“ imamo iz medijske oblasti fantome kao što je Novinska agencija „Tanjug“. Zanima me kako će se rešiti njen status i kako će „Tanjug“ funkcionisati u narednom periodu? Nije „Tanjug“ jedini. Imate bezbroj primera lokalnih medija gde ste vi pod kapom medijskih zakona navodno želeli da profesionalizujete rad medija. Sada imate situaciju da je Televizija Kragujevac ugašena posle privatizacije i da sada želite ponovo da je vratite i Vlada je donela odluku da se Televizija Kragujevac sa svim dugovima koji su u međuvremenu nastali vrati Gradu Kragujevcu. Naravno, šta drugo mogu reći na to, nego da ste nekom Radojici Milosavljeviću, nekom Gašiću i sličnima dali da privatizuje te televizije, da se malo poigraju sa njima i onda da ih ponovo vrate državi da država to finansira. Niti država niti njeni građani niti mediji nisu, niti mogu biti igračka niti bilo kog pojedinca, niti bilo koje vlasti.

Naravno, taj izlazak države iz medija je bio takav što su sredstvima iz lokalnih budžeta i drugih državnih institucija ti mediji privatizovani. Privatizovani su oni koji su bili podobni režimu i danas se ne finansiraju iz svog poslovanja profesionalnog, odnosno te privatne firme obezbeđuju sredstva iz konkursnog finansiranja kroz jedinice lokalnih samouprava.

Po pravilu u najvećem broju slučajeva oni mediji koji su podobni Vladi Republike Srbije dobijaju najveće iznose sredstava i onda oni služe za prikrivanje istine i stanja u društvu, služe za manipulaciju, služe za stvaranje atmosfere straha, za stvaranje atmosfere mržnje i da redovno imate serijale razno raznih naslovnih strana koje pozivaju na ratove. Imate na televizijama uvedene emisije u jednom periodu državnih udara, razno razne situacije u Jajincima i sve sa idejom da se zapravo skrene pažnja sa istine i stanja u kakvom se danas Republika Srbija nalazi.

Upravo zbog toga sam kao poslanik Narodnog pokreta Srbije i naša poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodni pokret Srbije podneli juče predlog za obrazovanje anketnog odbora radi utvrđivanja stanja u medijima posle procesa privatizacije i stanja sa agencijama i medijskim kućama čiji status nije rešen, kao što je „Tanjug“, kao što je „Politika“, „Novosti“, jer smo pre nekoliko dana mogli čuti i od samog ministra kulture i informisanja koji sada pokušava da iznađe neki nov način za funkcionisanje ovih medijskih kuća, pa možda se sada i oni ponovo vrate pod državna jasla što govori da vi nastavljate da kršite zakone koje sami ovde usvajate većinom poslanika iz vladajućih struktura u Narodnoj skupštini. Hvala.

Imovinska karta

(Trstenik, 28.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 03.06.2016 -
Odbornik Opština Trstenik Opština Mesečno 5000.00 RSD 24.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 09:32