MARINIKA TEPIĆ

Nova stranka

Rođena je 1974. godine. Živi u Pančevu.

Po zanimanju je diplomirani filolog.

Obavljala je funkciju Pokrajinske sekretarke za sport i omladinu. Portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Filološki fakultet upisala je 1991. Godine sa 16 godina i diplomirala sa 20. Godina. Iste godine, 1995, zaposlila se u OŠ “Vasa Živković” u Pančevu, kao profesor engleskog jezika.

Bila je zamenica direktora Kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije.

Više od 10. Godina (1997-2009), radila je kao profesionalni novinar. Pisala je i izveštavala za medije „Libertatea“, Radio 021, produkcije UrbaNS, IWPR, BIRN, Danas. Dugogodišnja je aktivistkinja civilnog sektora u oblasti ljudskih i manjinskih prava, tranzicione pravde, suočavanja sa prošlošču.

U sazivu vojvođanske vlade od 2012 do 2016. godine, obavljala je funkciju sekretara za sport i omladinu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Osnovne informacije

Statistika

  • 173
  • 4
  • 161
  • 11
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 22 dana i 21 sat

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 24 dana i 16 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Zahvaljujem, predsednice.

Ovom izmenom i dopunom zakona koju predlažem, u odnosu na zakon koji ste i sami pročitali, tražim da se zapravo dopuni član 5. ovog zakona, koji bi isticanje fašističkih i neonacističkih simbola odnosno organizovanje fašističkih i neonacističkih manifestacija smatrao kažnjivim, smatrao pogrešnim i štetnim, ne samo u odnosu na nacionalne manjine, kako to trenutno stoji u ovom zakonu, i ne samo u odnosu na crkve i verske zajednice, kako to takođe trenutno stoji u ovom zakonu, već i u odnosu na kompletnu populaciju LGBT zajednice.

Smatram da je vreme, poštovane kolege poslaničke većine, da ovo prepoznate i u zakonu. Nije dovoljno da se predsednica Vlade sa pojedinim ministrima samo pojavi na ovogodišnjem „Prajdu“, na primer, i nije dovoljno da se samo fotografiše i da to bude vest u nekom periodu na naslovnicama dnevnih novina, šaljući zapravo time poruku nekim drugima, a ne unutrašnjosti Srbije.

Nama je važno ono što se odlučuje u Republici Srbiji, a to su zakoni Republike Srbije i vreme je da se i u zakonima Republike Srbije takođe mržnja, simboli i svi porivi neonacista i fašista ili manifestacija nacističkih i fašističkih kažnjavaju i kada su upereni prema LGBT zajednici.

Uprkos činjenici da je, na primer, šef poslaničke grupe većine, Aleksandar Martinović, neskriveno i u ovom parlamentu govorio vrlo ponižavajuće o LGBT zajednici, i to u prisustvu tada ministarke a sada premijerke, vrlo se dobro sećamo svi kako mu je predsednica Narodne skupštine suflirala da prestane da se tako odnosi i govori o LGBT zajednici, uz opasku – Nemoj, Ana je tu.

Apelujem i na predsednicu Narodne skupštine da objasni svojim kolegama da je vreme da se prepozna u zakonu upravo ono što ja predlažem. Nemojte se, kolege, bojati i plašiti da budete na strani ljudskih prava i života. To nije ništa opasno, nije ništa štetno i nije ništa bolno. Mi svi zajedno treba da budemo na strani ljudskih prava, naročito onih kojima su ta prava ugrožena.

Apelujem još jednom da se bar stavi u raspravu ovaj predlog za izmenu i dopunu zakona. Sve i da vi intervenišete dodatnim podizanjem nivoa obzirnosti prema LGBT zajednici, ali, hajte, ohrabrite se i pokažite da stojite iza evropskih vrednosti i ljudskih prava.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Zahvaljujem, predsednice.

Ovim predlogom za izmenu Krivičnog zakonika ja tražim zapravo da se u Krivičnom zakoniku prepozna kao kažnjivo negiranje genocida i ratnih zločina od strane svih sudova koji se ovom tematikom i problematikom bave, i to naročito kada je reč o presudama koje se odnose na ratne zločine i genocid počinjen u naše ime.

Naime, kada je prošle godine ova poslanička većina menjala Krivični zakonik i prvi put prepoznala, što je delovalo u tom trenutku kao nešto pozitivno, da će ubuduće biti kažnjivo negiranje ratnih zločina i genocida. Kažem, to je samo naizgled delovalo kao nešto obećavajuće. Međutim, kada bolje pogledate taj novi član zakona, vi vidite zapravo kompletno naličje zapravo ove vlasti, vi vidite kompletno licemerje ove vlasti, zato što je, po ovom članu, kažnjivo samo ono što se dešavalo u ime nekih drugih ili u odnosu na neke druge žrtve, a ne u odnosu na počinioce koji su to činili u naše ime ili, štaviše, u odnosu na naše žrtve.

Po Krivičnom zakoniku Republike Srbije, kažnjivo je negiranje genocida u Ruandi, ali nije kažnjivo negiranje genocida koje je počinjeno u naše ime. Ja sam ovde u nekoliko navrata optuživana od poslanika većine za genocidne namere, kada sam tražila da se u zakonu prepozna ćiriličko-latiničko pismo. Vi se frljate nečim što je toliko teška i ozbiljna stvar, kao što je genocid, a niste u stanju da se suočite sa njim i da prepoznate da genocid nije pitanje broja, da li je žrtava bilo 100 ili sto hiljada, nego je pitanje namere, da se neki narod istrebi da nestane, i samom činjenicom, a mi o tome imamo snimke koji svedoče o tome u Haškom sudu, da su građani Srebrenice ili tamo koji su bili okupljani odvajani na muške i ženske. Dakle, tu je ta genocidna namera u suštini.

Molim vas da uzmete u obzir ovaj predlog, da otvorimo raspravu na ovu temu, da se suočimo sa prošlošću i sa zločinima i sa genocidom koji je počinjen u naše ime. Ne treba se toga stiditi, treba imati hrabrosti suočiti se, kako ne bismo dočekali sutra da nam vojni ministar Vulin i Ratka Mladića dovede da predaje našim vojnim pitomcima na Vojnoj akademiji. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Zahvaljujem, predsednice.

Ovo je jedan od zakona koji spada u te tzv. nepolitičke zakone. Predlažem ga već godinu i po dana. Namera ove izmene Zakona o igrama na sreću je vrlo jednostavna, a preko potrebna, a to je da se svi budžetski prihodi od igara na sreću, dakle, prihodi od kladionica, kockarnica, poker aparata, preusmere u većem obimu za lečenje stanja i oboljenja koja se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji.

Neverovatno mi je, poražavajuće je da nijedan poslanik većine godinu i po dana nije bio u stanju da pritisne dugme „za“ ili da podrži druge svoje kolege da ovu izmenu i dopunu zakona stavimo na dnevni red i da, pobogu, deci i našim sugrađanima koji ne mogu da se leče uspešno u Republici Srbiji, onako kako zakoni kažu, povećamo budžet za lečenje njihovih stanja i oboljenja van naše države, gde je to moguće, i to ne tako što ćemo uzeti od škola, od vrtića, od bolnica. Ne, ti prihodi se neće umanjiti i ta sredstva se neće umanjiti, već uzimamo, odnosno preusmeravamo sredstva od igara na sreću, ponavljam, od kladionica, poker aparata, kockarnica itd.

Ima li, zaista, ikoga u ovoj sali ko ima toliko savesti da ne podrži da se budžetski prihodi od kockarnica, poker aparata i kladionica ne preusmere u većem obimu za lečenje dece i naših sugrađana koji ne mogu uspešno da se leče u Republici Srbiji?

Neću iskoristiti svo vreme, ostaje mi još minut i po, zato što, zaista, ovakav muk na ovakvu inicijativu ne zavređuje nijedno dodatno obrazloženje.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2017.

Zahvaljujem.

Nekako u istom tonu, ali zabrinuta za bezbednost naše države, Republike Srbije. Došla sam do informacija, koje smatram izuzetno značajnim i s toga ih upućujem ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću, direktoru BIA Bratislavu Gašiću, direktoru Kancelarije za KiM Marku Đuriću, starešini VBA i predsednici Vlade Ani Brnabić. Za sve važe ista pitanja koja ću postaviti.

Naime, kakvim informacija raspolažu o boravku DŽima Dosona u Srbiji, između ostalog i u mom Pančevu, kako se može i dokazati, kako je i on sam u jednom trenutku objavio? DŽim Doson, inače Škotlanđanin, u svetu poznati fašista, mobilizator militantnih grupa ljudi, neko ko se angažovao i u kampanji Donalda Trampa, mobilušući radikalne desničare, čovek koji naoružava te svoje timove, ekipe i pristalice i naročito se, kao fašista, bori protiv osnovnih ljudskih prava, ženskih ljudskih prava, muslimana, LGBT zajednice, izbeglica, migranata itd. i kome je zbog problema koje je izazivao u Mađarskoj tamo ulaz zabranjen, a potom i u Grčkoj, a na zahtev i apel takođe Mađarske.

S obzirom da postoje jasni dokazi da je ove godine, u periodu maj – jun mesec, DŽim Doson boravio u Srbiji, a o čemu svedoče njegove fotografije sa Avale, iz beogradskog manastira Rakovica, i to sasvim jasno, moje sledeće pitanje – kakve su mere MUP-a, BIA, VBA i nadležnih organa ove države bile i šta su preduzeli tim povodom ili ćutanjem o ovim jezivim informacijama vlast prikriva, šta više, štiti DŽima Dosona i njegove pristalice u Republici Srbiji?

Dalje, kako je moguće da je ovakva individua našla utočište baš u Republici Srbiji i da ovaj fašista uredno donira srpske manastire? Mada, fotografije donacija koje se javno mogu videti, ne sadrže ni hranu, niti lekove, niti higijenske potrepštine, već više liče na duge i kraće cevi u obliku oružja. Te fotografije postoje.

Tražim takođe, odgovor na pitanje - da li je DŽim Douson još uvek u Srbiji? Zapravo, tražim da mi se dostave informacije o evidenciji njegovog boravka u Pančevu, u Beogradu, u Srbiji, na KiM, kada je i gde je bio, dolazio, odlazio, u kom periodu, od kada do kada? Želim precizne odgovore na ova pitanja. Dakle, gde se pitaju i carinici i graničari i svi.

Naravno, ukoliko se ne dogodi da mi se dostavi odgovori na ova pitanja u roku od 15 dana, kako to nalaže Poslovnik, smatraću da vlast Republike Srbije ili prikriva i štiti DŽima Dousona u Republici Srbiji, što znači da imam ogroman problem sa bezbednošću u državi.

Inače, veliki deo aktivnosti interesovanja DŽima Dousona ovde, tiče se Kosova, pri čemu on sam uz redovne parole Kosovo je Srbija zauvek i slično, objavljuje fotografije pravoslavnih sveštenika pored dugih cevi i potpisuje ih kao ratne sveštenike. U svetlu toga, pitam naročito Marka Đurića, ali i sve pomenute državne nadležne funkcionere - šta znaju o najmanje dve donacije ovog fašiste, srpskim manastirima na KiM? Da li su tzv. donacije DŽima Dousona na Kosovu išle preko administrativnih prelaza, kao i on sam, ili na neki drugi način i nekim drugim putem?

Dodatno, želim informacije šta najviši funkcioneri u našoj zemlji znaju o domaćinima DŽima Dounsona u Srbiji, koji su ga vodili i po streljanama, uključujući naravno i moje Pančevo, o čemu svedoče zajedničke fotografije. Lako ih je videti i sve dokazati ovo o čemu ja govorim.

Ono što me dodatno brine jesu informacije koje se mogu naći na internet sajtu „red zmaja“, gde ti saradnici, domaćini DŽima Dousona u Srbiji, u maskirnim uniformama, naoružani, na fotografijama koje objavljuju potpisuju tekstom i kažu – da učestvuju u obezbeđivanju bugarsko-turske granice od migranata, i kažu - od radikalnih islamista, koji kažu - nezakonito preko Bugarske i Srbije ulaze u Evropu. Oni sami pišu – u poslednje vreme je uhvaćen određen broj pripadnika ISIS.

Šta je urađeno sa tim uhvaćenim ljudima, šta je njima rađeno, šta je sa njima urađeno, kome su predati, o čemu se zapravo ovde radi, jer su ovo ozbiljna bezbednosna pitanja koja bi trebalo da zabrinu svakog u ovoj sali i svakog građanina Republike Srbije?.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2017.

Zahvaljujem predsednice.

Moje prvo pitanje postavljam, odnosno upućujem svim ministrima u Vladi Republike Srbije, predsednici Vlade Republike Srbije, svim direktorima službi i agencija, akademija organa Vlade, želela bih da znam stanje sa radnim mestima na dan 1. januar 2017. godine, 1. jun 2017. godine i na današnji dan, odnosno 24. oktobar 2017. godine, te u tom smislu tražim da mi, dakle svi ministri i oni koji su bili bez portfelja 1. januara, 1. juna i novoosnovana ministarstva i novi ministri bezportfelja i naravno, ovi sa portfeljima i predsednica Vlade i sve što sam nabrojala, da bi dostave sistematizacije radnih mesta u organima čije su starešine, tražim takođe, da mi u okviru tih sistematizacija jasno navedu koja su popunjena radna mesta u okviru sistematizovanih radnih mesta, a koja su nepopunjena, takođe za svaki od ovih datuma koje sam navela, dakle na dan 1. januar, 1. jun i današnji dan 24. oktobar 2017. godine?

Takođe ih pitam i tražim da mi odgovore i napišu svi zaposleni u njihovim organima koliko imaju radno iskustvo onako kako to zahteva, zapravo pravilnik u sistematizaciji, dakle svaki zaposleni u odnosu na popunjena mesta? Takođe, želim iste podatke da dobijem i za funkcionere, to podrazumeva i starešine organa, odnosno ministre, direktore svih kancelarija, agencija, akademija, službi Vlade, državne sekretare takođe.

Moje sledeće pitanje upućujem ministru finansija, gospodinu Vujoviću, i tražim da mi pismeni odgovor dostavi na pitanje – koliko je saglasnosti za zapošljavanje dao u 2016. godini i u 2017. godini, počev od 1. januara 2017. godine, zaključno sa današnjim danom 24. oktobar 2017. godine? I to da mi odgovori za svaku saglasnost na dodatnu, odnosno novo zapošljavanje kako u ministarstvima, tako i u službama, kancelarijama, agencijama, akademijama i svim organima Vlade i takođe, saglasnosti koje je dao na zapošljavanje u javnim preduzećima i javno komunalnim preduzećima od jedinice lokalne samouprave, dakle u svim opštinama i gradovima u Republici Srbiji, tako i u odnosu na autonomne pokrajine Vojvodinu i Kosovo i Metohiju.

Dakle, želim od ministra Vujovića da dobijem podatak za čije je zapošljavanje je dao saglasnost, pojedinačno i ponaosob, to su informacije svakako od javnog značaja u 2016. i 2017. godini. Moram da kažem da me je na ovo inspirisao tokom poslednje rasprave, ministar Branko Ružić, kada je verovatno u jednom nespretnom pokušaju da opravda navode da će iz tekuće budžetske rezerve da se izdvoje dodatna sredstva za dodatno zapošljavanje, što nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, ja sam to pokušavala da dokažem, te, inspirisao me je da ova vrlo važna pitanja dobijemo direktno od starešina svih organa i službi Vlade. I u tom smislu, nadovezujem se i tražim od ministra Vujovića da mi dodatno odgovori na pitanje – koliko je do sada sredstava i za koje svrhe, odnosno koje direktno budžetske korisnike iz tekuće budžetske rezerve opredeljeno od dodatnih sredstava za dodatno zapošljavanje, a bez rebalansa budžeta? Sve se odnosi na period 2017. godine, pošto je ministar Ružić rekao da se to dešavalo već više puta.

Poslednje pitanje, koje bi moglo da bude forma apela molbe konstruktivnog predloga, pitanja predloga predsednici Narodne skupštine, gospođi Gojković. Gospođo Gojković, naprosto bih vas zamolila i evo rekla, da li biste bili ljubazni da u pristojno vreme završimo danas sa radom, kako to u načelu Poslovnik nalaže u 18,00 sati, da to isto uradimo sutra, kako bismo u četvrtak, poslednjeg četvrtka u mesecu, stekli konačno uslove da radimo i da se pred nama pojave ministri i članovi Vlade, predsednika Vlade i da konačno imamo priliku da im postavimo pitanje, što nam Poslovnik omogućava.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.10.2017.

Zahvaljujem predsedavajući.

Imam dva pitanja. Prvo upućujem predsednici Narodne skupštine, gospođi Gojković. Odnosi se na prošlo nedeljni dan kada smo prethodno obrazlagali amandmane na obrazovne zakone, a potom u večernjim satima otpočeli i završili glasanje. To je bio 27. septembar. U tom danu se oko deset do dva ispostavilo da više ne postoji Poslovnikom određeno vreme za obrazlaganje amandmana narodnih poslnika koji su bili predlagači tih amandmana. Odnosno, u to vreme, dakle, oko deset do dvanaest je predsednica Narodne skupštine obavestila da je desetočasovno vreme predviđeno Poslovnikom isteklo.

Reakcija gotovo svih poslnika opozicije koji su i pretežni predlagači amandmana bila je da to nije tačno i da je nama to vreme ukradeno obzirom da smo direktnim uvidom i praćenjem u podatke tehničke službe Narodne skupštine videli da je preostalo još više od 200 minuta, odnosno gotovo još četiri sata za obrazlaganje amandmana.

Nezvanično smo čuli podatak da je predsednica Gojković vreme potrošeno za obrazlaganje amandmana pratila i evidentirala lično i ručno.

Mene zanima da li je to tačno? Ukoliko je tačno, jer drugo objašnjenje ne postoji da bi neko tvrdio da više vremena nemamo i da nam oduzme više od četiri sata rasprave i da se uopšte i ne raspravlja o Zakonu o visokom obrazovanju odnosno o amandmanima, tražim od predsednice Gojković da mi dostavi tu njenu evidenciju, dakle, foto-kopije njene ručne i lične evidencije.

Takođe tražim od nje, pretpostavljam da će da joj pomognu tehničke službe, da nam dostavi podatke koliko je ukupno poslanika obrazlagalo amandmane prošle nedelje i koliko je trajalo obrazlaganje svih njihovih amandmana pojedinačno. Dakle, želim da dobijem spisak svih narodnih poslanika koji su obrazlagali svoje amandmane na obrazovne zakone i pored toga da stoji vreme koje su oni utrošili u obrazlaganju svojih amandmana, kako bismo konačno imali tačan podatak da li je tehnička služba zakazala ili nije. Ja ne verujem da je tehnička služba zakazala. Imam opravdanu sumnju da nam je ukradeno četvoročasovno vreme za obrazlaganje amandmana.

Sledeće moje pitanje odnosi se na današnji datum. Danas je jedan vrlo značajan datum, a to je 5. oktobar, kada se navršava 17. godina od kada je više od 700 hiljada građana Republike Srbije iskazalo svoj gnev na ulicama Beograda izašavši, u pokušaju da se suprotstavi krađi izbora, odnosno prekrajanju izborne volje protiv tadašnjeg lidera Slobodana Miloševića i svih onih koji su mu do tada pomagali u vođenju katastrofalne politike, ne samo Socijalističke partije Srbije, već i Srpske radikalne stranke, od kojih većina ljudi danas vodi ovu zemlju, tako da…

Poslednji put ažurirano: 21.09.2016, 12:13