| 17.11.2017. | Predlog zakona o dopuni Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja |
odbačen
|
| 24.11.2016. | Predlog zakona o dopuni Krivičnog zakonika |
odbačen
|
| 25.10.2016. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja |
odbačen
|
čeka se odgovor 6 godina i 3 dana i 13 sati
Poštovana gospođo Tepić, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije
čeka se odgovor 7 godina i 1 mesec i 20 dana
Poštovana gospođo Tepić, Na ovaj način se obraćam baš Vama budući da sam, blago rečeno, očajan, a u tom stanju se čovek oslanja samo na ljude koje smatra časnim, nepokolebljivim, odvažnim i dostojnim posla koji im je poveren, a takvom ličnošću smatram upravo vas.
čeka se odgovor 7 godina i 2 meseca i 29 dana
Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
Zahvaljujem.
Prethodna izlaganja predsednice Narodne skupštine, Ane Brnabić su nešto najneljudskije što se moglo čuti u ovoj Narodnoj skupštini, naročito što se obraća i kao žena ženi, odnosno ženama.
Mi smo zapravo čuli da je gospođa Brnabić ne samo opravdala sve pretnje koje su se dogodile poslednjih dana, nego čak pozvala na dodatnu reakciju i da je rekla da je normalno nakon primera koje je navela sa kojima niko odavde nema veze, da je normalno da Biljana Đorđević treba da očekuje da joj se preti klanjem, da je normalno da dan pre toga moje koleginice Mila Popović, Jelena Spirić i Milošević budu fizički napadnute od vaših kriminalaca u paramilitarnom kampu ispred Narodne skupštine, da im vaši portiri na portirnici divlje koje ste postavili da ih legitimišu kada hoće da uđu na svoje radno mesto i da se pokriva time što se sada toboš posle toliko meseci izvinila Peđi Mitroviću za razbijenu glavu.
Znate šta je još gore, što je i simulirala otvaranje prostora da se pre podne normalno ulazi u Narodnu skupštinu, a onda se organizuju sačekuše u posle-podnevnim satima kada padne mrak i kada se izlazi odavde iz Narodne skupštine, da se napadaju naročite narodne poslanice, žene, koje idu same svojim kućama, normalno, koje ne mogu da odu do autobuske stanice, do taksija peške, bilo gde, a da ne prođu kroz vaše ruglo.
Ja sam četvoricu maskiranih vaših ovih ljudi ispred imala oko svojih kola, takođe juče, potpuno zabrađenih. Zamolila sam policajca da me isprati do kola. Rekao je da ne sme. Da mu je rečeno da ne sme nego da sme samo da prati parking Skupštine preko kamera.
Znači, ni oni ne smeju da rade svoj posao, jer se plaše vaših fantomaca, jer ovaj koji legitimiše narodne poslanice kada krenu uveče, kada je mrak sa motorolom preko struje takođe povezane koje kradu, to smo i danas dokumentovali i to kradete, nakačili ste portirnicu na gradsku banderu. Ne mogu poslanice da idu kući.
E to treba da rešava Ana Brnabić, a ne da se svađa ovde sa nama i da podstiče dodatno nasilje, jer je ona zapravo rekla Biljani Đorđević - zaslužili ste da vam se preti klanjem, zaslužili ste da ne smete same da izlazite noću iz Narodne skupštine.
To je njen posao, da obezbedi bezbednost i sigurnost, jer one su narodne poslanice i kada izađu odavde. Nisu samo u ova četiri zida ovde narodne poslanice, a nemaju kuda da izađu.
Pa čak sad ne bi bilo opravdanje ni - izađite na Kosovski izlaz, zato što ne radi posle 16 časova, a sednice traju do 18 časova. Hvala.
Dostojanstvo, član 107.
Ovde treba da se govori o istini i činjenicama i vi vrlo dobro znate i da se pretilo klanjem i da se svima nama dok smo bili ispred Narodne skupštine da su nam vaši saborci govorili da smo stali pred streljački vod, njihov, da smo se namestili za streljanje. To se sve čuje na skupštinskim kamerama, samo što predsednica Narodne skupštine pušta selektivno delove koji njoj odgovaraju kada drži konferenciju u holu Narodne skupštine, a ne pušta one delove kada mi stojimo ispred i kada vaši kompanjoni iz paramilitarnog kampa nama govore da smo se odlično namestili, kao pred streljački vod. Dakle, da će da nas streljaju. To se sve jako dobro čuje. To čuju sve vaši službenici i vi to jako dobro znate.
Prema tome, nemojte ovde da pravite od nas krivce za sve što ste vi zakuvali i sada pokušavate da zamenite uloge, kao i uvek što radi zločinac, da izigrava žrtvu, a da krivicu prebacuje na druge.
Hvala.
Zahvaljujem.
Uvek mi je žao kada nema ovde ministara da učestvuju u raspravi. Moram da priznam da mi je sada prvi put drago što nema ministra Nikole Selakovića pošto se nadam da nije više na slobodi.
Pošto je ministar Mali nedavno izašao nadam se da i on uskoro neće biti na slobodi. Naravno, govorim o aferi Generalštab danas najvećem međunarodnom korupcionaškom skandalu u savremenoj istoriji Srbije, kako to voli Aleksandar Vučić da kaže, koji pokušavate sada da prikrijete kroz naknadno autentično tumačenje leks specijalisa za Generalštab koji ste protivustavno izmislili i usvojili na prošloj sednici.
Dakle, o aferi Generalštab, izgradnji Trampovih kula u koju je umešano najmanje sedam ministara i funkcionera Vlade Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem naravno. To su Siniša Mali, Miloš Vučević, Goran Vesić, Maja Gojković, Aleksandra Sofronijević, Bratislav Gašić, Ranko Šekularac i drugi.
Ne samo što je Vlada Miloša Vučevića protivzakonito skinula zaštitu sa objekata Generalštaba kao kulturnog dobro 14. novembra prošle 2024. godine i ne samo što je resorni ministar kulture Nikola Selaković manipulisao odlukama iako je već troje lica priznalo krivično delo falsifikovanja akata sa ciljem skidanja zaštite sa objekata Generalštaba, nego je Vlada Srbije potpuno suprotno zakonima Srbije dala saglasnost da se još šest meseci ranije 13. maja 2024. godine, potpiše uopšte ugovor sa američkom kompanijom Džareda Kušnera, odnosno zeta Donalda Trampa.
Taj najtajniji ugovor Vlade Srbije sa Kušnerevom firmom popisao je prvo šta treba sve da se uradi, skine zaštita sa objekata Generalštaba, sa parcela na kojima se nalazi, da se kompletno o trošku građana Srbije uklone svi nadzemni i podzemni vojni objekti, instalacije, sve, da bi se teren pripremio i očistio za hotel, saune i šampanjac. Tek nakon tok potpisanog ugovor klijentelistički, da ne kažem kartelski, Vučićevi ministri, funkcioneri i poslanici počeli su da menjaju odluke i zakone naše države da bi pogodovali tom ugovoru i „dilu“.
Taj najnoviji, taj najtajniji ugovor na 122 strane, evo sada će biti javno dostupan jer ga imamo, posedujemo ga u potpunosti, potpisan je protivzakonito i stoga je ništav.
Niz krivičnih dela koji iz njega proizilaze i u ta krivična dela ste uvukli čak i notara, koji je, slušajte sad pažljivo, građani Srbije, notar je pozvan u kabinet Siniše Malog da overi taj ugovor, a Siniša Mali je onda tu uslugu platio svojom ličnom karticom.
Prethodno je ministru Goranu Vesiću taj ugovor donet na flešu da ga potpiše za Vladu, onda je odnet Siniši Malom da sve to završi ličnom karticom, kao da je ovo njegov lični privatni posao, ili nije kao nego je baš tako.
I šta se sada zbog svega toga dešava? Vlast se sada upinje da spasi od hapšenja svoje ministre i saučesnike u ovom skandalu tako što je na prošloj sednici izmislila leks specijalis koji je protiv ustavan, a kojim pokušava da prepakuje skidanje zaštite sa Generalštaba i sve mizerije ministara i funkcionera Vlade u ovom poslu tako što odluke sada prebacuje na Skupštinu i poslanike.
Onda su u toj frci zaboravili da su pod zaštitom ne samo objekti Generalštaba, nego i parcela na kojoj se Generalštab nalazi i zato sada na ovoj sednici Milenkovom naknadnom pameću ubacuju autentično tumačenje leks specijalisa da bi ste progurali skidanje zaštite sa parcela na kojima se Generalštab nalazi jer ste u frci i stisi propustili činjenicu da Generalštab ima dvostruku zaštitu.
Kad „ne leži vraže“ ispostavilo se da Generalštab ima trostruku zaštitu zakona, ne samo odlukom iz 2025. i iz 2020. godine koju sada pokušavate da progurate, nego i odlukom iz 1984. godine. Tako da, opet džaba krečite, Milenko ili tačnije mažete.
Ovaj skandal sa Generalštabom je ogolio toliko duboko činjenicu da ova vlast demolira državu institucije i koliko je Srbija pretvorena u privatni servis porodice Vučić i njihovih povezanih ministara.
Toliko su umislili da im je samo nebo granica da su u ovaj korupcioni skandal uvukli i porodicu predsednika Amerike, predsednika Donalda Trampa, doveli je u situaciju da ih američki svetski mediji propituju o ovom skandalu i da utiču naravno na reputacioni ugled porodice Tramp.
Pa je i lično Džared Kušner morao da se pravda pred američkom javnošću da nema pojma o mahinacijama u Vladi Srbije sa kojim je njegova kompanija potpisala ugovor i da se čovek pravda da nema nikakve veze sa krivičnim delima funkcionerima vaše Vlade Srbije.
Očigledno da čovek nije imao pojma da bi ga Vlada jedne države uvukla u potpisivanje ugovora bez zakonskih osnova, dakle protiv zakonito, jer ne može se ni jednim ugovorom preneti, dati u zakup, rušiti, niti menjati namena zaštićenog kulturnog dobra kakvo je Generalštab bez prethodne odluke nadležnog Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, niti bez saglasnosti Državnog pravobranilaštva, niti bez saglasnosti Republičke direkcije za imovinu, a ničeg od toga nije bilo, pa tako ni notar nije smeo da overi taj ugovor. Samo, što je, ponavljam, Siniša Mali umislio da sve može, pa tako i da ga plati ličnom karticom.
Drugim rečima, ugovor je potpisan protivzakonito, mimo svih zakonskih procedura sa unapred planiranim kriminalnim ciljem da se Generalštab isporuči privatnom investitoru, a kako se vidi iz podugovora koji su sastavni deo ovog krovnog investicionog ugovora taj investitor bi mogao biti neko treći, odnosno naknadno registrovana kompanija u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. To je srce afere, to početak svih pravnih tragova ovog kriminala.
Još gore, davanje u zakup zemljišta na kome se nalazi Generalštab samo na izgled deluje da bi bilo na 99 godina, besplatno naravno, kako piše bez naknade, a zapravo omogućava se da se zemljište konvertuje u puno vlasništvo već nakon osam godina, koliki je rok za završetak projekta.
Ovo kažem zato što u ovom ugovoru o prenosu zemljišta u delu koji je prilog 5 b) u tački 7. tačka 2. vrlo se jasno navodi da se konverzija parcela u puno vlasništvo može sprovesti odmah po dobijanju upotrebne dozvole, dakle već posle osam godina, a i ta konverzija je takođe protivzakonita bez obzira što su se potrudili da sve podvedu pod međunarodni državni sporazum sa Emiratima iz 2013. godine.
Pošto su znali da je ugovor protivzakonit počeli su da rade ono što ova organizovana kriminalna grupa radi već 10 godina. Počeli su sa falsifikatima, iznuđivanjem mišljenja i odluka i političkim pritiscima na institucije. Tako je u javnost izašlo svedočenje direktore Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, gospođe Đukanović, koja je potom i podnela ostavku. Ona jasno kaže da je pozvana na sastanak u Ministarstvo finansija gde je bio prisutan Siniša Mali sa saradnicima, da je od nje zahtevano da potpiše izmene zaštite Generalštaba, da je atmosfera bila preteća i da joj je ministar Mali rekao – nisam došao da vas pitam nego da vam kažem šta treba da uradite. Ona je to odbila i podnela ostavku.
Nakon toga Aleksandar Vučić umesto da smeni bar Sinišu Malog i Nikolu Selakovića i time eventualno pokaže ili bar simulira da pokazuje da nije on lično naručilac ovog kriminalnog posla on jok, nego počinje da izjavljuje da nema falsifikata iako je, ponavljam, troje lica već priznalo krivično delo falsifikovanja Tužilaštvu za organizovani kriminal. Onda Aleksandar Vučić počinje da preti tužiocima u Tužilaštvu za organizovani kriminal zato što ceo ovaj slučaj već uveliko istražuju.
Istovremeno, „Njujork Tajms“ piše da je srpska vlast, citiram: „predala zaštićenu vojnu imovinu američkom investitoru bliskom Trampu u procesu punom političkog pritiska i netransparentnosti“. „Gardijan“ upozorava da je rušenje Generalštaba kulturni masakr i da je dogovor obavijen misterijom i političkim pogodovanjem. „Politiko“ navodi da su institucije Srbije bile izložene pritiscima kako bi uklonile zaštitu sa zgrade i da je ostavka direktorke Zavoda jasan dokaz političkog kriminala. „Rojters“,„Sosiješed pres“ svi donose istu poruku – da je ovo primer autoritarne vlasti, da je Generalštab istorijski simbol, da rušenje otvara pitanje korupcije i da je Vučićev režim istrgovao nacionalno nasleđe za privatnu i ličnu korist. Vi to zovete investicijom, mi to zovemo veleizdajom i kriminalom.
Zbog svega ovoga podvlačim – tražimo da se uhapsi najmanje sedam ministara i funkcione Vlade koji su u ovome učestvovali: Nikola Selaković, Siniša Mali, Miloš Vučević, Goran Vesić, Aleksandra Sofronijević, Bratislav Gašić, Maja Gojković, Ranko Šekularac, i drugi. Naravno, na vrhu te kriminalne piramide Aleksandar Vučić.
Svi su svesno učestvovali u ovom kriminalnom poslu, a to se zove organizovana kriminalna grupa u vrhu države. Generalštab nije Vučićev, nije ni Vesićev, nije ni Siniše Malog, Generalštab pripada Srbiji, njenoj istoriji, njenom identitetu, njenoj deci i ne sme biti predmet nikakvog projekta kriminalne vlasti. Zato ovaj skandal mora imati svoj kraj i taj kraj biće pravda i kazna za sve umešane.
Hvala.
Zahvaljujem, predsednice.
U prvom bloku imam dva, odnosno više pitanja za dva ministra i molila bih da samo oni odgovaraju na pitanja, pošto je praksa, pratili smo dosadašnje zasedanje, da i ne pitani ministri odgovaraju na pitanja, da odgovaraju na ne postavljena pitanja, da ne odgovaraju na postavljena. Moja su vrlo konkretna.
Prva upućujem ministru Nebojši Stefanović. Juče je objavljeno da je ministra Aleksandra Vulina sud novčano kaznio zbog toga što je odbio, odnosno nije u zakonskom roku odgovorio na pitanja vezana za incident na uglu ulice Birčaninova i Svetozara Markovića tokom održavanja parade ponose u Beogradu 2014. godine, a u kojem je, tom incidentu poznatom kao slučaj braća Vučić i Mali protiv žandarma, odnosno tužilaštvo sada u zvaničnoj formi protiv žandarma, osim Andreja Vučića i Predraga Malog bila uključena i Vojna policija.
Informacije je zatražio Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA i zahtevao je pristup kopijama dokumenata koje se odnose na ovaj incident, s obzirom da tada resorni ministar Vulin to nije ispoštovao, dakle nije ispoštovao zakon u Vladi Republike Srbije, čiji je član, Prekršajni sud ga je juče kaznio, jer je to objavljeno. Razlozi za odbijanje postupanja po zahtevima odnose se na poverljivost traženih informacija, ali je Prekršajni sud ocenio da tražene informacije nisu uopšte označene stepenom tajnosti – poverljivo, kako je VBA navela, dodaje se u javnoj objavi.
S obzirom da ministar Vulin ne poštuje zakone Republike Srbije i nije odgovorio po zakonu na postavljena pitanja i zahteve, tako da stoga ni ovom prilikom ne pitam njega, već ministra Stefanovića. Od vas me zanima, ministre, da li ovako razumete Poglavlje 24, da li ovako razumete transparentnost rada Vlade Republike Srbije i njenih organa? Zašto je ta pravda selektivna? Zašto je stranački prioritetna ili ne, i to mi je naročito važno, s obzirom da se ovo suđenje ponavlja? Dakle, u slučaju braće Vučić i Mali.
Važno je, takođe, zato što je tzv. ključni svedok u ovom suđenju prepoznat kao izvesni Đorđe Gačanović koji se predstavlja za portparola jednog od policijskih sindikata. Na to mesto ga je potpisom rešenja postavio vaš stranački kolega sa Srpske liste Aleksandar Đorđević, zaposlen takođe u MUP, ali s druge strane se tvrdi da taj ključni svedok Gačanović nije zaposlen u ministarstvu. Zanima me kako neko ko nije zaposlen u ministarstvu može da bude portparol policijskog sindikata i da tako brani prava zaposlenih u MUP? Hvala.
Hvala predsednice.
Ako sam dobro razumela ministra Stefanovića, koji je potpredsednik Vlade, vi ste nama objasnili da je vladavina prava to kada ministar krši zakon, i to ministar Vulin tako što staju svoje vojnike. Ministar Vulin da staju svoje vojnike, ne znam da li je to čast i pohvala za te vojnike ili je nešto drugo, ali ono što je takođe važno je, da je odluka u učestvovanju tih vojnika u ovom incidentu dozvoljena od strane njega ne od nekog drugog. Dakle, on je time štitio sebe, a ne te vojnike. To je prva stvar.
Druga stvar, pominjali ste curenje informacija zapravo, zašto bi nekome značili ovi podaci, zašto on sad to treba da ima, a čak i vi lično, a vrlo često vaše kolege iz Vlade su, gospodine ministre, ogledalo nekoga ko protivzakonito pušta osetljive informacije u javnost i pre nego što istraga neka počne, a i kada je ona u toku i vrlo dobro znate da je to bila jedna od ozbiljnih zamerki u izveštajima Evropske komisije što u okviru Poglavlja 24 nije dugo vremena, a verujem da nije ni sada usvojen kodeks protiv curenja informacija o ovakvim osetljivim predistražnim, odnosno istražnim radnjama.
I, drugo pitanje, da se vratim na ono što sam rekla na početku, upućujem ministru Šarčeviću. Tražim da mi objasni zašto ne reaguje, da li svojom voljom ili pod nekim pritiskom, jer ja zaista ne mogu da verujem da svojevoljno ne reaguje na to što osuđenik za krivično dela, ekstremni desničar koji se predstavlja i kao predsednik udruženja građana „Srpska desnica“, zove se Miša Vasić, deluje u ovom trenutku beogradskim mištanim školama.
Prvi put se to dogodilo zimus u osnovnoj školi „Elena Ćetković“, pre nekoliko dana u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, a ako niste znali, prvi put, a znate da je javnost o tome bila obaveštena, da li ste išta preduzeli, da li ste se obratili direktorima škola da to ne rade. Mi dobro znamo da je na osnivanju srpske desnice rame uz rame uz Mišu Vacića bio i potpredsednik SNS Milenko Jovanov. Zanima me da li je bilo političkih pritisaka na vas da se ne reaguje na ovakav ulazak ekstremnih desničara i krivičnih osuđenika i da u obrazovne i vaspitne ustanove utiču svojim vrednostima na decu? Mislim da je to nedopustivo. Moram da vam kažem da i u ime zabrinutih roditelja ne samo u Beogradu, već i u Vojvodini, reagujem zato što se oni plaše da će i gospodin Jovanov da im i u Kikindi i širom Vojvodine dovodi Vacića i razne njegove saradnike.
Zahvaljujem.
Tražim odgovore od tužioca za organizovani kriminal, glavnog tužioca Mladena Nenadića. Naime, šta se čeka sa hapšenjem bar sedam ministara i članova Vlade u slučaju Generalštab, odnosno izgradnje Trampove kule? Već je troje lica priznalo delo, a mi ovde sada imamo u posedu kompletan ugovor na 122 strane između Vlade i američkog partnera sa kojim želi da ruši Generalštab i gradi Trampove kule, a o tome ću detaljno govoriti u plenumu, ali je pitanje – šta se čeka sa hapšenjem najviših državnika koji su svi umešani u ovaj klijentelistički dil i koji su pogodovali da do njega dođe iako su znali da krše zakon.
To su Goran Vesić, Aleksandra Sofronijević, Ranko Šekularac zbog potpisivanja, odnosno predlaganja protivzakonitog ugovora sa Ašerom jer ovaj zakon ne samo da sadrži najmanje deset krivičnih dela nego je on sam, njegovo potpisivanje je krivično delo i svi znaju da to nije smelo da se desi.
Takođe i Maju Gojković za protivzakonito davanje saglasnosti na te ugovore. Nikola Selaković kao organizator i saučesnik u falsifikovanju akata za skidanje zaštite da bi pogodovao ovom klijentelističkom dilu. Miloš Vučević kao predsednik Vlade u čije vreme je doneta odluka o skidanju zaštite na osnovu falsifikovanog, zaštite sa Generalštaba, na osnovu falsifikata. On je to znao i kao ministar odbrane pre toga da ne sme da radi. Siniša Mali, naravno zbog organizovanja nezakonitih radnji i grupe radi sklapanja izvršenja ovog korupcionog posla. Inače, o tome svedoče i imejlovi između Siniše Malog i Ričarda Grenela zbog kojih je Aleksandar Vučić naložio da BIA rano ujutru upadne u kabinet Gorana Vesića i da ukloni te imejlove između Malog i Grenela koje je posedova, ali na sreću nije uspeo i oni se nalaze u tužilaštvu. Naravno i Aleksandar Vučić kao organizator i nalogodavac ove organizovane kriminalne grupe koja je bila spremna da ugrozi čak i reputacioni ugled Donalda Trampa i njegovog zeta Kušnera, ovim katastrofalnim poslom. Tu su i ministar Gašić, Dejan Đurćević, svi oni treba da budu uhapšeni.
Ono što mene brine i ponavljam treći put, tužiocu Nenadiću, šta se čeka? On je dužan da da odgovore javnosti ili da nam objasni zašto ne sme da radi svoj posao i kao što sam juče rekla, da prestane da se bavi novogodišnjim paketićima, lako ćemo mi sa tim paketićima, nego počnite da radite svoj posao, jer dok vi kupujete vreme ili što ja kažem – šta čekate, čekate nove čistke u policiji da ne bi bilo ko da hapsi ove ministre, da li to čekate? Ili čekate ukidanje Tužilaštva za organizovani kriminal kako se najavljuje? Ili ukidanje nadležnosti tužiocima, da li to čekate? Ili čekate da jedan čovek uradi ono što je pre njega samo jedan čovek u istoriji čovečanstva uradio, 23. marta 1933. godine, kada je usvoji Zakon o ovlašćenjima, koji lepo zvuči, ali je zapravo to bio zakon kojim je legalizovana nacistička diktatura.
Zakon ovaj o ovlašćenjima iz 1933. godine je Hitleru omogućio da donosi zakone bez parlamenta i da donosi zakone koji su suprotni Ustavu. Da li to čekate? Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovani građani pitanje postavljam svim članovima Vlade, svim ministrima, predsedniku Republike, vama gospođo Brnabić. Ono glasi, da li ste vi normalni? Ponavljam, da li ste normalni?
Pokušavate da poturite ovde lažne izmene Zakona o biračkom spisku i za Generalštab lekspecijalis, a zapravo vaš lekskriminalis, samo da bi ste prekrili krvave tragove do vaše korupcije koja ubija i bezdušnosti koju pokazujete iz dana u dan.
Pre dva dana ovde ispred Narodne skupštine Dijana Hrka je započela štrajk glađu. Majka koja traži istinu ko je ubio njeno dete 1. novembra u Novom Sadu i još 15 duša. Jedino što jedna majka može da uradi, a to je da traži pravdu, koje nema godinu dana, a vi joj se rugate. Monstrumi, rugate joj se ovde iz minuta u minut.
Zakazali ste ovu sednicu u nedelju gospođo Brnabić, u nedelju, samo zato što je Dijana Hrka u subotu najavila da će započeti štrajk glađu u nedelju, pa ste se vi dosetili da zakažete ovu sednicu nedeljom.
Imam pitanje za narodne poslanice SNS. Zamislite da je vaše dete u pitanju. Imam pitanje i za narodne poslanike SNS. Zamislite da je vaša majka u pitanju. Gde je ovde empatija, gde je odgovornost? Još malo pa ćete vola početi da okrećete u ovom brlogu paramilitarnom ispred Narodne skupštine koji ste napravili.
Kada ste se poslednji put čuli sa vašim detetom? Kada? To se dogodilo majci Dijani. Čula se sa svojim sinom, ne znajući da je poslednji put, a onda je pola tone betona palo na njega, na Stefana i ubilo ga. Šta biste vi radili u toj situaciji? Igrali i pevali uz Lepu Brenu i Baju malog Knidžu što puštate i vređate i rugate joj se. Monstrumi jedni. Umesto da uklonite ovo paramilitarno ruglo i da poslušate njena tri zahteva, a to je da se oslobode svi uhapšeni studenti i građani demonstranti da se procesuiraju odgovorni za ubistvo njenog sina i još 15 duša 1. novembra u Novom Sadu i raspišu izbori.
Šta čekate? Šta spremate ovde u sredu u pet sati? Šta spremate ovde, šta ponovo zakuvavate za sredu u 17 sati ispred Narodne skupštine u vašem „ćalicelndu“? Pošto je sada već opšte poznata stvar da mobilišete vaše lojaliste, kriminalce i sve ostale da napune ovaj paramilitarni brlog u sredu u 15 sati, u 17 sati, odnosno u pet sati.
I vas želim isto da pitam gospođo Brnabić, pošto ste često ponosni roditelj. Šta biste vi uradili da je vaše dete stradalo? Bili ste premijerka kada je započet ovaj stravični koruptivni projekat koji je ubio 16 ljudi u Novom Sadu? Treba sve ovo pažljivo da slušate i da se sramite i da gledate u pod. Ako niste sposobni za malo ljudskosti i da uklonite ovo ruglo i da poslušate zahteve Dijane Hrke, ponovoću ono što stalno ponavljamo. Dok ne bude pravde za narod, neka ne bude mira za vlast. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovani građani, poslanička pitanja postavljam danas ministru finansija Siniši Malom, kao i Vrhovnom javnom tužilaštvu, Tužilaštvu za organizovani kriminal i Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Pitanja postavljam u ime svih građana koji su 1. novembra prošle godine u strahu gledali snimke pada nastrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je 14 ljudi ubijeno, dvoje kasnije podleglo povredama, a jedna mlada žena ostali sa trajnim i strašnim posledicama.
S obzirom da se sudski postupak, evo, već skoro godinu dana nije mrdnuo dalje od početka, postavljam ova pitanja i kroz ovaj institut uz detalje iz istrage. Još 23. decembra prošle godine objavila sam javno pitanje o šefu Sekcije za saobraćajne poslove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koji se zove Veselin Simović, koji nije uhapšen i nema ga na optužnici.
Pitala sam tada i pitam i sada – zašto nije uhapšen i ovaj čovek koji je čitavog jutra 1. novembra dobijao informacije i pritužbe da otpada šljunak i komadi plafona iznad putnika tamo i da se više zaposlenih žalilo i ama baš ništa nije preduzeo taj Veselin Simović? Zašto ovaj Simović nije uhapšen ako vidimo da je prikrivao očevidne problem i upozorenja i da je čak, kako je navedeno u iskazima, vikao na zaposlene koji su alarmirali da sa nastrešnicom nešto nije uredu? Veselin Simović je, po svedočenjima, vikao na njih. Vikao je da je sve uredu i zahtevao da se to prikrije, kao i da se sakriju imena blagajnica koje su sve to prijavljivale.
Da li je tačno da i ovakvi mali šefovi, koji se dodvoravaju vama i vašim velikim šefovima, na kraju ubijaju ljude, ne oružjem nego bahatošću, korupcijom i strahom?
Tu dolazimo i do ministra Tomislava Momirovića, tadašnjeg. Da li je tačno da je u trenutku kada je istraga započeta tadašnji ministar Momirović dao iskaz policiji u kojem je rekao, citira: „da je sve radio po nalogu Siniše Malog“ i da je policiji čak pokazao poruke u svom telefonu koje to dokazuju? Od izuzetnog je interesa za javnost da čujemo odgovore na ova pitanja.
Da li je tačno da baš zbog te izjave Momirović nije bio tada uhapšen, da ne bi povukao i druge? Hapšen je tek nakon formiranja posebne novoudarne grupe u Tužilaštvu za organizovani kriminal i kada je ta nova tužilačka grupa pokušala da udari u srž problema. Da li je to u vezi s tim hapšenjem i najveći greh načelnika UKP-a Ninoslava Cmolića, što nije znao za pripremu i izvođenje hapšenja Tomislava Momirovića i Gorana Vesića, pa je zato Cmolić ekspresno završio u penziji?
Konkretnije, da li je Cmolić spakovan zato što nije znao i zato što nije sprečio hapšenje Vučićević ljudi, između ostalog gde su najvažniji Toma Momirović i Goran Vesić? A i Goran Vesić, za koga je sada otvoreno pitanje da li će da boluje sve dok ne izmeri da li da padne sam ili da povuče i ostale.
Na kraju, imam nekoliko pitanja za premijera Đura Macuta. Gospodine Macut, da li ste dobro? Danima ćutite, potpuno ste nemi. Ovde u Skupštini stalno gledate u pod. Javnost treba da zna šta vam se dogodilo, šta su vam uradili. Prosto, ne mogu da verujem da su vam stavili katanac na usta zbog vaše kuće, vaše vile, one koju ste kupili za skoro milion evra nekoliko dana pre nego što ste postali predsednik Vlade. Da li je ta vaša vila, ta kombinacija ono čime vas Vučić drži u šaci? Delujte stvarno neverovatno.
Još je manje verovatno da je informacija procurela od njih, takav bi se utisak stekao, da su je oni pustili u etar. Jer, ko bi pomislio da bi vam oni to uradili? Niste ni vi, jel da? Zato pitam, evo ljudski, premijere Macut, da li vas ta nekretnina čini samo vlasnikom kuće ili zapravo Vučićevim taocem? Hvala.
(Beograd, 01.09.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 143486.00 | RSD | 03.08.2022 - |