NADA LAZIĆ

Liga socijaldemokrata Vojvodine

Rođena je 11. novembra 1950. godine u Zrenjaninu.

Osnovnu i srednju školu završila je u Novom Sadu, gde je i diplomirala na Prirodnomatematičkom fakultetu, na odseku hemija.

Tokom godina radila je kao profesorica hemije u dve srednje škole, kao asistentkinja u nauci na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu, u kompaniji „Zorka” u Šapcu i 22 godine u JKP Vodovod i kanalizacija u Novom Sadu u službi „Razvoj”, na problemima kvaliteta, tehnologije i zaštite voda.

Od 2002. godine pomoćnica je pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. Učestvovala je u organizaciji nekoliko projekata, među njima i „Za čistuju i zeleniju Vojvodinu”, a kao članica Saveta za zaštitu životne sredine LSV bila je koordinatorka nekoliko akcija koje je ovaj Savet organizovao.

U sazivu Skupštine grada Novog Sada periodu od 2004. do 2008. godine bila je odbornica ispred koalicije „Zajedno za Vojvodinu”. Bila je članica Saveta za zaštitu životne sredine.

Od decembra 2012. godine je u penziji.

Članica je Lige socijaldemokrata Vojvodine je od 1997. godine, a od 2000. do 2005. godine bila je predsednica Foruma žena LSV, članica Glavnog odbora LSV i Predsedništva LSV.

Na kongresu LSV, 2005. godine, tajnim glasanjem izabrana je za potpredsednicu stranke, kao prva žena na toj funkciji u istoriji LSV. Na Kongresu LSV, održanom u decembru 2008. godine, ponovo je izabrana za potpredsednicu stranke.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 16. marta 2014. godine izabrana je za narodnu poslanicu Lige socijaldemokrata Vojvodine, na toj poziciji ostala je i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 19
  • 3
  • 105
  • 7
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

odgovoreno za 18 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 24 dana i 9 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 26 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.10.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege iz Ministarstva, amandman koji smo podneli odnosi se na sredstva Zelenog fonda, odnosno način korišćenja sredstava Zelenog fonda i, u principu, pozdravljamo ovaj predlog Ministarstva da se sredstva iz Zelenog fonda koriste za finansiranje nepredviđenih troškova i to bez primene institucije javnog poziva, ali smo mi smatrali da je potrebno još dodatno nekako preciznije definisati ovaj član i dodali smo „nepredviđenih i dodatih aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine“, zato što smo smatrali da je potrebno pojačati praktično.

Međutim, vi ste ovaj naš predlog ovog amandmana odbili rečenicom, kaže se da iz pravno-tehničkih razloga nije u skladu sa sadržinom, mada mi to nije jasno, ali vidim da su i drugi amandmani na isti način odbijeni.

Dakle zašto, šta je bio naš motiv da ovo predložimo? Naime, korišćenje sredstava Zelenog fonda je u pomoći korišćenja evropskih fondova su veoma značajni, jer u praksi smo svedoci da, recimo, mnoge opštine su bile u prilici da koriste sredstva evropskih fondova, ali zbog nedostatka onih 30% ili 40% o kojima se najčešće radi kao o potrebi ličnog ulaganja, odnosno ulaganja same opštine, oni nisu mogli da obezbede sva ta sredstva i mislim da je jako korisno da se sredstvima iz Zelenog fonda nadomeste ta sredstva, kako bi se zapravo raspoloživa sredstva iz fondova EU mogla koristiti. Često se dogodi da u informacijama vidite da mi u suštini mali procenat tih sredstava povučemo koliko su nam ona zapravo dostupna.

Stiče se utisak kao da EU nama niti pomaže niti imamo nekakvih koristi od tih fondova, a zapravo razlozi su najčešće ovi jer treba znati da je odgovornost sprovođenja u komunalnoj delatnosti i svim drugim delatnostima koja su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa zaštitom životne sredine je na nivou lokalnih samouprava.

Ja ću vas podsetiti da od 2015. godine kada je Vlada donela zakon po kome su dodatno još smanjena sredstva koja su na raspolaganju lokalnim samoupravama, figurira negde da je praktično jedan čitav budžet od te godine do danas praktično umanjen, odnosno oduzet lokanim samoupravama, one definitivno imaju problem u sprovođenju upravo ovih aktivnosti kao što je zaštita voda, odnosno prečišćavanje otpadnih voda ili ulaganja u uređenje i definisanje deponija ili razne druge aktivnosti koje su u vezi sa životnom sredinom.

Ja ću podsetiti takođe da je fond koji je postojao od 2009. do 2012. godine ugašen dolaskom ove vlasti, odnosno ove garniture na vlast 2012. godine zbog navodnih mahinacija. Ja u principu pozdravljam kažnjavanje onih koji su grešili i koji su zloupotrebljavali fond, ali definitivno fond nije trebalo gasiti, što nam je EU u svom izveštaju stavila kao primedbu da bi se fond 2015. godine, ako sam dobro zabeležila godinu, 2015. godine fond je ponovo formiran ali sada kao budžetski fond, što znači da samo deo zelenih para, ja sam to i u načelnoj raspravi govorila i ponavljaću stalno, samo deo budžetskih para, namenskih para, koristi za investiranje u projekte zaštite životne sredine. Mislim da je ovo i apelujem i na vas da prilikom donošenja budžeta za narednu godinu, budžetski fond, odnosno ovaj fond bude kompletno u rukama zaštite životne sredine. Samo ćemo na takav način moći da sprovodimo ovu klauzulu zakona koju ste vi promenili i koju pozdravljamo. Kažem, u principu, zato što na takav način ćemo samo moći da investiramo.

Želim da podsetim, zapravo, na jedan jako dobar primer projekta koji je sproveden, a koji je direktno bio u vezi između dva resora, odnosno poljoprivrede i zaštite životne sredine, možda vam je i poznato, to su bila sredstva za projekat „DREPR“, odnosno projekat zaštite životne sredine u oblasti poljoprivrede, odnosno sredstva su bila namenjena za izgradnju tankova za prikupljanje stajnjaka na farmama, zatim za sisteme za tretman otpadnih voda u klaničnoj industriji i sisteme za kafilerije.

U tom projektu koji je negde bio u sprovođenju u periodu 2006.-2011. godina, mogu se podaci naći na internetu i Ministarstvu poljoprivrede koje je bilo glavni sprovodioc projekta, više od 100 farmi je dobilo sisteme za prikupljanje stajnjaka, za čuvanje stajnjaka, zatim sisteme za rasprostiranje tog odležanog stajnjaka na njive, sve pod kontrolom. Zatim, tri klanice, tri kafilerije i sedam poljoprivrednih škola je realizovalo ovaj projekat.

Zašto ga spominjem? Zato što je 70% sredstava su bila donatorska sredstva iz ovog Evropskog fonda, odnosno Globalnog fonda za zaštitu životne sredine, a 30% je morao da obezbedi korisnik. Pokazala je praksa da su ta sredstva mogli da koriste samo oni koji su bili dovoljno finansijski sposobni da i tih 30% obezbede.

Da smo tada mogli da koristimo sredstva Zelenog fonda, odnosno da je tada bilo mogućnosti ovakvog korišćenja, mislim da bi broj korisnika bio i veći i iako je, kažu, projekat bio realizovan sa nekih 95% sredstava, što je veoma veliki uspeh. U masi drugih projekata ne uspevamo da realizujemo toliko i ne povlačimo na pravi način dovoljno sredstava.

Još nešto, želela bih da pomenem mogućnost korišćenja ovih sredstava ili možda izvlačenja iz tih fondova, uz ovakav način sufinansiranja, u oblasti podizanja vetrozaštitnih pojaseva, o kojima je već govorila moja koleginica Gordana Čomić, koji su, nažalost, donošenjem Zakona o šumarstvu ostali da nekako vise, da ne budu pokrivene resorno, a veoma je bitno, pogotovo za teritoriju Vojvodine. Podsetiću vas da je 2015. godine u februaru tadašnji premijer, a današnji predsednik, gospodin Vučić, ako se sećate onih smetova u Vojvodini, koji su bili u zimu 2015. godine, obećao da će se izgraditi, odnosno podići vetrozaštitni pojasevi upravo uz puteve duž Vojvodine, po celoj Vojvodini. Međutim, od tada do danas zapravo nije urađeno ništa.

Zato smatram da je veoma važno da se i za ovakve projekte i za ovakve namene sredstva mogu koristiti iz evropskih fondova, ali naravno, uz finansiranje. I, ponovo apelujem na vas da prilikom donošenja budžeta se borite da Zeleni fond bude potpuno u rukama zaštite životne sredine. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.10.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospodo iz Ministarstva, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, prvo, želim da izrazim zadovoljstvo da konačno pred nas dolaze teme vezane za zaštitu životne sredine, jer imamo retko priliku u ovoj Skupštini da se samo o ovim temama može govoriti i premalo se daje značaja zaštiti životne sredine.

Takođe, želim da naglasim da ću možda u ovoj svojoj načelnoj raspravi, u ovih 20 minuta, možda neke stvari ponoviti koje je već ministar rekao. Mislim da nije na odmet da se što češće neke činjenice ponove kako bi više ušle u svest ne samo nas ovde u ovoj sali, nego uopšte građana koji prate ovu Skupštinu.

Dakle, u raspravi bih krenula od Izveštaja za 2018. godinu o napretku u procesu pridruživanja EU. Samo ću izneti neke činjenice. Radi se o Poglavlju 27, a o kome je govorio i ministar. To je poglavlje za koje stalno tvrdimo i više puta se već do sada čulo da je najzahtevnije kada su u pitanju ulaganja. Prvo je bilo govora da će po onom prvom Izveštaju iz 2011. godine biti potrebno nekih 10,5 – 11 milijardi evra. Sada se pojavljuje cifra od nekih 15 milijardi evra. Pretpostavljam, zahvaljujući činjenicama, odnosno podacima do kojih se u međuvremenu došlo. U svakom slučaju poglavlje koje je najzahtevnije.

U Izveštaju se, između ostalog, kaže: „Srbija je na izvesnom nivou pripremljenosti u oblasti životne sredine i klimatskih promena“, citirana rečenica, a što tumačim da je to skoro pa ništa. Prosto tako da se krajnje grubo izrazim. Kaže se, takođe, u Izveštaju da tokom sledeće godine treba da povećamo administrativne i finansijske kapacitete, da ojačamo Agenciju za zaštitu životne sredine koja je, nažalost, ostala jedina agencija koju ova vlast nije ugasila od 2012. godine. Podsetiću da je 2012. godine ugašen Fond za zaštitu životne sredine. Zatim, da se operacionalizuje Zeleni fond i obezbede odgovarajuća sredstva za njega, da se intenzivira rad na sprovođenju i izvršavanju kao što je zatvaranje divljih deponija, investicija u razvrstavanje i reciklažu otpada, poboljšanja monitoringa kvaliteta vazduha. Nažalost, u Srbiji jako smo skloni da ne dajemo sredstva za praćenje stanja ili za monitoring životne sredine, pa sa podacima zapravo imamo velike probleme, a to opet, s druge strane, stvara problem kod konkurisanja za bilo kakve fondove, bilo kakva sredstva, bilo da se radi o domaćim ili stranim. Bez adekvatnih i validnih podataka teško da nešto možete dobiti od sredstava. Da se poboljša upravljanje rečnim slivovima i priprema za mrežu „Natura 2000“, odnosno zaštita prirode. Zatim, da se sprovede „klimatski sporazum“ između ostalog i za sveobuhvatne strategije za klimatske promene koja bi bila usklađena sa okvirom EU za klimatsku i energetsku politiku za period do 2030. godine i da se dobro integriše u sve relevantne sektore.

Ono što je problem zaštite životne sredine je da zapravo te intersektorske saradnje ima vrlo malo ili bolje da kažem da nema razumevanja drugih sektora kao što je, primera radi, sektor energetike ili neki drugi jači sektori, pa smo, recimo, nedavno imali priliku da čujemo ministra energetike koji kaže da je Srbija bogata šumama. Kod nas se drvo i dalje koristi za loženje, a mi smo nedavno, ne znam pre koliko vremena, imali podatak da je, kada je ovde bio razmatran Zakon o šumama, više od 60% šuma u Srbiji da su izdanačke teritorije. Vojvodina je izuzetno malo pošumljena i šume su izuzetno ugrožene i sa nedozvoljenom sečom i nedovoljnom negom. Prema tome, njegova konstatacija prosto ne stoji.

Kaže se u ovom Izveštaju da je Srbija postigla visok nivo usklađenosti s pravnim tekovinama EU. Novi instrument za finansiranje ove oblasti. Zeleni fond još uvek nije počeo sa radom, tako oni navode. i da je potrebno predvidljivo finansiranje na osnovu načela – zagađivač plaća, kako bi se povećale investicije u ovom sektoru.

Potreban je, kažu, dalji napredak u prenošenju i sprovođenju preostalog horizontalnog zakonodavstva, naročito Direktive o odgovornosti, što je kod nas veliki problem. U toku je rad na sprovođenju Direktive o ekološkom kriminalu i Direktive o infrastrukturi za prostorne informacije o Evropskoj zajednici. Takođe, naglašavaju da je potrebno ojačati kapacitete inspekcije za zaštitu životne sredine na centralnom i lokalnom nivou.

Ono što je kamen spoticanja, ja očekujem da nas o tome ministar više informiše, upravo je funkcionisanje inspekcije, da li imamo dovoljno inspektora, da li su oni dovoljno mobilni, da li mogu u svakom trenutku da izađu na teren i reaguju na adekvatan način, jer građani neće ceniti rad ovog ministarstva i bilo kog nivoa, ako na njihove prijave i uopšte na one štete koje se naprave u životnoj sredini inspekcija ne odreaguje na vreme i ako se to ne procesuira do kraja.

Sledeća instanca je sudstvo koje isto tako, mislim, nema dovoljno kapaciteta, ni dovoljno znanja da reaguje po tužbama iz ove oblasti,tako da i tu imamo problem da građani imaju povratnu informaciju šta se po određenim prijavama uradilo, odnosno da li je ono što su oni prijavili ili štete koje su negde napravljene da su na pravi način procesuirane.

Kažu, takođe, što se tiče klimatskih promena, Srbija je postigla izvestan nivo pripremljenosti, ali je sprovođenje u veoma ranoj fazi. Da ne dužim više o ovome, to su samo delovi izveštaja iz kojih se zapravo vidi da mi u ovoj oblasti nismo daleko odmakli, odnosno kad kažem ova oblast, mislim na zaštitu životne sredine. To je važno, ne zbog Evrope, da li ćemo mi biti članica EU ili nećemo, bitno je da mi propise EU, koje su u zemljama, recimo, kao što je Nemačka i nekim drugim dale izuzetno dobre rezultate… To je jedna potpuno ekološki uređena zemlja, gde se, recimo, 95% otpadnih voda prečišćava i oni više taj problem nemaju, a mi već godinama pričamo da smo na nivou do 10% prečišćavanja otpadnih voda, što znači, samo sam to navela kao primer, da nedovoljno ulažemo, i to je veoma važno, pre svega, zbog našeg zdravlja. Ovde imamo i ministra zdravlja, koji može, odnosno drago mi je da i on čuje ove podatke.

Danas imamo pred sobom, konačno da dođem do predloga zakona, izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine kojim se menjaju samo članovi zakona koji se odnose na korišćenje sredstava Zelenog fonda Republike Srbije za sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz međunarodne razvojne pomoći i drugih finansijskih izvora i koji zahtevaju sufinansiranje izvora. Spomenuću i ovaj novi član zakona kojim se omogućava izrada pravilnika koji se odnosi na korisnike IPARD podsticajnih sredstava iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja koji su u obavezi da ispune odgovarajuće uslove zaštite životne sredine.

Veoma mi je drago da konačno vidim zahteve, da se ispunjavaju zahtevi zaštite životne sredine u poljoprivredi.

Podsetiću, iako ste vi to, ministre, već spomenuli, da postoji Pravilnik kojim se bliže propisuju lica koja ostvaruju pravo na IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava za period 2014-2020. godina. Bojim se da smo tu dosta zakasnili, da je već kraj 2018. godine, a tek sada donosimo taj Pravilnik kojim se definišu kriterijumi za poštovanje pravila, odnosno ponašanja kada je zaštita životne sredine u ovoj oblasti u pitanju. Vi ste spomenuli, a ja ću navesti da prava na sredstva iz ovog fonda imaju fizička lica, nosioci komercijalno porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, zatim preduzetnici, privredna društva i zemljoradničke zadruge. Da li ova sredstva koriste veliki strani učesnici, kao što je „Tenis“? Očekujem da mi pomognete. Da li će se pravila iz tog Pravilnika odnositi i na takve korisnike?

Želim da naglasim da je poljoprivreda jedan od najagresivnijih zagađivača životne sredine, tj. zemljišta, vode i vazduha i, takođe dovodi do pojave erozije tla. Veoma je važno uvažavati zahteve zaštite životne sredine u poljoprivredi. Drugim rečima, neophodno je međusektorsko povezivanje. Naglasiću, po ko zna koji put, to je najčešće problem što jedna oblast drugu ne uvažava. U ovom slučaju povezanost poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Ova izmena zakona će se, nadam se, u praksi da će biti adekvatno sprovođena i zahtevi koji će se definisati ovim pravilnikom proisteklim iz ovog novog člana da će biti i ispunjeni i ispoštovani. Tek onda ćemo moći reći da je zaštita životne sredine uticala na ponašanje u sektoru poljoprivrede.

Svedoci smo velikog ukrupnjavanja obradivih površina, pogotovo na teritoriji Vojvodine, gde su uništeni vetrozaštitni pojasevi između parcela, to su sad veliki kompleksi, i uz puteve. Postoji jedan podatak da, recimo, na teritoriji Vojvodine sa jednog hektara zemlje godišnje vetrom se odnese jedan kubik zemlje. Sve to na kraju završi u naseljima, odnosno, bolje reći, u našim plućima.

Isto tako, u drugim delovima Srbije zbog nekontrolisane seče šuma, odnosno drveća, došlo je do pojave klizišta, a očigledan primer za to je pad ovog potpornog zida na Koridoru 10 i, nestajanje šuma dovodi do akumulacije gasova staklene bašte, što utiče na klimatske promene. To je opet priča o tome da našim ponašanjem doprinosimo štetnosti klimatskih promena.

Poljoprivreda zagađuje životnu sredinu zbog primene pesticida, đubriva i soli. Samo 10 do 15% primenjenih pesticida dospe do ciljanih štetočina, a ostatak završi u vazduhu, vodi i zemljištu. Drugim rečima, dospe u naš organizam. Ono što ostaje kao problem, a nije, nažalost, Predlogom ovog zakona predviđeno, je status „zelenog fonda“. On je i dalje budžetski i samo deo prikupljenih sredstava od naknade za zagađenje životne sredine se vrati kroz finansiranje zelenih projekata u životnu sredinu, a ostatak nestane negde u budžetu. Da upotrebim jedan novinski naslov koji kaže – Ekološki dinar puni budžetske rupe.

Zašto je to tako? Naime, Zakonom o budžetskom sistemu iz 2015. godine ukinut je namenski karakter naknada za zaštitu životne sredine, a samo oko 30% Fonda godišnje ubere negde, vi me ispravite, oko 12 milijardi dinara. Manje ili više, ali možda, eto, da idemo na 10. U svakom slučaju, dosta sredstava se sakupi, a samo oko 30% se vrati kroz projekte u zaštitu životne sredine. Mnoge opštine kojima su, opet, drugim zakonima oduzeta sredstva za finansiranje, koriste ova sredstva iz oblasti, odnosno od naknada za zaštitu životne sredine, za održavanje tekuće likvidnosti. I, velika je šteta, nažalost, što ovde nije prisutan ministar finansija da čuje današnju raspravu, jer se bojim da ovome svemu o čemu mi danas govorimo on ne zna ništa, zato što, prosto, ova tema životne sredine nije prioritet u budžetu i uopšte nije prioritet u političkim strukturama i onima koji donose odluke. Zato mi stalno ponavljamo istu priču, istu, da ne kažem, mantru, iz godine u godinu i ne ulaže se dovoljno koliko treba.

Ako sada ne uložimo, kasnije ćemo u sanaciju štete, a to smo imali prilike da vidimo i 2014. i kasnijih godina, zbog suša. Ulagaćemo mnogo više za sanaciju, a ne za preventivu.

Mi istovremeno, a to smo i danas kroz ovaj dnevni red svedoci, potpisujemo razne sporazume i konvencije kojima se kao država obavezujemo da ćemo štititi razne segmente životne sredine, što podrazumeva da ćemo ono što potpišemo i poštovati. Tako danas raspravljamo o nekoliko protokola i sporazuma.

Želim da komentarišem samo neke od sporazuma i protokola. Prvo, o Sporazumu o očuvanju afričko-evroazijski migratornih ptica i vodenih staništa kojim su definisani, ja ću ponoviti definiciju koju imamo prilike da vidimo u obrazloženju, mislim da nije na odmet ni zbog onih koji gledaju ovu emisiju, da su ptice vodenih staništa one vrste ptica koje u ekološkom smislu bar u delu svog godišnjeg ciklusa zavise od vodenih staništa čiji se areal delimično ili u celosti nalazi unutar područja sporazuma. Vodena staništa imaju višestruki značaj ne samo za ptice i druge biljne i životinjske vrste, nego i za razvoj turizma u tim područjima, a ono što je posebno važno, o čemu se, čini mi se, jako malo zna kao i za zaštitu od poplava. To je posebno interesantno u područjima na teritoriji Vojvodine koja je inače plavno područje bila nekada pa se ljudskim aktivnostima dovodi u područje koje danas izgleda kako izgleda.

U Vojvodini postoji osam zaštićenih vodenih područja, a u užem delu Srbije postoje dva. Postoji još na desetine studija za zaštitu novih prostora koje su izradili zavodi za zaštitu prirode, pokrajinski i republički, ali se njihovo rešavanje čeka jer treba da se usaglase interesi poljoprivrede, vodoprivrede i zaštite. Čeka se mišljenje Ministarstva poljoprivrede, a tu se javljaju i interesi za povećanje obradivih površina, jer trend je priča izdavanja zemljišta u zakup, zatim, interesi da se nove površine pošume i interesi vodoprivrede da se opet neka područja koja su plavna, odnosno koja spadaju u vodena područja isuše.

Kada se radi o sprovođenju zakona koji se tiču zaštite prirode i funkcionisanja zaštićenih područja primećeno je uništavanje staništa nelegalnom gradnjom turističkih i drugih objekata u zaštićenim područjima, to je takođe jedan od velikih problema, opet taj sudar zaštite životne sredine sa zahtevima građevinarstva i turizma. Dodatno, tokom obilazaka terena od strane stručnjaka iz organizacija civilnog društva primećena je intenzivna seča šuma u pojedinim oblastima, ali su nažalost podaci i razlozi za ovakvu seču i njihovom obimu nedostupni javnosti.

Po prirodi su posebno opasne gole seče koje se sprovode u zaštićenim područjima, ponekad i u najstrožijim režimima zaštite. Upravljači zaštićenim područjima koji su u velikom broju javna preduzeća ne poseduju dovoljno kapaciteta za sprovođenje mera zaštite, nemaju adekvatnu finansijsku podršku za funkcionisanje, niti adekvatnu kontrolu rada od strane nadležnih organa, a često i sami sprovode aktivnosti radi koristi. Zatim, nelegalan lov divljih vrsta životinja, posebno ptica, prepoznat je kao veliki problem u Srbiji koji se iz godine u godinu ponavlja, a razlog tome je nepoznavanje i nepoštovanje zakona, nedovoljna kontrola, opet se vraćamo na temu funkcionisanja inspekcija, nedostatak kapaciteta policije, izostanak i kažnjavanje počinjenih krivičnih dela. To je opet ona priča o nedovoljnom kapacitetu koji imamo u sudstvu.

Što se tiče Protokola o održivom transportu uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata, podsetiću vas da je ova Skupština usvojila Karpatsku konvenciju kojom smo se obavezali da ćemo na nivou regije sarađivati u zaštiti i održivom razvoju Karpata u kontekstu procesa – životna sredina za Evropu. Tom konvencijom definisane su obaveze zemalja potpisnica u pogledu održivog korišćenja i upravljanja vodama…

Da li mogu da zamolim predsedavajućeg da malo zamoli za tišinu? Ja se stvarno nadvikujem sa kolegama.

Između ostalog, ovde su definisani i postupci prilikom transporta u ovom području i danas upravo govorimo o održivom transportu uz ovu konvenciju tj. o protokolu u kome se kaže da će se sve strane sarađivati između ostalog na smanjenju negativnih uticaja na ljudsko zdravlje i poboljšanje bezbednosti saobraćaja, razvoju i promociji transportnih modela i sistema koji pozitivno utiču na životnu sredinu, a naročito u ekološki osetljivim područjima.

Ne želim da ne spomenem područje nacionalnog parka Fruška Gora kao primer uticaja saobraćaja, kroz koju prolazi magistralni put kojim se dnevno preveze, odnosno frekvencija saobraćaja je preko 12 hiljada vozila dnevno. Izmeštanje ovog puta nažalost od strane Ministarstva saobraćaja i dalje, odnosno i Vlade Republike Srbije nije prepoznato kao prioritet i odlaže se. I ove godine ćemo pričati o izradi projektne dokumentacije itd. ali se zapravo operativno ništa ne dešava i ne radi i kroz nacionalni park prolazi teški saobraćaj koji zagađuje i uništava šumu i tu ne postoji opet priča o nedovoljno usaglašenosti i nema saradnje sa drugim sektorima.

Na kraju, imam obavezu da u ime stručnjaka koji su se borili da se usvoji Sporazum o očuvanju populacije slepih miševa, kažem par reči o ovim simpatičnim životinjama, za koje mnogi smatraju da nije potrebno štititi ih, da je malo smešno da mi u ovako ozbiljnom domu pričamo zajedno sa Fondom za zdravstveno osiguranje o slepim miševima, a oni su itekako važni i ne treba ih potceniti.

Dakle, evropski slepi miševi su vrlo važni za ravnotežu, ponoviću i ono što je ministar rekao, jer se oni uglavnom hrane letećim insektima koji su po pravilu štetni, od kojih neki mogu postati ozbiljne štetočine useva i šuma ili su prenosioci zaraznih bolesti za stanovništvo.

Bogatstvo vrsta slepih miševa govori i o bogatstvu biodiverziteta i zdravlju prirode. Koliko se pažnja poklanja istraživanju i zaštiti slepih miševa u Evropi, pokazuje se u okviru UNEP-a, postoji poseban sekretarijat koji prati zaštitu preko Međunarodnog sporazuma o zaštiti slepih miševa u Evropi, „Euro Badston“. Sporazumu su pristupili sve Evropske zemlje. Nažalost, mi i BiH smo to uradili poslednji, BiH je uradila u martu ove godine, a mi, kao ono loši đaci, radimo to poslednji, ali dobro nikada nije kasno.

Nadam se da će u budžetu za narednu godinu, opet se vraćam na pare, sve je ovo lepo i svi ti sporazumi su odlični i treba mi da ih poštujemo, ali ako ne budemo obezbeđivali sredstva, bez obzira što u svim ovim dokumentima, na kraju stoji ona rečenica, od koje se ja ježim kada je pročita, nisu potrebna dodatna sredstva. Jesu potrebna, ogromna sredstva da se konačno u budžetu izdvoje za oblast zaštite, pre svega da ojača inspekcijska služba, kako bi se na adekvatan način štitila životna sredina i da se jedanput ova oblast poštuje, onako kako zaslužuje. Hvala lepo.

Sedmo vanredno zasedanje , 12.06.2018.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, želim da postavim pitanje ministru energetike i ministru finansija povodom poskupljenja goriva u Srbiji.
Naime, koliko tačno novca odlazi u republički budžet od prodaje goriva i kada misle da iskoriste zakonsku mogućnost da umanje akcize? U poslednjih mesec dana cena benzina je porasla za 4,8%, dok je dizel poskupeo za 6,2%. Najveći problem je preveliki namet države koja kroz akcize u ceni benzina učestvuje sa oko 55%, a dizela blizu 54%.
Nažalost, mi se nalazimo na dnu evropske lestvice po visini zarada, ali smo izgleda po ceni dizela među prvima, a reč je o gorivu koje se najviše koristi u poljoprivrednoj proizvodnji i transportu roba i direktno utiče na finalnu cenu mnogih proizvoda.
Ministar Antić, nažalost, obmanjuje građane izjavama da se nada da će u narednom periodu doći do pada cene nafte i njenih derivata, a ukoliko do toga ne dođe Vlada Srbije će razmotriti koje mere ima na raspolaganju.
Postavljam pitanje – koje su to mere i kada će one biti primenjivane? Direktor NIS-a nedavno je izjavio da ta kompanija uvozi 2/3 nafte koju troši, što znači da 1/3 nafte koja je u opticaju iz naše je zemlje, iz vojvođanskih oranica. Postavlja se pitanje – mogu li ruski partneri i braća da se odreknu dela svoje zarade od naše nafte?
Prema sopstvenom priznanju, prošle godine su ostvarili 80% veću neto dobit nego u 2016. godini, odnosno 27 milijardi dinara, ili oko 200 miliona evra. Kada će Vlada prestati da štedi novac kompaniji sa većinskim ruskim vlasništvom na račun građana sopstvene zemlje?
Posebno zabrinjava način na koji NIS eksploatiše naftu u Srbiji, koji ne samo što ugrožava životnu sredinu, već i trajno dovodi do uništenja rudnih bogatstava Srbije. Naime, na srpskim naftnim poljima ruska kompanija koristi metodu frakturiranja koja je zabranjena u drugim zemljama i koju ne koristi u svojoj zemlji.
Postavljam pitanje ministru energetike – da li država, kao manjinski vlasnik NIS-a, preko njegovog ministarstva, kontroliše šta se radi sa nacionalnim bogatstvom kakva je nafta, koliko nafte se eksploatiše u Srbiji i kojim metodama?
Stručnjaci upozoravaju da ukoliko se to uskoro ne uradi, 2021. godine Srbija neće imati ni kap svoje nafte iako je godišnje iz sopstvenih naftnih polja proizvodila milion tona.
Prema proceni ekonomskih analitičara, Srbija je u NIS proteklih osam godina unela vrednost nacionalnog blaga, tj. nafte i gasa, koja se ceni na oko četiri milijarde evra, a prihodovala je ukupno nešto manje od 800 miliona evra po osnovu rudne rente, dividendi, neraspoređene dobiti i poreza na dobit.
To je, nažalost, trenutni saldo posla dve države u kojoj je ruska strana uložila međunarodnu političku pomoć za očuvanje integriteta i suvereniteta, a mi, odnosno srpska strana, svoju naftu i gas. Pa, gde smo danas?
Većinski ruski vlasnik NIS-a i dalje u našoj zemlji plaća rudnu rentu u iznosu od svega 3%, a ne sedam, koliko je regulisano Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima, dok je rudna renta u Ruskoj Federaciji oko 20%, a u zemljama Evrope između 10% i 20%.
Da se primenjuje zakon kojim je definisana rudna renta, danas ne bi imali poskupljenje goriva i mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine imamo razumevanja za građanske proteste.
Naime, da podsetim, bili smo protiv prodaje NIS-a i deset prethodnih godina se borimo protiv ovakvog gazdovanja našim bogatstvom i tražimo promenu Energetskog sporazuma. Zato postavljam pitanje Vladi – da li će Vlada tražiti reviziju energetskog sporazuma sa Rusima i povećanje rudne rente u skladu sa zakonom?
Takođe, postavljam pitanje ministru poljoprivrede – da li je na Vladi tražio da poljoprivrednici dobiju jeftinije gorivo, s obzirom da su oni posebno ugroženi ovim poskupljenjem?
Ministar Nedimović je izjavio još krajem januara da se razmatra način na koji bi se proizvođačima obezbedilo jeftinije gorivo, ali preduslov za to je postojanje registra za koji bi se razgraničilo pravo od fiktivnih proizvođača. Dolazi žetva, gorivo proizvođači, odnosno poljoprivrednici, plaćaju od 160 do 170 dinara, dok farmeri u Evropi gorivo plaćaju maksimalno 90 dinara. Ako znamo koji je standard u EU, a koji kod nas, naši poljoprivrednici ne mogu biti konkurentni i to dovodi do potpunog uništenja sela.
Kada će se, postavljam poslednje pitanje, ministri energetike i finansija, obratiti javnosti povodom ovog problema i, naravno, kada će se premijerka obratiti? Hvala lepo.

Sedmo vanredno zasedanje , 12.06.2018.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, želim da postavim pitanje ministru energetike i ministru finansija povodom poskupljenja goriva u Srbiji.

Naime, koliko tačno novca odlazi u republički budžet od prodaje goriva i kada misle da iskoriste zakonsku mogućnost da umanje akcize? U poslednjih mesec dana cena benzina je porasla za 4,8%, dok je dizel poskupeo za 6,2%. Najveći problem je preveliki namet države koja kroz akcize u ceni benzina učestvuje sa oko 55%, a dizela blizu 54%.

Nažalost, mi se nalazimo na dnu evropske lestvice po visini zarada, ali smo izgleda po ceni dizela među prvima, a reč je o gorivu koje se najviše koristi u poljoprivrednoj proizvodnji i transportu roba i direktno utiče na finalnu cenu mnogih proizvoda.

Ministar Antić, nažalost, obmanjuje građane izjavama da se nada da će u narednom periodu doći do pada cene nafte i njenih derivata, a ukoliko do toga ne dođe Vlada Srbije će razmotriti koje mere ima na raspolaganju.

Postavljam pitanje – koje su to mere i kada će one biti primenjivane? Direktor NIS-a nedavno je izjavio da ta kompanija uvozi 2/3 nafte koju troši, što znači da 1/3 nafte koja je u opticaju iz naše je zemlje, iz vojvođanskih oranica. Postavlja se pitanje – mogu li ruski partneri i braća da se odreknu dela svoje zarade od naše nafte?

Prema sopstvenom priznanju, prošle godine su ostvarili 80% veću neto dobit nego u 2016. godini, odnosno 27 milijardi dinara, ili oko 200 miliona evra. Kada će Vlada prestati da štedi novac kompaniji sa većinskim ruskim vlasništvom na račun građana sopstvene zemlje?

Posebno zabrinjava način na koji NIS eksploatiše naftu u Srbiji, koji ne samo što ugrožava životnu sredinu, već i trajno dovodi do uništenja rudnih bogatstava Srbije. Naime, na srpskim naftnim poljima ruska kompanija koristi metodu frakturiranja koja je zabranjena u drugim zemljama i koju ne koristi u svojoj zemlji.

Postavljam pitanje ministru energetike – da li država, kao manjinski vlasnik NIS-a, preko njegovog ministarstva, kontroliše šta se radi sa nacionalnim bogatstvom kakva je nafta, koliko nafte se eksploatiše u Srbiji i kojim metodama?

Stručnjaci upozoravaju da ukoliko se to uskoro ne uradi, 2021. godine Srbija neće imati ni kap svoje nafte iako je godišnje iz sopstvenih naftnih polja proizvodila milion tona.

Prema proceni ekonomskih analitičara, Srbija je u NIS proteklih osam godina unela vrednost nacionalnog blaga, tj. nafte i gasa, koja se ceni na oko četiri milijarde evra, a prihodovala je ukupno nešto manje od 800 miliona evra po osnovu rudne rente, dividendi, neraspoređene dobiti i poreza na dobit.

To je, nažalost, trenutni saldo posla dve države u kojoj je ruska strana uložila međunarodnu političku pomoć za očuvanje integriteta i suvereniteta, a mi, odnosno srpska strana, svoju naftu i gas. Pa, gde smo danas?

Većinski ruski vlasnik NIS-a i dalje u našoj zemlji plaća rudnu rentu u iznosu od svega 3%, a ne sedam, koliko je regulisano Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima, dok je rudna renta u Ruskoj Federaciji oko 20%, a u zemljama Evrope između 10% i 20%.

Da se primenjuje zakon kojim je definisana rudna renta, danas ne bi imali poskupljenje goriva i mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine imamo razumevanja za građanske proteste.

Naime, da podsetim, bili smo protiv prodaje NIS-a i deset prethodnih godina se borimo protiv ovakvog gazdovanja našim bogatstvom i tražimo promenu Energetskog sporazuma. Zato postavljam pitanje Vladi – da li će Vlada tražiti reviziju energetskog sporazuma sa Rusima i povećanje rudne rente u skladu sa zakonom?

Takođe, postavljam pitanje ministru poljoprivrede – da li je na Vladi tražio da poljoprivrednici dobiju jeftinije gorivo, s obzirom da su oni posebno ugroženi ovim poskupljenjem?

Ministar Nedimović je izjavio još krajem januara da se razmatra način na koji bi se proizvođačima obezbedilo jeftinije gorivo, ali preduslov za to je postojanje registra za koji bi se razgraničilo pravo od fiktivnih proizvođača. Dolazi žetva, gorivo proizvođači, odnosno poljoprivrednici, plaćaju od 160 do 170 dinara, dok farmeri u Evropi gorivo plaćaju maksimalno 90 dinara. Ako znamo koji je standard u EU, a koji kod nas, naši poljoprivrednici ne mogu biti konkurentni i to dovodi do potpunog uništenja sela.

Kada će se, postavljam poslednje pitanje, ministri energetike i finansija, obratiti javnosti povodom ovog problema i, naravno, kada će se premijerka obratiti? Hvala lepo.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, želim da postavim dva pitanja.

Prvo pitanje upućujem Ministarstvu saobraćaja i Vladi Republike Srbije, a odnosi se na sudbinu aerodroma „Čenej“ kod Novog Sada. Naime, ovih dana smo svedoci svojevrsnog rata između Vlade Republike Srbije i građana Niša oko sudbine aerodroma „Niš“ i u svetlu tih događaja građane Novog Sada interesuje kada će se konačno rešiti, odnosno konačno osposobiti sportski aerodrom „Čenej“ koji se nalazi u blizini Novog Sada i kada će postati komercijalni aerodrom za manje putničke avione?

Da podsetim, 2012. godine urađen je arhitektonski projekat po kome je trebalo 2015. godine da krene izgradnja ovog komercijalnog aerodroma, međutim, ništa od toga se nije desilo. Tada se u medijima spekulisalo da bi za sprovođenje ovog projekta bilo potrebno izdvojiti nekih 150 miliona evra. Pre tri godine su pominjani i pojedini biznismeni koji su bili zainteresovani za izgradnju manje aerodromske zgrade za nekih 40 do 50 putnika i za izgradnju piste dužine od 1.600 metara, ali, nažalost, ništa nije urađeno. Inače, ovu pistu od 1.600 metara i zemljište još od 1956. godine koristi „Aeroklub“ Novi Sad, koji je inače jedan od najstarijih u Srbiji.

Želja je da se napravi aerodrom koji će biti od regionalnog značaja, jer smatramo, ako može Niš da posluje odlično, onda bi i Novi Sad sa povoljnim cenama bio i te kako podesan za ovakvu vrstu saobraćaja.

Naime, Novi Sad sa svojim brojem stanovnika od blizu 400 hiljada i sa trendom da veliki broj građana gravitira u Novom Sadu, verovatno bi zaslužio da ima ovakvu vrstu jedne kompletne vazdušne luke.

Ovom aerodromu bi inače trebalo vratiti one aktivnosti koje je nekada imao, da osposobljava i registruje letilice, da se bavi padobranstvom, jedriličarstvom, obukom za letenje, modelarstvom i maketarstvom, u čemu su članovi ovog kluba nekada bili poznati.

Oživljavanje ovog aerodroma ne može bez pomoći države, jer, očigledno, ni grad Novi Sad, ni Pokrajina, nemaju kapaciteta da sprovedu ove aktivnosti, iako suma od 150 miliona evra nije ništa u poređenju sa, recimo, sumom koja bi se izdvojila za „Beograd na vodi“, i zbog toga postavljam pitanje i Vladi Republike Srbije i Ministarstvu saobraćaja – da li se planira uređenje i izgradnja aerodroma „Čenej“ kod Novog Sada za potrebe komercijalnih letova?

Drugo pitanje postavljam Ministarstvu finansija i poštama Srbije, o sudbini nedovršene zgrade Poštanske štedionice u centru Novog Sada. Naime, godinama građani Novog Sada i svi oni koji dolaze u Novi Sad gledaju nedovršenu zgradu Poštanske štedionice na Pozorišnom trgu.

Izgradnja Poštanske štedionice započela je još 1993. godine, a investitori su bili pošta, Poštanska štedionica i „Invest dom“ iz Beograda. Radovi su obustavljeni zbog njihovih nerešenih vlasničkih odnosa kao i zbog nedostatka sredstava za izgradnju. Lokalna vlast je, pozivajući se na zakon, prema kome svaki objekat mora da bude završen u roku od dve godine, pokrenula postupak da se parcela vrati gradu. Međutim, prvo rešenje o oduzimanju lokacije doneto je još 2006. godine. Na njega je uložena žalba, u kojoj su Pošta i Poštanska štedionica i „Invest dom“ naveli da je zgrada građevinski završena, ali da tehnički pregled zgrade nije urađen zbog krađe stolarije, kako piše, 2004. godine.

Ministarstvo finansija, koje je nadležno, usvojilo je žalbu i naložilo veštačenje i veštačenjem je ustanovljeno da zgrada nije završena do nivoa da može da dobije upotrebnu dozvolu i na osnovu njega je gradska uprava poništila pravo korišćenja zemljišta. Ali, investitor se žalio i sve to stoji do dana današnjeg.

Tragajući na internetu o informacijama u vezi sa ovim objektom, upada u oči da su vesti veoma stare, zapravo još iz 2010. godine. Zgrada se ne završava, propada i stoji kao ukleta kula u centru Novog Sada.

S obzirom da to nije gradski objekat, tražim odgovor od Ministarstva finansija i Pošta Srbije – ko je danas investitor ovog objekta, dokle se stiglo sa razrešenjem ovog problema i kada će objekat konačno biti završen, da konačno takvo jedno mesto u centru Novog Sada ne bude jedno obično ruglo i nedovršena zgrada? Hvala lepo.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 31.10.2017.

Zahvaljujem predsedavajući.

Želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a odnosi se na ledolomce. Da podsetim, prošle zime smo zbog izuzetno niskih temperatura i pojave velike količine leda, pogotovu na plovnim rekama, na Dunavu, Savi i Tisi, imali problem sa ovim ledom i tada su za razbijanje leda bili iznajmljeni ledolomci iz Mađarske. Za najam tih ledolomaca plaćeno je negde oko 80 miliona dinara, kako inače stoji u izveštaju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i to za prva dva kvartala, koji je inače Odbor za poljoprivredu usvajao i to su sredstva koja su najvećim delom plaćena iz tekuće budžetske rezerve i delom iz budžetskog fonda za vode.

Štete druge vrste, kao što je uništavanje pristaništa u Apatinu ili u nekim drugim mestima na ovim rekama, a takođe i štete zbog onemogućenog izvoza pšenice, kukuruza i soje baržama, nisu nigde prikazane. Tada je, podsetiću vas, iz Ministarstva je bilo najavljeno da će se za ovu narednu sezonu nabaviti ledolomci. Tada sam, kao članica Odbora za poljoprivredu, postavila pitanje predstavniku Ministarstva, i tražila odgovor da li će se i kada nabaviti ledolomci? Nažalost, ministarka, kada se održavaju odbori na kojima se usvajaju izveštaji, ne prisustvuje tim odborima, nego sam odgovor dobila od predstavnika, da ću dobiti pismeno obrazloženje. Ja to do danas nisam dobila. Zato postavljam ovom prilikom pitanja.

Prvo, kolike su ukupne štete i troškovi nastali zbog pojave leda na rekama prethodne zime? Drugo, da li je raspisan tender i da li će biti raspisan tender za nabavku ledolomaca? Smatram da pitanja postavljam na vreme i da ne smemo da dozvolimo da nas ekstremne vremenske prilike iznenade, jer se bojim da ćemo negde u decembru razmatrati štete od suše. Mislim da ne smemo da dozvolimo sebi takav luksuz da se uzdamo ili u Boga ili u statistiku da ova zima neće biti tako hladna. Samo kao poređenje da kažem da Mađarska ima 22 ledolomca, 13 ima na Tisi, osam na Dunavu i jedan na Balatonu, koji spremno čekaju zimu i njih sigurno neće ove vremenske prilike iznenaditi.

Kao poređenje želim da naglasim da, recimo ova sredstva koja su bila data za iznajmljivanje, mogu da se usmere u projekte za razvoj lokalnih samouprava. Upravo smo ovih dana imali prilike da vidimo da u Vojvodini, odnosno u medijima vojvođanskim je navedeno da je 13,5 miliona dinara usmereno lokalnim samoupravama, odnosno u sedam nerazvijenih opština. Ovo su stvarno smešna sredstva u odnosu na ona sredstva koja mi plaćamo za štete od elementarnih nepogoda, pa tako i za pojavu leda.

Drugo pitanje želim da uputim Ministarstvu saobraćaja. Naime, ponovo postavljam pitanje – kada će početi izgradnja fruškogorskog koridora, pre svega tunela kroz Frušku goru? U novembru prošle godine Pokrajinski sekretar za građevinarstvo i zaštitu životne sredine je najavio da će se u toku 2017. godine uraditi planska dokumentacija i izvršiti eksproprijacija zemljišta. Sada pitam dokle se stiglo sa tim planiranim, odnosno najavljenim poslovima i da li će u 2018. godini konačno početi radovi na izgradnji ovog koridora, pogotovu ako uporedimo sa silnim putevima širom Srbije, koji se otvaraju, završavaju i tako dalje?

Samo da napomenem da je ministarka Mihajlović negde krajem septembra najavila da će 6. oktobra biti potpisan protokol o izradi projektno-tehničke dokumentacije za fruškogorski koridor, što očigledno pokazuje već jedno veliko kašnjenje u realizaciji. Za one koji putuju preko Fruške gore, samo da podsetim, da je stanje puta preko Iriškog venca izuzetno očajno, tako da kažem, iz godine u godinu samo se krpe udarne rupe, potpornih zidova nema, zaštite od odrona nema. Stoji samo saobraćajni znak na kome piše – pazite odron, što znači da vozači mogu samo da mole Boga da ne udari neki kamen u automobil.

Tim putem pređe negde oko 12000 automobila, pre svega velikih šlepera i velikih kamiona, koji prave velike štete, pogotovo građanima opštine Irig. Zato ova dva pitanja postavljam ovom prilikom i žao mi je što nisam imala prilike da ih postavim kada je ovde bila prisutna cela Vlada. Hvala.

Imovinska karta

(Novi Sad, 07.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 80934.00 RSD 10.12.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 11:17