ELVIRA KOVAČ

Savez vojvođanskih Mađara

Rođena 18. jula 1982. godine u Zrenjaninu, gde je završila gimnaziju.

Studirala je na Ekonomskom Fakultetu u Subotici, gde je bila i studentkinja-prodekanka i jedan semestar na Wirtschaftsuniversitaet-u u Beču. Diplomirala je 2006. godine. Od tada pa do jula 2007. je radila u Izvršnom Veću Vojvodine, u Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i socijalnu politiku.

Njena karijera u političkom životu Srbije je počela 2000. godine. Postala je članica Saveza vojvođanskih Mađara. Od 2006. godine bila je članica predsedništva Omladinskog Foruma ove najjače mađarske manjinske stranke.

Timu regionalnih trenera Nacionalnog Demokratskog Instituta pridružila se 2005. godine. Do sada je radila sa opštinskim odborima, ženama i omladinom u Vojvodini.

Od sredine 2007. godine je narodna poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije i u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. U novom sazivu parlamenta je članica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i Odbora za prava deteta. U Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope je članica Komiteta za kulturu, nauku, obrazovanje i medije, kao i Komiteta za jednakost i nediskriminaciju, predsednica je Podkomiteta za prava manjina, kao i potpredsednica političke grupe Evropske narodne partije (EPP/CD) u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Na osnivačkoj skupštini Foruma Žena SVM-a, održanoj 2009. godine, izabrana je za predsednicu istog.

Za narodnu poslanicu izabrana je na izborima 2012 i 2014. godine. Od januara 2013. godine član je neformalne zelene poslaničke grupe u Skupštini Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Pored mađarskog i srpskog, tečno govori i engleski jezik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 11
  • 0
  • 11
  • 9
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 mesec i 16 dana i 8 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 3 meseca i 18 dana i 4 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.12.2017.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što obrazložim zašto će poslanici SVM glasati za Predlog budžeta za 2018. godinu i zašto ovog puta nemamo amandmane na ovaj predlog, moram da naglasim da politika, kriterijumi i standardi transfera budžetskih sredstava AP Vojvodini zahtevaju rešenje prethodnih pitanja.

Naime, Zakon o budžetskom sistemu taksativno navodi koji javni prihodi i primanja pripadaju budžetu AP Vojvodine, ali nije regulisano na koji način Vojvodini pripadaju izvorni prihodi koji se obezbeđuju iz poreza i drugih prihoda. To su sve pitanja koja, naravno, treba da reši Zakon o finansiranju AP Vojvodine, kao i takođe izmene i dopune Zakona o nadležnostima, jer trenutno smo, nažalost, u situaciji da AP Vojvodina ne može neke svoje nadležnosti nesmetano da obavlja zbog toga što nema sredstava ili nema dovoljno sredstava za iste. S toga, logika nalaže da se zajedno izmeni Zakon o nadležnostima i da se donese konačno Zakon o finansiranju AP Vojvodine. Mi se nadamo da će se to desiti u doglednoj budućnosti.

Kao što sam najavila, poslanici SVM će podržati Predlog budžeta za 2018. godinu, kao i sve ostale prateće finansijske zakone, zbog toga što smatramo da umerene mere fiskalne konsolidacije podstiču rast i otvaranje novih radnih mesta, prevashodno rasterećenjem privrede i kroz povećanje neoporezivog dela zarada. Takođe, stabilan rast direktnih stranih investicija, uz reformu obrazovnog sistema, podršku socijalnom preduzetništvu i podizanje minimalne cene rada, sve to podržavamo zato što doprinosi privrednom razvoju, smanjenju siromaštva i ravnomernom regionalnom razvoju.

Kada već razgovaramo o ravnomernom regionalnom razvoju, smatramo da je izuzetno značajna mera izmena u Zakonu o budžetskom sistemu koja se odnosi na uvođenje prihoda. Znači, dopuna da novi izvori javnih prihoda za nadležnosti autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava je od sada i finansijska pomoć EU. Do sada finansijska pomoć EU nije ulazila u izvore finansiranja nadležnosti autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava i ovo je izuzetno značajno, jer predložena rešenja će olakšati ne samo funkcionisanje, već će osigurati dugoročno, stabilno i predvidivo planiranje većih investicija, budući da svi znamo da lokalne samouprave često imaju problema sa obezbeđivanjem sopstvenih sredstava.

Želela bih taksativno da naglasim neka od predloženih rešenja u budžetu za 2018. godinu. Za nas poslanike SVM je izuzetno značajno što ovaj budžet u sebi ima gotovo isti broj projekata kao prošlogodišnji koji su uvršteni u kategoriju kapitalnih ulaganja, da je u budžetu Republike Srbije opredeljeno za nastavak realizacije projekta adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje Narodnog pozorišta u Subotici ovog puta 166,9 miliona dinara. Podsetiću vas da je prošle godine to bilo 111.000.000. Naime, tokom sledeće 2018. godine se planira završetak radova na fasadi i krovu Narodnog pozorišta u Subotici, da bi posle toga moglo da se radi na unutrašnjosti novog dela zgrade.

Naravno, Ipsilon krak, za nas je značajno da je za izvođenje dela radova na izgradnji auto-puta E75, deonica Kelebija – petlja „Subotica – jug“ ili Ipsilon krak, kroz kapitalna ulaganja ovog puta opredeljeno 800.000.000 dinara, što je zapravo 2,5 puta više nego prošle godine – 300.000.000. Predviđeno je da za 2019. bude milijarda dinara. Nekoliko puta smo razgovarali ovde o tome da je za građane Subotice Ipsilon krak od izuzetne važnosti, jer je zapravo cilj da izmesti teretni saobraćaj centra Subotice i poveže severni deo auto-puta Koridor 10 sa graničnim prelazom Kelebija.

Izuzetno nas raduje što su višegodišnja zalaganja naše poslaničke grupe i naših poslanika da profunkcioniše budžetski fond za nacionalne manjine konačno donela rezultate. Za 2018. godinu, naime, u budžetskom fondu za nacionalne manjine je predviđeno 21,8 miliona dinara. Mi se zalažemo da zapravo u budžetskom fondu bude isti iznos sredstava kao što je predviđen za funkcionisanje nacionalnih saveta nacionalnih manjina, za njihovo finansiranje. Podsetiću vas, za 2018. godinu to je 248.000.000 dinara. Još uvek je ovaj iznos, nažalost, mnogo manji, 21,8 miliona je deset puta manje od 248.000.000, ali opet 12 puta veće od 1,8 miliona, koliko je, nažalost, do sada u prethodnih nekoliko godina bilo predviđeno u budžetskom fondu za nacionalne manjine.

Inače, kada govorimo o transferima AP Vojvodini, oni iznose 65,6 milijardi dinara, transferi iz budžeta Republike Srbije 42 milijarde i sredstva budžeta Republike Srbije koja se usmeravaju na teritoriji AP Vojvodine 23,4 milijarde. Smatramo da je izuzetno značajno da se na teritoriji Vojvodine nastavljaju ili završavaju izuzetno važni kapitalni projekti koji su započeti, koji se finansiraju ili sufinansiraju iz budžeta Republike.

Da spomenem još samo nekoliko iznosa budžetskih sredstava AP Vojvodine – realizacija projekta između Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i AP Vojvodine 268 miliona dinara, izgradnja „Žeželjevog mosta“ 790 miliona, podrška radu park „Palić“ d.o.o. 10 miliona dinara. Kada pogledamo budžet Republike Srbije za 2018. godinu, kapitalna ulaganja u Vojvodini – brza saobraćajnica Novi Sad-Ruma 50 miliona, Naučno-tehnološki park u Novom Sadu 200 miliona dinara, a za 2019. godinu planirano je 654 miliona dinara i rekonstrukcija gradskog stadiona u Subotici 67,2 miliona dinara.

Posebno ukazujemo na činjenicu da je za projekat mađarsko-srpske železnice za 2018. godinu predviđeno izdvajanje od 8 milijardi dinara, što je skoro deset puta više od 850 miliona, koliko je bilo predviđeno u 2017. godini. Verovatno ne moram to sve da naglašavam izuzetno veliki značaj otvaranja što većeg broja graničnih prelaza radi olakšavanja efikasnog protoka robe i ljudi, te želim posebno da naglasim da uz pomoć EU i IPA fondova, prekogranična saradnja Mađarska-Srbija. Gradi se i očekuje se tokom 2018. godine otvaranje dva nova granična prelaza, jedan je Rastina kod Sombora, a drugi Rabe na tromeđi između Srbije, Mađarske i Rumunije. Očekuje se, što bi takođe veoma olakšalo protok ljudi i robe, da granični prelaz Đala-Tisa-Siget radi ceo dan, 24 sata dnevno. Srbija, kao što sam naglasila uz pomoć UN gradi novu infrastrukturu na postojećem graničnom prelazu Bajmok-Bačolmaš, to je nedaleko od Subotice iz evropskih pristupnih fondova izdvojeno je 1,8 miliona evra sa našim učešćem od 300.000 evra sa naše strane.

Što se tiče budžeta, moram da spomenem i budžet i za poljoprivredu. Za nas je izuzetno značajno da budžet za poljoprivredu napravi balans između investiranja i opstanka malih poljoprivrednih proizvođača, o kojima mi često govorimo. Budžet Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za 2018. godinu je 44 milijarde dinara. U odnosu na ceo budžet, to na žalost iznosi još uvek manje od 5%, što bi trebalo postepeno povećavati, u skladu sa mogućnostima.

Poslanici SVM smatraju da je izdvajanje 9 milijardi za subvencije na osnovu poljoprivrede i izdvajanje 260,8 miliona dinara za izgradnju sistema navodnjava od posebnog značaja, to svakako pozdravljamo. Podsećam da smo se mi godinama zalagali da zakonom bude određen iznos podsticaja za poljoprivredu. Smatramo da su najave uvaženog gospodina ministra Nedimovića da će 1. januara 2018. godine početi primena novog integrisanog informacionog sistema za upravljanje i kontrolu bezbednosti hrane, kao i konačno raspisivanje prvih konkursa za korišćenje sredstava iz IPARD fondova, izuzetno značajne su teme, od ključnog značaja za dalje osnaživanje naših poljoprivrednih proizvođača.

Dozvolite mi da govorim i o nekim drugim temama, kao što je npr. Predlog zakona o zaposlenima u javnim službama. Naime, poslanici SVM su podneli amandmane na predloženi zakon. Posle razgovora i dogovora našeg šefa poslaničke grupe gospodina Balinta Pastora sa ministrom i njegovim saradnicima, uverena sam da će ovi amandmani biti prihvaćeni, samo očekujemo da Vlada formalizuje ovu odluku i da zapravo naši predlozi budu sastavni deo ovog teksta.

Zahvaljujem se na razumevanju i saradnji uvaženom gospodinu ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospodinu Branku Ružiću i njegovim saradnicima. Raduje me što nastavljamo dobru praksu koju smo ustanovili sa donošenjem Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. Ono što je značajno, u tom zakonu već stoji da prilikom utvrđivanja merila za izbor na radna mesta se predviđa davanje prvenstva jednako kvalifikovanim kandidatima pripadnicima nacionalnih manjina, a sve u cilju postizanja odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalnih manjina i građana koji pripadaju većini.

Ovo je izuzetno značajno i zbog ostvarivanja naših obaveza koje je Vlada Republike Srbije preuzela na sebe u Akcionom planu za ostvarivanje prava pripadnika nacionalnih manjina, koji između ostalog predviđa da se kroz uvođenje odredaba u posebnim zakonima koje se tiču radno-pravnog statusa zaposlenih u javnom sektoru obezbedi davanje prvenstva nacionalnim manjinama pri zapošljavanju pod istim uslovima, a sve radi postizanja odgovarajuće zaposlenosti pripadnika nacionalnih manjina u javnom sektoru na svim nivoima teritorijalne organizacija.

Dakle, kao što sam naglasila, na predlog zaposlenih u javnim službama, podneli smo pet amandmana, predložili smo da se pri zapošljavanju u javnim službama, radi postizanja odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina, prvenstvo daje jednako kvalifikovanim kandidatima pripadnicima nacionalnih manjina, a sve ovo u cilju poštovanja načela jednake dostupnosti radnih mesta. Smatramo da će usvajanjem ovih amandmana se garantovati sveobuhvatna primena ustavnog načela odgovarajuće zastupljenosti i u javnim službama, u ovom slučaju, širenjem preferencijalnih kriterijuma za pripadnike manjinskih zajednica.

Na žalost, moram reći da što se tiče odgovarajuće zastupljenosti i situacija na terenu je katastrofalna. Zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina je izuzetno niska, odnosno nesrazmerno, nije dovoljna, veoma je daleko od srazmerne zastupljenosti i njihovog učešća zapravo u stanovništvu na teritoriji jedinice lokalne samouprave, ali se nadamo da će se usvajanjem ovih zakonskih rešenja, ovog zakona, pa kasnije pravilnika i ostalih akata ova situacija drastično poboljšati, promeniti u neko dogledno vreme, u narednih nekoliko godina, nadamo se ne više od tri, četiri do pet godina.

Smatramo da bi se usvajanjem naših amandmana o propisivanju poznavanja jezika i pisma nacionalnih manjina, kao jednog od uslova za obavljanje poslova radnog mesta, korisnicima usluga, samim građanima, pripadnicima nacionalnih manjina bi se olakšao pristup ostvarivanju prava, kao i komunikacija sa zaposlenima u javnoj službi. Izuzetno je značajno da će se posle usvajanja ovog zakona u slučajevima kada se popunjava radno mesto kod koga je kao poseban uslov predviđeno poznavanje jezika i pisma nacionalne manjine zapravo u samom oglasu, konkursu posebno navoditi ovaj uslov. Ukoliko je situacija takva da su pripadnici nacionalnih manjina nedovoljno zastupljeni među zaposlenima, ponovo u konkursu će se ponovo navoditi da pripadnik te nacionalne manjine ima prednost kod izbora u slučaju jednake ocene kvalifikovanih kandidata.

Poslednji amandman, ne bih da vas zamaram sa tehničkim detaljima, zapravo se odnosi na to, što je za nas izuzetno značajno, da će konkursna komisija prilikom donošenja odluke se voditi ovim spomenutim principima.

Još jednom, zahvaljujem se saradnicima i samom ministru na otvorenosti i očekujemo prihvatanje ovih naših amandmana.

Dozvolite mi da u preostalom vremenu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe govorim i o trećoj temi o Predlogu zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Naime, među tridesetak zakona koji se nalaze pred nama nalazi se i ovaj predlog zakona koji je izuzetno značajan.

Poslanici Saveza vojvođanskih Mađara smatraju da ovaj predlog ne predstavlja samo opredeljenje države u oblasti socijalne politike, već je, uključujući demografske potrebe, istovremeno izuzetno značajan i važan instrument populacione politike.

Poslanici Saveza vojvođanskih Mađara će svakako podržati Predlog zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom, najviše zbog toga što smatramo da su naša višegodišnja zalaganja, koja se tiču oblasti zaštite porodice i dece, prihvaćeni u ovom predlogu. Posebno naglašavam da smo se mi zalagali da naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva radi nege deteta i posebne nege deteta dobijaju i nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva i lica koja su angažovana na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, znači, mi smo se zalagali da nosioci poljoprivrednog porodičnog gazdinstva i ova lica, da se ne pravi razlika, da budu njihova prava izjednačena sa onim licima koji su zaposleni kod poslodavca.

Za nas je izuzetno značajno što ostale naknade po osnovu rođenja, nege i posebne nege deteta mogu ostvariti i majke koje su poljoprivredni osiguranici, uz slov da su u protekle dve godine, u periodu od 24 meseca pre rođenja deteta, bile poljoprivredni osiguranici. Ovo svakako podržavamo.

Pravo na ostale naknade po osnovu rođenja, nege i posebne nege deteta će omogućiti velikom broju žena da prvi put steknu mogućnost prava na ostale naknade u periodu po rođenju deteta. Znači, reč je o ženama koje nisu u radnom odnosu, koje samostalno obavljaju delatnost i nosioci su porodičnog poljoprivrednog domaćinstva, gazdinstva ili su radno angažovane, kao što sam spomenula, po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, po ugovoru o delu, autorskim ugovorima ili su u trenutku rođenja deteta nezaposlene i nisu ostvarile pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, a radile su u periodu koji je od uticaja na ostvarivanje prava.

Novine koje su takođe značajne i koje podržavamo su i, na primer, naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i za decu sa invaliditetom, kao i naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu korisnika novčane socijalne pomoći.

Ono što je svakako značajno i što svi podržavamo je da je predviđena direktna uplata i isplata naknade zarada i ostalih naknada, na lični račun korisnika, što će, smatramo, porodicama mnogo olakšati stvari. Znači, smanjiće se potrebna dokumentacija i to će dovesti do redovne isplate prihoda i do ukidanja kašnjenja.

Novina o kojoj se više puta govorilo je paušalna isplata nabavke opreme za dete, uz isplatu roditeljskog dodatka, umesto dosadašnjeg tzv. povraćaja PDV-a na bebi opremu, kupovinu hrane i opreme za bebe. Nije nam jasno iz ovog predloga, zakon zapravo kaže da visinu naknada i paušala za nabavku opreme za bebe će odrediti Vlada, na predlog ministra zaduženog za socijalna pitanja i da se, zapravo, ministarstvo obavezuje da će doneti propise u narednih šest meseci, što se poklapa sa stupanjem na snagu ovog zakona, zato što je primena ovog zakona odložena za 1. jul 2018. godine.

Donošenje ovog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom je izuzetno značajno, kada znamo da je rizik od siromaštva, nažalost, upravo najveći kod porodica sa dvoje odraslih i troje ili više dece. Tu stopa rizika iznosi 35,8% ili među samohranim roditeljima sa jedno ili dvoje dece – 35,4%.

Mreža organizacija za decu Srbije saopštila je da dečiji dodatak prima skoro svako četvrto dete iliti 28% dece i MOC je apelovao na sve nas da unapredimo i usvojimo zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, stoga nas izuzetno raduje da se on sada nalazi na dnevnom redu i da ćemo za nekoliko dana da ga usvojimo.

Uvaženi predsedavajući, članovi Vlade, da sumiram – Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati sve predložene zakone i, naravno, očekujemo usvajanje naših amandmana na Predlog zakona o zaposlenima u javnim službama. Zahvaljujem.

Peto vanredno zasedanje , 20.09.2017.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM – Partija za demokratsko delovanje pozdravlja donošenje novog Zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja. Želela bih posebno da pohvalim činjenicu da je održana javna rasprava, niz trbina, sastanaka, anketa, sa svim zainteresovanim subjektima, što je zapravo vrlo dobra priprema ovog predloga zakona koji se sada nalazi pred nama.

Činjenica je da je bilo dosta primedbi i da je najveći broj primedbi od strane nacionalnih saveta nacionalnih manjina različitih, pa i Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, ali i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine, nacionalne zajednice ušlo u ovaj predlog. S toga, mi smatramo da je sa stanovišta prava na obrazovanje, obrazovanje nacionalnih manjina i nadležnosti nacionalnih saveta, ovaj predlog potpuno u redu. Ostalo je da još malo amandmanski intervenišemo na pokrajinske nadležnosti. Imamo i jedan amandman koji se tiče nacionalnih saveta. Verujem da će ovi amandmani biti prihvaćeni, pošto se zaista u njima radi o već postojećim zakonskim rešenjima.

Konkretno, naš prvi amandman se odnosi na usklađivanje sa važećim Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji kaže da i nacionalni svet može da osnuje ustanove vaspitanja, obrazovanja, učeničkog i studenskog standarda i vršiti prava osnivača, i to samostalno ili zajedno sa Republikom, autonomnom pokrajinom, jedinicom lokalne samouprave ili drugim pravnim licima. U trenutno važećem Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja upravo stoji ova odredba, da ustanovu može da osnuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, nacionalni savet nacionalne manjine i drugo pravno ili fizičko lice.

Kao što sam spomenula, sledeći set nekoliko amandmana se odnosi na pokrajinske nadležnosti. Razlog njihovog podnošenja je usklađivanje sa Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine. Naime, prema tzv. omnibus zakonu je predviđeno da AP Vojvodina preko svojih organa u oblasti predškolskog i osnovnog obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa zakonom, daje ili odbija saglasnost na odluku o izboru direktora ustanove, kao povereni posao. Propisano je da AP Vojvodina preko svojih organa i u oblasti srednjeg obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa spomenutim zakonom, daje ili odbija saglasnost na odluku o izboru direktora ustanove, kao povereni posao.

Gospodine ministre, znam da ste vi obavili prvi krug razgovora sa šefom naše poslaničke grupe, sa gospodinom Balintom Pastorom, te očekujemo i zvanično prihvatanje ovih amandmana, da bi oni zapravo postali sastavni deo zakona.

Ostali amandmani koji se odnose na ovaj predlog zakona su zapravo vezani. Smatramo da je ovo i u praksi dosta dobro funkcionisalo u proteklim godinama od 2000. godine. Znači, ostali se odnose na vrlo slično pitanje. Za postavljanje vršioca dužnosti direktora ustanove u slučajevima utvrđenim zakonom kao povereni posao, kao i da prema spomenutom omnibus zakonu, Zakonu o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, AP Vojvodina preko svojih organa u oblasti kako predškolskog, osnovnog, tako i srednjeg obrazovanja i vaspitanja daje ili odbija saglasnost na odluku o razrešenju direktora ustanove, pre isteka mandata zbog povrede zakona, kao povereni posao.

Izuzetno je dobro što se u izradi Predloga zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a i u drugom predlogu koji se nalazi pred nama, Predlogu zakona o visokom obrazovanju, kao što ste vi to rekli, uvaženi gospodine ministre, prišlo sa ciljem unapređenja i kontinuiranog usklađivanja sa evropskim standardima na ovom polju u oblasti obrazovanja i povećanja relevantnosti obrazovanja, a posebno visokog obrazovanja, kako za privredu, tako i za naše društvo u celini.

Čuli smo od vas razloge za donošenje ovog zakona, koji su dosta temeljno obrazloženi. Mi suštinu novog zakona razumemo u činjenici da je obrazovanje i vaspitanje osnova društva zasnovanog na znanju, da je ovaj predlog u potpunosti u skladu sa Lisabonskom strategijom, EU standardima, što svakako pozdravljamo. Smatramo da društvo zasnovano na znanju podrazumeva razvijanje novih znanja i veština koje su potrebne za 21. vek, pre svega različite nivoe funkcionalne pismenosti, funkcionalnih znanja, razvijanje veština za rešavanje problema i veština učenja.

Posebnu važnost donošenja ovih izmena, odnosno ovog novog zakona, razumemo kroz potrebu da se obezbedi kvalitetno i što je izuzetno značajno za sve, pod jednakim uslovima dostupno obrazovanje i vaspitanje, da se obezbedi konkurentnost na tržištu rada i konkurentnost sa evropskim sistemom obrazovanja i vaspitanja. Otuda, možemo govoriti o tri perspektive koje se stvaraju kroz odredbe ova dva Predloga zakona. Prva, kao što sam spomenula, je perspektiva razvoja Srbije kao društva zasnovanog na znanju. Druga je perspektiva jednake dostupnosti obrazovanja svima, a treća perspektiva, povezivanje univerziteta, privrede i naučnih institucija. Za podizanje ukupnog obrazovnog nivoa stanovništva izuzetno je važna, ponovo spominjem dostupnost i obuhvat dece u svim nivoima obrazovanja. Na osnovu statističkih podataka koji postoje za školsku 2014/15, obuhvat dece programom predškolskog obrazovanja, znači uzrast od tri do pet godina je 54%, što je još uvek nedovoljno. Kada pričamo o osnovnoj školi, osnovnu školu pohađa 97,6% dece prema statističkim podacima koji su dostupni, a srednju školu upisuje 99,8% dece, a završava 88,7%.

Obrazovni nivo ukupnog stanovništva Srbije, nažalost, nije zadovolja-vajući. Od ukupnog stanovništva koje je starije od 14 godina, prema popisu iz 2011. godine, podacima kojima raspolažemo, bez osnovne škole je 2,68% stanovništva. Sa nepotpunom osnovnom školom 11% stanovništva, sa osnovnom školom 20,76%, sa srednjom školom 48,93%, a višu, visoku školu, fakultet je završilo svega 16,24% stanovništva.

Poštujući zakonsko pravo pripadnika nacionalnih manjina da obrazovanje stiču na srpskom jeziku, na svom maternjem jeziku, ili dvojezički, na osnovu njihovog ličnog opredeljenja, obrazovno vaspitni rad na teritoriji AP Vojvodine, znači nastava se realizuje na ukupno 11 manjinskih jezika, od toga se kompletna nastava odvija na pet manjinskih jezika. To su mađarski, slovački, rumunski, rusinski, hrvatski. Izučavanje maternjeg jezika sa elementima nacionalne kulture još na šest jezika, ili govora, ukrajinski, bugarski, makedonski, češki, romski jezik i bunjevački govor.

U školskoj 2015/16. godini, na teritoriji AP Vojvodine, od 466 redovnih osnovnih i srednjih škola ukupno 158 škola, pored srpskog nastavnog jezika postoji i jedan ili više, znači neki do jezika nacionalnih manjina, manjinskih jezika. U školskoj 2015/16. godini, kada govorimo o srednjim školama na teritoriji AP Vojvodine, nastava na jezicima nacionalnih manjina, nacionalnih zajednica, organizovana je u 43 srednje škole, sa sedištem u 17 različitih lokalnih samouprava, govorim o 12 gimnazija, 27 stručnih škola, dve mešovite škole i dve umetničke škole na mađarskom jeziku.

Zašto govorim o ovom podacima? Želela bih da napravim paralelu. Smatram da je ovo izuzetno značajno, naročito u takvim vremenima kada se dešavaju stvari kao što je usvajanje, prihvatanje, novih izmena Zakona o obrazovanju od strane Vrhovne Rade u Ukrajini. Taj dokument zapravo čini nemogućim obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina koji žive u Ukrajini, onemogućava im se da steknu obrazovanje na maternjem jeziku, pošto ove izmene zakona predviđaju da će se od 2020. godine, obuka na jezicima nacionalnih manjina vršiti samo u predškolskom obrazovanju i u nižim razredima osnovne škole, a od petog do 12-og razreda, osim maternjeg jezika ostali stručni predmeti ne. Ova izuzetno dikriminatorna mera se tiče oko 150 hiljada Mađara koji žive u Ukrajini. To je stanovništvo koje tradicionalno čuva svoju kulturnu jezičku tradiciju u reonima gde kompaktno žive na zapadu Ukrajine, i Vrhovna Rada Ukrajine direktno zadire u interese, znači ne samo mađarske nacionalne manjine koja živi u Ukrajini, već i ostalih manjina koje žive u toj zemlji.

Novi zakon, zapravo na ovaj način lišava prava nacionalne manjine koja žive u toj zemlji da na svom maternjem jeziku uče. Novi Zakon o obrazovanju u Ukrajini je i protiv, u potpunoj suprotnosti sa vrednostima EU, zbog toga sam i želela da napravim paralelu između prava na obrazovanje nacionalnih manjina u Srbiji i šta je to što se dešava u Ukrajini. Da nastavim, šta zapravo za Srbiju, šta mi smatramo šta za Srbiju znači četvrta industrijska revolucija. Izuzetno je značajna primenjivost naučnih znanja u svakodnevnom životu. To podrazumeva dvostruku otvorenost sa jedne strane, dostupnost obrazovanja da što veći broj učenika i sa druge strane otvorenost univerziteta i saradnja univerziteta sa naučnim institutima i privredom.

Predlogom zakona o visokom obrazovanju koji se nalazi pred nama se promoviše jedinstvo nastave, naučno-istraživačkog, odnosno umetničkog rada, inovativne delatnosti kao i stručnog rada. To zaista vidimo ka ključnu polugu u razvoju ekonomije, posebno Srbije kao društvo bazirano na znanju.

Pokušaću da obrazložim i amandmane koje smo podneli na Predlog zakona o visokom obrazovanju. Razlog podnošenja prva dva naša amandmana je usklađivanje sa malo pre spomenutim odredbama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Naime, u oblasti visokog obrazovanja, ustanovama čiji je osnivač Republika, nacionalni savet daje mišljenje o kandidatima predloženim za organe rukovođenja i upravljanja, visoko školske ustanove na kojima se nastava u celini ili delimično izvodi na jeziku nacionalne manjine. Znači, povodom ovog pitanja imamo dva amandmana.

Sledeći amandmani na Predlog zakona o visokom obrazovanju se tiču vođenja evidencije i registara. Smatrajući izuzetno značajnim vođenje evidencije registara stanovišta smo da je evidentan problem neujednačenog, a mi smatramo i nedovoljnog, nepotpunog vođenja evidencije i registara, te smo reagovali amandmanima. Amandmani se odnose na unošenje podataka o jeziku na kojima je stečeno prethodno obrazovanje kako bi se na fakultetima vodila potpunija evidencija o studentima u cilju praćenja, proučavanja, unapređenja obrazovnog nivoa studenata u procesu obrazovanja, planiranja obrazovne i upisne politike, ostvarivanja prava na izdavanje javne isprave.

Amandmanom smo predložili i korekciju koja je neophodan preduslov za ostvarivanje ustavne odredbe koja se odnosi, koja predviđa da se pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.

Zakon, krovni Zakon o manjinama, Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina određuje da se prilikom zapošljavanja u javnim službama vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti i o poznavanju jezika koji se govori na području organa ili službe.

Zakon o registru zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava, tim zakonom je propisano da registar zaposlenih sadrži i upravo ovaj podatak, jezik na kome je stečeno osnovno i srednje obrazovanje.

Kada govorimo o dostupnosti obrazovanja glava 10 Predloga zakona o visokom obrazovanju navodi da visokoškolska ustanova organizuje i izvodi studije na srpskom jeziku, a može organizovati polaganje ispita, izvoditi studije, odnosno pojedine delove studija kao i organizovati izradu završnih, specijalističkih radova ili doktorskih disertacija, odnosno ostvarivati studijski program na jeziku nacionalne manjine ili eventualno na stranom jeziku, ukoliko je naravno takav program akreditovan kao poseban studijski program u skladu sa statutom.

Srećom, u poslednjih 15 godina na teritoriji AP Vojvodine na osnovu pokrajinskih skupštinskih odluka se organizuju prijemni ispiti na fakultetima na jezicima nacionalnih manjina.

Sada moram reći, na većini fakulteta, univerziteta u Novom Sadu, ali nažalost, sa ovim pitanjem u praksi postoji problem organizovanja prijemnog ispita na jezicima nacionalnih manjina na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.

Vezano za organizovanje prijemnih ispita na jezicima nacionalnih manjina, podsetila bih na aktivnosti iz posebnog akcionog plana za manjine, praćenja kvaliteta obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina, aktivnost 6. tačka 4. – uvažavanjem zaista potpunu autonomiju univerziteta.

Mišljenja smo da bi se organizovanjem prijemnih ispita na svim fakultetima, na jezicima nacionalnih manjina, na najbolji mogući način, zapravo zaokružio jedan proces u kom je prvi korak polaganje završnih ispita u osnovnom obrazovanju, a drugi korak polaganje prijemnih ispita na fakultetima na jezicima nacionalnih manjina.

Predlog zakona o visokom obrazovanju, koje se nalazi pred nama, detektuje i problem nedovoljne relevantnosti visokog obrazovanja, između ostalog nemogućnost brzog prilagođavanja novim znanjima i konkurentnosti na tržištu rada i konkurentnosti sa evropskim sistemom obrazovanja.

Smatramo da je jedan od načina ublažavanja problema relevantnosti visokog obrazovanja i prilagođavanja novim znanjima i trendovima rad na implementaciji, ponovo iz posebnog akcionog plana za nacionalne manjine, aktivnost 6. tačka 12. – jačanje jezičkih kapaciteta i učenje stručne terminologije za studente pripadnike nacionalnih manjina na jeziku nacionalne manjine u cilju pristupa u tržištu rada i profesionalnog razvoja. Iz manjinskog akcionog plana zapravo se ova aktivnost provodi kontinuirano, počev od prvog kvartala 2016. godine.

Da zaključim. Poslanička grupa SVM Partija za demokratsko delovanje, pozdravlja i podržava Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i Predlog zakona o visokom obrazovanju, s tim da očekujemo usvajanje naših amandmana da bi, ako mogu tako da formulišem, ispeglali još nadležnosti AP Vojvodine i zaista uskladili ove predloge sa postojećim zakonskim rešenjima. Zahvaljujem.

Druga vanredna sednica , 24.06.2017.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM - Partije za demokratske delovanje govoriću o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima i držaću se strogo dnevnog reda. Znači, o samoj Vladi i o našim očekivanjima buduće Vlade će sledeće nedelje govoriti šef poslaničke grupe, a u nastavku rasprave će naš uvaženi kolega Fatmir Hasani izneti svoje viđenje.

Dakle, kao što smo čuli, kao što je poznato Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, same izmene se odnose na delokrug ministarstava privrede, pravde i spoljnih poslova, a dopune i ono što je najznačajnije se odnose zapravo na predlog da se formiraju dva nova posebna ministarstva - ministarstvo za evropske integracije i ministarstvo zaštite životne sredine.

Naša poslanička grupa ovaj predlog vidi kao politiku kontinuiteta i kao poštovanje političkih stavova, koje je iz uvodne izjave Republike Srbije sa međuvladine konferencije o pristupanju EU još iz januara 2014. godine… Mi svakako pozdravljamo ovaj predlog da se formiraju dva nova ministarstva, jer to vidimo kao jasnu političku poruku i dokaz da će prioritet nove buduće Vlade Republike Srbije predstavljati intenzivan rad na približavanju, priključivanju, pristupanju Srbije EU, kao i drugi, ono što je još značajnije, sa stanovišta samih građana Republike Srbije, posvećenost unapređenju kvaliteta života građana.

Dakle, zbog čega je važno obrazovanje dva nova posebna ministarstva - ministarstvo za evropske integracije i zaštite životne sredine? Imamo nekoliko argumenata zbog kojih ćemo podržati ovo. Najpre, smatramo da će se na ovaj način efikasnije organizovati proces usklađivanja našeg domaćeg zakonodavstva sa evropskim nasleđem tzv. „Akijem“, s jedne strane. Sa druge strane, zato što će se posao, ne samo po određenim oblastima kao što su zaštita životne sredine, klimatske promene itd. efikasnije organizovati, već smatramo da će se na ovaj način unaprediti i poboljšati horizontalna i vertikalna komunikacija, kao i međuinstitucionalna koordinacija određenih institucija, kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou.

Smatramo da je formiranje dva nova posebna ministarstva nužno i znači jačanje procesa decentralizacije, jer kao što svi mi znamo i kao što smo toga svesni nema efikasnih evropskih integracija, nema dobrih politika evropskih integracija, ni zaštite životne sredine bez uključivanja što više subjekata aktivnog i odgovornog učešća subjekata kako na centralnom tako i na lokalnom nivou. Smatramo da temelj javnih politika čine lokalne politike.

Obrazovanje ova dva nova posebna ministarstva će doprineti jačanju administrativnih kapaciteta, jer smatramo da je dobro ustrojena i obrazovana administracija na nacionalnom i lokalnom nivou uslov, imperativ za dobru realizaciju javnih politika i, konačno, nema pravne države i vladavine prava bez kvalitetne, efikasne i obrazovane javne uprave.

Uz navedene argumente, poslanička grupa SVM - Partija za demokratsko delovanje smatra da obrazovanje posebnog ministarstva za evropske integracije je garancija za nastavak politike nove Vlade.

To predstavlja kontinuitet u jačanju, u unapređivanju, u zaštiti, u promovisanju prava pripadnika nacionalnih manjina. Ovo vidimo posebno kroz realizaciju prioritetnih zadataka, programa i aktivnosti utvrđenih u pregovaračkom Poglavlju 23 i posebno u realizaciji svih oblasti navedenih u tzv. manjinskom akcionom planu, znači, u posebnom akcionom planu vezano za zaštitu prava pripadnika nacionalnih manjina.

Obrazovanje posebnog ministarstva za evropske integracije će pomoći bržem ispunjavanju kriterijuma, nadamo se pristupanja, pridruživanja EU, ali i ono što je za sve nas, koji podržavamo evropske integracije, značajno promociji tema, efikasnijoj promociji tema koje moraju postati sastavni deo kompletnog pravnog okvira, a to su efikasnost, svrsishodnost, jednake mogućnosti, socijalna inkluzija, antidiskriminacija, pa i rodna ravnopravnost i, naravno, ekološka održivost, održivi razvoj.

Sve vreme prateći kontinuitet politika, značaj obrazovanja drugog ministarstva, ministarstva zaštite životne sredine, cenimo kroz stavove utvrđene u uvodnoj izjavi Republike Srbije na međuvladinoj konferenciji o pristupanju EU iz januara 2014. godine gde je zaštita životne sredine prepoznata kao jedna od najzahtevnijih i najsloženijih oblasti, kako po pitanju usklađivanja pravila našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, tako i po pitanju investicija i tehničkih rešenja, a sve u vezi sa dostizanjem evropskih standarda u ovoj oblasti.

Imajući u vidu složenost, kompleksnost ove oblasti, konkretno, pravno nasleđe EU sadrži više od 200 važnih, znači 200 važnih dokumenata koje obuhvataju horizontalno zakonodavstvo koje je regulisano, kao što znamo, kroz pregovaračko Poglavlje 27 - zaštita životne sredine i klimatske promene. Jasno je svima nama da pred budućim ministarstvom zaštite životne sredine stoje izuzetno važni i teški zadaci, ozbiljni, ali bih podsetila sada i na prethodne korake da svi mi zajedno moramo da radimo na podizanju svesti o značaju životne sredine i klimatskim promenama, da se sve ove teme integrišu u sve druge sektore, zapravo u sve oblasti života koliko je moguće.

Podsetila bih i da je u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u pristupanju EU, poslednji je objavljen u novembru 2016. godine, ocenjeno da je Srbija postigla izvestan nivo usklađenosti u ovoj oblasti, znači, ako pričamo o zaštiti životne sredine, da je, konkretno, formiran Nacionalni savet za klimatske promene, da je od početka ove godine, od prvog januara 2017, počeo da funkcioniše Zeleni fond koji je osnovan kao budžetski fond. Ima još dosta toga da se uradi. U narednom periodu, na primer, treba izraditi Strategiju za klimatske promene koja će biti u skladu sa okvirom EU za period do 2030. godine za klimatsku i energetsku politiku i dobro integrisana u sve relevantne sektore.

Veliki problem Srbije, nažalost, naravno, predstavlja nedostatak odgovarajućih projekata iz ove oblasti koji bi omogućili da se što efikasnije iskoriste sredstva EU.

Shodno ocenama Evropske komisije, Srbija je zaista transponovala više od 98% direktiva EU u domaće zakonodavstvo, ali je izuzetno veliki problem njihova primena u praksi, primena ove regulative, znači, implementacija najteža na lokalnom nivou, u lokalnim zajednicama. . Takva je situacija, možemo da kažemo i poražavajuće, trenutno smo u mogućnosti, znači, za životnu sredinu, troši se tek 0,9% bruto društvenog proizvoda, a planirano je da do 2021. godine ulaganja u ovu oblast dostignu i tri posto bruto društvenog proizvoda.

Za dostizanje ovih ulaganja za zaštitu životne sredine do 3% bruto društvenog proizvoda Republike Srbije, potrebno je da do 2019. godine za prevođenje industrije na održivu proizvodnju, izgradnju infrastrukture, kao i za rešavanje otpada i otpadnih voda da se obezbedi blizu 11 milijardi evra.

Kao što sam naglasila, nisam nameravala da se u svom izlaganju bavim radom Vlade ili očekivanjima od buduće Vlade, to će naša poslanička grupa, odnosno šef poslaničke grupe učiniti sledeće nedelje, a predložene izmene i dopune zakona podržavamo i u danu za glasanje glasaćemo za. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Zrenjanin, 15.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 72000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 74408.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30354.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 08:58