BOJAN TORBICA

Pokret socijalista

Rođen 1974. godine. Živi u Temerinu.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Bio je pomoćnik gradonačelnika Novog Sada. Član predsedništva Pokreta socijalista.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 71
  • 0
  • 1
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 11 dana i 4 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 19 dana i 15 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 21 dan

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.11.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Cenjena ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, cilj amandmana koji sam podneo na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama jeste da uz sve mere predviđene za zaštitu od posledica katastrofa damo poseban osvrt prevenciji suše. Razlog ovome jeste podatak da je za prvih 13 godina ovog veka zabeleženo čak pet izrazito sušnih godina, dok su se tokom prošlog veka ekstremne temperature i suše beležene u proseku tri puta tokom dve decenije.

Poznato je da Dunavsko-karpatski basen, regija u kojoj živimo, jeste jedna od oblasti koja se najbrže zagreva, a svedoci smo i klimatskih promena koje su evidentne u našoj zemlji. Pošto nauka do sada nije pronašla pouzdanu metodu za sigurno predviđanje suše, nismo u mogućnosti da unapred predvidimo mogućnost nastupanja suše na nekom prostoru, što otežava i primenu preventivnih mera i aktivnosti.

Ipak, prateći i analizirajući brojne meteorološke, hidrološke i hidrogeološke parametre, sušu je ipak moguće nasluti, a time je na neki način predvideti i preventivno delovati. Nasuprot drugih prirodnih katastrofa, suša se pojavljuje lagano, po pravilu traje dugo, uz moguć obuhvat velikog prostora. Suše se, kao što sam rekao, pojavljuju lagano, retko izazivaju brze i dramatične gubitke u ljudskim životima, ali zato često izazivaju katastrofalne posledice u poljoprivredi i imaju drastičan uticaj na smanjenje proizvodnje električne energije, pogotovo u državama kojima su hidroelektrane bitan izvor proizvodnje električne energije. Suše neminovno utiču na smanjenje kapaciteta izvorišta vode za piće, industrijsku i poljoprivrednu upotrebu, pogotovo kada su ona vezana za rečne tokove. Zbog visokih temperatura koje ih izazivaju, suše neminovno utiču na povećanje broja požara, a ono što je najtragičnije, često utiču i na živote i zdravlje ljudi.

Sve ovo je razlog da podržimo i jedan ovako kvalitetan predlog zakona i zajedničkim snagama probamo da stvorimo što bolje uslove za primenu preventivnih mera i aktivnosti kojim ćemo povećati bezbednost građana i njihove imovine. Zahvaljujem.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.11.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, kada govorimo o Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, moramo konstatovati da osnovni ciljevi kojima teže predložena rešenja pomenutog zakona jesu prvenstveno u sveobuhvatnom normiranju preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa, efikasnom reagovanju u slučaju nastupanja katastrofa, kao i što efikasnijem otklanjanju njihovih posledica, kako bi se što pre obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođenom području.

Iskustva stečena u prethodnom periodu, pre svega, prilikom katastrofalnih poplava 2014. godine, ali i dve godine ranije, prilikom katastrofalne suše koja je izazvala štetu koja je okvirno iznosila preko dve milijarde evra, ukazuju na to da aktuelni normativni okvir u Republici Srbiji još uvek pokazuje određena ograničenja, da implementacija ostaje spora, te da Republika Srbija ostaje fokusirana na ne reagovanje u slučaju katastrofe, dok koncept spremnosti i smanjenja rizika od katastrofa treba unaprediti, što i jeste zadatak predloženog zakona.

Moj amandman ima za cilj da dodatno kao predmet zakona definiše prevenciju od suše, pošto ako pogledamo predviđanja urađena na osnovu obuhvatne analize statističkih podataka o klimatskim promenama u Srbiji, u razdoblju od 1951. godine do 2011. godine, slede nam sve vrelija leta sa sve manje padavina, tako da je već u narednoj deceniji realno očekivati dalje ekstremno povećanje prosečne temperature.

Ono što je iz ove analize naročito uočljivo jeste rast broja i kontinuiteta tropskih dana kada maksimalna dnevna temperatura premašuje 30 podeok. Da je tako pokazuje i podatak da je za prvih 13 godina ovog veka zabeleženo čak pet izrazito sušnih godina, dok su tokom prošlog veka ekstremne temperature i suše beležene u proseku tri puta tokom dve decenije.

Sa druge strane, svedoci smo da je svake godine sve manje padavina, dok je krajem prošlog veka u zapadnim regionima Vojvodine zabeleženo do 1020 litara padavina po metru kvadratnom. Tokom prve dekade ovog veka na istom prostoru je palo tek 770 litara padavina po metru kvadratnom, dok su padavine u istočnim krajevima sa 810 svedene na 585 litara.

Ono što mora da privuče našu apsolutnu pažnju jesu predviđanja o konstantnom trendu smanjenja količine padavina i u budućnosti. Zbog svega iznetog smatram da je neophodno još više naglasiti prevenciju od suše u predloženom zakonu za koji moram da konstatujem da je najbolji odgovor u ovom trenutku koji možemo da damo na izazove koji nam se nameću u oblasti upravljanja vanrednim situacijama i zato će ga i poslanička grupa Pokreta socijalista u Danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati, kao i ostale predložene zakone. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 31.10.2018.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministri sa saradnicima, kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalaze set izuzetno bitnih zakonskih predloga koje će poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka u danu za glasanje podržati.

U skladu sa vremenom za diskusiju koje mi je na raspolaganju, ja ću se uglavnom osvrnuti na predloge zakona iz oblasti bezbednosti, dok će o ostalim predlozima zakona i o izboru sudija i zamenika javnog tužioca govoriti moje kolege iz poslaničke grupe u kasnijoj raspravi.

Polazeći od nužnosti svakog odgovornog društva da kontinuirano radi na unapređenju stepena svoje otpornosti prema pretnjama i opasnostima od katastrofa, kao i činjenice da su pretnje ove vrste u poslednjoj deceniji sve prisutnije na globalnom nivou, kada se može očekivati njihovo povećanje u budućem periodu, neophodno je preispitati potrebe i mogućnosti za unapređenje postojećeg sistema zaštite i spasavanja u Republici Srbiji.

Postojeći sistem je uspostavljen na principima koje je definisao Zakon o vanrednim situacijama, koji je postavio temelje za njegovu izgradnju, kao jedinstvenog sistema identifikovalo subjekte i snage sistema i definisao položaj i ulogu svih subjekata sistema od Vlade preko nadležnih državnih organa i institucija, pa sve do pojedinaca.

Ovaj sistem je suočen sa velikim izazovima i npr. poplava koja se dogodila Republici Srbiji u maju 2014. godine, u razmerama koje nisu zabeležene u poslednjih 120 godina, ugrozila je živote, zdravlje i imovinu više od milion i po ljudi koji čine preko 20% ukupnog stanovništva Srbije. Poplava je ugrozila u velikom obimu i uništila imovinu veće vrednosti, čime je bio onemogućen rad privrednih subjekata, škola i drugih obrazovnih ustanova, zdravstvenih ustanova, ustanova socijalne zaštite i drugih subjekata na poplavljenim područjima, a naročito je bio ugrožen nesmetan rad energetskog sistema Republike Srbije.

Veliki broj ljudi, pripadnika vojske i policije, drugih stručnih organizacija, kao veliki broj građana, ne samo onih čija je imovina bila ugrožena, već i drugih građana, dobrovoljaca, bio je angažovan na saniranju posledica. Vlada je radi spašavanja života ljudi i imovine veće vrednosti preduzimala odgovarajuće mere, odnosno mere koje je bilo neophodno preduzeti.

Zbog svega ovoga osnovni ciljevi kome teže rešenja u Predlogu zakona koji je pred nama, tj. o Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, jesu prvenstveno u sveobuhvatnom normiranju preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa, efikasnom reagovanju u slučaju nastupanja katastrofa, kao i što efikasnijem otklanjanju njihovih posledica, kako bi se što pre obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođenom području. Predlogom zakona stvoriće se neophodni normativni uslovi za efikasnije sprovođenje zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, što će doprineti povećanju stepena bezbednosti svih građana.

Na povećanje stepena bezbednosti građana odnosi se i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, čija će dosledna primena od strane svih specijalizovanih državnih institucija biti brana velikoj društvenoj opasnosti koju sa sobom nosi nasilje na sportskim priredbama. Sprečavanje nasilja i nedoličnog ponašanja nužno iziskuje usvajanje pomenutog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, pošto će usvajanje ovih zakonskih izmena u velikoj meri omogućiti, prvenstveno MUP i pravosudnim organima, da uspešno suzbiju pojave nasilja i nedoličnog ponašanja u vezi sa sportskim priredbama, a pravim navijačima i ljubiteljima sporta omogućiti da se osećaju bezbedno i da uživaju u sportskim priredbama.

Kada smo već kod MUP, želim da pohvalim činjenicu da je ono u prethodnom periodu sprovelo niz aktivnosti u okviru reformskog procesa kojim se uspostavljaju temelji za jedinstven i funkcionalan sistem rada i organizacija.

Prvi od značajnih koraka na ovom putu bilo je usvajanje Zakona o policiji 2016. godine i njegovih izmena marta ove godine. Zakon o policiji je prepoznao i usvojio koncept razdvajanja poslova u Ministarstvu na policijske i unutrašnje poslove i razdvajanja zaposlenih na policijske i državne službenike.

Zakonom o policiji i podzakonskim aktima donetim u skladu sa njim, želela se zaštiti specifičnost poslova policijskih službenika i policijske službe čime je uveden sistem karijernog napredovanja izgradnjom profesionalnog i transparentnog sistema ocenjivanja, školovanja, osposobljavanja, usavršavanja zdravstvene i psihološke pomoći. Tim se ostvaruje strateško opredeljenje da policijska služba bude hijerarhijska organizacija utemeljena na pomenutom sistemu napredovanja čime se omogućava njeno približavanje savremenim policijskim sistemima.

Prateći koncepte uspostavljanja na temeljima Zakona o policiji bilo je potrebno prilagoditi sistem plata, kako bi se na adekvatan način ispratile reformske aktivnosti i zaokružio započet proces u Ministarstvu. Pre svega, u skladu sa gore iskazan problemima, cilj ovih izmena jeste uspostavljanje sistema koji će obezbediti istu platu za isti rad.

Zakon o detektivskoj delatnosti donet je u decembru 2013. godine, čime je uspostavljen pravni okvir u ovoj oblasti u Republici Srbiji. Do tada je sistem u okviru koga se obavljala detektivska delatnost postojao u praksi, ali bez adekvatnog pravnog okvira. Imajući to u vidu, poznata je potreba da se predmet oblasti uredi i stavi pod kontrolu države uz jasno definisanje prava i obaveza subjekata u ovoj delatnosti i adekvatne sankcije za nepoštovanje propisanih obaveza.

U prethodnom periodu primene zakona uočen je prostor za unapređenje uspostavljenog sistema, kao i određeni nedostaci koje je potrebno otkloniti, a koji se nisu mogli do detalja predvideti prilikom predlaganja osnovnog teksta zakona. Nakon analize stanja u zakonu i praksi i iskustva stečenog prethodnih godina u primeni zakona, predložene su izmene i dopune kako bi se omogućilo da se zakon primenjuje u punom kapacitetu, a istovremeno unapređenje policijskog postupanja u vezi sa nadležnostima saglasno Zakonu o detektivskoj delatnosti.

Predloženim izmenama u znatnoj meri će se poboljšati pravna predvidivost i sigurnost, pa se tako utvrđuje bezbednosna provera i bezbednosna smetnja, a i jasnije i preciznije se uređuju prava i obaveze prilikom vršenja nadzora nad, kako nadziranih subjekata, tako i policijskih službenika koji vrše nadzor.

Takođe, imajući u vidu da zakon datira iz 2013. godine bilo je neophodno izvršiti usaglašavanje dela odredaba sa propisima kojima se pre svega uređuje opšti pravni postupak i zaštita podataka o ličnosti. Definisanje izmene i dopune zakona u znatnoj meri će doprineti jasnom definisanju prava i obaveza i dužnosti subjekata u ovom, odnosno sektoru bezbednosti, kao i unapređenju rada policijskih službenika Ministarstva na sprovođenju zakona, posebno poboljšanje efikasnosti vršenja nadzora.

Zakon o privatnom obezbeđenju donet je 2013. godine, a izmenama ovog zakona 2015. godine njegova primena je odložena do 1. januara 2017. godine.

Na osnovu sveobuhvatne analize rezultata primene Zakona o privatnom obezbeđenju u prethodnom periodu uočeni su određeni nedostaci u okviru rada Sektora privatne bezbednosti, koje je potrebno otkloniti preciziranjem pojedinih odredaba i uz poboljšanje postojećih rešenja u zakonu, radi omogućavanja njihove efikasnije primene.

Naime, problemi u primeni ovog zakona javili su se delom zbog neusaglašenosti sa opštim propisima koji uređuju rad i radne odnose, upravni postupak, obezbeđenje javnih okupljanja, odnosno sportskih manifestacija, nedovoljno jasno definisane uslove za primenu ovlašćenja službenih obezbeđenja, postupanje sa vatrenim oružjem i drugim sredstvima prinude.

Ministarstvu unutrašnjih poslova u praksi probleme stvara i nedovoljno jasno uređen način vršenja nadzora i kontrole privatnog obezbeđenja, kao i neusaglašenost kaznenih odredbi sa dispozicijama u zakonu.

Takođe, u jednom delu zakona postoji terminološka neusaglašenost sa međunarodnim i srpskim standardima iz oblasti privatne bezbednosti. Međutim, i pored uočenih nedostataka kroz primenu Zakona o privatnom obezbeđenju uspostavljen je u dobroj meri efikasan sistem privatne bezbednosti.

Radi unapređenja rada Sektora privatne bezbednosti, usaglašavanja standarda rada u ovoj oblasti, umanjenja dela nepotrebnih obaveza ovog sektora, unapređenja rada MUP u sprovođenju nadzora i stvaranja uslova za obrazovanje stručnih akreditovanih radnih tela koja će obavljati poslove usaglašavanja tehničkih i drugih standarda u radu privatnog obezbeđenja neophodne su predložene izmene i dopune Zakona o privatnom obezbeđenju.

Kada govorimo o dobrovoljnom vatrogastvu, moramo konstatovati da ova oblast nije u celosti regulisana nijednim zakonom Republike Srbije, a da se radi o oblasti koja je od značaja za sprovođenje zaštite od požara, spasavanja ljudi i imovine, sprečavanja suzbijanja tehničko-tehnoloških nesreća i elementarnih nepogoda bilo je neophodno navedeno precizno definisati i urediti, imajući u vidu da se radi o ozbiljnoj materiji.

Ono što je dobro jeste činjenica da u našoj zemlji postoji veoma razvijena tradicija dobrovoljnog vatrogastva, koju je potrebno osnažiti i razviti kako bi činila sastavni deo sistema podrške nadležnom organu u sprečavanju nastanka i ublažavanja posledica, pre svega opasnosti od požara, ali i drugih vidova opasnosti.

Ono što bih na kraju želeo da istaknem jeste činjenica da se predlogom ovog zakona afirmiše dobrovoljno vatrogastvo među mladima, da se predviđa osnivanje omladinskih klubova, kao i obaveza za jedinice lokalne samouprave da svojim aktima utvrde različite podsticajne mere za pripadnike dobrovoljnih vatrogasnih jedinica, kako bi se građani dodatno motivisali da pristupe ovakvom obliku organizovanja.

Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Zahvaljujem.

Postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova i nadležnom tužilaštvu, da li su u prethodnih desetak dana preduzimane bilo kakve službene radnje po pitanju sramnog teksta koji je na društvenim mrežama o premijerki Srbije, Ani Brnabić objavio predsedavajući Đilasovog saveza za pljačku Srbije i predsednik udruženih sindikata Srbije Sloga, Željko Veselinović. Dovoljan je bio jedan jedini status objavljen na društvenim mreži da nam pokaže kako oni koji javno pozivaju vojsku i policiju da otkažu poslušnost i koji javno prete rumunskim scenariom u Srbiji, vide tu istu Srbiju u kojoj bi oni bili vlast, Srbiju u kojoj bi političke protivnike kažnjavali silovanjem, koji bi direktno prenosili putem nacionalne televizije.

Šta je ovo ako nije ozbiljna pretnja ne samo premijerki Ani Brnabić već i svim građanima Srbije koji ne misle isto kao Željko Veselinović, Dragan Đilas, Vuk Jeremić ili Boško Obradović. Šta je govor mržnje ako nije pretnja zatvaranjem u četiri zida, bez ključa sa jednim obdarenim Afroamerikancem tek puštenim iz zatvora. Treba li da posebno napomenem da sve što je napisano u tekstu ne samo da je vulgarno i prostački nego je i otvorena diskriminacija i rasizam i da ne spominjem sve gadosti iznete na račun premijerke Ane Brnabić kako drugačije nazvati pisanje o Afroamerikancima koje Željko Veselinović predstavlja kao krvoločne, divlje zveri koje siluju žene, ako ne čistim rasizmom.

Zbog svega navedenog želeo bih da znam da li su Ministarstvo unutrašnjim poslova i nadležno tužilaštvo preduzeli bilo kakve radnje, pošto činjenica da je Željko Veselinović obrisao tekst sa svog naloga ne znači da je isti stvarno bio plod Vasiljevićeve brzopletosti, nerazmišljanja i da ne oslikava njegovu čvrstu rešenost da tu ili neku drugu gadost već koliko sutra u slučaju dolaska na vlast sprovede u delo. Hvala vam.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.03.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, pre svega želim da se zahvalim Vladi i ministrima što su uz brojne obaveze, pronašli vremena da danas budu sa nama u Narodnoj skupštini i da odgovaraju na pitanja narodnih poslanika.

Želeo bih da u ime poslaničke grupe Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka, pohvalim Vladu za dosadašnji rad tokom ovih desetak meseci, kao i da izrazim očekivanje da će taj rad u narednom periodu biti još bolji.

Za početak bih imao dva pitanja od kojih je jedno vezano medije, a drugo za zdravstvo. Od ukupno 73 elektronska medija, koji su 2014. godine bili u vlasništvu države, 50 medija je ušlo u proces privatizacije, od čega je njih 34 privatizovano, dok u 16 nisu pronašli svog kupca. Od medija koji su prvobitno imali kupce, u šest slučajeva su ugovori raskinuti, dok je u medijima koji nisu imali potencijalnog vlasnika pokrenut stečajni postupak.

Pojedini mediji nisu imali kupce iz više razloga, npr. zato što nisu imali poslovni prostor, zato što su imali staru i dotrajalu opremu, zato što su imali dugove i u njima je u skladu sa zakonom, kako je i predviđeno, sprovedena raspodela kapitala tadašnjim zaposlenima i bivšim zaposlenima. Sve što sam rekao se odnosi na elektronske medije koji su radili kao javna preduzeća, ali u procesu privatizacije je trebalo da uđe desetak medija koji su osnovani i koji su radili kao javne ustanove i to, uglavnom se radilo o dvojezičnim i višejezičnim radio stanicama od kojih je najveći broj bio na teritoriji AP Vojvodine.

Ti mediji zbog statusa javne ustanove, ali i delatnosti koju u najvećem broju slučajeva, uz informisanje je bila i kulturna delatnost, sem jednog izuzetka, nisu mogli biti privatizovani, pa su svi ili ugasili delatnost informisanja, ali su u potpunosti ugašeni kroz postupak likvidacije.

NJihovim gašenjem došli smo u situaciju da su mnoge opštine i gradovi ostali bez svoj jedinog lokalnog radijskog emitera, a lokalne televizijske emitere nikad nisu ni imali, a novi konkursi za upražnjene frekvencije nisu raspisivani poslednjih nekoliko godina.

Pošto svi znamo koliki je značaj lokalnih medija, interesuje me da li će i kada će biti raspisan konkurs za izdavanje dozvole emiterima radijskog programa na lokalnom nivou, naravno u sredinama gde ne postoji emiter i gde su te frekvencije slobodne.

Drugo pitanje jeste pitanje dokle se stiglo sa uključivanjem vojnih medicinskih ustanova u zajednički zdravstveni sistem, kako bi olakšali lečenje civilnim licima na ovim vojno-medicinskim ustanovama? Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.03.2018.

U suštini, mogu biti zadovoljan odgovorom ministra Vukosavljevića, s tim što bih stvarno želeo da vam skrenem pažnju na te male lokalne medije.

Mi smo imali situaciju da je pre 10, 15 godina zakonom bio dozvoljen ovaj način da mediji koji emituju na više jezika mogu da rade kao ustanove. Prilikom privatizacije nisu prepoznati, to je postao problem. Znači, u Vojvodini, u jednom Temerinu gde ja živim, koji je da ne kažem najjužnija opština u Vojvodini, pored grada Novog Sada gde živi značajan broj građana mađarske nacionalnosti, u ovom trenutku mi nemamo lokalni medij, elektronski. Znači, ni televiziju ni radio, niti na mađarskom niti na srpskom jeziku. Tako da kažem, tu je i Beočin, tu su i mnoge opštine u Vojvodini. Jedna molba, da se sve to prepozna.

Za ministra zdravlja, da kažem, evo, imali ste i sami priliku da vidite da u ovoj sali ima poslanika koji imaju halucinacije o odlasku investitora i koji imaju halucinacije da ministar inostranih poslova treba da govori o stanju na Kosovu, ali mi smo navikli na te ljude. Pošto su se njima do sada priviđali beli miševi i vinske mušice, pa smo mislili ukoliko bude veće saradnje ovih vojno zdravstvenih ustanova i civilni, da bi možda, pošto je evidentno da nema leka u ovim civilnim ustanovama, možda bi vojno zdravstvo, takvim pojedincima moglo da pomogne, pošto se ljudi već mesecima zalažu oko zdravstvenog stanja i poslanika, a i pojedinih drugih političkih funkcionera u ovoj Skupštini i u ovoj Vladi.

Imovinska karta

(Bački Jarak, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -
Pomoćnik gradonačelnika Grad Novi Sad Grad Mesečno 96214.00 03.01.2013 - 02.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 09:15