BOJAN TORBICA

Pokret socijalista

Rođen 1974. godine. Živi u Temerinu.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Bio je pomoćnik gradonačelnika Novog Sada. Član predsedništva Pokreta socijalista.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 64
  • 0
  • 1
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 17 dana i 19 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 10 meseci i 26 dana i 6 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 28 dana i 3 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveto vanredno zasedanje , 23.07.2018.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, kolege poslanici, ušli smo u drugu nedelju koliko traje rasprava o zakonu koji je predložen zbog potrebe da se oblast ljudskih ćelija i tikva zasnuje na najvišim standardima medicinske nauke i prakse, ali i da se zdravstvenim ustanovama koje obavljaju ove poslove omoguće bolji uslovi za njeno obavljanje u skladu sa savremenim dostignućima u ovoj oblasti.

Oblast ljudskih ćelija i tikva obuhvata poslove darivanja, dobijanja, testiranja, obrade, očuvanja, skladištenje, distribucija i primena ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi od živog davaoca ili od umrlog lica. Kada sagledamo celokupni tekst Predloga zakona dolazimo do zaključka da je njegov osnovni cilj uspostavljanje visokog nivoa bezbednosti i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva do kog će se doći kroz definisanje i formiranje banke ljudskih ćelija i tkiva, definisanje registra davalaca matičnih ćelija hematopoeze, uključivanje u republički program za presađivanje ljudskih organa na teritoriji Republike Srbije, uspostavljanje sistema kvaliteta u ovoj oblasti uvođenje jedinstvenog informacionog sistema u oblasti ljudskih ćelija i tkiva u svim ustanovama kao i u Upravi za biomedicinu i jasan inspekciji nadzor u oblasti ljudskih ćelija i tkiva.

Da bi se uspostavio visok nivo bezbednosti i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva Predlog zakona je na jasna i nedvosmislen način definisao ulogu zdravstvenih ustanova u ovoj oblasti precizirajući osnovnu delatnost banke ljudskih ćelija i tkiva, definišući je kao zdravstvenu ustanovu ili organizacionu jedinicu zdravstvene ustanove na tercijalnom nivuo zdravstvene zaštite i plana mreže zdravstvenih ustanova koji donosi Vlada i koji obavlja minimum poslova obrade, očuvanja, skladištenje, distribucija ljudskih ćelija i tkiva sa tim da može obavljati poslove dobijanja i testiranje ćelija i tkiva. Hvala vam.

Deveto vanredno zasedanje , 23.07.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, pošto je ovo moj poslednji amandman na ovaj zakon, predviđeno vreme za njegovo obrazlaganje iskoristiću da vas sve podsetim na katastrofalno stanje koje smo od prethodne vlasti nasledili u zdravstvu Srbije, ali i na ogromne napore i značajna sredstva koja su Vlada Republike Srbije, prvo predvođena tadašnjim premijerom a sadašnjim predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kao i aktuelna republička Vlada, predvođena premijerkom Anom Brnabić, uložili kako bi se nivo rada zdravstvenih ustanova i usluga koje oni pružaju građanima širom Srbije vratio u normalno stanje.

I pored činjenice da su nasleđeni problemi bili ogromni, kao i da su izdvajanja za zdravstvenu zaštitu nedovoljna, i sa takvim izdvajanjima Vlada Republike Srbije je uspela da u značajnoj meri oporavi zdravstveni sistem, da ga uredi, učini funkcionalnim, kao i da izuzetno mnogo uradi na njegovoj modernizaciji, pre svega kroz kupovinu nove savremene opreme, sa kojom su pojedine naše zdravstvene ustanove stale rame uz rame sa najboljim svetskim zdravstvenim centrima.

Svojim svakodnevnim radom i maksimalnom posvećenošću, ova vlast je posle dužeg niza godina uspela da povrati poverenje građana u zdravstveni sistem, da im pruži sigurnost i pravovremenu i kvalitetnu zdravstvenu brigu i pomoć.

Zbog svega ovog, iskoristiću priliku da na kraju još jednom pohvalim zalaganje i rad, kako ministra zdravlja, Zlatibora Lončara, tako i celokupne Vlade Republike Srbije. Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 20.07.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 1. predloženog zakona sa ciljem unapređenja sistema zdravstvene zaštite i unapređenja zdravstvenih ustanova.

Ono što su u aktuelnoj Republičkoj Vladi, kao i onoj pre nje, moramo da priznamo, kao jedan od najvažnijih zadataka u svom radu, ako ne i najvažniji, postavili kao poboljšanje stanja u zdravstvu uz najveće ulaganje u srpsko zdravstvo u poslednjih 70 godina. Izuzetno je bitna činjenica da ovakvu politiku Republičke Vlade prati najveći broj lokalnih samouprava.

Ja dolazim iz opštine Temerin, u kojoj lokalni dom zdravlja sa oko 150 zaposlenih obezbeđuje primarnu zdravstvenu zaštitu za oko 30 hiljada stanovnika, tako da je to relativno mali dom zdravlja u odnosu na neke druge domove, ali je dovoljan da pokrije sve potrebe stanovništva, pošto u suštini raspolaže svim neophodnim službama – ginekologijom, internom službom, pedijatrijom, pulmologijom, radiologijom, opštom medicinom, stomatologijom, službom hitne medicinske pomoći, kao i ambulantama u svim mesnim zajednicama.

U poslednje četiri godine, koliko je u opštini Temerin na vlasti koalicija predvođena SNS, a čiji je ravnopravni član i Pokret socijalista, lokalna samouprava je izdvojila značajna sredstva za unapređenje funkcionisanja sistema zdravstvene zaštite u opštini. Pre svega, zalaganjem predsednika opštine Temerin, gospodina Đure Žige, u tekuće popravke i održavanje uloženo je oko šest miliona dinara, u mašine i opremu nepunih devet miliona dinara, a u zgrade i građevinske objekte zajedno sa pokrajinskom upravom za kapitalna ulaganja opština je uložila blizu 20 miliona dinara, od čega je najveći deo sredstava otišao na rekonstrukciju ambulante u Bačkom Jarkom, koja nije obnavljana otkako je izgrađena, dakle, blizu 60 godina.

Takođe, moram da napomenem da je dom zdravlja u Temerinu na poklon od pokrajinske Vlade dobio jedno kompletno opremljeno sanitetsko vozilo, tako da je danas opremljenost ovog doma zdravlja na zavidnom nivou.

Naravno, aktuelna opštinska vlast se ne zadovoljava ovakvim rezultatima, već svakodnevno stremi da maksimalno unapredi stanje u domu zdravlja Temerin. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.03.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, pre svega želim da se zahvalim Vladi i ministrima što su uz brojne obaveze, pronašli vremena da danas budu sa nama u Narodnoj skupštini i da odgovaraju na pitanja narodnih poslanika.

Želeo bih da u ime poslaničke grupe Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka, pohvalim Vladu za dosadašnji rad tokom ovih desetak meseci, kao i da izrazim očekivanje da će taj rad u narednom periodu biti još bolji.

Za početak bih imao dva pitanja od kojih je jedno vezano medije, a drugo za zdravstvo. Od ukupno 73 elektronska medija, koji su 2014. godine bili u vlasništvu države, 50 medija je ušlo u proces privatizacije, od čega je njih 34 privatizovano, dok u 16 nisu pronašli svog kupca. Od medija koji su prvobitno imali kupce, u šest slučajeva su ugovori raskinuti, dok je u medijima koji nisu imali potencijalnog vlasnika pokrenut stečajni postupak.

Pojedini mediji nisu imali kupce iz više razloga, npr. zato što nisu imali poslovni prostor, zato što su imali staru i dotrajalu opremu, zato što su imali dugove i u njima je u skladu sa zakonom, kako je i predviđeno, sprovedena raspodela kapitala tadašnjim zaposlenima i bivšim zaposlenima. Sve što sam rekao se odnosi na elektronske medije koji su radili kao javna preduzeća, ali u procesu privatizacije je trebalo da uđe desetak medija koji su osnovani i koji su radili kao javne ustanove i to, uglavnom se radilo o dvojezičnim i višejezičnim radio stanicama od kojih je najveći broj bio na teritoriji AP Vojvodine.

Ti mediji zbog statusa javne ustanove, ali i delatnosti koju u najvećem broju slučajeva, uz informisanje je bila i kulturna delatnost, sem jednog izuzetka, nisu mogli biti privatizovani, pa su svi ili ugasili delatnost informisanja, ali su u potpunosti ugašeni kroz postupak likvidacije.

NJihovim gašenjem došli smo u situaciju da su mnoge opštine i gradovi ostali bez svoj jedinog lokalnog radijskog emitera, a lokalne televizijske emitere nikad nisu ni imali, a novi konkursi za upražnjene frekvencije nisu raspisivani poslednjih nekoliko godina.

Pošto svi znamo koliki je značaj lokalnih medija, interesuje me da li će i kada će biti raspisan konkurs za izdavanje dozvole emiterima radijskog programa na lokalnom nivou, naravno u sredinama gde ne postoji emiter i gde su te frekvencije slobodne.

Drugo pitanje jeste pitanje dokle se stiglo sa uključivanjem vojnih medicinskih ustanova u zajednički zdravstveni sistem, kako bi olakšali lečenje civilnim licima na ovim vojno-medicinskim ustanovama? Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.03.2018.

U suštini, mogu biti zadovoljan odgovorom ministra Vukosavljevića, s tim što bih stvarno želeo da vam skrenem pažnju na te male lokalne medije.

Mi smo imali situaciju da je pre 10, 15 godina zakonom bio dozvoljen ovaj način da mediji koji emituju na više jezika mogu da rade kao ustanove. Prilikom privatizacije nisu prepoznati, to je postao problem. Znači, u Vojvodini, u jednom Temerinu gde ja živim, koji je da ne kažem najjužnija opština u Vojvodini, pored grada Novog Sada gde živi značajan broj građana mađarske nacionalnosti, u ovom trenutku mi nemamo lokalni medij, elektronski. Znači, ni televiziju ni radio, niti na mađarskom niti na srpskom jeziku. Tako da kažem, tu je i Beočin, tu su i mnoge opštine u Vojvodini. Jedna molba, da se sve to prepozna.

Za ministra zdravlja, da kažem, evo, imali ste i sami priliku da vidite da u ovoj sali ima poslanika koji imaju halucinacije o odlasku investitora i koji imaju halucinacije da ministar inostranih poslova treba da govori o stanju na Kosovu, ali mi smo navikli na te ljude. Pošto su se njima do sada priviđali beli miševi i vinske mušice, pa smo mislili ukoliko bude veće saradnje ovih vojno zdravstvenih ustanova i civilni, da bi možda, pošto je evidentno da nema leka u ovim civilnim ustanovama, možda bi vojno zdravstvo, takvim pojedincima moglo da pomogne, pošto se ljudi već mesecima zalažu oko zdravstvenog stanja i poslanika, a i pojedinih drugih političkih funkcionera u ovoj Skupštini i u ovoj Vladi.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Poštovani predsedavajući, prvo pitanje upućujem ministru pravde i ministru unutrašnjih poslova – da li su njihova dva ministarstva nešto preduzimala po pitanju fiktivnog subvencionisanja 110 projekata uglavnom nepostojećih proizvodnih pogona, koje je isplaćivano iz Pokrajinskog fonda za sufinansiranje novih tehnologija za otvaranje pogona u AP Vojvodini, a preko kojih su Bojan Pajtić i Dragoslav Petrović oštetili pokrajinski budžet za oko 35 miliona evra?

Od 110 subvencionisanih preduzeća 60-ak je vrlo brzo, po dobijanju subvencija, završilo u stečaju, ali i u milijunskim gubicima ne ispunivši odredbe ugovora i ne vrativši subvencije. Da li je utvrđena odgovornost Bojana Pajtića, tadašnjeg predsednika Pokrajinske vlade, i Dragoslava Petrovića, tadašnjeg pokrajinskog sekretara, pošto nisu podneli ni jednu krivičnu prijavu za prevaru protiv firmi koje nisu vratile subvencije i nisu zaposlile nove radnike kako je to bilo precizirano u ugovorom?

Drugo pitanje, takođe, upućujem ministru pravde i ministru unutrašnjih poslova. Tokom održavanja poslednjih lokalnih izbora 2016. godine Opštinska izborna komisija u Baču donela je 13. marta Odluku o odbijanju liste DS, da bi dan kasnije 14. marta Pokrajinska vlada, odnosno njena Kancelarija za inkluziju Roma, koja je pripadala Pokrajinskom sekretarijatu za privredu i zapošljavanje, kojim je rukovodio predsednik pokrajinskog odbora DS Miroslav Vasin, poslala kamion sa 350 prehrambenih paketa nepostojećoj kancelariji za inkluziju Roma u Mesnoj zajednici Vajska u opštini Bač kako bi obezbedila neophodne potpise za predaju nove liste.

Ono što je najsramnije jeste da ni u jednoj opštini u Vojvodini ne postoji registrovana opštinska kancelarija za inkluziju Roma, a pogotovo ne u mesnim zajednicama, a na otpremnicama za pakete stoji adresa nepostojeće kancelarije u Vajskoj, a na navodnoj adresi te kancelarije živi, koja se nalazi u ulici Pere Segedinca broj 12, živi Zoran Petrović koji je bio kandidat DS za odbornike u Skupštine opštine Bač i koji se na njihovoj listi nalazio na petom mestu. Pored toga što se na adresi na koju je upućeno 350 prehrambenih paketa, ne postoji nikakva kancelarija za inkluziju Roma i na toj adresi stanuje kandidat DS iz opštinskog odbora, zanimljivo je da se na prijemnici robe, umesto pečata te nepostojeće kancelarije za inkluziju Roma Vajska, kojoj je pomoć navodno upućena, nalazi pečat Udruženja građana Romkinje Bača koje čak i nije iz Vajske, već iz Selenče. Sve to ukazuje da se ne radi ni o kakvoj pomoći, već o klasičnom kriminalu i kupovini glasova.

Ista lica su bila članovi i kandidati DS na lokalnim izborima i prevozili su pakete kamionom marke „Mercedes“ registrovanim u Loznici, a isto su počinili nekoliko dana kasnije kada su, tačnije 24. marta, te iste pakete, koji su bili pakovani u zamislite žute kese, delili u susednoj Selenči. Pošto je priča o kupovini glasova putem nepostojeće kancelarije za inkluziju Roma u Vajskoj dospela u javnost, par dana posle toga registrovano je Udruženje Romi Vajske na čije ime, ali ne i adresu, ponovo stiže nova količina prehrambenih paketa, ali ovaj put u dva kamiona. Adresa isporuke i podele paketa nije bila adresa sedišta Udruženja Romi Vajske, već je ponovo bila adresa u ulici Pere Segedinca broj 12 gde stanuje kandidat DS za odbornika Zoran Petrović, a koji je robu prevozio svojim ličnim kamionom, verovatno do onih čiji glasovi su trebali biti kupljeni, da slučajno ne zaborave od koga su te pakete dobili.

Pitanje glasi – da li je ministarstvo, jedno i drugo, bilo šta povelo po ovim navodima? Hvala.

Imovinska karta

(Bački Jarak, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -
Pomoćnik gradonačelnika Grad Novi Sad Grad Mesečno 96214.00 03.01.2013 - 02.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 09:15