| 19.02.2020. | Zakon o izmeni Zakona o oružju i municiji |
usvojen
|
| 04.11.2019. | Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama |
odbačen
|
| 10.05.2019. | Predlog odluke o obrazovanju Komisije za istragu i utvrđivanje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine |
odbačen
|
čeka se odgovor 5 godina i 10 meseci i 18 dana
Poštovani gospodine Torbica, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupci...
čeka se odgovor 6 godina i 10 meseci i 24 dana
Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...
čeka se odgovor 7 godina i 1 mesec i 14 dana
Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, cenjeni ministri, kolege narodni poslanici, naredne minute ću posvetiti Predlogu zakona o potvrđivanju memoranduma o saradnji između Republike Srbije i Republike Kube u oblasti poljoprivrede.
Kada se osvrnemo na taj memorandum moramo biti svesni da je pred nama dokument koji ima ekonomsku i moralnu težinu, jer govori o prijateljstvu, uzajamnom poštovanju i doslednosti dve države koje su se u različitim istorijskim trenucima borili za isto, slobodu, suverenitet i teritorijalni integritet.
U svetu koji se menja iz dana u dan, gde su interesi često jači od principa, ovo prijateljstvo i partnerstvo sa Kubom je dokaz da čast i zahvalnost još uvek postoje.
Poljoprivreda je temelj nezavisnosti svake zemlje. Narod koji može sam da se prehrani, slobodan je narod. Kuba iako je pune 63 godine pod najstrašnijim američkim sankcijama pokazala je da se sloboda ne mere bogatstvom resursa, nego odlukom da se ne poklekne pred pritiscima.
Njihov sistem urbane poljoprivrede, organska proizvodnja, upotreba bioloških đubriva i inovativni načini navodnjavanja nastali su upravo iz potrebe da se preživi bez oslanjanja na one koji su sim uveli sankcije.
Srbija ima šta da nauči od Kube, ali mnogo toga da ponudi. Ovaj memorandum otvara mogućnost za razmenu naučnih i tehničkih znanja, tehnologija, iskustava u poljoprivredi, oblasti koja je za obe zemlje od strateškog značaja, ali pre svega značajno će doprineti međusobnom olakšavanju plasmana poljoprivredno prehrambenih proizvoda između naše dve prijateljske zemlje.
Kuba je uprkos višedecenijskoj blokadi razvila efikasan i održiv sistem organske proizvodnje i naučno utemeljenu poljoprivredu. Srbija sa druge strane poseduje bogate prirodne resurse, znanje i tehnologiju. Naša saradnja može doneti obostranu korist, zajedničke istraživačke programe i projekte u oplemenjivanju semena, saradnju u veterinarskoj i fitosanitarnoj oblasti, saradnju u oblasti biotehnologije, organske poljoprivrede, akvakulture, kao i razmenu stručnjaka, saradnju između preduzeća u oblasti poljoprivrede, i povezanim sektorima. U vremenu globalne nesigurnosti i klimatskih promena, saradnja malih samoodrživih država ima dalekosežni značaj. Pored poljoprivrede drugi stub naše saradnje treba da bude i medicina. Kuba je istinska medicinska velesila, njeni lekari su kroz stotine humanitarnih misija, spasili milone živote ljudi na svim kontinentima. Njihove vakcine i biotehnološki patenti nastali su u zemlji koja se decenijama, odsečena od svetskog tržišta, oslonili se isključivo na sopstvenu pamet i posvećenost čoveku.
Kuba danas, proizvodi lekove za dijabetes, razne vrste karcinoma, hepatitisa, HIV i to ne radi profita, kao zloglasni farmaceutski koncern sa zapada, već radi ljudske solidarnosti.
Njihove brigade lekara, decenijama leče siromašne širom sveta, od Haitija do Afrike. Srbija je potpisivala sa Kubom više memoranduma i sporazuma u saradnji i oblasti medicine, medicinske nauke, medicinskih sredstava i lekova, ali na tom polju možemo još mnogo toga da učinimo, na korist i zadovoljstvo građana i Srbije i Kube.
Zadovoljstvo mi je da ovde u parlamentu prenesem poziv i želju za uspostavljanjem saradnje između Kubanske akademije nauka i SANU, kojim je tokom boravka u Havani, lično saopštio prof. dr Luis Velaskez Perez, predsednik Kubanske akademije nauka, poslaniku u parlamentu Kube i predsedniku poslaničke grupe Prijateljstva sa Republikom Srbijom.
Doktor Velaskez Perez izrazio je želju i spremnost Kubanske akademije nauka da sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti uspostave direktne kontakte i pokrenu zajedničke naučne programe.
Kada govorim o Kubi ne govorim o nepoznatoj zemlji koja je hiljadama kilometara daleko od nas, već o državi koja je poslednje dve i po decenije bila dosledan i iskren saveznik Srbije. Nikada ne smemo da zaboravimo da je Kuba uz Venecuelu bila glavni promoter teritorijalnog suvereniteta Srbije i odbrane Kosova i Metohije u tom delu sveta.
Uz njenu pomoć veliki broj država Latinske Amerike i Kariba nije popustio pod pritiscima globalnog zapada i nije priznao jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova. Dok su mnogi ćutali, Kuba je govorila u naše ime. To je prijateljstvo koje se ne meri trgovinom i razmenom dobara, već poštovanjem, principima i moralom.
Podsetimo se 1999. godine, kada su bombe padale po Srbiji. Dok su bombarderi NATO pakta sejali smrt širom Srbije, jedan glas iz Havane podigao se protiv nepravde i zločina. Predsednik Kube i veliki prijatelj Srbije i srpskog naroda, besmrtni Fidel Kastro poslao je pismo podrške rekavši: „Kuba stoji uz narod Jugoslavije koji se bori protiv sile i nepravde. Mi razumemo vašu patnju, jer i sami znamo kako je kada se mali narod suprotstavi moćnima.“
To nije bilo samo diplomatsko saopštenje, to je bio krik savesti jednog istinskog revolucionara i slobodnog čoveka koji je znao da istina i pravda ne zavise od veličine države, nego od veličine njenog karaktera. To pismo je deo svetle istorije srpskog i kubanskog naroda koje treba da nas podseti da dostojanstvo nije roba, već dužnost. Da je tako, više od svega potvrđuje još jedna rečenica iz tog pisma: „Ne može se govoriti o ljudskim pravima onima koji bacaju bombe na decu“.
Poštovane koleginice i kolege, da bismo razumeli veličinu Kube, moramo razumeti težinu njenog tereta. Već pune 63 godine SAD vode protiv Kube najdužu, najširu i najokrutniju blokadu u modernoj istoriji. Ona je počela 1962. godine, a traje i danas, uprkos osudama čitavog sveta.
Ta blokada je pre svega protivpravna i nehumana. Ona zabranjuje izvoz i uvoz lekova, medicinske opreme, rezervnih delova, hrane i osnovnih potrepština. Ona ograničava pristup međunarodnim kreditima i bankarskim sistemima. Zbog te blokade kubanska deca često nemaju pristup modernim antibioticima, bolnice ne mogu da kupe medicinske aparate, škole teško dolaze do materijala i tehnike.
To nisu političke mere, to su kolektivne kazne i užasna odmazda nad nedužnim civilima. Glad, siromaštvo, nedostatak lekova, širenje bolesti, sve je to oružje koje ubija tiše, ali i jednako strašno kao bombe i meci.
Kada se nekome narodu, kao što je to slučaj sa kubanskim, uskraćuje i oduzima pravo na rad, lečenje, obrazovanje, tada se vrši otvorena agresija, ali samo drugim sredstvima.
U izveštaju UN piše da je ukupna šteta od blokada odavno premašila 160 milijardi dolara, ali stvarna šteta se ne meri novcem, meri se patnjom naroda koji je kažnjen samo zato što želi da bude slobodan i svaki put, svake godine kada UN glasaju o toj blokadi, gotovo ceo svet glasa za njeno ukidanje. Prošle godine 187 država je podržalo ukidanje, a samo SAD i Izrael su bile protiv. Ipak blokada ostaje, jer sila, nepravda i licemerje još uvek vladaju međunarodnom politikom.
Ako neko u svetu može i mora da razume patnju i bol naroda Kube pod sankcijama je svakako srpski narod. Nažalost, zna Srbija jako dobro šta su sankcije. Zna Srbija kako je kada ne možeš da kupiš lek, kada ti gase fabrike, kada ti kažu da si sam.
Zato Srbija ima moralnu obavezu da bude među najglasnijim protivnicima blokade Kube. Niko nema pravo da kažnjava ceo narod zato što misli drugačije. To nije demokratija, to je kolonijalizam novog doba i zato danas odavde, iz Doma Narodne skupštine upućujem apel Ministarstvu spoljnih poslova da na predstojećem zasedanju Generalne skupštine UN, koja će se održati 28. i 29. oktobra, jasno i glasno, kao i decenijama ranije podrži Predlog rezolucije o ukidanju američkih sankcija Kubi. To će biti čin prijateljstva, ali i čin pravde, zahvalnosti i doslednosti.
Poštovane koleginice i kolege, kada budemo glasali o memorandumu, to neće biti glasanje za jedan dokument, to će biti izjašnjavanje o karakteru našeg odnosa sa Kubom. Svet se poslednjih godina drastično menja. Mnogi danas biraju strane iz straha. Srbija ne mora da bira stranu, Srbija mora da bira principe. Princip je jasan. Da budemo uz prijatelje, uz istinu i pravdu, uz međunarodno pravo i uz slobodu naroda, da sami biraju i uređuju svoj put. Kuba je bila uz nas svaki put kada nam je bilo teško – onda kada su nas bombardovali, kada su nas pritiskali da priznamo jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova. Bila je uz nas kada su mnogi od nas okretali glavu i gledali kako da profitiraju na našoj muci. Sada je red da mi budemo uz Kubu, da kažemo svetu da postoji narod koji pamti, koji ne zaboravlja i ne ostavlja iskrene prijatelje. Narod koji zna da su solidarnost, istina i pravda bili i ostali jači od blokada, ucena i laži.
Hvala.
(Radomir Lazović: Poslovnik!)
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, polazeći od reči od čoveka koji je sa punim pravom bio dobitnik Nobelove nagrade za mir, Martina Lutera Kinga da na kraju nećemo pamtiti reči naših neprijatelja već ćutanje naših prijatelja, danas ne mogu da ćutim, već želim da se obratim Vladi Republike Srbije, kao i našoj javnosti povodom sramne odluke Nobelovog komiteta koji očigledno po diktatu zapadnih centara moći bio prinuđen da ovogodišnjim laureatom za doprinos svetskom miru proglasi Mariju Korinu Mačado, političarku iz Venecuele čije je delovanje sve samo ne borba za mir i demokratiju. Izgubivši poslednju trunku ljudskog dostojanstva članovi Nobelovog komiteta su svojom odlukom po ko zna koji put izazvali zgražavanje ljudi širom sveta. Nas sa Venecuelom povezuje iskreno i decenijsko prijateljstvo.
Hugo Čavez tadašnji predsednik Venecuele bio je jedan od retkih svetskih lidera koji je otvoreno osudio NATO agresiju 1999. godine i javno rekao da su Amerika i njeni NATO poslušnici počinili gnusni zločin nad našim nevinim civilnim stanovništvom. U vreme kada su mnogi ćutali, on je govorio i stao uz našu državu i narod. Njegov naslednik Nikolas Maduro, od prvog dana izražava punu podršku Srbiji, našem suverenitetu i teritorijalnom integritetu, kategorički odbijajući da prizna protiv-pravnu i jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova. Zato se mi zbog moralne i političke odgovornosti prema prijateljskoj zemlji i narodu ne smemo praviti da ne vidimo svu sramotu koju nam je donela odluka Nobelovog komiteta. Marija Mačado borac za slobodu već dokazani američki agent i plaćenik. Žena čiji je jedini politički program izazivanje haosa u Veneculi, kao i oduzimanje svih ljudskih i građanskih i političkih prava, starosedelačkom indogenom stanovništvu Venecuele, glavnom nosiocu borbe za slobodu, jednakost i pravdu, idejama utemeljenim u tekovinama Čavizma i Bolivarske revolucije.
Tokom svoje sramne političke karijere Marija Mačado je više puta javno insistirala na uvođenju, a potom i pooštravanju sankcija sopstvenoj državi. Istovremeno, ona je javno pozivala Ameriku da izvrši vojnu agresiju svesna da bi takav sukob doneo razaranje države, građanski rat i odneo više desetina hiljada života.
U svojoj izjavi po objavljivanju sramne odluke Nobelovog komiteta Marija Mačado se naravno prvo zahvalila svojim nalogodavcima Americi i njenom predsedniku Trampu, uz put pomenuvši namučeni narod Venecuele, bestidno zaboravljajući da pozove tu Ameriku da njenom istinski namučenom narodu makar malo ublaži sankcije, tako mu olakša život i sačuva ga od gladi i bolesti, bedno i sramno čak i od strane tako bestidne osobe. Istorija njenog izdajstva nažalost je duga i bogata.
Davne 2002. godine bila je među prvima koji su javno podržali pokušaj oružanog svrgavanja legitimno izabranog predsednika Čaveza. Taj puč je trajao svega 48 časova i odneo stotinak života. To je bio klasičan primer pokušaja nasilne promene vlasti, uz podršku strane, tačnije američke obaveštajne službe.
Čavez se na vlast vratio uz pomoć vojske i najsiromašnijih slojeva stanovništva. Od tada pune dve decenije Marija Mačado je organizovala i podržavala brojne nasilne proteste tokom kojih su njene pristalice ubijale policajce, palile javne objekte i, što je najstrašnije, spalile više živih ljudi na ulicama Karakasa.
Kao što možete da vidite, to nisu metode demokratske borbe, to su zločini užasni, strašni, najteži zločini. Od tada do danas njeni pozivi na pobune i haos u zemlji su odneli preko 300 života građana Venecuele.
Kao međunarodni posmatrač na predsedničkim izborima prošle godine, imao sam priliku da se lično uverim u pravu prirodu delovanja Marije Mačado. Tokom izbornog dana javno je izjavila da neće priznati rezultate izbora i time pozvala svoje pristalice na proteste ukoliko njen kandidat ne pobedi, čime je otvoreno najavila nasilje i haos. Njene pristalice su već tokom popodneva počela sa napadima na policiju, blokadama ulica, paljevinama i oružanim sukobima.
Bio sam direktan svedok kako se nasilje širilo, ne samo Karakasom, već i širom Venecuele, ugrožavajući živote običnih građana, ali i nas međunarodnih posmatrača kojima je dan posle izbora prilikom povratka u hotel, u trenutku kada je već počela nasilna pobuna, prolaz na autoputu Valje-Hoče preprečilo više desetina naoružanih bandita na motorima, verovatno sa namerom da eliminišu nepotrebne i neželjene svedoke čiste pobede Nikolasa Madura na predsedničkim izborima. Tog dana nam je živote spasila hrabra i pravovremena reakcije venecuelanske policije. Hvala im na tome.
Zbog svega toga, imam moralnu obavezu da o svemu ovome ne ćutim i zato želim da odavde, iz Narodne skupštine Republike Srbije, pošaljem poruku da Srbija i njeni građani stoje uz principe suvereniteta, nenasilja i prava naroda da odlučuju o svojoj sudbini. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, kolege narodni poslanici, pitanje postavljam predsedniku Vlade Republike Srbije Đuri Macutu i ministru spoljnih poslova Marku Đuriću, a ono se odnosi na odluke prethodnih vlada Republike Srbije kojima se naša država usklađivala sa sankcijama koje su slobodnim državama i narodima sveta uvodile države globalnog zapada, tačnije Evropske unije i NATO.
Sankcije kao instrument spoljne politike zemalja anglosaksonske sfere uticaja su više nego sporne, kako sa političke, tako još više sa moralne, etičke i pravne strane. U najvećem broju slučajeva te sankcije nisu donete od strane Saveta bezbednosti UN, već uglavnom od strane pojedinih država kolektivnog zapada ili saveza tih država.
Kroz dobro razrađeni politički mehanizam evropska vladajuća oligarhija, u cilju zaštite svojih ličnih i uskopolitičkih interesa donosi odluku o uvođenju sankcija i potom, kako bi obezbedila kakvu-takvu podršku van kruga zemalja članica EU, vrši politički pritisak ucenjujući države kandidate za članstvo u EU, koje se najčešće mimo svoje volje, zbog ucene i pretnji da će im proces integracija biti uspored ili zaustavljen, usklađuju sa tim sankcijama.
Ukidanje sankcija, kao i uvođenje u potpunosti subjektivne je prirode i isključivo zavisi od političke volje donosioca, bez obzira da li razlozi njihovog uvođenja i dalje postoje ili su prestali. Da je tako, govore nam konkretni slučajevi uvođenja sankcija Belorusiji. Peti paket sankcija je oficijalno bio posledica tzv. migracione politike Belorusije, koja zbog povećanja broja letova iz Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata, gle zločina, povećala broj letova iz i prema državama svetskim turističkim top destinacijama, optužena da tim letovima organizovano prevozila migrante sa Bliskog istoka u svoju zemlju koja se graniči sa EU.
Drugi razlog je bio hapšenje prozapadnog novinama i opozicionog aktiviste Romana Protaševiča, koji je tada bio optužen za brojna krivična dela protiv bezbednosti države i građana. Tim sankcijama je teško pogođena beloruska državna aviokompanija „Belavija“, kojoj je zabranjen prelet kroz vazdušni prostor država članica EU i država kandidata za članstvo u EU, koje su bile prinuđene da se usklade sa sankcijama. Među njima je, nažalost, i Srbija.
Migrantska kriza na granicama Belorusije je odavno, tačnije 2022. godine, okončana, a Roman Protaševič je pred sudom u potpunosti priznao izvršenje svih dela koja su mu stavljena na teret, odslužio je deo kazne, pomilovan, još sredinom 2023. godine izašao na slobodu. Razloga za dalje postojanje sankcija nema, ali su kompanija „Belavija“, kao i građani Belorusije i dalje pod istim represivnim merama.
Zbog svega toga želim da iz parlamenta Republike Srbije pokrenem novu i inicijativu za stavljanje van snage odluke o usklađivanju sa sankcijama Republici Belorusiji, pošto zahtevi našeg lidera i osnivača Pokreta socijalista, Aleksandra Vulina, koji je kao član Vlade na njenim sednicama više puta predlagao ukidanje sankcija Belorusiji, nažalost nisu usvajani.
Jedan od najozbiljnijih argumenata da je pravo vreme za takvu odluku, jeste i činjenica da su Sjedinjene Američke Države pre tačno mesec dana javno priznale ne postojanje dalje potrebe za sankcijama avio-kompanije „Belavia“, ukinuli ih i uz to najavili obnavljanje međunarodnih letova, nastavak poslovne saradnje sa Belorusijom i ponovno otvaranje ambasade u Minsku.
Nadam se da se i ovaj put kao što je to bio slučaj prilikom glasanja u Ujedinjenim Nacijama nećemo kositi sa političkim stavovima Amerike, Rusije i Kine, a onda povlačiti svoj glas i izvinjavati se zbog svoje lakomislenosti.
S obzirom na sve izneto, očekujem odgovore na pitanja - da li je za Vladu Republike Srbije dovoljan razlog za stavljanje van snage Odluka o usklađivanju sa sankcijama uvedenim avio-kompaniji „Belavia“? Činjenica da nijedan od razloga zbog kojih su sankcije uvedene više ne postoji kao i činjenica da su Sjedinjene Američke Države ukidanjem istih sankcija to zvanično i priznale. Kada možemo očekivati da Ministarstvo spoljnih poslova uputi Vladi mišljenje o osnovanosti Odluke o usklađivanju sa sankcijama protiv Beloruske avio-kompanije „Belavia“, kao i eventualni predlog za stavljanje van snaga takve odluke?
Molim vas da ovo o čemu sam govorio pristupite maksimalno odgovorno pošto svi znamo da se radi o jednoj nama najprijateljskijih država koja je predviđena Aleksandrom Lukašenkom, nebrojeno puta do sada pokazala i dokazala svoje prijateljstvo prema Srbiji i srpskom narodu. Hvala.
Zahvaljujem, predsednice.
Pre svega, želim da pohvalim maksimalno ozbiljan i odgovaran odnos kako predsednika Aleksandra Vučića, tako i svih ostalih državnih organa, a naročito zdravstvenog sistema Republike Srbije prema mogućnosti širenja Korona virusa i na prostor Srbije.
U doprinos tome govori i jučerašnji sastanak predsednika Vučića sa predstavnicima svih zdravstvenih i drugih institucija koje učestvuju u borbi protiv Korona virusa, na kome je dogovoren komplet mera prevencije hitnih reakcija nadležnih organa protiv tog virusa, pa bih zamolio ministra Lončara da nam kaže o kojim se to tačno merama radi, kao i da oceni spremnost nadležnih organa Republike Srbije da reaguju u slučaju pojave Korona virusa.
Kada govorimo o vojsci, uglavnom govorimo o činjenicama vezanih za njeno naoružavanje, opremljenost, borbenu gotovost, ali svaku armiju sveta čine pre svega ljudi, pripadnici te armije, čega su, koliko možemo da primetimo aktuelna Vlada i Ministarstvo odbrane izuzetno svesni.
Rekonstrukcija Vojne akademije, rekonstrukcija Vojne gimnazije, rekonstrukcija Vojno-medicinske akademije, izgradnja stanova, povećanja zarada pripadnicima vojske jesu samo neke od aktivnosti mera, tj. jesu realnost u kojoj mi živimo poslednjih nekoliko godina, pa bih zamolio ministra Aleksandra Vulina da nam rezimira šta je to sve učinjeno poslednjih nekoliko godina kako bi se unapredilo kako školovanje, tako uslovi rada, socijalni status i naravno, lečenje pripadnika Vojske Srbije.
Za ministra prosvete. Svi već znamo šta je mala matura i kako izgleda njeno sprovođenje u osnovnim školama. Ono što će biti novina u našem obrazovno-vaspitnom sistemu i što nas čeka u bližoj budućnosti jeste državna, odnosno velika matura koja je u suštini deo projekta koji ima za cilj unapređenje kvaliteta našeg srednjeg obrazovanja.
Pošto se na medijima i na raznim portalima susrećemo sa različitim tumačenjima efekata državne mature, zamolio bih ministra prosvete da nam objasni njenu suštinu kako će ona načelno izgledati i koji su to efekti koji se žele postići njenim uvođenjem?
Zahvaljujem.
Imao bih pitanje za premijerku.
Pre nepune tri godine dobili ste poverenje predsednika Aleksandra Vučića, tj. mandat da sastavite Vladu Republike Srbije i dobili ste poverenje ove Skupštine, da je predvodite kada smo izabrali vas za premijera i ovaj sastav Vlade. Za otprilike dva meseca će biti održani parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori i kada se sada okrenete iza sebe koji su to rezultati Vlade Srbije na koje ste najviše ponosni? Da li postoji nešto što ste toliko želeli da učinite, a niste stigli tokom ovog mandata? Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, pre svega želim da se zahvalim Vladi i ministrima što su uz brojne obaveze, pronašli vremena da danas budu sa nama u Narodnoj skupštini i da odgovaraju na pitanja narodnih poslanika.
Želeo bih da u ime poslaničke grupe Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka, pohvalim Vladu za dosadašnji rad tokom ovih desetak meseci, kao i da izrazim očekivanje da će taj rad u narednom periodu biti još bolji.
Za početak bih imao dva pitanja od kojih je jedno vezano medije, a drugo za zdravstvo. Od ukupno 73 elektronska medija, koji su 2014. godine bili u vlasništvu države, 50 medija je ušlo u proces privatizacije, od čega je njih 34 privatizovano, dok u 16 nisu pronašli svog kupca. Od medija koji su prvobitno imali kupce, u šest slučajeva su ugovori raskinuti, dok je u medijima koji nisu imali potencijalnog vlasnika pokrenut stečajni postupak.
Pojedini mediji nisu imali kupce iz više razloga, npr. zato što nisu imali poslovni prostor, zato što su imali staru i dotrajalu opremu, zato što su imali dugove i u njima je u skladu sa zakonom, kako je i predviđeno, sprovedena raspodela kapitala tadašnjim zaposlenima i bivšim zaposlenima. Sve što sam rekao se odnosi na elektronske medije koji su radili kao javna preduzeća, ali u procesu privatizacije je trebalo da uđe desetak medija koji su osnovani i koji su radili kao javne ustanove i to, uglavnom se radilo o dvojezičnim i višejezičnim radio stanicama od kojih je najveći broj bio na teritoriji AP Vojvodine.
Ti mediji zbog statusa javne ustanove, ali i delatnosti koju u najvećem broju slučajeva, uz informisanje je bila i kulturna delatnost, sem jednog izuzetka, nisu mogli biti privatizovani, pa su svi ili ugasili delatnost informisanja, ali su u potpunosti ugašeni kroz postupak likvidacije.
NJihovim gašenjem došli smo u situaciju da su mnoge opštine i gradovi ostali bez svoj jedinog lokalnog radijskog emitera, a lokalne televizijske emitere nikad nisu ni imali, a novi konkursi za upražnjene frekvencije nisu raspisivani poslednjih nekoliko godina.
Pošto svi znamo koliki je značaj lokalnih medija, interesuje me da li će i kada će biti raspisan konkurs za izdavanje dozvole emiterima radijskog programa na lokalnom nivou, naravno u sredinama gde ne postoji emiter i gde su te frekvencije slobodne.
Drugo pitanje jeste pitanje dokle se stiglo sa uključivanjem vojnih medicinskih ustanova u zajednički zdravstveni sistem, kako bi olakšali lečenje civilnim licima na ovim vojno-medicinskim ustanovama? Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, polazeći od reči od čoveka koji je sa punim pravom bio dobitnik Nobelove nagrade za mir, Martina Lutera Kinga da na kraju nećemo pamtiti reči naših neprijatelja već ćutanje naših prijatelja, danas ne mogu da ćutim, već želim da se obratim Vladi Republike Srbije, kao i našoj javnosti povodom sramne odluke Nobelovog komiteta koji očigledno po diktatu zapadnih centara moći bio prinuđen da ovogodišnjim laureatom za doprinos svetskom miru proglasi Mariju Korinu Mačado, političarku iz Venecuele čije je delovanje sve samo ne borba za mir i demokratiju. Izgubivši poslednju trunku ljudskog dostojanstva članovi Nobelovog komiteta su svojom odlukom po ko zna koji put izazvali zgražavanje ljudi širom sveta. Nas sa Venecuelom povezuje iskreno i decenijsko prijateljstvo.
Hugo Čavez tadašnji predsednik Venecuele bio je jedan od retkih svetskih lidera koji je otvoreno osudio NATO agresiju 1999. godine i javno rekao da su Amerika i njeni NATO poslušnici počinili gnusni zločin nad našim nevinim civilnim stanovništvom. U vreme kada su mnogi ćutali, on je govorio i stao uz našu državu i narod. Njegov naslednik Nikolas Maduro, od prvog dana izražava punu podršku Srbiji, našem suverenitetu i teritorijalnom integritetu, kategorički odbijajući da prizna protiv-pravnu i jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova. Zato se mi zbog moralne i političke odgovornosti prema prijateljskoj zemlji i narodu ne smemo praviti da ne vidimo svu sramotu koju nam je donela odluka Nobelovog komiteta. Marija Mačado borac za slobodu već dokazani američki agent i plaćenik. Žena čiji je jedini politički program izazivanje haosa u Veneculi, kao i oduzimanje svih ljudskih i građanskih i političkih prava, starosedelačkom indogenom stanovništvu Venecuele, glavnom nosiocu borbe za slobodu, jednakost i pravdu, idejama utemeljenim u tekovinama Čavizma i Bolivarske revolucije.
Tokom svoje sramne političke karijere Marija Mačado je više puta javno insistirala na uvođenju, a potom i pooštravanju sankcija sopstvenoj državi. Istovremeno, ona je javno pozivala Ameriku da izvrši vojnu agresiju svesna da bi takav sukob doneo razaranje države, građanski rat i odneo više desetina hiljada života.
U svojoj izjavi po objavljivanju sramne odluke Nobelovog komiteta Marija Mačado se naravno prvo zahvalila svojim nalogodavcima Americi i njenom predsedniku Trampu, uz put pomenuvši namučeni narod Venecuele, bestidno zaboravljajući da pozove tu Ameriku da njenom istinski namučenom narodu makar malo ublaži sankcije, tako mu olakša život i sačuva ga od gladi i bolesti, bedno i sramno čak i od strane tako bestidne osobe. Istorija njenog izdajstva nažalost je duga i bogata.
Davne 2002. godine bila je među prvima koji su javno podržali pokušaj oružanog svrgavanja legitimno izabranog predsednika Čaveza. Taj puč je trajao svega 48 časova i odneo stotinak života. To je bio klasičan primer pokušaja nasilne promene vlasti, uz podršku strane, tačnije američke obaveštajne službe.
Čavez se na vlast vratio uz pomoć vojske i najsiromašnijih slojeva stanovništva. Od tada pune dve decenije Marija Mačado je organizovala i podržavala brojne nasilne proteste tokom kojih su njene pristalice ubijale policajce, palile javne objekte i, što je najstrašnije, spalile više živih ljudi na ulicama Karakasa.
Kao što možete da vidite, to nisu metode demokratske borbe, to su zločini užasni, strašni, najteži zločini. Od tada do danas njeni pozivi na pobune i haos u zemlji su odneli preko 300 života građana Venecuele.
Kao međunarodni posmatrač na predsedničkim izborima prošle godine, imao sam priliku da se lično uverim u pravu prirodu delovanja Marije Mačado. Tokom izbornog dana javno je izjavila da neće priznati rezultate izbora i time pozvala svoje pristalice na proteste ukoliko njen kandidat ne pobedi, čime je otvoreno najavila nasilje i haos. Njene pristalice su već tokom popodneva počela sa napadima na policiju, blokadama ulica, paljevinama i oružanim sukobima.
Bio sam direktan svedok kako se nasilje širilo, ne samo Karakasom, već i širom Venecuele, ugrožavajući živote običnih građana, ali i nas međunarodnih posmatrača kojima je dan posle izbora prilikom povratka u hotel, u trenutku kada je već počela nasilna pobuna, prolaz na autoputu Valje-Hoče preprečilo više desetina naoružanih bandita na motorima, verovatno sa namerom da eliminišu nepotrebne i neželjene svedoke čiste pobede Nikolasa Madura na predsedničkim izborima. Tog dana nam je živote spasila hrabra i pravovremena reakcije venecuelanske policije. Hvala im na tome.
Zbog svega toga, imam moralnu obavezu da o svemu ovome ne ćutim i zato želim da odavde, iz Narodne skupštine Republike Srbije, pošaljem poruku da Srbija i njeni građani stoje uz principe suvereniteta, nenasilja i prava naroda da odlučuju o svojoj sudbini. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, kolege narodni poslanici, pitanje postavljam predsedniku Vlade Republike Srbije Đuri Macutu i ministru spoljnih poslova Marku Đuriću, a ono se odnosi na odluke prethodnih vlada Republike Srbije kojima se naša država usklađivala sa sankcijama koje su slobodnim državama i narodima sveta uvodile države globalnog zapada, tačnije Evropske unije i NATO.
Sankcije kao instrument spoljne politike zemalja anglosaksonske sfere uticaja su više nego sporne, kako sa političke, tako još više sa moralne, etičke i pravne strane. U najvećem broju slučajeva te sankcije nisu donete od strane Saveta bezbednosti UN, već uglavnom od strane pojedinih država kolektivnog zapada ili saveza tih država.
Kroz dobro razrađeni politički mehanizam evropska vladajuća oligarhija, u cilju zaštite svojih ličnih i uskopolitičkih interesa donosi odluku o uvođenju sankcija i potom, kako bi obezbedila kakvu-takvu podršku van kruga zemalja članica EU, vrši politički pritisak ucenjujući države kandidate za članstvo u EU, koje se najčešće mimo svoje volje, zbog ucene i pretnji da će im proces integracija biti uspored ili zaustavljen, usklađuju sa tim sankcijama.
Ukidanje sankcija, kao i uvođenje u potpunosti subjektivne je prirode i isključivo zavisi od političke volje donosioca, bez obzira da li razlozi njihovog uvođenja i dalje postoje ili su prestali. Da je tako, govore nam konkretni slučajevi uvođenja sankcija Belorusiji. Peti paket sankcija je oficijalno bio posledica tzv. migracione politike Belorusije, koja zbog povećanja broja letova iz Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata, gle zločina, povećala broj letova iz i prema državama svetskim turističkim top destinacijama, optužena da tim letovima organizovano prevozila migrante sa Bliskog istoka u svoju zemlju koja se graniči sa EU.
Drugi razlog je bio hapšenje prozapadnog novinama i opozicionog aktiviste Romana Protaševiča, koji je tada bio optužen za brojna krivična dela protiv bezbednosti države i građana. Tim sankcijama je teško pogođena beloruska državna aviokompanija „Belavija“, kojoj je zabranjen prelet kroz vazdušni prostor država članica EU i država kandidata za članstvo u EU, koje su bile prinuđene da se usklade sa sankcijama. Među njima je, nažalost, i Srbija.
Migrantska kriza na granicama Belorusije je odavno, tačnije 2022. godine, okončana, a Roman Protaševič je pred sudom u potpunosti priznao izvršenje svih dela koja su mu stavljena na teret, odslužio je deo kazne, pomilovan, još sredinom 2023. godine izašao na slobodu. Razloga za dalje postojanje sankcija nema, ali su kompanija „Belavija“, kao i građani Belorusije i dalje pod istim represivnim merama.
Zbog svega toga želim da iz parlamenta Republike Srbije pokrenem novu i inicijativu za stavljanje van snage odluke o usklađivanju sa sankcijama Republici Belorusiji, pošto zahtevi našeg lidera i osnivača Pokreta socijalista, Aleksandra Vulina, koji je kao član Vlade na njenim sednicama više puta predlagao ukidanje sankcija Belorusiji, nažalost nisu usvajani.
Jedan od najozbiljnijih argumenata da je pravo vreme za takvu odluku, jeste i činjenica da su Sjedinjene Američke Države pre tačno mesec dana javno priznale ne postojanje dalje potrebe za sankcijama avio-kompanije „Belavia“, ukinuli ih i uz to najavili obnavljanje međunarodnih letova, nastavak poslovne saradnje sa Belorusijom i ponovno otvaranje ambasade u Minsku.
Nadam se da se i ovaj put kao što je to bio slučaj prilikom glasanja u Ujedinjenim Nacijama nećemo kositi sa političkim stavovima Amerike, Rusije i Kine, a onda povlačiti svoj glas i izvinjavati se zbog svoje lakomislenosti.
S obzirom na sve izneto, očekujem odgovore na pitanja - da li je za Vladu Republike Srbije dovoljan razlog za stavljanje van snage Odluka o usklađivanju sa sankcijama uvedenim avio-kompaniji „Belavia“? Činjenica da nijedan od razloga zbog kojih su sankcije uvedene više ne postoji kao i činjenica da su Sjedinjene Američke Države ukidanjem istih sankcija to zvanično i priznale. Kada možemo očekivati da Ministarstvo spoljnih poslova uputi Vladi mišljenje o osnovanosti Odluke o usklađivanju sa sankcijama protiv Beloruske avio-kompanije „Belavia“, kao i eventualni predlog za stavljanje van snaga takve odluke?
Molim vas da ovo o čemu sam govorio pristupite maksimalno odgovorno pošto svi znamo da se radi o jednoj nama najprijateljskijih država koja je predviđena Aleksandrom Lukašenkom, nebrojeno puta do sada pokazala i dokazala svoje prijateljstvo prema Srbiji i srpskom narodu. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Svoje pitanje, koje je verovatno više molba i apel, upućujem ministru finansija, gospodinu Siniši Malom.
Naime, opština Temerin je negde još davne 1996. godine počela sa izgradnjom kanalizacije i taj projekat traje pune 23 godine. Najveći deo radova pokriven je sredstvima opštinskog budžeta kao i kreditima koje je lokalna samouprava uzimala u ovu svrhu.
Tokom druge polovine prošle godine, Ministarstvo zaštite životne sredine je pokazalo dobru volju da se iznosom od oko milion evra participira u realizaciji projekta izgradnje prečistača vrednog oko 3,5 miliona evra, koji bi zadovoljio potrebe kanalizacione mreže u Temerinu.
Spletom okolnosti sredstva nisu realizovana do kraja prošle godine, pa je ostao dogovor da ona budu realizovana tokom marta ili aprila ove godine, zbog čega ponovo nije došlo. U međuvremenu je Vlada AP Vojvodine bila spremna da pomogne za realizaciju projekta, međutim, na kraju se ipak ostalo na stanovištu da projekat zajednički isfinansiraju opština Temerin i Ministarstvo zaštite životne sredine.
Pre dva meseca je opština Temerin kontaktirana od strane Ministarstva da dopuni projektnu dokumentaciju i dostavi Ministarstvu, kao i novi zahtev na 120 miliona dinara.
Po informacijama koje imamo, u međuvremenu je rebalansu budžeta došlo do određenih promena apropriacijama, ali pored toga je Ministarstvo zaštite za zaštitu životne sredine uspelo da obezbedi sredstva i uputi molbu Ministarstvu finansija da odobri transfer sredstava. Tako da, iskoristio bih ovu formu poslaničkog pitanja da zamolim ministra Sinišu Malog da izađe u susret molbi i u interesu 30 hiljada građana opštine Temerin, koji nepune dve i po decenije čekaju završetak radova na kanalizacionoj mreži, i da da saglasnost na ovaj transfer sredstava.
Zahvaljujem.
(Bački Jarak, 02.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 133700.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Korišćenje svog automobila) | Republika | Po danu zasedanja | 5850.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Odbornik u Skupštini Opštine | Skupština opštine Temerin (Naknada ) | Opština | Mesečno | 12.00 | RSD | 21.08.2020 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 133700.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Korišćenje svog automobila) | Republika | Po danu zasedanja | 5850.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |