MARIJAN RISTIČEVIĆ

Narodna seljačka stranka

Rođen 1. marta 1958. u Novim Karlovcima.

Završio je Višu školu organizacije rada.

Od 1979. do 1985. radio je u Industriji motora i traktora (IMT), a od 1986. se bavi zamljoradnjom na svom imanju.

Predsednik je NŠ od 1999. Stranka je osnovana 1990. i njen prvi predsednik je bio Dragan Veselinov. Rističević je bio sekretar koalicije “Vojvodina” od njenog osnivanja do raspada 1999. godine. Bio je poslanik u Narodnoj Skupštini Srbije od septembra 2000. i predsednik poslaničkog kluba KV – Srpski pokret otpora sa Kosova.

Tokom 2000. godine privođen je dva puta kao aktivista “Otpora”.

Od 2002. godine predsednik je Narodne seljačke stranke. U septembru 2004. godine izabran je za predsednika Skupštine Opštine Inđija, a 5. oktobra 2007. godine je smenjen sa ove funkcije, pošto je optužen da je povredio Poslovnik.

Dva puta je učestvovao na predsedničkim izborima u Srbiji. Prvi put na neuspelim izborima u novembru 2003. kada je zauzeo četvrto mesto sa 72.105 ili 2,86 odsto glasova birača, zatim na predsedničkim izborima u junu 2004. kada je osvojio 10.198 ili 0,33 odsto glasova birača.

Nakon izbora 2012. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika, a na tom mestu je ostao i nakon izbora 2014 i 2016. godine.

Oženjen je i sa suprugom Svetlanom živi u Novim Karlovcima kod Inđije.

Osnovne informacije

Statistika

  • 939
  • 1
  • 14
  • 5
  • 8 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

odgovoreno za 19 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

poljoprivredno zemljiste

odgovoreno za 7 dana i 18 sati

Kad ce biti osnovan fond drzavnog poljoprivrednog zemljista koji ce ubrzati proces restitucije odnosno povracaja poljoprivrednog zemljista? UNAPRED HVALA.

93.000 Potpisa

odgovoreno za 2 dana i 20 sati

Postovani Narodni poslanice i roditelju, buduci da je za sedam dana sprovođenja inicijative višestruko premašen broj od 30.000 potrebnih potpisa i da je veliki broj građana s pravom glasa stavilo svoj potpis na inicijativu Narodnoj skupštini da uvede kaznu doživotnog zatvora bez prava na usl...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Jedanaesto vanredno zasedanje , 13.02.2019.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u skladu sa Poslovnikom, koji je donela bivša vlast, predložio više amandmana. Dakle, to je moja praksa.

Ovim amandmanom želim da podržim Vladu i njeno nastojanje da oblast obrazovanja uredi. Ja sam to svoje pravo koristio. To pravo koriste i opozicione kolege koje su ovde. To pravo ima pravo da koristi i Đorđe Vukadinović, zvani Đorđe Vlah.

U toku dana dok odbijaju da rade svo posao u parlamentu, dok su u tzv. paralelnom parlamentu, u holu Narodne skupštine je glasna kritika kako po njihovom Poslovniku, koji su oni doneli mi zloupotrebljavamo pravo i predlažemo amandmane. To je naše pravo koliko i njihovo. Ukoliko žele da učestvuju i da podnose amandmane oni ih podnose na isti način na koji to radimo i mi.

Nikakve privilegije, ovo govorim gledalaca radi, nikakve privilegije vladajuće stranke nemaju u odnosu na opozicione. To što se oni uz neku pekinšku patku rešili da bojkotuju rad Narodne skupštine, to je njihovo problem. Ja želim da oni ovde učestvuju, da sa nama traže zajedničko najbolje rešenje, da nam oponiraju, ali takođe želim da koristim svoje pravo, a pri tome ne želim da ugrozim njihovo pravo. Nazvati kao Đorđe Vukadinović Narodnu skupštinu i poslanike koji ovde rade, koji vredno rade da podnose amandmane i pokušavaju da poboljšaju zakon gledajući iz svog ugla, Vlada je ta koja želi ili ne želi da prihvati amandmane, na kraju Skupština donosi odluku da li će izmeniti amandmanima zakone ili neće.

Da li će u tome da učestvuju pojedine opozicione stranke, to je njihovo pravo. Mogu da podnose amandmane ali i ne moraju, ali nemaju pravo da vređaju one koji svoj posao ovde obavljaju. Došli smo do suludih pozicija da oni koji ne rade kritikuju one koji rade. Govore o urušavanju institucije. Ko govori o urušavanju institucije? Govore narodni poslanici koji su nekada bili vlast. Govore oni koji u Skupštinu na izbornim listama nisu ni ušli, već su tri poslanika iz tri različite partije ušli u četvrtu, dodali dve-tri kapi Đorđeta Vlaha i otišli u petu organizaciju i oni govore o urušavanju institucija, oni koji dok su bili vlast su gotovo sve sednice Vlade održali SMS porukama, kombinacijama, ono - hoćeš ti glasati meni za ovo, ja ću tebi onda za ono; i SMS porukama su vladali državom Srbijom. To vreme je prošlo.

Od 2013. godine, ja mislim da nije održana nijedna takva Vlada. I oni koji ne žele da rade, danas kažu da je Skupština ruglo. To kaže Đorđe Vukadinović. Gospodo, vi koji ne želite da radite, ako je Skupština ruglo zašto onda primate platu? Zašto želite da od rugla uzmete lični dohodak? Ako mislite da je nešto ruglo, onda neću od tog rugla da imam prihode.

Ali ne, mi hoćemo da imamo paralelnu skupštinu, ali nas plaća ova Skupština u kojoj ne radimo, ali ćemo da radimo protiv te Skupštine negde napolju po nekim ambasadama, u nekim čudnim delegacijama, govorićemo da je ova država neslobodna da bi nas neki „fridom hausi“ i neke organizacije proglasili borcima za slobodu.

Nikakvi oni borci za slobodu nisu. Nikakav oni izlaz nisu. Oni su prepreka. Oni nisu rešenje, oni su problem. Oni hoće sebe da predstave da su svetlo kao na kraju nekog tunela. Nisu oni svetlo, oni su najcrnji mrak. Već sam rekaom nisu rešenje, oni su problem. Oni nisu put što žele da pokažu narodu, kobajagi potpisujući neki ugovor. Ukupno se okupe ozmeđu 0,1 i 0,2% biračkog tela i oni to žele da pokažu nekom revolucionarnom snagom, gde fino namirisani, dobro firmirani, dobro obučeni, siti, napiti, oni koji jedu rakove itd. žele da se obračunaju sa onima koji kaže – gule sendviče, nisu dovoljno tuširani, nekoliko puta na dan, nisu dovoljno firmirani, nemaju prestižne dezodoranse i mirise.

Dakle, to je pobuna raznih glumaca, pobuna onih koji dobro žive protiv onih koji muku muče da namire sve račune i da ispune obaveze u državu. Ti koji se muče najviše štite državu. Oni koji se ne muče, razni glumci, a ja tražim informaciju od ministra kulture i ministar obrazovanja mogao bi da pomogne, da mi se jednom kaže i donesu podaci koliko je Kojo dobio miliona, ne dinara, koliko je dobio miliona, glumac Kojo koji preti da će otići iz ove zemlje?

To će biti nenadoknadiv gubitak za budžet Republike Srbije, jer neće imati ko da uzme 20 miliona za film koji se zove „Stado“. On bi valjda da bude neki čoban. Nema tog stada koje će pristati da ga on čuva.

Neka mi kažu koliko je Bjelogrlić dobio para u zadnje dve-tri godine? Koliko je dobio od „Filmskog centra Srbije“? Po mojoj nekoj evidenciji, koja nije zvanična, dobio je 850 hiljada. Zvanične podatke ne možete ni dobiti jer tamo u tom Filmskom centru sede ovi što šetaju sa ovima i ne dozvoljavaju da dođu podaci u javnost koliko su Kojo, koliko je Srđan Golubović, koliko je Bjelogrlić, koji je gazda srpske kinematografije, ta kinematografija je gora od rijalitija. Devedeset posto te kinematografije koju on zove umetnost nije umetnost. Tu imate takvih psovki da je rijaliti naprosto jedna lepa priča spram nekih njihovih filmova. Za te filmove država daje novac.

Oni su tražili novac za film „Mezimica“, ali da li neko ovde u Skupštini zna šta je radnja u filmu „Mezimica“? Ja sam rekao da oni žele da idu u prilog albanske strane, da otežaju srpsku pregovaračku poziciju i iza toga stojim. To sam vam, gospodo ministri, rekao da će oni koji su nas spolja ugrožavali i oni koji su nas iznutra potkradali, da će se udružiti i da će pokušati da uruše državu Srbiju tako što će pokušati da smene legalno izabranu vlast nelegalnim sredstvima.

Znate li šta je radnja u filmu „Mezimica“? I tu su pokušali da izvuku pare ovi koji su isisali, preko milijardu ove godine je predviđeno za snimanje tih filmova, gde Bjelogrlić i Kojo dobijaju glavninu para. Znate li šta je radnja filma? Kako srpski lekar iz Kliničkog centra, imao sam jednu poslanicu koja se ovde bunila zašto država nije dodala još para za taj film, kako srpski lekar uz podršku srpske policije u Beogradu, lekar iz Kliničkog centra Srbije, vadi Albancima organe i prodaje ih na crnom tržištu.

To je bila radnja u filmu onih koje tovno finansiramo iz republičke kase. Ako žele takvi da napuste Republiku Srbiju, to je dobitak za ovu državu. To nije nikakav gubitak ni za narod ni za državu ni za umetnost. Pojaviće se neki novi glumci, pojaviće se neki umetnici, pojaviće se neki novi Kusturica kome su ovi zauzeli prostor. Snimanje takvih filmova, po meni, ne može da bude sufinansirano. Država tu ne bi trebalo da daje novac. Trebala bi da daje novac za umetnost, a ne za neko prangijanje, ubijanje, gambole i šta sve prikazuju u stilu holivudskih američkih filmova koji se ne sufinansiraju od američke države, već se na komercijalan način snimaju takvi filmovi.

Mi njima dajemo pare, oni idu u šetnju, država je dobra prema njima, a oni državi vraćaju na najgori mogući način tako što žele da otežaju poziciju Republike Srbije u možda presudnoj 2019. godini.

Mi kao narodni poslanici dali smo zakletvu ovde državi, te zakletve se trebamo držati. Ja se čudim DS koja je pod barjakom političke stranke Dveri, i ne samo pod barjakom već i pod vešalima Dimitrija Boškića Ljotića i onog petog dobrovoljnog, dobrovoljačkog odreda Marisava Petrovića, Dimitrija Ljotića koji je streljao po Kragujevcu, pod njihovim barjakom danas ide DS. To je sramota za ono što se nekad zvala DS. Ne samo za njih, to je sramota za narodne poslanike, koji zajedno sa njima žele da baštine najcrnje oblike fašizma koji su bili u Srbiji. Do duše i za vreme Drugog svetskog rata je to bilo manjinsko raspoloženje u srpskom narodu. Dakle, postojao je neki Dimitrije Ljotić i nikoga nije prihvatio ni za vreme rata.

Danas Demokratska stranka i njoj slične stranke svoje biračko telo predaju u ruke sledbenicima Dimitrija Ljotića. E, to su oni koji govore da je Skupština ruglo, a njihov paralelni parlament, pod zastavom Dimitrija Ljotića je pravi parlament. Takav parlament mi treba snažno da osudimo.

Zato ja očekujem od kolega da danas u diskusijama svi jasno i nedvosmisleno kažemo da se ne slažemo sa tom vrstom politike, ja neću reći izdajnika, ali ja se ne slažem sa tim nesrećnicima koji ne znaju da poštuju svoju državu, svoju državu Srbiju. Hvala.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 13.02.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, obrazovanje je najjače oružje koje možete upotrebiti da promenite svet. To je rekao Nelson Mendela i mislim da je bio u pravu.

Neko drugi je rekao da je učenje kao veslanje uzvodno – čim prestanete da učite idete unazad.

Neko je rekao da ste stari odmah kad prestanete da učite, bilo da imate 20 godina, bilo da imate 80 godina.

Sa tim izrekama i umotvorinama se ja u potpunosti slažem.

Međutim, takođe postoji izreka da onaj ko želi da bude učitelj mora da uči svakog dana. Ja opet govorim, gospodine ministre, ko su ljudi koji predaju? Imam ovde jednu veliku moralnu gromadu, pod znacima navoda, zove se Čedomir Čupić. On je profesor na Fakultetu političkih nauka. Njegova grandioznost se sastoji u tome što je član mnogih etičkih odbora, nekih etičkih odbora, što je bio i član u upravljanju Agencije za borbu protiv korupcije.

Ovo je čovek koji je na predavanjima prijavljen za seksualno uznemiravanje svojih studentkinja, više puta, koji na predavanjima, umesto o korupciji, govori o žlezdama u ženskom polnom organu. Da li je on uopšte dostojan profesorske funkcije? Da li je on prestao da uči? Verovatno da jeste. Verovatno se njegovo učenje završilo završetkom fakulteta i sanjarenjem o koleginicama studentkinjama. Verovatno još nije izašao mentalno iz tog perioda i drži ovakva predavanja na FPN. Više puta je prijavljivan. To je čovek koji je tražio ostavku predsednika Republike. Tražio je ostavku predsednika Republike, jer je tvrdio da predsednik nije dovoljno moralan. Radi se o Čedomiru Čupiću.

On je govorio o moralu, da predsednik Republike, ni manje ni više, treba da da ostavku. Eto, tražio Čedomir Čupić, čestiti predavač seksualnog obrazovanja na FPN, gde ne predaje iz tog predmeta, čestiti profesor, koga su studentkinje više puta prijavljivale za seksualno uznemiravanje, čestiti i pošteni. Nikad čestitiji i nikad pošteniji profesor, valjda, nije postojao na FPN, mada tamo ima svega i vi to dobro znate, kao što znam i ja. Da zavrnete rukave i da probate da raščistite na tom fakultetu, sa ovakvim profesorima, trebaće vam tri godine upornog rada i nećete daleko stići. Tamo su sve neke moralne gromade. Čast izuzecima, verujem da je pola profesora tamo čestito. Ali, eto, provukli su se i ovakvi.

Ja ovde imam krivičnu prijavu. Čestiti, vrli, pošteni profesor Čedomir Čupić je u Agenciji za borbu protiv korupcije održao sednicu žalbene komisije, koju nije održao. Komisija ima tri člana. On je lepo potpisao sebe, potpisao svoje profesore, kolege koji su članovi žalbenog veća, odbio žalbu, napisao da je sednica održana i slagao, i dobio krivičnu prijavu. To je krivična prijava za falsifikat, i to više falsifikata. To je kao kad bi sad, ne daj bože, Vladimir Marinković napisao da je sednica održana, potpisao poslanike i odgovarajuću meru potvrdio potpisima koji su falsifikati. On to neće učiniti, ali Čedomiru Čupiću, toj moralnoj gromadi, osnivaču stranke Otpor, nije palo na pamet da je to zakonom kažnjivo.

Ali, gle naše vrlo Tužilaštvo. Kako ovi, pod znacima navoda, žuti reformatori pravosuđa imaju svoje pipke. Tužilaštvo tom profesoru preinačava krivično delo u blaže krivično delo. On se nagodi za 50 hiljada dinara, prizna krivicu i sa 50 hiljada dinara završi svoj slučaj. E, takvih predavača i profesora mi imamo ne samo na fakultetu, to su perjanice ovih koji traže ostavku predsednika Republike.

Ovakav čovek, ovakvi profesori pokušavaju da pokažu da su oni pravi profesori, da su oni budućnost, a da su profesori sa Pravnog fakulteta bitange, klošari i kako su ih sve nazivali.

Znači, profesori koji protestuju, koji su protiv države, koji čine krivična dela, su pravi, a ovi koji se drže svoje struke i nauke nisu. E, sa takvim profesorima moramo završiti, gospodine ministre. Hvala.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 13.02.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gledaoci, vi koji pratite ovaj prenos, kaže: „Zaklinjem se da ću dužnost narodnog poslanika obavljati predano, pošteno, savesno i verno Ustavu braniti ljudska prava i slobode i po najboljem znanju i umeću služiti građanima Srbije, istini i pravdi“.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovu zakletvu smo mi dali. Ja ću podržati amandman i glasati za amandman Gordane Čomić, čak i ako ona ne dođe na glasanje. Neće mi biti prvi put, možete da proverite, da sam podržao više amandmana opozicije nego što su oni glasali za te amandmane. Ja ću da obavim i njenu dužnost vrlo rado.

Ono što ne mogu da verujem je da Gordana Čomić šeta, bojkotuje Narodnu skupštinu sa nosačima vešala. Znači, nas ti koji protestuju danima optužuju za cenzuru, diktaturu, fašizam. Koja je to cenzura i diktatura, kada se o njoj toliko priča i piše? Kakva je to onda diktatura i cenzura? Kakav je to fašizam? Mi fašisti, a oni šetaju sa ljotićevcima. Mi fašisti, a oni nose vešala. Ko je tu fašista? Ko su ti ljudi koji šetaju? Oni su protiv rijalitija, a učestvuju u najvećem Đilasovom rijalitiju. On je osnovao u Srbiji rijaliti koji se zvao „Veliki brat“, on je imao rijaliti koji se zvao „48 sati svadba“. Da li sada oni učestvuju u svadbi ili u „Velikom bratu“?

Uglavnom, ovo što se dešava subotom i ovo što se dešava po hodnicima Narodne skupštine najveći je Đilasov rijaliti koji je do sada napravio. Oni se zalažu za siromašne, oni glume neke levičare, a šetaju sa multimilionerom Đilasom, u njegovu korist. Oni se kao bajagi zalažu za radnike, za seljake, za siromašne, a idu u stroj sa onima koji su otpustili 400 hiljada ljudi, koji su uzeli ceo društveni kapital, ceo društveni kapital ove zemlje, sve što je bilo naše postalo je njihovo. Multimilioner Đilas i 500 miliona evra koje je zaradio u tržišnoj utakmici, ali samo dok je bio na funkciji, koji je zarado u RTS-u preko „48 sati svadbe“, koji je zaradio, a oni se zalažu za decu u Pionirskom gradu, uzevši im objekat, koji je zaradio tako što je emitovao, ne valja im Pink. Kada je Đilas emitovao na tri Pinkova kanala Veliki brat, onda mu je ta televizija bila i te kako dobra.

Kada su delili frekvencije, podelili su ih svojima. Sad kada su ti njihovi prodali televizijske stanice, sad im to ne valja.

Ali, oni su bili ti koji su im napravili privilegiju da imaju frekvencije, da imaju nacionalne frekvencije, oni su im omogućili da imaju kablovice, nismo mi dali kablovske sisteme Šolak, koje navodno vrede 2,6 milijardi. Koliko Šolak i Đilas imaju zajedničkih firmi?

I, danas Gordana Čomić šeta u ime radničke klase, u ime slobode prava, ljudskih prava za koje se zalažu.

Gde su ovi novi poslanici, gospodine Martinoviću? Gde su oni? Pridružili se, deset upola sa lukom. Pravac menza.

Gospodine Martinoviću, ako podnesu zahtev ovi preko, da li me čujete, naravno čujete, ako podnesu zahtev za stalni rad u Skupštini, oni koji su dali zakletvu da će savesno, predano štititi ljudska prava, a idu da šetaju pod vešalima, danas daju zakletvu i pravac menza.

Nemoj slučajno, kolege poslanici koji ste u Administrativnom odboru, da donesete odluku da ih primite na stalni rad i razmislite da li imate pravo da ove kojima plaćate stanove po Beogradu kao Bošku Obradoviću plaćate stan na Dedinju i danas mu plaćate stan na Dedinju, a on bojkotuje Narodnu skupštinu i nosi vešala po ulicama Beograda da nas veša. Koga on misli da obesi?

Oni kažu da im je Vučić kriv za sve. Nije Vučić prodao društveni kapital, nije Vučić prodao fabrike. Mala je cena PKB od 130 miliona evra, a velike cene tri šećerane po tri evra za Miodraga Kostića. Neka kažu ko je taj ko je nastao u naše vreme. Neka kažu kad su oni sedam godina imali stabilan kurs, neka kažu kad su imali inflaciju od 2%, neka kažu kad su imali rast BDP-a koji je sad, iako je njihov rast i kada je postojao bio rast iz trgovine, prodali kapital, uzeli, pozajmili pare spolja i za tuđe pare kupili tuđu robu. Time nisu razvili našu proizvodnju, već tuđu.

Oni se trude da oteraju investitore, a kažu penzionerima kako će im povećati penzije, pa bez radnih mesta, ako oterate investitore, gospodine Obradoviću, koji naravno nisi tu, gospođa Čomić ima amandman koji ja sada branim, ako Obradović i družina, gotovo neonacistička, profašistička, ukoliko otera investitore, čime mislite da platite penzije. Penzije plaćaju osiguranici. Penzije se zarađuju. Prošlo je vreme kada ste mogli dugom da platite penzije. Mi se više zaduživati nećemo. Od zarađenog treba živeti, a ne od zaduženog. Oni nisu znali kako se novac zarađuje, već samo kako se troši. Sada kada su videli, malo u kasi novca, sada bi ponovo da se domognu te kase.

Gospodine Martinoviću, proverite, da li možete prava koja su već emitovana za stalni rad, ovima koji bojkotuju Narodnu skupštinu i ucenjuju druge poslanike, da im raskinete taj radni odnos, jer kada bojkotuju Narodnu skupštinu, onda bojkotuje i radni odnos.

Neka budu narodni poslanici, to je njihovo pravo, ali da im mi plaćamo stan, paušale, da im damo plate, da šetaju pod vešalima i da preziru one koji ispunjavaju svojom zakletvom datu obavezu i dužnost, to više neće moći i zato vam savetujem da makar ove koji su sada došli, ne primite u stalni rad, zato što bojkotuju Narodnu skupštinu.

Danas je Aleksandra Jerkov, koja je prošla obuku CIA, valjda su je tamo naučili, upisala se da podigne putne troškove. Znači, to može, može paušal, može tri hiljade petsto plate, može danas paušal, može danas putni trošak do Novog Sada, ali ne može da učestvuje.

Ona je gadljiva. Mi nismo fensi levičari, kao što je fensi ovaj koji se zove Marko Vidojković, koji je rekao da mu smrde profesori sa Pravnog fakulteta, a on ima diplomu prvi stepen Pravnog fakulteta. Zašto gospodine ministre, ima prvi stepen? Zato što su to studenti koji nisu došli do četvrte godine, pa su naknadno pristali da im se za prve dve godine upiše, znači da mu Pravni fakultet nije išao, niti je on išao Pravnom fakultetu, jer više ga je bilo oko Pravnog fakulteta. Danas su mu to, na Pravnom fakultetu profesori, zato što ne štrajkuju, danas su to smradovi, džukele, itd.

To je ovaj lik, ultra levičar, fensi levičari, smrdi im radna snaga, smrde im seljaci, a pozivaju ih u revoluciju. To je ovaj sa petokrakom na grudima. Sramota za socijaliste i komuniste kojih ovde ima. Dakle, on sramoti čak po meni i petokraku. Petokraka nije ono što je Marko Vidojković, dobro pogledajte. Ovde sa Anasonovićkom, vide se lepo vijetnamka, fensi levičar, ultra levičar, napravio sporazum sa našima, sa ultra nacionalističkim pokretom da dočeka predsednika Republike i da pokvari državni praznik Sretenje.

To su oni, građani Srbije imaju to da znaju. To su ovi koji nisu ni u jednoj stranci. Evo ih u demokratskoj Anasonović, evo je sa američkim ambasadorima, odnosno sa radnicima američke ambasade, sa diplomatama.

Evo ih evo. Evo i Sergeja Trifunovića, velikog glumca neko kaže Sergej narkomanski. Dakle, koji sam priznaje da je to. Evo ih ovde. Šta Amerikanci rade. Nije valjda da oporezuju komuniste u svojoj državi, a nama hoće da ustanove Marka Vidojkovića, ultra levičara koji poziva na revoluciju. Koga on poziva na revoluciju? Prave ugovor sa narodom, pozivaju na revoluciju, ali seljaci i radnici to im smrdi, to su ljakse, seljačine itd, to su oni koji glasaju, to su prezreni profesori koji nisu sa njihove strane. Za njih kažu da su to govna koja govore.

Samo profesori koji su njima lojalni i koji štrajkuju, e to su profesori. Za njih ovi koji strpljivo uče studente, koji su posvećeni, za njih to nisu pravi profesori. Za njih mi nismo pravi poslanici, za njih su oni koji su dali zakletvu pa pobegli posle dva minuta. To su za njih pravi poslanici.

Što se tiče oružja, ja podržavam amandman da se to produži i savetujem Vladu da još jednom pogledu za ove stare lovce, koji više ne love, koji imaju lovačke puške, da im to maksimalno samo, da probamo da skinemo takvim ljudima takse i poreze. Takvim državotvornim tipovima treba dati oružje, kao što su seljaci i radnici. Tipovi koji su ovako ultra levičari, njima treba oduzeti oružje jer su opasni po državu.

Dakle, oni koji nose vešala, treba da znaju, porede se sa Londonom, nisu nacisti vešali Engleze po Londonu, već su vešali po Srbiji.

Znači, ako nosite to kroz Srbiju, to je isto kad bi kroz Tel Aviv nosili maketu krematorijuma i maketu gasne komore, to je ravno tome. I zato se pobunila Jevrejska opština i Jevrejska zajednica, i to naš narod treba da zna. Nemaju nikakav program. Njihov program su labava vešala koji nosi Nogo i ostala neonacistička bratija.

Ja se čudim Gordani Čomić da ona u tom društvu sada sedi, stoji itd, i ne dolazi da brani svoj amandman znajući njena demokratska opredeljenja. Ja ću da glasam za njen amandman. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.12.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada ste videli, sve ste videli. Mi smo i ranije znali da si požuteo i ranije smo znali, nije ti trebao žuti prsluk. Znamo mi odavno kada si otišao kod Đilasa, znamo mi odavno da si ti zamenio ovaj pozdrav za ovaj. Znamo mi, posle pljačke Hilandara, šta si uradio. Znamo mi da si ti žut. Znamo mi da si ti sa Jeremićem i Borkom Stefanovićem povukao granice na Brnjaku za 50 hiljada evra koje si uzeo od Kolubare, od rudara Kolubare.

Znamo mi to dobro da si ti davno požuteo. Davno. Sada si samo priznao. Znamo još kada si 2012. godine zagovarao u drugom krugu bojkot da bi sprečio promene. Sve mi znamo, ne moraš ti nositi žuti prsluk. Ne mora ova masonka pored tebe zbog goriva da blokira patrijarha. Znamo mi da ste se vi od crkve oturili davno. Znamo mi da ste vi postali neverija. Znamo mi da ste vi masoni. Hajde reci da ta masonka pored tebe nije bila u Briselu u parlamentu, da se tajno dogovara sa Albancima? Hajde reci da nije bila pre dva dana, da ti pokažem fotografiju?

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne znam da li je Borko Stefanović očigledno glasao za Briselski sporazum, a to je najbolji prijatelj boškića dverića kupusića.

Dakle, dame i gospodo, da krenemo redom, prvo pitanje, da li je tačno da je Marinika Tepić prebacila 6,7 miliona Dušanu Jakovljevu, tadašnjem potpredsedniku Skupštine Vojvodine? Projekat se zvao „Zlatni most - seks za početnike“.

Dakle, da je prebacila jedan pokrajinski funkcioner drugom pokrajinskom funkcioneru 6,7 miliona dinara i da je to rezultiralo stanom iza Banovine. Dakle, 6,7 miliona je prebačeno u tri tranše za projekat koji se zvao „Zlatni most – seks za početnike“. Nemojte se smejati, nisam ja to tako nazvao, evo i tranše kako su išle. Znate, ovi pošteni što govore kako je ovo lopovska vlast, pa gledajte, 2014. godine 1.491.000, pa 3.220.000, pa 1.600.000, evo ga ovde, prebačeno, udruženje se zvalo „Skaska“ na adresi Dušana Jakovljeva iz Zrenjanina. To je potpredsednik pokrajinske Skupštine. To tako ide, pa gospođa Marinika to treba da odgovori.

Dalje, postavljam pitanje odgovornosti Borisa Tadića za nabavljanje automobila od 600.000 evra bez javne nabavke.

Postavljam pitanje Vladi, Ministarstvu pravde, tužilaštvu – kada će Boris Tadić i Vuk Jeremić odgovarati za ubistvo dva vojnika u „Karašu“, koji su očigledno ubijeni? Da bi se prikrio štek narko-dilera 2004. godine surovo su likvidirana dva mlada vojnika. Pri tome je očigledna umešanost Vuka Jeremića i Borisa Tadića, koji su iz kabineta tadašnjeg predsednika Republike zataškali to ubistvo.

Takođe, šta će se učiniti povodom ubistva Milana Pantića, za čije ubistvo odgovornost snosi DS.

Takođe, idemo redom, da li je tačno, a ja sam dobio informaciju, da su albanski teroristi koje su Koštunica i DS pustili 2001, 2002. godine, da su oni likvidirali decu na Bistrici u Goraždevcu, 2003. godine? To su ovi koji su sada najbolji prijatelji sa Boškom Obradovićem.

Dakle, da li je tačno da su na Kosovu 2001. godine isti teroristi koje je pustila DS, njih 2.108 je pušteno, sa braćom Mazreku u Podujevu podigli autobus u vazduh, na Zadušnice 2001. godine, i tom prilikom ubili 12 Srba? Dakle, ovaj iz Palanku nemoj da dobacuje. U Palanku nema piva, istina je živa, ostala je samo pena, popio ga hajne Kena.

Dalje, dame i gospodo narodni poslanici, šta će tužilaštvo preduzeti, a tužilac je Zagorka Dolovac, kuma Bojana Pajtića, čisto radi Balše, povodom transfera kriminalnog novca Vuka Jeremića? Pretpostavljam da su to pare koje su dobijene za izdaju zemlje. Verovatno će deo dati i Boškiću. Dakle, šta će se preduzeti povodom toga da se u ovoj zemlji ispitaju tokovi novca, tog poštenog, prepoštenog Koštuničinog, ili ne znam čijeg već, Vuka Jeremića, možda i prijatelja Đoke Vlaha, i one je dobio neki dinar od toga? Znači, da se ispitaju sve novčane transakcije i s tim u vezi da mi tužilaštvo da odgovor. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2018.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja znam zašto su ovi Jeremićevi nervozni, ali da krenemo redom.

Ja ću krenuti od dama. Gospođi Đukić Dejanović - koliko novca je izdvojio njen resor za potrebe populacione pronatalitetne politike na nivou lokalnih samouprava? Koliko opština i gradova je apliciralo za dobijanje novčanih sredstava u okviru ove politike? To je za gospođu Đukić Dejanović.

Za gospođu Joksimović, s obzirom na ove takse, CEFTA, SSP, da li postoji šansa da Srbija podnese odštetni zahtev i koliko to može da iznosi? Dakle, Albanci moraju da plate za svoje vragolije.

Idemo dalje. Za gospodina Šarca - šta misli o dualnom obrazovanju,? Koliki je to značaj i šta se očekuje u privrednoj aktivnosti? Šarčevića, izvinjavam se. Koliki je to značaj za privredu, s obzirom da sam ja pobornik primenljivog znanja?

Idemo dalje. Ministar sporta, šta misli o nacionalnom stadionu? Koliko je to značajno, ne samo za građevinsku industriju, nego koliko je to značajno i za sportske priredbe i turizam, koji bi proistekao iz sportskih priredbi?

Za gospodina Lončara - šta misli o obnavljanju kliničkih centara i bolnica? Koliko je to značajno? I o u daljoj nabavci nove opreme.

Sada da se dodirnem ministra finansija, s obzirom da je pukla ova bruka Jeremića Vuka. Malopre je njegov poslanik, koji je promenio jedno pet-šest partija, ja više ne znam, izgleda da je sada njegov, dakle, njegov poslanik je pročitao ono što su zajedno pisali Haradinaj, verovatno su zajedno pisali Haradinaj i Vuk Jeremić. Oni poodavno sarađuju i učestvovali su zajedno u izgradnji divlje države KiM. S tim u vezi, on je umešan u jednu banditsku korupcionašku aferu, međunarodnu. I, ja pitam ministra finansija da li će poreski organi, odnosno organi Ministarstva finansija dostaviti našim organima za gonjenje odgovarajuće informacije da li je Vuk Jeremić prijavio prihode koje je ostvario od gospodina Hoa, odnosno da li je tih 666.000 evra plate koju je tamo ostvario dok smo mu mi plaćali, građani Republike Srbije, stan, kola, poslugu, vozače itd? Mi smo mu plaćali da on od javne funkcije napravi privatne biznise. Da li se s tim u vezi u Ministarstvu finansija pokreće neka kontrola koja bi sa organima gonjenja mogla da dovede do privođenja pravdi ovde Vuka Jeremića, ne samo zbog izdaje na KiM, ne zbog toga što puši tompuse od 1300 evra, već zbog toga da se zadovolji pravda?

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.11.2018.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je autobiografsko delo Balše Božovića i Boška Obradovića, zove se „Baron Minhauzen“. Nije čudo što je štampano na žutom. Ne znam zašto se Boškić žuti toliko ljuti danas.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo mali uvod.

Za ovog što je promenio naciju da bi došao u Skupštinu, od njega očekujem i da promeni pol sledeći put, pa da prođe na ovom malo manje zastupljenom polu…

(Vojislav Šešelj: Na koga misliš?)

… Đorđe Vukadinović, koji je promenio nacionalnost, da bi se dokopao Skupštine.

Dakle, dame i gospodo, nije Francuska ošamarila Srbiju. Francuska je ošamarila samu sebe, želeći da događaj iz Prvog svetskog rata prevede u današnje okolnosti, da izvrši reviziju, ona je Srbiju i srpskog predstavnika, na toj proslavi i obeležavanju, predstavila kao krivce. Nije Francuska ponizila i ošamarila Srbiju, već je zvanična Francuska ošamarila samu sebe. Nije Francuska samo Makron, Francuska je i onaj oficir Binel, koji je Srbima dostavljao informacije. Francuska je i Gujon, a ne samo Makron. I ja bih na mestu ovoga što je promenio naciju, a verujem da će promeniti i pol, bio pažljiv u osudi Francuske.

Dame i gospodo, moja pitanja su sledeća. Kao neko ko je bio žrtva političkog nasilja, koji je 2008. godine pretučen u Beogradu kao predsednički kandidat, uz prisustvo novinara Sarape koji je tada radio u gradskoj televiziji „Studio B“, snažno sam osudio nasilje koje se desilo nad političkim protivnikom Borkom Stefanovićem. Mada on nasilje, ni on, ni Tadić, ni Jeremić, ni Đilas, nisu osudili nasilje. Oni nisu poslali policiju da otkrije, već da prikrije. Oni nisu slali policiju da štiti, već da bije. Dok danas, mi pokazujemo i u praksi, da ne ličimo na njih.

Ali, s obzirom da su oni postali posluga Šiptara sa Kosova, ja ih pitam – ako oni misle da su Srbi ubili Olivera Ivanovića i traže da se otkriju ubice, ja sa punim pravom tražim da se otkriju ubice dece u Goraždevcu na Bistrici, koji su ubijeni za vreme njihove vladavine, da mi kažu ko su počinioci tog gnusnog dela. Ja ne mislim da su Srbi.

Takođe, da mi odgovore zašto prikrivaju ko je digao autobus na Zadušnice, 2002. godine, u Podujevu, sa 12 poginulih i 43 ranjena. Ukoliko oni pitaju šta se na Kosovu desilo pre nekoliko vremena, i moje je da pitam šta se desilo sa ubistvom tih ljudi, budući da očigledno sa Haradinajom imaju izuzetnu saradnju u rušenju države Srbije.

Dalje pitam – ko je ubio novinara Pantića? Kada ste otkrili počinioce za to ubistvo u Jagodini? Nadalje – ko je ubio Ranka Panića? Zašto ste prikrivali pet-šest godina ubistvo jednog demonstranta na mirnim demonstracijama, koga ste vi ubili, odnosno poslali policiju da to učini, a pri tome ste tukli opozicione lidere?

Još jednom podvlačim – ko je prebio Velju Ilića kao političkog protivnika 2009. godine u njegovom stanu? Ko je prebio Velju Ilića sa tetovažom Zorana Đinđića na ruci na javnom skupu u Knez Mihajlovoj? Ko je pobio sve te ljude?

Najvažnije, 2004. godine, za vreme vlasti Tadića, Jeremića, Đilasa, Borka Stefanovića ko je ubio dva vojnika gardista na „Karašu“ na Banjici, u vojnom objektu „Karaš“? Ko ih je ubio? Zašto niste otkrili počinioce? Zašto je vojni objekat bio štek za vaše prijatelje narkodilere sa 1,5 tona droge? Nikada niste otkrili ubice vojnika na „Karašu“.

Mi nećemo da ličimo na vas. Mi nećemo da prikrivamo kao što ste vi prebijanje kandidata i novinara u centru Beograda pod video-nadzorom prikrivali. Mi hoćemo da svako ko vrši nasilje bude otkriven. Nećemo da ličimo na vas, a vi, kućna posluga Ramuša Haradinaja, vama savetujem, budite protiv nas, budite protiv vlasti, ali nemoj da budete protiv svoje države. Hvala.

Imovinska karta

(Novi Karlovici, 27.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103000.00 RSD 03.06.2016 -
Član odbora Republički fond za zdravstveno osiguranje Republika Mesečno 40500.00 RSD 12.01.2015 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 09:31