VERA PAUNOVIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Vera Paunović je rođena 15. decembra 1947. godine. Po zanimanju je ekonomistkinja, završila je Višu ekonomsku školu u Beogradu 1974/75 godine.

Svoj radni staž je ostvarila u Rudarskom Basenu „Kolubara“ radeći na poslovima rukovodioca finansijske službe u RO Kolubara Prerada.

PUPS-u je pristupila u oktobru 2006. godine. Sekretarka je OO PUPS-a Lazarevac od 2009. godine i članica Izvršnog odbora partije od 2010.godine.

Bila je narodna poslanica u Narodnoj skupštini od parlamentarnih izbora 2012. godine, do juna 2016. godine.

Mandat narodne poslanice potvrđen joj je i 06. oktobra 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 8
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 15 dana i 3 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 24 dana i 10 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 26 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2018.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre i ostali članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, na dnevnom redu današnje sednice nalazi više značajnih zakonskih projekata, ali ja bih izdvojila predloženi zakon o besplatnoj pravnoj pomoći.

Od usvajanja važećeg Ustava prošlo je već gotovo punih 12 godina, a da pojedini važni zakoni koje taj Ustav izričito pominje u međuvremenu nisu doneti. Upravo Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći spada u tu grupu zakona, jer je njegovo donošenje predviđeno samim Ustavom koji u članu 67. stav 3. propisuje da se zakonom određuje kada je pravna pomoć besplatna. Svakako da je izostanak ovog zakona do sada bio veliki nedostatak našeg pravnog sistema.

Jedno od osnovnih načela na kojima bi trebalo da počiva sistem pravosuđa je mogućnost da svaka strana koja se obraća sudovima ima jednake šanse da iznese svoje stanovište u sporu, a to neretko nije bio slučaj, ako jedna strana nema dovoljno finansijskih sredstava da unajmi profesionalne pravne zastupnike, a samim tim ni njihov stav nije bio u mogućnosti da dođe do izražaja. I pored možda i predugog čekanja, dobro je što se donošenjem ovog zakona rešava i ovaj problem.

Najpre, u članu 4. određeno je ko ima pravo na dobijanje pravne pomoći. To je učinjeno na jedan kompleksan način, tako što je najpre za osnovni kriterijum za ispunjavanje uslova za besplatnu pravnu pomoć uzeto istovremeno ispunjavanje uslova za korišćenje socijalne pomoći, a zatim su u stavu 3. tog člana propisani i brojni drugi slučajevi kada uslov za pružanje pravne pomoći neće biti isključivo vezan za ekonomski položaj pojedinca, u slučajevima kada je stranka u postupku dete, izbeglica, osoba sa invaliditetom, tražilac azila i slično. Mislim da je ovakvo određenje potencijalnih korisnika besplatne pravne pomoći urađeno na jedan korektan način, jer se ima u vidu kakvo je ekonomsko stanje samog pojedinca, tako i njegov socijalni položaj u društvu, odnosno pripadnost nekoj od osetljivih društvenih grupa.

Sa druge strane, u članu 7. Predloga zakona definisani su slučajevi kada se besplatna pravna pomoć neće pružiti i tu su definisane one situacije koje se po logici stvari kose sa članom 4, privredni sporovi, registracija pravnih lica itd.

Što se tiče pravne pomoći, predviđena su dva glavna oblika te pomoći i u skladu sa tim je određen krug njihovih pružalaca. U užem smislu, pravna pomoć će se sastojati od poslova zastupanja, odbrane i sastavljanja podnesaka. Ako se ima u vidu da su ovo elementarne i važne procesno-pravne radnje, onda je logično što su one Predlogom zakona poverene isključivo advokaturi, službama pravne pomoći u opštini i specijalizovanim udruženjima, a da ih mogu obavljati samo advokati i diplomirani pravnici.

U širem smislu, zakon je prepoznao i druge oblike pomoći nazivajući ih pravnom podrškom, a tu će spadati pomoć pri popunjavanju formulara, sastavljanje javno-beležničkih isprava, posredovanje u mirnom rešavanju sporova, davanje opštih informacija.

Te radnje će se s obzirom na njihov manji značaj moći da preuzmu i drugi tužioci, javni beležnici, poslanici i pravne klinike pri pravnim fakultetima, a ovi oblici pravne pomoći preko udruženja dostupni i svim licima bez obzira da li ispunjavaju napred navedene kriterijume.

Postupak za ostvarivanje besplatne pomoći vodiće se pred opštinskim ili gradskim organom uprave, prema mestu prebivališta podnosioca ili sedišta pružaoca. O njoj će odlučivati posebno lice u tim organima u roku od osam dana, a u hitnim slučajevima u roku od tri dana, a tražilac će u slučaju negativnog odgovora imati mogućnost da se žali ministarstvu nadležnom za poslove državne uprave. Finansiranje pružanja pomoći, vršiće se ili iz budžeta lokalnih samouprava, a i u slučajevima kada to rade advokati i pravnici po polovinu troškova snosiće opština ili Republika. Poseban deo zakona bavi se i o besplatnoj pomoći vezanoj za sporove sa inostranim elementom.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja pripadam partiji Ujedinjenih penzionera Srbije koja se u svom fokusu zalaže za zaštitu i poboljšanje položaja penzionera i ostalih socijalno ugroženih kategorija. Stoga smatram da je donošenje ovakvog zakona veoma važno za ostvarivanje i za zaštitu njihovih građanskim prava. Takođe, ovim zakonom se otvara mogućnost da se jedan broj do sada ne angažovanih pravnika zaposli i uključi u pravni sistem države, a sve to bi trebalo da rezultira poboljšanim položajem ugroženih pojedinaca.

Stoga će poslanička grupa PUPS u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovog zakona i ostalih zakonskih predloga koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice. Hvala lepo.

Sedmo vanredno zasedanje , 13.06.2018.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministre i ostali članovi Vlade, sistem lokalne samouprave predstavlja jedan od važnih segmenata unutar političkog sistema svake države. U najvećem delu razvijenog sveta, opštine i gradovi preuzimaju sve više klasičnih državnih funkcija i nadležnosti vezanih za rešavanje problema svojih građana, što zahteva i preciznije i detaljnije regulisanje, podelu nadležnosti između centralnog nivoa vlasti i jedinice lokalne samouprave, a to je i namera predloga zakona koji su nam upućeni na razmatranje.

Predlog izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi donosi ključnu novinu koja se tiče regulisanja položaja mesne zajednice koji je vrlo kompleksan. Postojeći Zakon o lokalnoj samoupravi gotovo da ne reguliše pitanje rada mesnih zajednica, već je to ostavljeno na regulisanje opštinama, a njihov rad pretežno zavisi isključivo od ličnog entuzijazma i angažovanosti pojedinaca.

U zavisnosti od opštine do opštine, mi sada imamo situaciju da se organi tih mesnih zajednica negde biraju na tajnim izborima, negde na javnim glasanjima, na zborovima građana, a da u pojedinim opštinama izbori se čak i ne sprovode, već se članovi tih organa jednostavno postavljaju odlukama opštinskih struktura.

Stoga, izmenama u članu 74. postojećeg zakona, pitanje mesnih zajednica biće daleko preciznije regulisano nego što je to do sada bio slučaj. Predviđa se da će svaka mesna zajednica ubuduće morati da ima svoj savet koji će se birati na neposrednim i tajnim izborima građana, a da će savet iz redova svojih članova birati predsednika mesne zajednice. Po prvi put, sade će zakonski biti prepoznati određeni poslovi kojima će se baviti mesne zajednice, pa će tako one imati pravo da predlažu mere i razvoj za unapređenje komunalnih i drugih delatnosti na svom području i, što je još važnije, imaće pravo da donesu svoj finansijski plan za realizaciju tih aktivnosti.

U članu 76. i dodavanjem dva nova člana 76a i 76b biće detaljnije razrađena pravila o međusobnom odnosu organa vlasti mesne zajednice i opština i biće predviđeno kada se može raspustiti savet mesne zajednice i raspisati novi izbori.

U zakonu se insistira da angažovanje predsednika i članova saveta mesnih zajednica ne može biti na profesionalnoj osnovi, odnosno da se time ne mogu stvarati dodatni finansijski troškovi za budžet mesnih zajednica. Uz promene u članu 68. koje predviđaju obaveznu javnu raspravu o određenim dokumentima iz rada lokalne samouprave, ako to potpisima zatraži 5% od broja birača ukupnog stanovništva lokalne samouprave. Mislim da bi sve to trebalo da stvori osnovu za daleko veće zadovoljstvo građana radom lokalne samouprave.

Druge važne izmene ovog zakona odnose se na pitanja broja članova u pojedinim lokalnim organima. Iako bi to po suštini stvari trebalo da bude autonomni domen odlučivanja samih lokalnih samouprava, praksa i ovde, nažalost, pruža brojne negativne primere. Nije redak slučaj da se u pojedinim opštinama postavlja i imenuje po nekoliko ljudi na razne visoke izvršne funkcije, od zamenika i pomoćnika predsednika do članova opštinskih veća, čije se nadležnosti neretko prepliću, a za svoj rad dobijaju zarade, što opterećuje lokalne budžete.

Ubuduće će u opštini do 15.000 stanovnika moći biti postavljen samo jedan pomoćnik predsednika opštine, do 50.000 stanovnika najviše dva pomoćnika, a u opštini do 100.000 stanovnika najviše tri pomoćnika, u skladu sa podacima poslednjeg popisa stanovništva. Slična pravila važe i za brojnost članova opštinskog veća, gde ono može da ima do pet članova za opštine do 15.000 stanovnika, do sedam za opštine do 50.000, do devet za opštine, odnosno gradove do 100.000 stanovnika, odnosno 11 za gradove preko 100.000 stanovnika. Ovim dopunama u ovoj oblasti će se uvesti izvestan red i postići veći efekti rada i ušteda u lokalnim budžetima.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mišljenja sam da su svi zakonski predlozi koji se danas nalaze na dnevnom redu veoma kvalitetni i koncizni. Predlozi zakona koji se odnose na sistem lokalne samouprave treba da omoguće da ponovo na pravi način profunkcioniše sistem mesnih zajednica, da rešavanje o konkretnim problemima građana bude povereno onim njihovim predstavnicima koji su najbolje upoznati sa njima. Stoga će poslanička grupa PUPS u danu za glasanje dati svoju apsolutnu podršku za usvajanje svih zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala na pažnji.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.04.2018.

Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, svedoci smo da su veliki napori koji su učinjeni u proteklom periodu na podizanju kompletne privrede odavno počeli da daju rezultate, a to se odražava na sve dinamičniji rast finansijskog tržišta i privrede u celini. Zato je neophodno da se stalno prati stanje i popunjavaju pravne praznine u ovoj oblasti.

Predlozi izmena i dopuna Zakona o deviznom poslovanju predstavljaju ključni segment ovog paketa zakona kojima se vrši dalja liberalizacija našeg tržišta i pravila poslovanja, a što je i naša obaveza koju smo preuzeli u postupku pridruživanja EU.

Značajne izmene predviđene su u članu 18. gde će se dodavanjem nekoliko novih stavova, nakon stupanja na snagu zakona, biti dozvoljeno da se domaći i strani državljani zadužuju u inostranim finansijskim institucijama koje imaju svoje sedište u zemljama EU. Istovremeno, biće dozvoljeno i davanje kratkoročnih kredita od strane domaćih subjekata inostranim zajmoprimcima iz EU. Dalje se ovo pravo širi na poslove jemstva, ali je izmena u članu 23. ovlašćena NBS da može u takvim slučajevima propisati izvesna ograničenja ako se za to ukaže potreba.

Značajna je dopuna u članu 32. u kojem se predviđa da se platni promet sa inostranstvom u vidu elektronskog novca dopušta u slučajevima donacija u humanitarne svrhe što je veoma značajno, jer se svi sećamo situacije od pre četiri godine kada su nastale pravne poteškoće tretiranja uplata humanitarne pomoći za poplavljena područja u slivu Kolubare.

U članu 34. predviđa se dopuna kojom bi se omogućilo devizno plaćanje po kartice sa inostranstvom i za slučajeve kupovine softvera i digitalnih proizvoda preko interneta.

Na kraju, u članu 32. predloženo je da Narodna banka Srbije ubuduće bude ovlašćena za postupke izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za rad menjačnica. Ceo ovaj član je redefinisan i pooštreni su uslovi za obavljanje ovih poslova, jer će se ubuduće tražiti i neosuđivanost pravnog lica koji obavlja ove poslove i znatno su preciznije definisani ostali uslovi.

Nekoliko manjih izmena posvećeno Zakona o faktoringu pre svega su vezane za naše međudržavne obaveze, prvenstveno u vezi sprečavanja pranja novca i finansiranje terorizma. Ona se odnose na potencijalne osnivače i vlasnike privrednih društava koja se bave ovom delatnošću. Od njih će se zahtevati da prilikom podnošenja zahteva za izdavanje odobrenja za obavljanje posla faktoringa, pored već propisane dokumentacije, da dostave i uverenja da nisu osuđeni pravosnažnom presudom za krivično delo, kao i da se protiv njih ne vodi krivični postupak.

Imajući u vidu da je ovo vrlo specifična i složena privatna delatnost, koja se odnose na otkup postojećih ili budućih potraživanja ove izmene svakako imaju smisla, jer se sa takvim delatnostima koja iziskuju iznose stepen savesnosti u radu i poslovanju i kod kojih je lakše prikrivati potencijalne mahinacije, svakako ne bi trebalo baviti oni koji su osuđivani za privredne prestupe.

Gotovo istovetne dopune koje se tiču zabrane osuđivanim pravnim ili fizičkim licima da budu osnivači ili vlasnici agencija koje se bave revizijom sadrži predloženi Predlog zakona o dopuni Zakona o reviziji i Predlog zakona o dopuni Zakona o računovodstvu.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS je mišljenja da ovi predloženi zakoni svakako doprinose boljem poslovnom ambijentu u Srbiji, jer sa jedne strane olakšavaju protok novca sa inostranstvom, što će svakako stimulativno delovati na dodatno privlačenje stranih investitora. S druge strane, uvode se i određeni mehanizmi kontrole koje će nastojati da spreče i umanje potencijalno izvršenje krivičnih dela u ovoj oblasti. Zbog toga ćemo mi u danu za glasanje podržati set ovih zakona. Hvala lepo.

Imovinska karta

(Lazarevac, 11.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 06.10.2016 -
Penzioner Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 52000.00 RSD 01.07.2005 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 12:15