MARJANA MARAŠ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1970. godine u Novom Sadu.

Srednju medicinsku školu završila je u Novom Sadu. Apsolventkinja je Medicinskog fakulteta u Novom sadu.

Predsednica je Komisije za praćenje ostvarivanja rodne ravnopravnosti u opštini Vrbas i predsednica Odbora za obeležavanje Dečije nedelje u opštini Vrbas.

U prethodnom periodu bila je odbornica u Skupštini opštine Vrbas, zamenica predsednika Skupštine opštine Vrbas, članica Opštinskog veća opštine Vrbas i članica Privremenog organa opštine Vrbas, predsednica Skupštine opštine Vrbas. Bila je članica Pokrajinskog odbora Socijalističke partije Srbije i sekretarka Izvršnog odbora Opštinskog odbora SPS-a u Vrbasu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 28
  • 0
  • 5
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 16 dana i 3 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 24 dana i 11 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 26 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.11.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, definicija iz člana 2. odnosi se na izraze koji se koriste u zakonu, a čija značenja nisu kasnije u odredbama zakona posebno obrađena.

Ja sam podnela amandman u članu 2. stav 1. tačka 1) Predloga zakona menja se i glasi: „Katastrofa predstavlja elementarnu nepogodu, tehničko-tehnološku nesreću ili neočekivani događaj, koji veličinom intenziteta izaziva posledice kojima se ugrožavaju bezbednost, život i zdravlje većeg broja ljudi, materijalna i kulturna dobra ili životnu sredinu u većem obimu, a čiji nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi.“

Amandman je od strane predlagača odbijen, sa obrazloženjem da je predložena zakonska odredba precizna i predlagač smatra da nije celishodno da se menja.

Predložena rešenja u zakonu su nadogradnja postojećeg sistema. Iz postojećih rešenja otklanja se sve ono što se u praksi pokazalo nefunkcionalnim i neefikasnim, odnosno postojeća rešenja se pojednostavljuju, kako bi bila jasnija i primenjivija. Postiže se veća pravna sigurnost i bolja efikasnost.

Predlog zakona ističe ulogu jedinica lokalnih samouprava, njihovo učešće u prevenciji od katastrofa i pravovremenom reagovanju u slučaju vanredne situacije.

Procenu od rizika od katastrofa i plan zaštite i spasavanja do sada je uradio mali broj lokalnih samouprava i preciznije se sada u zakonu definiše obaveza lokalnih samouprava kada su u pitanju vanredne situacije i katastrofe.

Predviđena je jasna i nedvosmislena obaveza postupanja građana po naredbi nadležnog štaba za evakuaciju ljudi, stoke i materijalnih dobara. To su sve posledice iskustva koje smo imali u prethodnom periodu.

Polazeći od nužnosti svakog odgovornog društva da, s obzirom na to da su iz dana u dan sve veće pretnje od elementarnih nepogoda i katastrofa, treba da povećava svoj stepen odgovornosti, uvaženi ministre, pozdravljam predložena zakonska rešenja i poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predložena rešenja. Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, članom 3. Predloga zakona propisuje se pravni osnov za izradu podzakonskog akta, pravilnika kojim bi se tačno definisalo šta će se, u smislu ispunjenosti uslova zaštite životne sredine, proveravati kod korisnika, fizičkih lica IPARD podsticaja.

Moj amandman je bio u smislu preciziranja zakonske odredbe. Nije prihvaćen. Ne ljutim se što su prihvaćeni amandmani nekih drugih poslanika iz moje poslaničke grupe. Verovatno su i drugi amandmani koji su odbijeni sličnog sadržaja kao moj, pa su zbog toga odbijeni.

Ono što želim da istaknem, već sam govorila da finansiranje zaštite životne sredine treba biti veće i predvidivo, a i Fiskalni savet je u svojim preporukama za budžet 2019. godine istakao da bi ta sredstva mogla biti uvećana za 130 miliona u sledećoj godini. Oni su naveli da 55% stanovništva ima priključak za kanalizaciju, da se svega 10% otpadnih voda prerađuje, da se organizovano odnosi 80% komunalnog otpada, a da se vrlo malo od toga prerađuje. Iz tog razloga, znajući šta je sve ono što mi treba da ispunimo od strane nas kada je ekologija u pitanju, predložili su da budžet može da bude, s obzirom na stanje u budžetu, uvećan sledeće godine za ovih 130 miliona. Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Javljam se po amandmanu u želji da podržim deo obrazloženja koji je izneo poslanik Dveri, Ivan Kostić, koji je pozvao ministra da dođe u Vrbas. Ne znam da li je moj kolega poslanik bio prisutan ovde kada je bilo uvodno izlaganje ministra, kada je ministar naveo da su obezbeđena dodatna sredstva koja će biti usmerena za prečistač Vrbas-Kula.

Ja sam u izlaganju, koje sam imala prethodnih dana, rekla da tu postoje neki problemi kada je u pitanju prečistač Vrbas-Kula. Konkretno, mogu da vam navedem da smo mi formirali zajedničko preduzeće, u pitanju su Vrbas-Kula. Međutim, APR ne poznaje odrednicu zajedničko preduzeće i čitava procedura morala je da se ponovi.

Ministre, izjasnili su se ovde da vam ne veruju, ali ja vam verujem da za vas životna sredina nije posao nego način života, zato što vas poznajem iz partijskih organa i znam da je to za vas bilo način života i pre nego što se postavljeni na funkciju na kojoj ste sada.

Ponovila bih još jednom, da su osigurani i nastavak realizacije infrastrukturnih projekata u oblasti zaštite životne sredine, u vrednosti od 67 miliona i 400 hiljada u Kuli, Vrbasu, Leskovcu, Sremskoj Mitrovici, Subotici. Sigurna sam da ćete vi nastaviti da radite onako kako ste započeli svoje obavljanje funkcije ministra. Zahvaljujem.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.05.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, danas bih postavila pitanje ministru zaštite životne sredine, gospodinu Goranu Trivanu.

Naime, činjenica je da je zaštita životne sredine jedan od prioriteta politike ove Vlade, što je pokazano i formiranjem posebnom ministarstva koje će se baviti isključivo ovom problematikom na sveobuhvatan, odgovoran i kompetentan način. Za prethodnih godinu dana to se i pokazalo. Aktivnosti ministarstva i ministra Trivana doprinose da se segment životne sredine učini vidljivijim i da se otvoreno govori o ozbiljnim problemima i o načinu njihovog rešavanja.

Svedoci smo da je u proteklih godinu dana otvoreno mnogo pitanja o kojima se ranije nije ni govorilo: od pitanja otkrivanja nelegalno uskladištenog opasnog otpada i njegovog zbrinjavanja, preko formiranja nacionalnog tela za ispitivanja posledica od NATO bombardovanja Srbije po zdravlje ljudi i životnu sredinu, do značajnog povećanja područja prirode pod zaštitom.

Takođe, glas Srbije u međunarodnoj areni u oblasti zaštite životne sredine se sve jače čuje. Sve je ovo nužno, inače bismo našim potomcima ostavili nerešive akcidente i životnu sredinu u kojoj ne može da se živi. Takođe, Srbija je preuzela i obaveze prema EU u kontekstu pristupanja ovoj organizaciji.

Radi se o Poglavlju 27, koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene. Ovo poglavlje je veoma kompleksno, samim tim i skupo za usaglašavanje standarda. Ali, istovremeno omogućava i apliciranje za značajna sredstva iz predpristupnih fondova EU.

Kako je ministar Trivan izjavio da je u toku izrada nacrta za pregovaračku poziciju za Poglavlje 27 i da će za par nedelja ovaj nacrt biti gotov, što znači da veoma brzo možemo očekivati otvaranje Poglavlja 27, želim da postavim pitanje ministru Trivanu – u kojoj su fazi pripreme nacrta pregovaračke pozicije, koje se sve formalne pretpostavke moraju ispuniti kako bi se Poglavlje 27 otvorilo i kada se očekuje njegovo otvaranje?

Takođe, u kontekstu ove pregovaračke pozicije Srbija će morati da realizuje brojne infrastrukturne projekte, među kojima su i brojni prečistači vode. Kako dolazim iz Vrbasa, koji je deo projekta izgradnje prečistača pod nazivom „Veliki bački kanal“ koji se finansira sredstvima EU, pitala bih ministra dokle se stiglo sa realizacijom ovoga projekta, s obzirom da centralno postrojenje za preradu otpadnih voda, za njega je EU izdvojila 15 miliona dinara. Lokalna samouprava je formirala zajedničko preduzeće sa opštinom Kula, „Prečistač Vrbas Kula“, AP Vojvodina izdvojila je sredstva za izgradnju pristupnog puta i izdvojila je i 50 miliona dinara za kanalizacionu mrežu u naseljenim mestima. Pošto postoji kanalizaciona mreža u samom gradu, gotovo 99%, kada je u pitanju kanalizaciona mreža u naseljenim mestima, ona je svega 30%. Nedostaje tri i po miliona evra za završetak kanalizacione mreže.

Iz tog razloga, postavljam pitanje da li možemo kao i do sada da računamo na podršku države, pošto je za ovaj projekat neophodno da on ima kapacitet 125 hiljada stanovnika i neophodna nam je pomoć i države, osim onoga što je izdvojeno od strane EU i Vlade AP Vojvodine? Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2017.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću danas pravo da postavim poslaničko pitanje ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Naime, građani i građanke iz Zmajeva, Ravnog Sela, Bačkog Dobrog Polja, ali i Kućura iz Saminog sela, što znači svih naseljenih mesta u opštini Vrbas, koji koriste železnički prevoz sa stanice u Zmajevu žale se na niske perone. Sa uvođenjem savremenih vozova čija je platforma visoka jel su oni prema standardima EU, otežan je ulaz i izlaz sugrađanima, pre svega, bolesnima, deci i starima.

U decembru prošle godine uvedeno je nekoliko garnitura motornih vozova koji saobraćaju na relaciji od Sombora do Novog Sada preko Vrbasa, koji poseduje stepenice, ali i u tom slučaju je otežan uvoz putnicima u vozove. Vozovi koji se obraćaju na relaciji od Subotice do Novog Sada preko Vrbasa su savremeni i moderni, ali je problem što su njihove platforme visoke i sugrađani teško uvoze posebno sa stanice u Zmajevu, bilo je i slučajeva povređivanja. Ono što sugrađane, moje u opštini Vrbas posebno iritira, to je što materijal za podizanje nivoa perona stoji na železničkim stanicama više godina. Iz tog razloga postavljam pitanje ministarki, kada će biti okončani radovi?

Moje drugo pitanje se odnosi takođe na uređenje železničkih stanica u Vojvodini, a pre svega u opštini Vrbas, ne možete da se otmete utisku koliko ste putovali vozovima da je na njima vreme stalo. Oni su prilično urušene, higijenski uslovi su problematični, a sve više naših sugrađana, pre svega, zbog toga što su vozovi i moderni i tačni i savremeni, putuju vozovima.

Iz tog razloga, postavljam pitanje ministarki, da li je u okviru projekta izgradnje brze pruge Beograd – Budimpešta, da li se planira i renoviranje železničkih stanica na ovom, pre svega u Vojvodini? Naravno, da ćete se složiti samnom da su železničke stanice, aerodromi i autobuske stanice mesta gde putnici namernici stiču pravi utisak o našoj prelepoj zemlji kada dolaze. Iz tog razloga mislim da je neophodna da dobijem na ovo pitanje i nadam se da će biti u okviru projekta izgradnje brze pruge Beograd – Budimpešta, predviđeno je i renoviranje železničkih stanica na ovoj deonici. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2017.

Poštovana predsednice, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, danas, koristeći svoje pravo iz Poslovnika po članu 287, želim da zatražim obaveštenje od ministra rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, a pitanje se odnosi na status civilnih invalida rata.

Naime, od Drugog svetskog rata do danas u našem zakonodavstvu postoji kategorija civilnih invalida rata, zakoni su se menjali, ali su civilne žrtve i njihove porodice imale zakonska prava na zaštitu i određeni obim prinadležnosti, kao i pravičnu naknadu za posledice ranjavanja i gubitka člana porodice. Sada je na snazi Zakon o civilnim žrtvama rata iz 1996. godine, a prema našim saznanjima i saznanjima organizacija civilnih invalida pripremljen je i novi zakon.

Prema informacijama kojima raspolažemo, veliki broj civilnih žrtava rata, ratnih dejstava ostaće bez prinadležnosti koje su do sada imali. Ograničenja su u pribavljanju dokumentacije. Da podsetim da se civilnim žrtvama smatraju lica kojima je utvrđen stepen invalidnosti do 50% i više. Ima među njima i logoraša stradalih od eksplozivnih sredstava i ranjavanih. Postoji konkretan problem i u međuopštinskoj organizaciji civilnih invalida rata Vrbas-Kula, gde nekoliko članova ove organizacije koji imaju stepen invaliditeta od 50% ne mogu da ostvare svoje pravo jer ne mogu da dođu do originalnih dokumenata. Naravno da postoji i kategorija sa stepenom invalidnosti od 50% i manje koji nemaju ovaj status.

Moje pitanje ministru bi bilo - koji je najoptimalniji način na koji se može rešiti status civilnih invalida rata za sve naše građane koji bi eventualno ostali bez prinadležnosti po novom zakonu, jer se radi o stečenim pravima grupe građana po osnovu posledica pretrpljenih usled ratnih dejstava i oružanih dejstava, a procena je neka da bi ove prinadležnosti moglo da izgubi oko 15.000 lica? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 07.06.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Skupštine opštine Opština Vrbas Opština mesečno 75839.00 RSD 11.05.2017 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Poslanički dodatak) Republika mesečno 27320.00 RSD 03.05.2016 -
- Opština Vrbas (Odbornički dodatak) Opština mesečno 7680.00 RSD 11.05.2017 -
- Opština Vrbas (Naknada za rad odborničkog kluba) Opština mesečno 4841.00 RSD 11.05.2017 -
Poslednji put ažurirano: 07.12.2017, 13:47