NEĐO JOVANOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović rođen je 05. septembra 1962. godine u Prijepolju, gde je završio osnovnu i srednju školu.

Nakon diplomiranja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i položenog pravosudnog ispita radio je kao advokatski pripravnik u Užicu, gde živi od 1981. godine. Od samog početka karijere, njegov radno-pravni status vezan je isključivo za advokaturu.

Sopstvenu advokatsku kancelariju otvorio je 1995. godine.

Bavi se karate sportom 34 godine (od 1979. godine), tako da je, posle aktivnog učešća u takmičenjima i kratkog vremena trenerskog rada, već 5 godina međunarodni karate sudija sa zvanjima svetskog, evropskog i balkanskog karate sudije. Jedan je od šest osoba sa zvanjem svetskog karate sudije iz Srbije.

Narodni poslanik u Skupštni Srbije u sazivu od 2012. godine. Nakon toga, novembra 2013.godine, postaje državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave. U poslaničke klupe se vraća nakon izbora 2014.godine. Mandat narodnog poslanika potvrđen mu je i 06. oktobra 2016. godine.

Predsednik je gradskog odbora SPS-a Užica, Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Otac dve punoletne kćerke.

Osnovne informacije

Statistika

  • 165
  • 0
  • 12
  • 3
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 15 dana i 1 sat

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 24 dana i 10 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 26 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.11.2018.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Podržavam u celosti i u ime poslaničke grupe SPS amandman uvaženog kolege Martinovića, koji je dao jedan širi kontekst dešavanja koja su jako aktuelna, naročito danas i medijski i politički. Stoga u ime svih nas socijalista ističem činjenice koje niko neće dovesti u sumnju.

Prva činjenica je da je grad Novi Pazar jedan od gradova u Srbiji. Druga činjenica je da je teritorija Novog Pazara sastavni deo teritorije Srbije. A treća činjenica je da na toj teritoriji, kao i na teritoriji Raške oblasti, na kojoj između ostalog ne žive samo Bošnjaci već i Srbi, Crnogorci i neke druge nacionalnosti, raspisan referendum ili bolje reći izbori za Savet nacionalnih manjina.

Dakle, država Srbija je pokazala svoj puni demokratski kapacitet, jer je država Srbija demokratska država i u tom svom punom demokratskom kapacitetu država Srbija je omogućila Bošnjacima da slobodno izraze svoje biračko pravo, i to su Bošnjaci izrazili. To je Bošnjački narod koji ostvario u skladu sa Ustavom Republike Srbije, a taj Ustav Republike Srbije garantuje prava i Bošnjacima i Srbima i svim ostalim nacijama i nacionalnostima na teritoriji naše države.

Ako je tako, a jeste tako, onda šta drugo, nego osuditi izjave koje ukazuju na to da je država Srbija fašistička tvorevina, da je predsednik države Srbije Aleksandar Vučić nekakav diktator ili neko ko pokušava svoju državu i deo svoje države da stavi pod nekakav jarak. Pa, da li građanima Srbije, koji i te kako umeju da razmišljaju, i ovo može da bude jasno, da u svojoj državi neko pokušava deo teritorije, svoje države da stavi pod nekakav položaj podaništavanja ili fašističkog ugnjetavanja.

Zaista ova izjave, uvaženi kolega Martinoviću, moraju zavredeti punu osudu, ali ne samo osudu, moraju zavredeti nešto mnogo drugo, drugačije, a to je intervencija organa institucija države Srbije, prevashodno pravosudnih institucija. Ovo nije nešto drugo nego atak na državu Srbiju, ovo nije ništa drugo nego napad na državno uređenje, na naš pravni poredak i naš pravni sistem. Ovo nije ništa drugo nego napad na Ustav Republike Srbije.

Ako su ovakvi napadi prisutni, onda se stvarno neko mora time pozabaviti. Da li će neko biti procesuiran, zbog ovakvih izjava, ostaje da se vidi, ostaje da se sačeka. Smatram i u ime nas socijalista sam uveren, da tužilaštvo ovde ne može ostati bez reakcije, da se moraju procesuirati ili barem operativno uzeti u obzir sve one izjave koje su bile usmerene na ruiniranje države Srbije, na atak na njen poredak i na ugrožavanje njenog sistema. Alibi za ostvaren dobar rezultat, ni u kom slučaju, nije nešto što podrazumeva slobodu izražavanja.

S druge strane, izjave koje je dao gospodin Ugljanin, ni u kom slučaju ne mogu da budu pokrivene alibijem za ostvaren rezultat, jer taj ostvareni rezultat, ma kakav da je, ne daje mu za pravo da kroz ono što je na demokratski način ostvario, gde je na demokratski način uspeo da na izborima dostigne nivo koji je dostigao, da na taj način se opredeli prema državi koja mu je to omogućila rušeći tu istu državu.

Gospodine Martinoviću, smatram da ste bili potpuno u pravu. Zahvaljujem se.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.11.2018.

Zahvaljujem se.

Podržavajući amandman uvaženog kolege Martinovića, za razliku od ostalih poslanika, ja uvažena predsednice pozivam na budnost. Budnost zbog toga što je u pitanju govor mržnje i to govor mržnje prema državi koja je obezbedila pravo da Sulejman Ugljanin bira i bude biran. Državi Srbiji koja je Bošnjacima obezbedila pravo da na demokratskim izborima izaberu one za koje smatraju da imaju najveći kapacitet, kada je u pitanju njihovo pravo glasa.

Ako govor mržnje koji je usmeren prema državi koja je to sve obezbedila, koja to garantuje i po Ustavu, smatramo benignim, onda smo u jednoj velikoj opasnosti, jer taj govor mržnje bukvalno može da bude kao karcinom u metastazi, a kada metastazira on razjeda tkivo, ubija. Na taj način je upravo počelo razjedanje nečega što ne sme da se dozvoli, a to je uređenje države Srbije. To je nešto što ni u kom slučaju ne sme da prođe bez onoga što sam ukazao u prethodnom govoru, a to je bez adekvatne reakcije institucija koje na to moraju da odgovore.

Sulejman Ugljanin ne koristi samo dnevno političke prilike da ostvari određene poene, on realizuje ono čega treba biti posebno oprezan, ostvaruje ono što mu je neko drugi zacrtao ili neko insenirao. Ja molim bukvalno sve u državi Srbiji da ovako nešto ne prihvate tako lako i da imamo apsolutno nulti stepen tolerancije prema onome što je uradio Sulejman Ugljanin. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2018.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Član 107, imajući u vidu da je određenim dezinformacijama došlo do činjenice koja podrazumeva mogućnost da građani na sasvim pogrešan način percepiraju rad Skupštine, što u svakom slučaju dovodi do degradacije ovog parlamenta, a što ne smete da dozvolite, ja vas molim da ubuduće skrenete pažnju, pod jedan da se ni u kom slučaju ne odvajamo od teme. Jer, korišćenje populizma i političkog marketinga u ovoj Skupštini radi pribavaljanja političkih poena neće nas daleko odvesti.

Sigurno je da neće dovesti ni one koji na taj način u ovom parlamentu iznose sušte neistine, kao što je, recimo, istina vezana za sudske takse. Pa, od ukupnog iznosa sudskih taksi, samo 40% se vraća sudovima, koliko ja znam, ako je to tačno, a potrebe sudova su neuporedivo veće. Odakle treba servisirati inače troškove koji se vezuju za prevozna sredstva, za sve ono što podrazumeva tehničke potrebe pravosuđa u Srbiji? Odakle? Da li će to možda da obezbedi stranka Dveri? Neće sigurno. Da li će to da obezbede oni koji podržavaju stranku Dveri? Neće sigurno.

Ali, zato Ministarstvo pravde zaista, i ovo i u prethodnom sazivu, čini ogromne napore da servisira pravosuđe na najbolji mogući način. I, to u punom kapacitetu i čini. Da je veliki broj osnovnih sredstava sudovima upravo dodelilo Ministarstvo pravde, i to preko Uprave ili Direkcije za upravljanje imovinom oduzetom iz krivičnih dela. Koliko je samo prevoznih sredstava došlo u sudove na taj način'

Molim vas, zaista, da kad govorimo o pravosuđu se koristimo činjenicama. Na ovaj način ćemo dovesti građane u veliku zabludu. A, ko to želi ima određeni plan.

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Zahvaljujem se predsednice.

Postavljam dva pitanja. Prvo pitanje postavljam Ministarstvu unutrašnjih poslova, Višem tužilaštvu i Tužilaštvu za organizovani kriminal - da li je zbog dešavanja od 5. oktobra koja su se upravo događala u ovom domu u vidu uništavanja državne imovine, pokrenut krivični postupak protiv bilo koga ko je preuzeo protiv pravne radnje u kojima se stiču obeležja krivičnih dela? Krivičnih dela koja se odnose na podrivanje državnog uređenja, krivičnih dela, falsifikovanja ili bilo kog drugog krivičnog dela. Ako jeste protiv koga je pokrenut krivični postupak, a ako nije zašto nije? Ovo pitanje se vezuje za činjenicu da je upravo 5. oktobra dato obećanje građanima Srbije da se ustrojava pravna država, pa je logično postaviti pitanje da li je ta pravna država nakon ustrojstva reagovala upravo protiv onih koji su 5. oktobra uništavali državnu imovinu?

U tom smislu, treba istaći jednu veliku zahvalnost svima onima koji su organizovali današnju manifestaciju izložbe u holu Skupštine i to slike bez reči, koja upravo ukazuje na to šta se dešavalo, kako bi građani mogli da na realan način ocene i procene događanja iz tog perioda.

Drugo pitanje postavljam direktoru JP „Elektroprivreda Srbije“. Radi se o industrijskoj zoni na teritoriji Zlatiborskog okruga, industrijska zona Braneško polje u kojoj se faktički nalazi, egzistira i posluje 15 velikih proizvodnih kapaciteta, odnosno privrednih društava i preduzeća među kojima se nalazi jedno preduzeće koje je sa svojim proizvodnim programom orjentisano isključivo na izvoz, a radi se o privrednom društvu „Divi“ koje se u okviru svoje delatnosti bavi proizvodnjom plastike.

Ovo preduzeće, zajedno sa ostalim preduzećima ima ogroman problem kroz nestabilnost snabdevanja električnom energijom, imajući u vidu da se dešava da čak mesečno 20 puta dolazi do nestanka električne energije, što izaziva ozbiljne štetne posledice po sva ova preduzeća, po sve ove privredne kapacitete i na taj način stvara probleme za sve one koji su krajnji korisnici tih preduzeća, u smislu kupaca njihovih proizvoda.

Naročito imajući u vidu činjenicu da se radi o proizvodnji koja je namenski orijentisana ka izvozu. Podsećanja radi, upravo ovo preduzeće koje sam pomenuo je stalni, redovni platiša prema „Elektroprivredi“ i plaća utrošak električne energije svakog meseca u iznosu od 140.000 evra. Ako je 140.000 evra kao mesečni iznos potrošnje za velike proizvodne kapacitete i za složene tehnološke procese nešto što podrazumeva redovnost u isplati, onda je logično da se JP EPS posveti takvim kapacitetima i omogući redovno, stabilno i neometano snabdevanje električnom energijom kako bi proizvodni pogoni funkcionisali na najoptimalniji način.

Konkretno, u ovom slučaju se dešava situacija da ceo industrijski kraj zajedno sa opštinama koje predstavljaju teritorije na kojima se nalazi navedena industrijska zona, imaju posledično takođe probleme sa snabdevanjem električne energije, a to se vezuje i za teritorija Užica, i za teritoriju Čajetine, Zlatibora itd. Prema tome, ovako složen problem može da se reši jedino akcijom EPS koja podrazumeva uspostavljanje kapaciteta, odnosno dovođenje tehnološkog procesa ili bolje reći aparature, trafo stanica i svega ostalog, što podrazumeva mogućnost da se električna energija troši na način kako je to najnormalnije, najoptimalnije i da to snabdevanje bude kontinuirano i stabilno. Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 19.07.2018.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Moje prvo pitanje ili bolje reći traženje informacije ili obaveštenja od Vlade Republike Srbije, odnosi se na Ministarstvo spoljnih poslova.

Odnoseći se sa velikim poštovanjem, prema svemu onome što čine ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i predsednik države Aleksandar Vučić, kroz diplomatsku borbu za, prevashodno poštovanje Briselskog sporazuma i konačno rešavanje pitanja dela teritorije Republike Srbije, Kosova, mi poslanici bi trebali da znamo sledeće činjenice.

Prvo, šta je to što je u odnosu na Briselski sporazum ispunila, pre svega preuzela, pa potom ispunila Priština, a šta je to što se vezuje za Briselski sporazum što je preduzela i ispunila Srbija?

Ovo pitanje je veoma značajno pitanje imajući u vidu da se Briselski sporazum sve manje i manje afirmiše kao jedna vrsta obligacije u pravnom smislu reči koja podrazumeva obavezivanje obe ugovorne strane, jer Briselski sporazum nije potpisan jednostrano, već je potpisan kako od Prištine tako i od Srbije.

Dobro građani Srbije znaju šta je rukovodstvo Republike Srbije, odnosno naše države do sada preduzimalo, do sada činilo i koje su sve obaveze sa naše strane dovedene do nivoa da se može smatrati da je Srbija apsolutno posvećena Briselskom sporazumu i konačnom rešavanju pitanja Kosova, naravno štiteći prevashodno naš narod, srpski narod na teritoriji Kosova i konačno rešenje kroz postizanje određenih kompromisa koji su očigledno neminovnost.

Takođe, naši građani i te kako dobro znaju da smo se u zadnje vreme upoznali sa činjenicama koliko je država povuklo priznanje državi, tzv. „državi Kosovo“, pa bi bilo dobro da od Ministarstva spoljnih poslova dobijemo informaciju da li će se takav trend, a sigurno je i da hoće, nastaviti i ubuduće? Koje su to države, imajući u vidu njihov geostrateški položaj, imajući u vidu njihovu površinu ili veličinu, imajući u vidu njihov broj stanovnika? Koje su to države koje su odustale ili povukle priznanje Kosovu i koje će to države ubuduće najverovatnije da budu, s obzirom na značaj i ulogu tih država na međunarodnom polju delovanja?

Drugo pitanje koje postavljam vezuje se za informaciju koju tražim od Ministarstva za zaštitu životne sredine ili ekologiju, da li u okviru Nacionalne strategije zaštite životne sredine postoji program koji se vezuje za različite lokalitete teritorije Republike Srbije koji su očigledno ekološki ugroženi, da li će se s obzirom na stepen ugroženosti tih lokaliteta, naravno ekološke ugroženosti, povećati broj tzv. zaštićenih dobara ili zaštićenih teritorija?

Ja ću u tom smislu se pozvati na jednu od takvih zaštićenih teritorija, to je Nacionalni park Tara na teritoriji Zlatiborskog okruga, kao i Park prirode koji se nalazi na teritoriji Mokre Gore, gde je nemerljiv doprinos u zaštiti tog lokaliteta dao naš uvaženi i veoma autoritativni predstavnik i u međunarodnoj zajednici, čovek koji je pomogao državi Srbiji, a to je Emir Kusturica.

Poslednje pitanje koje bih postavio, odnosi se na Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Verovatno će ovo pitanje biti vezano i za neka druga resorna ministarstva, a radi se o statusu javnih preduzeća regionalnog karaktera.

Naime, mi smo svedoci da imamo tzv. regionalne deponije koje još uvek nemaju svoje zakonsko utemeljenje i koje još uvek nisu sistemski rešene. Bilo bi dobro da se u tom smislu sistemski reguliše pitanje ustrojstva organizacije i statusa takvih javnih preduzeća koje osnivaju više lokalnih samouprava, odnosno opština i gradova. Ja vam se zahvaljujem.

Osmo vanredno zasedanje , 21.06.2018.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Moje pitanje podrazumeva istovremeno i zahtev za obaveštenje od strane Ministarstva finansija i odnosi se na restituciju. Ovo pitanje se postavlja zbog toga što deo stručne javnosti izražava određene dileme koje se moraju rešiti kako bi u praksi Zakon o restituciji dao puni efekat.

Radi se o tome što postojeći Zakon o restituciji definiše pravo fizičkog lica koje je ili bivši vlasnik oduzete imovine ili njegov zakonski naslednik da može u postupku restitucije povratiti tu imovinu. Podvlačim, samo zakonski naslednik.

Šta ćemo sa onima koji nisu zakonski naslednici, koji su testamentalni naslednici, a po Zakonu o nasleđivanju testamentalni naslednici su izjednačeni sa zakonskim naslednicima? Očigledno je da po odredbama ovog zakona nemaju pravo da podnesu zahtev za vraćanje imovine u odnosu na bivšeg vlasnika.

Postavlja se pitanje od strane stručne javnosti – da li je to ustavno, da li se na taj način krši zabrana diskriminacije? Ako je raniji vlasnik oduzete imovine ostavio testament i tim testamentom proglasio nekog ko nije zakonski naslednik, već sasvim treće lice, za njegovog testamentalnog naslednika, koji će naslediti njegovu imovinu, ili je taj testament možda i proglašen, ali nije realizovan, pa je to lice koje je testamentalni naslednik u očekivanju da će nakon kompletnog postupka realizacije testamenta postati vlasnik, sada obespravljen zbog toga što nema ista prava kao zakonski naslednik bivšeg vlasnika.

Šta u slučaju da je testamentom raspolagano zbog toga što su se zakonski naslednici na bilo koji način ogrešili o njihovog pravnog prethodnika, oca, majku, bilo koga, jer se nisu dostojno ponašali prema svom pravnom prethodniku, da su možda čak počinili i neku protivpravnu radnju, da su nedostojni nasleđivanja i zbog toga se testamentalni naslednik pojavljuje kao naslednik koji pretenduje na tu imovinu? Da li se i u tom slučaju krše jednaka prava zakonskog i testamentalnog naslednika?

Dalje, deo stručne javnosti, kojoj pripadam, ispoljava dilemu koja se opet vezuje za prava testamentalnih naslednika koji su čak i proglašeni testamentalnim naslednikom, ali je u međuvremenu već imovina oduzeta i zbog toga nisu mogli da se upišu kao vlasnici te imovine. Da li se i prema njima eventualno čini neka vrsta diskriminacije?

Naravno da su ovo pitanja koja se vezuju za zakonsku regulativu i pravilno tumačenje zakona. Mi u poslaničkoj grupi SPS u tom pravcu imamo razmišljanje koje može da ide u dva pravca. Jedan pravac razmišljanja je donošenje autentičnog tumačenja zakonske norme iz zakona u restituciji. Drugo pitanje je eventualno potreba da se zakon u ovom smislu dopuni ili izmeni, što takođe ima smisla.

U svakom slučaju, zakonodavac smo mi i možda bi u tom pravcu trebalo i razmisliti da se ovo pitanje zaista reši na adekvatan način, ali bih zamolio Ministarstvo finansija da u tom smislu da i odgovarajući odgovor.

Naravno da treba pohvaliti u svakom slučaju Agenciju za restituciju koja je dala ogroman doprinos kada su u pitanju rešavanja delikatnih restitucija. Tako je uspešno vraćena imovina kraljevskoj dinastiji Karađorđević, imovina u Novom Sadu, Vojvodini itd, itd. Agencija za restituciju tu uvažava svaku podršku i mi izražavamo zadovoljstvo zbog jednog takvog uspešnog rada, ali želimo da i kroz ovo pitanje doprinesemo da taj rad bude još efikasniji.

Na kraju bih, uz ovo pitanje, zamolio, imajući u vidu da sam pre, otprilike, ne znam tačno, nedavno, postavio poslaničko pitanje i Ministarstvu zdravlja na koje nisam dobio odgovor, vezano za transfuziju, da mi se odgovori. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 20.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 54638.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:21