GORAN PEKARSKI

Srpska napredna stranka

Po profesiji je ekonomista.

U Demokratsku stranku se uključio 1996. godine, sa kojom je delovao na lokalnom nivou u Skupštini opštine Grocka. Decembra 2000. godine napušta Demokratsku stranku i godinu dana kasnije se priključuje Demokratskoj alternativi u kojoj je ostao sve do 2004. godine kada se Demokratska alternativa utopila u SDP, a Pekarski se priključio Grupi građana "Snaga građana" koja je na lokalnim izborima 2004. godine osvojila 3 mandata. Kasnije Pekarski prelazi u Novu Srbiju. Trenutno u njoj obavlja funkciju člana Predsedništva.

Po prvi put postaje narodni poslanik 09. decembra 2016. godine.
Nakon što se poslanička grupa Nova Srbija rasformirala januara 2017. godine, postaje samostalni poslanik, ali 3. februara 2017. godine se priključio novoformiranom poslaničkom klubu "Za spas Srbije".

Oktobra 2017. godine prelazi u Srpsku naprednu stranku.

Osnovne informacije

Statistika

  • 34
  • 1
  • 1
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseto vanredno zasedanje , 28.09.2018.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri sa saradnicima, nema sumnje da će SNS i naši koalicioni partneri podržati ovakav Predlog zakona o izmeni zakona, zato što smatram da smo postigli jednu određenu finansijsku stabilnost i potvrdilo se da je odluka iz 2014. godine tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića i tadašnje Vlade bila hrabra, vizionarska i stvorili su uslove da se stvori oporezivi prihod, prihod iz kog ćemo moći da punimo fondove i da punimo budžet.

Već treću godinu za redom Srbija ima suficit u budžetu. Stvoreni su uslovi da se sukcesivno povećavaju penzije. Kako bude država jačala tako će se povećavati i penzije, i ne samo penzije nego će se povećavati i plate u javnom sektoru.

Srbija zbog svoje političke i finansijske stabilnosti postala je interesantna za strane investitore. Svedoci smo da malo, malo pa se negde položi neki kamen temeljac ili se otvori neka fabrika. Do sada je otvoreno preko 70 fabrika.

Što se tiče direktnih investicija, Srbija je među top 15 zemalja u svetu. Stvorili su se uslovi da se umanji migracija, odnosno, interna seoba mladih ljudi u potrazi za poslom zato što sada, kada mogu da pronađu posao u svojoj okolini, u svom komšiluku, više nemaju želju da se sele ka većim mestima.

Smanjila se nezaposlenost. Sa 25,9% smanjila se na 11,9%. Povećana su investiciona ulaganja u infrastruktu. Posebno se obratila pažnja na oživljavanje privrede, a posebno na mala i srednja preduzeća i postao je odgovorniji odnos prema selu i prema poljoprivredi.

Jednostavno, upošljavanjem i maksimalnim iskorišćavanjem sopstvenih kapaciteta stvorila se jedna zdravija i ozbiljnija sredina. Hvala vam.

Deseto vanredno zasedanje , 28.09.2018.

Hvala predsedavajući.

Već sam rekao da je prekretnica u načinu vođenja ekonomske politike Srbije odluka Vlade iz 2014. godine i predsednika, odnosno tadašnjeg premijera Vlade, Aleksandra Vučića. To je bila nepopularna mera, ali državno odgovorna mera i tada je točak ekonomije počeo da se okreće u pozitivnom smeru.

Iz daljih poteza stvoreni su uslovi da se stvori realan prihod i da počnu da se pune budžeti, odnosno da počne da se puni budžet i da se pune fondovi.

Imamo već treću godinu suficit u budžetu i iz tih realnih prihoda uspeli smo da dođemo do situacije da možemo da počnemo polako da sukcesivno podižemo penzije kako država bude jačala i ne samo penzije, nego i plate u javnom sektoru.

Još jedna stvar je bitna da je ova Vlada donela odluku, a to u ovom trenutku kada pojedini opozicioni lideri se spontano okupljaju i nose one transparentne „Majke su zakon“ mi kažemo – slažemo se, majke jesu zakon, ali kažemo isto tako – porodica je svetinja. Baš iz tog suficita, iz tog budžeta i iz tog viša sredstava ova Vlada je donela odluku da pomogne porodicama i to na taj način što će za svako novorođeno dete da odvoji deo sredstava.

Za prvo dete koje bude rođeno posle prvog jula 2018. godine odvojiće ova Vlada 100 hiljada dinara jednokratnu pomoć. Za drugo dete dve godine, odnosno 24 meseca po 10 hiljada dinara. Za treće dete 10 godina po 12 hiljada dinara, a za četvrto dete 10 godina po 18 hiljada dinara. Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 26.09.2018.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, navršilo se četiri godine od kako je usvojen Zakon o penzijama, odnosno zakon koji je omogućio privremeno smanjenje penzija. Tu se pokazala odgovornost Vlade koja je preuzela nepopularne, ali državno odgovorne mere. Tu se pokazalo da tadašnji premijer Vučić nije jurio popularnost, nego je povlačio hrabre, stručne i vizionarske poteze i bez obzira na sve hajke i kritike koje su se desile posle takvih odluka, pokazalo se da je ta odluka među građanima bila opšte prihvaćena i pozitivno prihvaćena. Dokaz za to su svi izbori koji su se desili u prethodne četiri godine, a posle usvajanja takve odluke, na kojima je politika Aleksandra Vučića i SNS od građana dobijala nadpolovičnu podršku, a ne tako retko i bezmalo dvotrećinsku podršku.

Time su se stekli uslovi da se konsoliduje finansijski sistem Srbije. Stekli su se uslovi da se deo finansija povuče, da se prebaci u investicije. Stekli su se uslovi da se otvaraju nove fabrike i nova radna mesta, da se zaposli što više kapaciteta, sopstvenih kapaciteta. Stekli su se uslovi da se stvori realan prihod, dohodak iz koga može da se oporezuje i puni budžet i pune fondovi. Došli smo u situaciju da se točak ekonomije, točak sreće okrenuo na našu stranu i da je krenuo pozitivno i takva politika se pokazala kao ispravna, a dokaz za to je da su za potrebe penzionog fonda ranije izdvajano, odnosno dotirano 50%, a sada se izdvaja nešto manje, oko 27%. Stopa privrednog rasta nam je velika, druga u Evropi, posle Poljske koja je na 5,1%, a Srbija je došla na 4,9% i javni dug koji smo nasledili u visini od 78% sada je pao na 50% BDP i ima tendenciju pada za još 2% i očekuje se da će do decembra i januara biti na 48% BDP. Stvorena je zdrava osnova da kako država bude jačala da se sukcesivno povećavaju penzije.

Penzionerima na tome hvala i citirao bih predsednika Vučića koji je rekao – ti hrabri ljudi dali su najveći doprinos za bolji život naše dece i opstanak Srbije i ja kažem veliko im hvala, a hvala i vama.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, prošli put sam postavio pitanje u vezi zloupotrebe službenog položaja Dragana Đilasa i fantastičnog ugovora o zakupu poslovnog prostora u zemunskom naselju Altina, vredan 360 miliona dinara.

Sada sam hteo da postavim pitanje Ministarstvu odbrane i Ministarstvu pravde i to od stvari koju smo čuli prilikom rasprave na prethodnoj sednici, kada smo raspravljali o setu patriotskih zakona, o odbrani, o Vojsci, o prometu naoružanja i opreme, čuli smo iz diskusija poslanika neverovatne i fantastične stvari.

Čuli smo da se u periodu posle NATO agresije, koja je trajala od 24. marta do 10. juna i posle dolaska NATO, ovaj DOS-a, možda nisam i pogrešio, dolaska DOS-a 2000. godine, da se odnos države prema vojsci Srbije naglo pogoršao.

Umesto da našu Vojsku, naše vojnike i oficire koji su stojički izdržali 78 dana besomučnog bombardovanja, koji su uspeli da zaustave kopnenu ofanzivu u reonu Košara i Paštraka, umesto da ih slavimo kao heroje, DOS-ovska vlast je u tom trenutku počela sa raspušatnjem komandnog kadra i razoružanjem Vojske Srbije.

Trebalo je da prođe 12 godina da na mesto ministra odbrane dođe Aleksandar Vučić, i da SNS preuzme odgovornost za vođenje zemlje, da se ta devastacija Vojske Srbije zaustavi i da se taj trend okrene u drugom pravcu i da se krene ka vraćanju ugleda i snage vojsci.

Naša Vojska iz sukoba sa NATO paktom je izašla neporažena. Ona je izašla iz sukoba potpisivanjem vojno-tehničkog sporazuma. Vojska je, kako je i sam ministar rekao je poražena tek onda kada se preda i kada se razoruža. Naša vojska je sa Kosova izašla gotovo netaknuta.

NATO je za 78 dana uspeo da uništi 13 tenkova, šest oklopnih transportera i 27 artiljerijskih oružja. Po izveštaju britanskih obaveštajaca i komisije na terenu, naša vojska je uspela da izvuče 250 tenkova, 450 oklopnih transportera, 600 komada artiljerijskog oruđa. Sada se dešava ono zbog čega i postavljam ovo pitanje. Sve ono što NATO nije uništio, počeli smo mi da uništavamo sami.

Da li je tačno da smo od 2004. godine do 2012. godine za vreme predsednikovanja Borisa Tadića i za vreme ministrovanja u jednom delu, Dragana Šutanovca, Vojska Srbije je tada u njihovom periodu ostala bez 4.306 oficira i podoficira i to najviše u periodu do 2009. godine kada je načelnik Generalštaba bio general Zdravko Ponoš?

Da li je tačno da je pretopljeno, isečeno ili prodato bud zašto 200 tenkova „T55“, 121 oklopni transporter, 77 samohodnih topova, 215 artiljerijskih oruđa i uništeno 23.132 komada lakog naoružanja, odnosno pušaka?

Uništili smo 9.312 raketa i 420 lansera raketa koje su bile strah i trepet za sve nisko leteće avione koji su tražili svoje ciljeve na zemlji. Za sve avione koji su leteli podzvučno i nisko, a tu mislim na „A10 tanderbolt“ ili popularno nazvan „Bodljikavo prase“ koji nas je zasipao sa municijom od osiromašenog uranijuma, odnosno grantama. Koliko puta su samo oni odustajali od svojih misija, baš iz straha od tih raketa, a mislim na rakete „Strela 2M“?

Zašto je osakaćen Vojno-tehnički institut koji je samo u jednoj nedelji ostao bez 600 formacijskih mesta i na taj način je oštećena i namenska industrija Srbije? Da li je ovo cena koju smo morali da platimo da bi Boris Tadić bio reizabran na mesto predsednika države i da bi šiptarski teroristi odustali od samoproklamovane države „nezavisne države Kosovo“?

Setimo se, desilo se 15. februara, Boris Tadić je položio zakletvu, a 17. februara je proglašena nezavisnost. Da li je otpuštanje komandnog kadra, a tu mislim na onaj kadar koji je stekao iskustvo iz sukoba 90-ih godina, to je najvažnije iskustvo iz NATO agresije i sukoba 1999. godine i 90-tih i uništavanje pretapanjem topova, tenkova, raketa, da li se svesno išlo ka slabljenju odbrambene moći Srbije?

Po čijem nalogu se to radilo, čija je to želja i volja bila? Da li tu postoje elementi izdaje? Kolika je odgovornost tadašnjeg državnog vrha, predsednika Borisa Tadića, ministra Dragana Šutanovca i načelnika Generalštaba Zdravka Ponoša, koji je inače sada potpredsednik u stranci Vuka Jeremića?

Kada smo već kod Tadića i Jeremića, moram da kažem da su to dve stranke koje nisu podržale formiranje komisije za ispitivanje štetnosti NATO bombardovanja i uticaja osiromašenog uranijuma na zdravlje naših građana. Možda zato što je Boris Tadić 2003. godine sprečio istragu o istoj toj stvari, a Vuk Jeremić verovatno iz Londona koliko god da se dizao na prste, nije uspeo da vidi šta se dešava u Srbiji 1999. godine prilikom bombardovanja NATO. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.04.2018.

Hvala predsedavajući.

Hteo sam da postavim pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu pravde u vezi skandalozne odluke iz 2010. godine u vezi zakupa poslovnog prostora za potrebe predškolske ustanove „Milica“ u zemunskom naselju Altina.

Prošli put sam postavio pitanje – da li se ušlo u trag za 642 miliona 333 hiljade 856 dinara i 52 pare koje su nestale prilikom rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra 2010. godine i šta je bilo sa 65 pozicija za koje je ustanovljeno da nisu dobro odrađene, zbog kojih je Ivana Vuletić, direktor Gradske direkcije za puteve odbila da primi Bulevar Kralja Aleksandra u svoju nadležnost na održavanje?

Ovog puta postavljam pitanje – da li je taj spomenuti zakup iz 2010. godine postao predmet istrage i dokle se sa tom istragom stiglo? Oba ova posla desila su se u 2010. godini. Izgleda da je ta 2010. godina bila dosta inspirativna, jer samo za ta dva ugovora, za ta dva potpisa iz gradske kase nestalo je skoro milijardu dinara.

Ove čudne i mutne radnje desile su se za vreme beogradskog oligarha i vlasnika budžeta grada, a sadašnjeg samoproklamovanog korporativnog menadžera jednog dela neparlamentarne i poluparlamentarne političke organizacije. Mislim konkretno na Dragana Đilasa.

Da se vratimo na štetu koju je Dragan Đilas naneo potpisivanjem tog ugovora o zakupu poslovnog prostora. Godine 2008. zemunska opština u naselju Altina započela je izgradnju obdaništa površine 800 kvadratnih metara, kapaciteta 200 dece. Međutim, nedostajalo je para i objekat, iako je stavljen pod krov, nije mogao da se privede nameni. Potrebno je bilo negde oko 300.000 evra da bi se objekat završio i opština Zemun se obratila gradu Beogradu, kako bi grad Beograd dovršio tu investiciju, preuzeo objekat u svoju nadležnost i priveo ga nameni.

Međutim, Dragan Đilas, u tom trenutku u ulozi i u maniru kvazi menadžera i ekonomskog maga donosi odluku da ne da tih 300.000 evra, nego donosi odluku da zakupi poslovni prostor koji se nalazio samo 110 metara udaljen od opštinskog vrtića koji je započela opština Zemun da gradi. Cena zakupa, to je fantastična stvar koju treba građani Srbije da znaju, cena zakupa po članu 5. ugovora predviđena je da bude u prvoj godini 29.627 evra i 85 centi, a od druge do desete godine treba da bude ništa manje fantastičnih 23.710 evra. Znači, jedan prosečan radnik treba da radi oko pet do šest godina da bi samo zaradio jednu mesečnu kiriju za zakup tog objekta.

U prvih 12 meseci po 29.627 evra plus, i ovo je sada interesantno, sledećih 108 meseci sa po 23.710 evra, kada to pomnožimo i saberemo na kraju dobijamo fantastičnu cifru od 2.916.000 i 20 euro centi. Znači, negde oko 3.000.000 bez PDV, sa PDV to dođe preko tri i po miliona.

Posle isteka roka od 10 godina, na koliko je predviđeno da se ovaj objekat zakupi, objekat se vraća investitoru, odnosno vlasniku, Grad Beograd ostaje bez objekta, Altina će ostati bez obdaništa, a Grad Beograd, odnosno budžet Grada Beograd biće lakši za preko 300 i nešto miliona dinara, znači negde oko tri miliona evra.

Interesantno je da da smo uložili onih 300.000 evra da se završi taj objekat, Grad Beograd bi danas imao objekat u svom vlasništvu, Altina bi imala trajno rešeno pitanje bar za 200 mališana i samo od prve kirije uštedelo bi se 55.000 evra. Inače, cene završenih objekata na prigradskim naseljima, kao što je Altina, po kvadratnom metru ne mogu da prelaze 500 evra, neka bude 600 evra, da častimo Dragana Đilasa 100 evra, da mu malo olakšamo na dušu. Iz toga proizilazi da je Dragan Đilas od onih tri miliona evra, koliko je platio zakup ovog poslovnog prostora, mogao da napravi 5.000 kvadratnih metara, odnosno pet obdaništa po 1000 kvadratnih metara na pet lokacija u pet prigradskih opština.

Postoji još jedna nejasnoća, a to je, s obzirom da je opština Zemun dala dozvolu za gradnju obdaništa u naselju Altina, znači te namene, nikako drugi investitor nije mogao dobiti dozvolu za gradnju objekta sa istom tom namenom. Postavlja se pitanje – ko je platio prenamenu tog objekta i ko je snosio troškove adaptacije? Da li je iskorišćena klauzula iz člana 7. da adaptaciju može da izvrši zakupac uz dozvolu zakupodavca?

Sada se postavlja pitanje – da li je Dragan Đilas tu bio naivan? Ne, Dragan Đilas nije bio naivan. Da li je Dragan Đilas bio prevaren? Ne, Dragan Đilas nije bio prevaren, on je bio taj koji je uvek varao. Da li je Dragan Đilas bio glup i nije znao šta radi? Ne, on odlično zna šta radi i uvek je radio u svoju korist. Šta god da je radio ili da je bilo šta od ovoga što sam rekao tačno, ništa ga ne može osloboditi odgovornosti, jer on je kao gradonačelnik u tom trenutku bio krivično i materijalno odgovoran za izvršenje budžeta grada Beograd. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.03.2018.

Hvala predsedavajući.

Hteo sam da postavim dva pitanja. Prvo pitanje premijerki Vlade Republike Srbije, gospođici Ani Brnabić, a drugo pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu pravde u vezi afere koja je nastala posle rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra i istragom utvrđene štete nanesene budžetu od 642.333.856 dinara i 52 pare, a sve se to dešavalo za vreme administracije gospodina Dragana Đilasa.

Da se vratim prvo na prvo pitanje premijerki – kada možemo očekivati prve pozitivne pomake posle istorijske odluke predsednika Republike Srbije i predsednika Srpske napredne stranke, gospodina Aleksandra Vučića, da se objavi rat beloj kugi i da se poboljša natalitet, da se krene u spas porodice, da se krene u spas nacije, da se krene u spas Srbije? Svi oni koji su iskoristili svoje pravo i slobodu, a to u demokratskoj državi kao što je Srbija imaju pravo da urade, i uputili kritike na osnovu jedne takve istorijske odluke predsednika Vučića, moram da kažem da su takvom odlukom sebe svrstali na onu stranu i pokazali da su oni protiv porodice i protiv poboljšanja nataliteta i protiv spasa Srbije.

Da li oni to rade iz lične nemoći, besa što se oni toga nisu setili ranije ili rade iz ličnog animoziteta prema Aleksandru Vučiću, ili možda rade po zadatku, ne znam, to će oni da odgovore, ali vidim da su i sinoć neki imali zadatak ili su priželjkivali da vide Srbiju na kolenima, da vide Srbiju bačenu na pod? Ali, mudrom politikom Vlade Republike Srbije, rukovodstva države Srbije, Aleksandra Vučića i svih koalicionih partnera u Vladi, sinoć je sprečen veći sukob.

Moram da kažem da svi oni koji su sinoć priželjkivali i koji su videli i pomislili da je gospodin Đurić ponižen moram im reći da se varaju. Iako je bio savijen, iako su ga vodili kao razbojnika, oni teroristi iz UČK ili OVK, kako god da se zovu te terorističke organizacije na Kosovu, on nikada nije bio uspravniji i nikada nije bio viši i dok su mu ti trgovci organima gurali glavu ka zemlji dole, ja vam ovo moram reći, da ja njegovu glavu nikad nisam video uzvišenijom i nikad nisam video ponosnijom. On je sinoć bio simbol opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i to tako moramo i da doživimo svi kao nacija. Svi oni iskrivljeni menataliteti i karakteri, koji su sinoć u podaničkom zanosu gledali otvorenih usta i otvorenih očiju ka svojim mentorima šiptarsko-zapadnim mentorima, i koji su molili za deo krvavog kolača ukoliko dođe do nekog haosa na Kosovu i Metohiji moraju da shvate i da čuju reči predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, da je Srbija odgovorna država i da će donositi odluke hladne glave. Ja sam moju glavu ohladio, a onima koji veruju u sve ono suprotno poručujem danas odavde, onako u žargonu, o'ladite bre malo.

Sad bih se vratio na ono drugo pitanje koje sam hteo da postavim Ministarstvu unutrašnjih poslova, a u vezi nestanka 642.333.856 dinara i 52 pare, kako je istraga utvrdila, i kako je istraga isto utvrdila da je izvođač radova u toj aferi posle rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra da je firma uzela protivpravno i prisvojila protivpravnu dobit od 130.000.000, postavljam pitanje – gde je završilo 512.000.000 dinara za vreme i odgovornosti gospodina Dragana Đilasa.

Godine 2009. je raspisana javna nabavka i odvojeno milijardu i 100 miliona za rekonstrukciju Bulevara. Svi su znali od ponuđača da je milijardu i 100 odvojeno osim jedne firme koja je očigledno znala da je mnogo više para odvojeno, jer je stigao kredit od 600 miliona, odnosno šest miliona evra. I naravno, možete zamisliti, ta firma je dala ponudu od milijardu i 700, skoro 60% veću ponudu je dala od drugih i naravno dobila je taj posao.

Ugovor je potpisan 31. decembra, nekoliko sati pre dočeka Nove godine i naravno, druge firme nisu po Zakonu o javnim nabavkama obaveštene da je uopšte odlučeno ko je dobio posao, nego su devet dana kasnije dobile obaveštenje da je istekao rok od osam dana žalbe.

Kada su Dragana Đilasa pitali zašto je prekršio Zakon o javnim nabavkama, on je odgovorio da Zakon o javnim nabavkama nije ni primenjivan, nego da je primenjivano neko, kako se sećam, pravilo poslovanja kreditora i na taj način je suspendovao zakon Republike Srbije. Možda je to taj neki leks specijalis koji gospodin Živković nama svaki put ovde spočitava kada god radi dopunu dnevnog reda.

To je pitanje na koje moramo da odgovorimo. Nemam više vremena, zahvaljujem se predsedavajući.

Imovinska karta

(Beograd, 29.12.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 09.12.2016 -
Poslednji put ažurirano: 18.10.2017, 13:14