DUŠAN MILISAVLJEVIĆ

Demokratska stranka

Rođen je 15. marta 1968. godine Nišu.

Profesor na Medicinskom fakultetu Niš, ORL specijalista.

Od 1997. godine član je Američke akademije ORL lekara. Od 2001. član Nemačkog udruženja ORL lekara. Od 2007. član Evropskog udruženja laringologa. 1998. godine radio je mesec dana u Univerzitetskoj ORL klinici San Dijego, SAD. Od 2001. do 2002. stipendista Švajcarske Vlade, boravio na ORL klinici, Cirih.

Od 2006. predsednik Opštinskog odbora DS Medijana. Od 2009. potpredsednik Gradskog odbora DS Niš. Od 2008. do 2011. član Izvršnog odbora Demokratske stranke.

Poslanik Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije 2008−2012., 2012−2014. i 2014-2016. godine.

Govori engleski i nemački jezik.

Oženjen suprugom Marijanom, otac ćerke Natalije.

Osnovne informacije

Statistika

  • 27
  • 10
  • 23
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 22 dana i 21 sat

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Poštovana predsednice, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u skupštinsku proceduru sam dao dva predloga izmene Zakona o srednjem obrazovanju i osnovnom obrazovanju sa ciljem da predupredimo sve prisutnije vršnjačko nasilje u našim osnovnim i srednjim školama.

Svedoci ste da je pre nekoliko dana u osnovnoj školi, u Aranđelovcu, devojčica bila, praktično, žrtva vršnjačkog nasilja i svi mi kao građani Srbije smo bili zaprepašćeni činjenicom da njeni drugari iz odeljenja su onako postupili sa njom.

Ono što mi moramo kao država da radimo, to je da preventivno pristupimo ovom problemu koji je sve prisutniji u Srbiji. Reći ću vam nekoliko podataka na osnovu UNICEF, neki oblik školskog nasilja je pretrpelo dve trećine dece u Srbiji. Najugroženija su deca iz siromašnih porodica i ometena u razvoju, kao i romska deca, deca izbeglih lica. Na meti su i izuzetno nadareni đaci. Svaki četvrti đak kaže da u njegovoj školi ima učenika kojih se plaši, jer bi mogli da ga maltretiraju. Sve ankete govore da samo šest posto osnovaca i 23% srednjoškolaca u Srbiji nikada nije iskusilo nasilje.

Ovo su podaci koji su alarmantni UNICEF-a, koji govore o jednom velikom problemu koji se dešava u našim školama. Nažalost, uprave škola, direktora škola, razredne starešine, učitelji su nekako se povukli i ne žele da uđu u rešavanje problema.

Kada osete da u njihovom razredu postoji problem, moraju da krenu sa preventivnim merama protiv nasilnika i da zaštite žrtvu. U nekim situacijama deca su jako nemilosrdna, kao što smo videli na onom snimku koji je bio na internetu, iz Aranđelovca, apel je da preventivno uvođenjem mera edukacije i rada sa mladim ljudima napravimo da prvi čas u mesecu, to je i predlog zakona, da prvi čas svakog meseca bude sa razrednim starešinom o toleranciji među vršnjacima, da svaki problem koji se detektuje u razredu mora da bude razložen na tom razrednom času i da se vidi zašto ima neko problem.

Postoji neko da ne vidi, postoje deca koja slabije čuju, postoje deca koja imaju šećernu bolest, postoje deca koja slabije hodaju, koja imaju neki deformitet stopala ili ekstremiteta, ali poenta je da drug ne sme biti meta i poneta je izmene ovog zakona i dopune ovog člana zakona koji sam ja predložio kroz ovaj zakonski predlog, da preventivno delujemo, da nam se ne dešavaju ovakve strašne scene koje smo videlu u Aranđelovcu. Hvala puno.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Poštovana predsednice, ovo je nastavak onoga što sam prethodno pričao o nasilju koje se dešava u našim školama i koje se javlja u različitim oblicima.

Verbalno nasilje je svakako najprisutnije u vidu ismevanja, nazivanja pogrdnim imenima, ruganjem, vređanjem, dobacivanjem. Nije neophodno naglašavati kako su deca u osnovnim školama, u početnim razredima osetljiva kada se odvoje od porodice, kada krenu u jednu novu sredinu, kao što su osnovne škole, kako reaguju kada ih određena deca ovako maltretiraju.

Ono što je takođe prisutno je fizičko nasilje koje podrazumeva udaranje, guranje, otimanje i uništavanje stvari. Ono je u godinama iza bilo karakteristično za dečake, međutim, sve je prisutnije nasilje i među devojčicama. Poenta je, kao što sam naveo i u prethodnom javljanju, da se radi sa tom decom. Ja kao lekar uvek dajem akcenat preventivi. Mnogo je lakše preventivno delovati na neki problem, na neku bolest, nego ući u proces lečenja.

Uvođenjem edukacije mladih da radimo sa decom u osnovnim i srednjim školama, da kampanja bude da drug nije meta. Drug ne sme nikada biti meta. Kad smo mi bili u osnovnim školama, ja sam neka starija generacija sa 50 godina, mi smo delili užinu, imali smo decu i romske nacionalnosti u mom odeljenju, mi smo delili užinu sa njima, igrali smo se zajedno sa svom decom. Šta se to desilo? Postoji problem u školama gde razredne starešine, gde direktori škola jednostavno ne žele da uđu u rešavanje problema.

Dolazim iz Niša gde je jedan dečak izvršio samoubistvo nakon nereagovanja školske uprave. Nereagovanja uprave škole, nereagovanje razrednog starešine tog dečaka koji je trpeo nasilje. To su frapantne činjenice, to je prisutno u mnogim školama, evo i ova škola u Aranđelovcu. Nasilje nad tom devojčicom se javilo nedelju ili 10 dana pre objavljivanja snimka na društvenim mrežama. Šta je uradio taj direktor kada se javilo to nasilje? Ništa. Ćutao je, misleći da će se nasilje zaustaviti.

Nasilje se nikada neće zaustaviti samo. Moramo da kao država reagujemo, da radimo sa decom, da im objasnimo da drug ne može nikada biti meta za nasilje nad dečakom ili nad devojčicom, da moramo da delimo zajedničke vrednosti, da objasnimo deci da drugu koji slabije čuje, slabije vidi moramo da pomognemo da lakše reši domaći zadatak, da mu pomognemo kako da nauči svoju lekciju i ako nema novac, da podelimo užinu sa njim. To je nešto što je krasilo neke generacije kada sam ja bio u osnovnoj i srednjoj školi. Ja se nadam i verujem da država ima načina da reaguje i da spreči svaki vid nasilja, jer je frapantno kada vidite u medijima, na društvenim mrežama da se nasilje dešava.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Poštovana predsednice, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, Predlog izmene Krivičnog zakonika podnosim u Trećem sazivu Skupštine Srbije. U tri saziva parlamenta molim za osobe obolele od HIV-a.

Mi smo 1. decembra, kada je Svetski dan obolelih od HIV-a svi spremni da pričamo da smo željni da se solidarišemo sa obolelima od HIV-a. Nacionalno udruženje obolelih od side, od HIV-a, me je zamolilo da u parlamentu kažem da su diskriminisani jednim članom Krivičnog zakonika. To je član 250. Krivičnog zakonika.

Ovaj član, kada je pisan Krivični zakonik pre 20 ili 30 godina, kada je taj član i donošen, tada je sida bila nova zarazna bolest, od koje su se ljudi plašili jer se nije znao način nastanka bolesti, način širenja bolesti. Sada mogu kao lekar da kažem da se HIV sa razvojem farmaceutske terapije, medicinskog tretmana, drži pod kontrolom i on uopšte nije tako opasan, niti životno toliko kao što je ranije bio opasan po život pacijenata.

Predlogom ovog zakona tražimo da se član 250. Krivičnog zakonika briše, zato što su oboleli od side iz grupe zaraznih bolesti koja se tretira u članu 249. izvučeni i stavljeni posebno na stub srama u članu 250.

Zašto neko smatra da su ovi ljudi, koji su već teško bolesni, koji se bore za život, obavezni da se bore i protiv administracije koja ih zakonski diskriminiše. Član 250. ih izvodi iz grupe zaraznih bolesti, a sve ostale zarazne bolesti tretira član 249. Krivičnog zakonika.

Apel je da Ministarstvo pravde, ako se i danas ne usvoji ovo, ja apelujem na ministarku da sagleda ovaj apel. Nije ovo apel Dušana Milisavljevića, ovo je apel Nacionalnog udruženja obolelih od HIV-a da se ovaj član 250. Krivičnog zakonika briše i da se njihova bolest stavi u grupu zaraznih bolesti u članu 249. gde su i ostale bolesti, kao što je hepatitis-b, kao što je hepatitis-c i da na ovaj način pokažemo solidarnost prema obolelima od HIV-a, a ne da tolerišemo da ih čak pored barijera u glavama ljudi, da ih dodatno diskriminiše i Krivični zakonik u članu 250.

Ja vas pozivam da glasamo za ovaj predlog, a šaljem i apel resornoj ministarki da pogleda ovaj član 250, da ovo nije nikakvo nadmudrivanje političko, nego apel obolelih od side da ne budu diskriminisani posebnim izdvajanjem iz člana 249. i da budu žigosani kao posebno oboljenje u članu 250. Hvala puno.

Poslednji put ažurirano: 25.04.2017, 07:37