ALEKSANDAR (VOJISLAV) ŠEŠELJ

Srpska radikalna stranka

Aleksandar Šešelj rođen je 1993. godine.

Student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

21. septembra 2017. godine potvrđen mu je prvi poslanički mandat.

Osnovne informacije

Statistika

  • 34
  • 0
  • 271
  • 1
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 13 dana i 1 sat

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 21 dan i 12 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.11.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, pričamo već nekoliko dana na sednici Narodne skupštine o bezbednosti i o vanrednim situacijama. Morao bih da ukažem na nekoliko stvari. Pre svega, tokom katastrofalnih poplava u Obrenovcu 2014. godine, mi smo imali zaista veliku pomoć i pokazalo se ispravnim to što na teritoriji Republike Srbije imamo formiran Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu, a Republika Srbija tj. vlast u Republici Srbiji nije našla za shodno da pripadnicima Rusko-srpskog humanitarnog centra dodeli diplomatski status, iako njih ima sedam, bave se isključivo humanitarnim radom, a imamo situaciju, takođe, da NATO vojnici koji prolaze kroz Srbiju, ne samo što imaju diplomatski status, nego imaju i sve moguće olakšice u svom tranzitu. Dakle, trebalo bi da se povede malo računa o tome da se iskaže zahvalnost na taj način pripadnicima Rusko-srpskog humanitarnog centra.

Podsetiću vas isto tako da je SRS prikupila više od 30.000 potpisa za osnivanje još jednog Srpsko-ruskog humanitarnog centra na teritoriji Vojvodine, u Novom Sadu, ali da je vlast u pokrajini, tj. naprednjačka većina u pokrajini glasala protiv toga. Mi mislimo, da bi se predupredilo bilo šta slično što može da se dogodi, što može da odnese živote naših građana, da treba da se razmišlja unapred, a ne posle da se organizuju ljudi i autobusi i da se ide kako je ono bilo – Šabac ne sme pasti itd. Dakle, da se pre toga ljudi upozore, da se radi na vreme, kako ne bismo ponovo došli u situaciju da imamo takvu katastrofu kakva je bila 2014. godine u Obrenovcu.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Pre godinu dana smo imali poslednji put u Narodnoj skupštini sednicu o tome, o privredi Republike Srbije, kada smo poslednji put razgovarali o načinu subvencionisanja stranih firmi koje u Srbiji dobijaju veoma povoljne uslove, zemljište besplatno, sve moguće dozvole besplatno i plus više od 10 hiljada evra po radnom mestu. To je jedna pogubna ekonomska politika nametnuta od strane MMF, koji je pravi gospodar srpske ekonomije već 18 godina.

S tim u vezi, Vlada Republike Srbije, premijer Vlade i Ministarstvo privrede bi što pre trebalo da napravi analizu i da izađe sa tim u javnost koliko stranih firmi koje su dobile ovde uslove u smislu subvencija, gde su neke bile veće od 10 hiljada evra, je ostalo da radi u Srbiji nakon utrošenog novca od subvencija i koliko su se pojedine firme zadržale?

Imali smo situaciju da se Železara Smederevo vrati Republici Srbiji za jedan dolar, a hvalili smo se tim investicijama svojevremeno, i ima još takvih primera. I, umesto da gledamo na televiziji samo otvaranje fabrika, postavljanje kamena temeljca za neke buduće fabrike, dajte da znamo pravu istinu koliko je štete privreda Republike Srbije pretrpela zbog ovako pogubnog ekonomskog modela subvencionisanja?

Dame i gospodo narodni poslanici, juče je jedan narodni poslanik nemačkog parlamenta bio u Beogradu i preneo poruku Angele Merkel, poruku EU i poruku Nemačke, vrlo jasno i precizno – Republika Srbija ne može da uđe u EU dok ne prizna de jure, nezavisnost tzv. „kosova“. To je svima jasno, osim ministrima u Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike. To je nešto što ti ljudi pričaju već godinama unazad. Imali smo Andreasa Šokenkofa, koji je bio u ovoj ulozi do pre pet godina, isto tako sa istim zahtevima dolazi u Beograd i tu se ništa nije promenilo.

Nemojte više da lažemo sami sebe kada govorimo o napretku na putu ka EU, kada govorimo o otvaranju poglavlja, nema ništa od toga, to je sve šarena laža, samo je važno za Nemačku, za EU, da Republika Srbija što pre prizna nezavisnost Kosova.

Vlada Republike Srbije treba da izađe u javnost sa svojim stavom da kaže da li je spremna da stavi potpis na sveobuhvatni sporazum koji bi omogućio tzv. „kosovu“ mesto u UN, ili to nije stav i politika Vlade Republike Srbije. Dajte više jednom da rešimo sa tim pitanjem. Dokle da se vrtimo u krug misleći da je važno to što imamo neke pohvale iz EU, otvaranje poglavlja? To nema nikakvog značaja.

Nedavno je predsednik Republike, Aleksandar Vučić, bio u Moskvi. Nakon sastanka sa ruskim predsednikom, rekao je da je dobio sve što je tražio za Srbiju od Rusije. Nikada nećemo saznati, verovatno, šta je to, ali me zanima šta će da uradi sa jednim pitanjem koje je već aktuelno u poslednjih pet godina, a to je davanje diplomatskog statusa pripadnicima Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu?

Da li je moguće da mi nešto tražimo od Rusije, da tražimo zaštitu u Savetu bezbednosti, da tražimo podršku, da tražimo investicije, a nismo u stanju da obezbedimo ljudima koji su nas spašavali, spašavali naše građane 2014. godine tokom poplava i tokom požara, da im dodelimo diplomatski status i tako pokažemo poštovanje prema Ruskoj federaciji?

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo pre nekoliko dana jedan veliki skandal u Beogradu, kada je generalni sekretar Severno-atlantskog pakta na jednom beogradskom fakultetu, na Filološkom fakultetu, držao jedno predavanje i srpskim studentima objasnio, na pitanje o agresiji, bombardovanju NATO pakta na SRJ 1999. godine, Generalni sekretar NATO pakta Jens Stotenberg, nam je objasnio kako je bombardovanje SRJ bilo za naše dobro, kako je demokratija morala da se uvede u Srbiju pod bombama i kako je to bilo nužno da bi se srušio sa vlasti Slobodan Milošević, iako je Slobodan Milošević ostao na vlasti godinu i po dana nakon bombardovanja.

Naravno, ovo je neviđeni skandal i zbog toga me zanima šta će da preduzme ministar prosvete Mladen Šarčević, kakve će mere da preduzme prema dekanu Filološkog fakulteta, prof. LJiljani Marković, koja je inače bila kadar SNS i kandidat za odbornika na izborima za Skupštinu Grada Beograda?

Kako je moguće da jedna takva osoba to priredi u sred Beograda srpskim studentima? Da li je to istina na koju mi pristajemo? Da li je moguće da smo spremni i na tolika poniženja da ne smemo da odgovorimo ni u Beogradu na jednu takvu provokaciju? Očekujem da se dekan Filološkog fakulteta pod hitno smeni. Inače, ona je imala jednu izjavu u jeku beogradske kampanje kada je rekla da SNS na svojoj listi prikuplja samo stručnjake i da je to zbog budućnosti Srbije.

Da li ćemo zbog budućnosti Srbije morati da se pomirimo s tim da smo sami krivi što je 2.500 civila ubijeno, što imamo više od 100 milijardi dolara materijalne štete od tog zločinačkog bombardovanja ili, ako to nije tako, hajde da vidimo da se ova gospođa smeni.

Imali smo takođe izjavu i Evropskog komesara za susedstvo, Johanesa Hana, koji je rekao kako ne treba da se nadamo, pošto rešavanje pitanja Kosova nije jedini uslov za ulazak Srbije u EU. Podsetiću vas da je Aleksandar Vučić nedavno, u intervju za Rojters, rekao kako želi da postigne sveobuhvatni sporazum sa Prištinom, ali da nam trebaju onda garancije da će Srbija da postane član EU do 2025. godine. Sada je jasno da to neće biti tako, da je priznanje Kosova od strane Srbije samo jedno u nizu poniženja koje se traži od nas i da, svakako, ne postoji perspektiva Srbije u EU.

S tim u vezi, bi trebalo da nam predsednik Srbije Aleksandar Vučić objasni šta i kako dalje, da li će konačno da odustane od puta evrointegracija, od srljanja u Briselskom procesu u pregovorima sa tzv. Prištinom, ili mi nastavljamo, iako znamo šta nam se sprema?

Još nešto, nijedna postkomunistička država nije postala članica EU da prvo nije postala članica NATO pakta. Da li je Srbija spremna da se učlani u NATO pakt kako bi dobila perspektivu u EU? To treba da nam se objasni, a to bi bilo najveće poniženje do sada. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Pre godinu dana smo imali poslednji put u Narodnoj skupštini sednicu o tome, o privredi Republike Srbije, kada smo poslednji put razgovarali o načinu subvencionisanja stranih firmi koje u Srbiji dobijaju veoma povoljne uslove, zemljište besplatno, sve moguće dozvole besplatno i plus više od 10 hiljada evra po radnom mestu. To je jedna pogubna ekonomska politika nametnuta od strane MMF, koji je pravi gospodar srpske ekonomije već 18 godina.

S tim u vezi, Vlada Republike Srbije, premijer Vlade i Ministarstvo privrede bi što pre trebalo da napravi analizu i da izađe sa tim u javnost koliko stranih firmi koje su dobile ovde uslove u smislu subvencija, gde su neke bile veće od 10 hiljada evra, je ostalo da radi u Srbiji nakon utrošenog novca od subvencija i koliko su se pojedine firme zadržale?

Imali smo situaciju da se Železara Smederevo vrati Republici Srbiji za jedan dolar, a hvalili smo se tim investicijama svojevremeno, i ima još takvih primera. I, umesto da gledamo na televiziji samo otvaranje fabrika, postavljanje kamena temeljca za neke buduće fabrike, dajte da znamo pravu istinu koliko je štete privreda Republike Srbije pretrpela zbog ovako pogubnog ekonomskog modela subvencionisanja?

Dame i gospodo narodni poslanici, juče je jedan narodni poslanik nemačkog parlamenta bio u Beogradu i preneo poruku Angele Merkel, poruku EU i poruku Nemačke, vrlo jasno i precizno – Republika Srbija ne može da uđe u EU dok ne prizna de jure, nezavisnost tzv. „kosova“. To je svima jasno, osim ministrima u Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike. To je nešto što ti ljudi pričaju već godinama unazad. Imali smo Andreasa Šokenkofa, koji je bio u ovoj ulozi do pre pet godina, isto tako sa istim zahtevima dolazi u Beograd i tu se ništa nije promenilo.

Nemojte više da lažemo sami sebe kada govorimo o napretku na putu ka EU, kada govorimo o otvaranju poglavlja, nema ništa od toga, to je sve šarena laža, samo je važno za Nemačku, za EU, da Republika Srbija što pre prizna nezavisnost Kosova.

Vlada Republike Srbije treba da izađe u javnost sa svojim stavom da kaže da li je spremna da stavi potpis na sveobuhvatni sporazum koji bi omogućio tzv. „kosovu“ mesto u UN, ili to nije stav i politika Vlade Republike Srbije. Dajte više jednom da rešimo sa tim pitanjem. Dokle da se vrtimo u krug misleći da je važno to što imamo neke pohvale iz EU, otvaranje poglavlja? To nema nikakvog značaja.

Nedavno je predsednik Republike, Aleksandar Vučić, bio u Moskvi. Nakon sastanka sa ruskim predsednikom, rekao je da je dobio sve što je tražio za Srbiju od Rusije. Nikada nećemo saznati, verovatno, šta je to, ali me zanima šta će da uradi sa jednim pitanjem koje je već aktuelno u poslednjih pet godina, a to je davanje diplomatskog statusa pripadnicima Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu?

Da li je moguće da mi nešto tražimo od Rusije, da tražimo zaštitu u Savetu bezbednosti, da tražimo podršku, da tražimo investicije, a nismo u stanju da obezbedimo ljudima koji su nas spašavali, spašavali naše građane 2014. godine tokom poplava i tokom požara, da im dodelimo diplomatski status i tako pokažemo poštovanje prema Ruskoj federaciji?

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo pre nekoliko dana jedan veliki skandal u Beogradu, kada je generalni sekretar Severno-atlantskog pakta na jednom beogradskom fakultetu, na Filološkom fakultetu, držao jedno predavanje i srpskim studentima objasnio, na pitanje o agresiji, bombardovanju NATO pakta na SRJ 1999. godine, Generalni sekretar NATO pakta Jens Stotenberg, nam je objasnio kako je bombardovanje SRJ bilo za naše dobro, kako je demokratija morala da se uvede u Srbiju pod bombama i kako je to bilo nužno da bi se srušio sa vlasti Slobodan Milošević, iako je Slobodan Milošević ostao na vlasti godinu i po dana nakon bombardovanja.

Naravno, ovo je neviđeni skandal i zbog toga me zanima šta će da preduzme ministar prosvete Mladen Šarčević, kakve će mere da preduzme prema dekanu Filološkog fakulteta, prof. LJiljani Marković, koja je inače bila kadar SNS i kandidat za odbornika na izborima za Skupštinu Grada Beograda?

Kako je moguće da jedna takva osoba to priredi u sred Beograda srpskim studentima? Da li je to istina na koju mi pristajemo? Da li je moguće da smo spremni i na tolika poniženja da ne smemo da odgovorimo ni u Beogradu na jednu takvu provokaciju? Očekujem da se dekan Filološkog fakulteta pod hitno smeni. Inače, ona je imala jednu izjavu u jeku beogradske kampanje kada je rekla da SNS na svojoj listi prikuplja samo stručnjake i da je to zbog budućnosti Srbije.

Da li ćemo zbog budućnosti Srbije morati da se pomirimo s tim da smo sami krivi što je 2.500 civila ubijeno, što imamo više od 100 milijardi dolara materijalne štete od tog zločinačkog bombardovanja ili, ako to nije tako, hajde da vidimo da se ova gospođa smeni.

Imali smo takođe izjavu i Evropskog komesara za susedstvo, Johanesa Hana, koji je rekao kako ne treba da se nadamo, pošto rešavanje pitanja Kosova nije jedini uslov za ulazak Srbije u EU. Podsetiću vas da je Aleksandar Vučić nedavno, u intervju za Rojters, rekao kako želi da postigne sveobuhvatni sporazum sa Prištinom, ali da nam trebaju onda garancije da će Srbija da postane član EU do 2025. godine. Sada je jasno da to neće biti tako, da je priznanje Kosova od strane Srbije samo jedno u nizu poniženja koje se traži od nas i da, svakako, ne postoji perspektiva Srbije u EU.

S tim u vezi, bi trebalo da nam predsednik Srbije Aleksandar Vučić objasni šta i kako dalje, da li će konačno da odustane od puta evrointegracija, od srljanja u Briselskom procesu u pregovorima sa tzv. Prištinom, ili mi nastavljamo, iako znamo šta nam se sprema?

Još nešto, nijedna postkomunistička država nije postala članica EU da prvo nije postala članica NATO pakta. Da li je Srbija spremna da se učlani u NATO pakt kako bi dobila perspektivu u EU? To treba da nam se objasni, a to bi bilo najveće poniženje do sada. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.10.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo jedan turbulentan politički period na prethodnoj sednici Narodne skupštine, gde smo raspravljali o migratornim pticama, o slepim miševima u Evropi, regulativi za slepe miševe, a za to vreme u nekim drugim parlamentima se pričalo o Srbiji.

Specijalni izvestilac EU, tj. Evropskog parlamenta za Srbiju, Dejvid Mekalister, je nedavno predao izveštaj Evropskom parlamentu o napretku Srbije ka putu evropskih integracija i usledili su amandmani na taj izveštaj.

Najviše poslanika u Evropskom parlamentu podnelo je istovetan amandman, a to je da se ne isključuje korekcija granica i razmena teritorija kao ishod dijaloga koji vode u Briselu Beograd i Priština. Dakle, ne samo korekcija granica, nego i razmena teritorija između te dve, kako se tamo navodi, suverene države.

U vezi sa tim bih da uputim poslaničko pitanje predsedniku Republike, koji u ime Srbije vodi te pregovore, na osnovu koje pravne norme, na osnovu kojeg pravnog akta je predsednik vlastan da odlučuje o promeni teritorije, tj. o ustupanju delova teritorije?

Dakle, predsednik Republike se zakleo u Narodnoj skupštini da će očuvati teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije, uključujući i KiM, kao autonomnu pokrajinu u njenom sastavu.

Na osnovu čega je ova tema uopšte dospela u javnost? Mi smo imali prilike da vidimo, u protekloj nedelji, kako je politika koju je predsednik Republike vodio o KiM poražena. Da li je to što je poraženo onda prethodilo sada ovoj novoj politici koja uključuje i razmenu teritorija i da li je moguće da se Narodna skupština, narodni poslanici prave mrtvi i pričaju o migratornim pticama dok se priča o ustupanju državne teritorije kvazi terorističkoj državi Kosovo.

Isto tako, Dom lordova britanskog parlamenta je nedavno doneo Izveštaj pod naslovom „Ujedinjeno kraljevstvo i zapadni Balkan“, gde se na više od 100 stranica bavi balkanskim državama, a u delu koji se tiče Srbije se kaže da će se izvršiti napori, ohrabriti institucije u Beogradu da se omekša stav prema NATO paktu i produbi saradnja NATO pakta i Republike Srbije u budućnosti.

Da li to znači da Republika Srbija treba da postane član NATO pakta i da li se to dešava na mala vrata, da li se sledi ovaj model koji je bio u Crnoj Gori gde se samo skupštinska većina izjasnila, iako je većina građana protiv učlanjenja Crne Gore u NATO?

Juče smo imali jedan skandal u Vladi Srbije. Kajl Skot, američki ambasador, inače guverner Srbije, je rekao vrlo jasno da ne treba da se priča o tzv. Kosovu, nego da se vrlo jasno kaže kako je Kosovo suverena država i da mi treba da počnemo da se prema Kosovu tako ophodimo.

Da li je moguće da je takva izjava u Vladi Republike Srbije, sedištu izvršne vlasti, prošla bez ikakvih reakcija? Ja mogu da razumem da SAD nisu kao ostale države, da su na nekom većem rangu, ne može se možda očekivati da se protera ambasador, iako bi to bilo poželjno i to bi jedna suverena država uradila. Da li je moguće da ne možemo da pošaljemo jednu protesnu notu, a mogli smo da pošaljemo protesne note za mnoge manje stvari i da se posle time hvalimo kako štitimo naše interese?

Imovinska karta

(Beograd, 15.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član veća Gradska Opština Zemun Opština mesečno 82000.00 RSD 17.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 07.12.2017, 14:22