Sazivi

Saziv je period na koji je jedno predstavničko telo izabrano.

Aktuelni saziv

Jedanaesti saziv Narodne skupštine Republike Srbije, od uvođenja višestranačkog sistema 1990. godine, konstituisan je 03. juna 2016. godine. Poslanici u ovom sazivu izabrani su na vanrednim parlamentarnim izborima, održanim 24. aprila 2016.godine.

Najviše mandata 131, osvojila je lista “Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje” koju su činili predstavnici Srpske napredne stranke, Socijaldemokratske partije Srbije, Nove Srbije, Partije ujedinjenih penzionera Srbije, Srpskog pokreta obnove, Pokreta socijalista, Srpske narodne partije, kao i nezavisni poslanici Pokreta snaga Srbije i samostalni DSS.

Druga po broju osvojenih mandata bila je lista “Ivica Dačić – SPS, JS – Dragan Marković Palma” koja je osvojila 29 mesta u parlamentu.

Treća po broju osvojenih mandata bila je lista “DR. Vojislav Šešelj – Srpska Radikalna Stranka” osvojivši 22 mandata.

Lista “Za pravednu Srbiju – Demokratska stranka (Nova, DSHV, ZZS)” osvojila je 16 mandata.

Lista “Dosta je bilo – Saša Radulović” takođe je osvojila 16 mandata.

Sa liste “Boris Tadić, Čedomir Jovanović – Savez za bolju Srbiju” 13 predstavnika u parlamentu imaće Socijaldemokratska stranka, Liberalno demokratska partija i Liga socijaldemokrata Vojvodine.

Koalicija “Dveri – DSS – Sanda Rašković Ivić – Boško Obradović” osvojila je takođe 13 mandata.

Od manjinskih stranaka „Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor“ osvojio je 4 mandata, „SDA Sandžaka – dr Sulejman Ugljanin“ 2 mandata, “Muamer Zukorlić – Bošnjačka demokratska zajednica Sandžaka” 2 mandata, „Partija za demokratsko delovanje – Ardita Sinani“ 1 mandat i “Zelena stranka” takođe 1 mandat.

Saziv 2014 - 2016

Deseti saziv Narodne skupštine Republike Srbije, od uvođenja višepartijskog sistema 1990. godine, konstituisan je 16. aprila 2014. godine. Poslanici u ovom  sazivu izabrani su na vanrednim parlamentarnim izborima, održanim 16. marta 2014.godine.

Najviše mandata 158, osvojila je lista “Aleksandar Vučić – Budućnost u koju verujemo” koju su činili predstavnici Srpske napredne stranke, Socijaldemokratske partije Srbije, Nove Srbije, Srpskog pokreta obnove i Pokreta socijalista.

Druga po broju osvojenih mandata bila je lista “Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije (SPS), Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), Jedinstvena Srbija (JS)” koja je osvojila 44 mesta u parlamentu.

19 mandata osvojila je lista “Sa Demokratskom strankom za demokratsku Srbiju”, na kojoj su se osim predstavnika Demokratske stranke našli i predstavnici Nove stranke, Bogate Srbije, Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini i Udrženja sindikata Srbije „Sloga“.

Lista „Boris Tadić - Nova demokratska stranka – Zeleni, Liga socijaldemokrata Vojvodine – Nenad Čanak, Zajedno za Srbiju, VMDK, Zajedno za Vojvodinu, Demokratska levica Roma“ osvojila je 18.

Od manjinskih stranaka „Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor“ osvojio je 6 mandata, „Stranka demokratske akcije Sandžaka – dr Sulejman Ugljanin“ 3 mandata i „Partija za demokratsko delovanje – Riza Halimi“ 2 mandata.

Saziv 2012 - 2014

Deveti saziv Narodne skupštine Republike Srbije, od uvođenja višestranačja 1990. godine, konstituisan je 31. maja 2012. godine. Poslanici u ovaj saziv izabrani su na redovnim parlamentarnim izborima održanim 6. maja 2012. godine.

Najviše mandata osvojila je koalicija "Pokrenimo Srbiju" 73, koalicija "Izbor za bolji život" 67, koalicija SPS-PUPS-JS 44, DSS 21, koalicija "Preokret" 19, URS 16, Savez vojvođanskih Mađara pet, Stranka demokratske akcije Sandžaka dva i liste "Sve zajedno", Koalicije Albanaca Preševske doline i stranka "Nijedan od ponuđenih odgovora" (NOPO) po jednog poslanika.

Na listi "Pokrenimo Srbiju" su poslanici Srpske napredne stranke, Nove Srbije, Pokreta snaga Srbije, Bošnjačke narodne stranke, Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke, Romske partije, Demokratske partije Makedonaca, Pokreta privrednog preporoda i Pokreta vlaškog ujedinjenja.

Na toj listi su i Asocijacija malih i srednjih preduzeća i preduzetnika i Koalicija udruženja izbeglica u Srbiji. Druga po broju osvojenih mandata je lista "Izbor za bolji život - Boris Tadić", a 67 mandata te liste su raspodeljeni na Demokratsku stranku, Socijaldemokratsku partiju Srbije, Ligu socijaldemokrata Vojvodine, Demohrišćansku stranku Srbije, Zelene Srbije, Demokratski savez Hrvata i Izvorni srpski pokret obnove. Listu koalicije SPS-PUPS-JS čine istoimene tri stranke, s tim da je među poslanicima te koalicije i jedan iz Pokreta veterana.

Sa liste "Preokreta" predstavnike u parlamentu imaće Liberalno demokratska partija, Srpski pokret obnove, Bogata Srbija i Socijaldemokratska unija. URS je osvojila 16 mandata, koji će biti raspoređeni između G17 plus, Zajedno za Šumadiju, Narodne partije, Koalicije za Pirot i Pokreta "Živim za Krajinu".U novom sazivu parlamenta biće i Savez vojvođanskih Mađara, koji će imati pet poslanika, Stranka demokratske akcije Sandžaka, koja će imati dva poslanika, dok će koalicije "Sve zajedno", koju čini pet stranaka nacionalnih manjina, koalicije Albanaca Preševske doline, koju čini četiri stranke i partija NOPO imati po jednog poslanika.

Saziv 2008 - 2012

Osmi saziv Narodne skupštine Republike Srbije, od uvođenja višestranačja 1990. godine, konstituisan je 11. juna 2008. godine. Poslanici u ovaj saziv izabrani su na vanrednim izborima održanim 11. maja 2008. godine.

Najviše mandata osvojila je lista za Evropsku Srbiju 102, zatim Srpska radikalna stranka 78, Demokratska stranka Srbije – Nova Srbija 30, Socijalistička stranka Srbije - Partija ujedinjenih penzionera Srbije - Jedinstvena Srbija 20, Liberalno demokratska partija 13, Mađarska koalicija 4, Bošnjačka lista za evropski Sandžak - Sulejman Ugljanin 2 i Koalicija Albanaca preševske doline 1.

Za predsednicu Narodne skupštine izabrana je 25. juna 2008. Slavica Đukić-Dejanović.

Najznačajnija promene u sastavu parlamenta desila se u septembru 2008. godine kada formiran poslanički klub Napred Srbijo koji je predvodio Tomislav Nikolić u kome se našlo 17 poslanika radikala koji su nakon toga izbačeni iz Srpske radikalne stranke. Srpska napredna stranka zvanično je registrovana 10. oktobra 2011. godine.

21. maja 2009. godine poslanik Jovan Damjanović napustio je poslanički klub Srpske radikalne stranke i osnovao stranku Demokratska levica Roma koju je u parlamentu predstavljao kao samostalni poslanik. Poslanica Vesna Pešić je 7. aprila 2011. godine napustila poslanički klub Liberalno demokratske partije i nastavila da radi kao samostalni poslanik.

31. marta 2009. godine poslanici su se iz sedišta parlamenta u Ulici Kralja Milana preselili u Dom Narodne skupštine na Trgu Nikole Pašića gde se i danas održavaju sednice.

U periodu od 11. juna 2011. godine do 13. marta 2012. godine Narodna skupština je donela 807 zakona i 217 drugih opštih akata.

Saziv 2007 - 2008

Sedmi saziv Narodne skupštine Srbije konstituisan je 14. februara 2007. godine. Poslanici su izabrani na vanrednim izborima održanim 21. januara te godine. U Skupštinu Srbije ušli su: Srpska radikalna stranka (81 mandat), Demokratska stranka (64), Demokratska stranka Srbije – Nova Srbija (47), G17 plus (19), Socijalistička partija Srbije (16), Liberalno demokratska partija – Građanski savez Srbije – Socijaldemokratska unija – Liga socijaldemokrata Vojvodine (15), lista nacionalne manjine Savez vojvođanskih Mađara (3), lista nacionalne manjine Lista za Sandžak (2), lista nacionalne manjine Romska partija (1), lista nacionalne manjine Unija Roma Srbije ( 1) i lista nacionalne manjine Koalicija Albanaca Preševske doline (1).

Ovaj saziv Narodne skupštine činilo je 200 muškaraca (80%) i 50 žena (20%). Prvi put se u Narodnoj skupštini našla i jedna osoba sa invaliditetom – Gordana Rajkov sa liste G17 plus.
Na sednici održanoj 14. februara verifikovani su poslanički mandati, a nakon toga sednica je odložena na neodređeno vreme. Nastavljena je tek 7. maja, biranjem predsednika parlamenta. Nakon burne rasprave ujutro 8. maja — glasovima poslanika SRS, SPS i DSS-a — Tomislav Nikolić (zamenik lidera SRS) izabran je za predsednika Skupštine Srbije. Već 11. maja lideri DS, DSS i G 17 plus (Boris Tadić, Vojislav Koštunica i Mlađan Dinkić) okončali su troipomesečne pregovore o sastavu Vlade. Konstitutivna sednica parlamenta nastavljena je 12. maja, raspravom o smeni Tomislava Nikolića koju su inicirali poslanici novoformirane skupštinske većine. Idućeg dana, Nikolić je podneo ostavku na tu funkciju. Za predsednika Skupštine Srbije izabran je Oliver Dulić iz Demokratske stranke.
Narodni poslanici formirali su sledeće poslaničke grupe: Srpska radikalna stranka (81 poslanik), Demokratska stranka (64), DSS–NS – dr Vojislav Koštunica (47), G17 plus (19), Socijalistička partija Srbije (16), Liberalno demokratska partija (11), Poslanički klub nacionalnih manjina - Savez vojvođanskih Mađara–Lista za Sandžak–Unija Roma Srbije–Koalicija Albanaca Preševske doline (6) i
Vojvođanski poslanici (5).

Nakon proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, 17. februara 2008. godine, Vlada zapada u duboku krizu. Jedan deo izvršne vlasti (DS i G17 plus) zalagao se da Srbija bez obzira na to nastavi pregovore o pridruživanju zemlje EU, dok je drugi deo Vlade (DSS i NS) zahtevao da EU saopšti da priznaje teritorijalnu celovitost Srbije. SRS je 5. marta predložila parlamentu na usvajanje Rezoluciju o zaštiti teritorijalnog integriteta Srbije u odnosima sa EU. DSS i NS podržavaju rezoluciju, kojoj se protive DS i G17 plus. Idućeg dana ministri DS i G17 plus na sednici Vlade preglasavaju ministre DSS-NS. Premijer Koštunica izjavljuje da „više nema poverenja u koalicione partnere po pitanju očuvanja teritorijalnog integriteta“. Koštunica je zato 8. marta saopštio da će predložiti predsedniku Republike raspuštanje parlamenta i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora za maj. Vlada Srbije je na vanrednoj sednici održanoj 10. marta jednoglasno prihvatila taj predlog.

Saziv 2004 - 2007

Šesti saziv Narodne skupštine Republike Srbije, od uvođenja višestranačja 1990. godine, konstituisan je 4. februara 2004. godine. Poslanici u ovaj saziv izabrani su na vanrednim izborima održanim 28. decembra 2003. godine.

Najviše mandata osvojila je Srpska radikalna stranka (82). Demokratska stranka Srbije imala je 53 poslanika, Demokratska stranka 37, G 17 plus 34, a Srpski pokret obnove - Nova Srbija i Socijalistička partija Srbije po 22.

Za predsednika Narodne skupštine izabran je Dragan Maršićanin (DSS).

Sredinom februara, lider DSS Vojislav Koštunica dobio je mandat za sastav nove vlade. On je uspeo da sklopi koalicioni sporazum sa G17 plus i SPO-NS.

Posle toga Koštunica je obezbedio podršku socijalista sa kojima je dogovoreno da njihovi poslanici podržavaju Vladu u parlamentu, ali da ne dobiju ministarstva.

Za vreme ovog saziva Skupštine Srbije usvojen je novi Ustav Srbije, o kome su se građani izjasnili na referendumu 28. i 29. oktobra 2006.

Vlada se suočila sa ostavkom potpredsednika Miroljuba Labusa, koji ju je napustio zato što je EU blokirana pregovore o pridruživanju sa SCG. Iz istog razloga četvoro ministara iz G17 plus istupilo je iz kabineta 1. oktobra 2006. Novi izbori zakazani su za 21. januar 2007. Godine.

Skupština Srbije je u petak 10. novembra 2006. ujutru, u 2.22 sata posle ponoći, usvojila i proglasila Ustavni zakon, koji je otvorio put da predsednik Srbije Boris Tadić u petak u 9.30 raspiše parlamentarne izbore u Srbiji za 21. januar 2007. godine.

Saziv 2001 - 2004

Peti saziv Narodne skupštine Republike Srbije, od uvođenja višestranačja 1990. godine, konstituisan je 22. januara 2001. godine. Poslanici u ovaj saziv izabrani su na vanrednim izborima održanim 23. decembra 2000. godine.

Najviše mandata (176) osvojila je Demokratska opozicija Srbije, koju je činilo 17 stranaka. Socijalistička partija Srbije osvojila je 37 mandata, Srpska radikalna stranka 23, a koalicija Stranka srpskog jedinstva - Stranka srpskog preporoda - Penzionerska stranka - Seljačka stranka 14.
Za predsednika Narodne skupštine izabran je Dragan Maršićanin (DOS).

Stranke koje su činile vladajuću većinu (DOS) bile su: Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Demokratska alternativa, Nova Srbija, Građanski savez Srbije, Demohrišćanska stranka Srbije, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Socijaldemokratska unija, Savez vojvođanskih Mađara, Reformisti Vojvodine, Sandžačka demokratska partija, Koalicija Vojvodina, Socijaldemokratija, Pokret za demokratsku Srbiju, Liga za Šumadiju, Nova demokratija i Demokratski centar.

DSS je u leto 2001. napustio Vladu Srbije i poslanički klub DOS-a u republičkoj skupštini i formirao sopstveni.
Nataša Mićić (DOS) izabrana je u decembru za predsednicu Skupštine Srbije, nakon što je Dragan Maršićanin (funkcioner DSS) podneo ostavku na tu dužnost ( posle višečasovne rasprave o predlogu poslaničke grupe DOS da Maršićanin bude razrešen dotadašnje funkcije).

Nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003, za novog predsednika Vlade izabran je Zoran Živković, tadašnji zamenik predsednika Demokratske stranke i savezni ministar policije. Njegov kabinet razlikovao se od Đinđićevog samo po izboru novog potpredsednika Vlade - Čedomira Jovanovića. U oktobru Skupština Srbije počela je raspravu o izglasavanju nepoverenja Vladi, koju je inicirala opozicija. U sred te rasprave,13. novembra, tadašnja v. d. predsednika Republike,Nataša Mićić, raspustila je parlament i raspisala vanredne skupštinske izbore za 28. decembar.
U trenutku raspisivanja vanrednih izbora, poslanike u parlamentu imalo je 28 stranaka. Na tom spisku nisu se nalazile dve stranke koje su bile originalne članice DOS-a – Socijaldemokratija Vuka Obradovića i Socijaldemokratska unija potpredsednika Vlade Žarka Koraća. Socijaldemokratija, koja je u parlament ušla sa devet poslanika, ostala je bez mandata nakon seks-skandala vezanog za ime Obradovića, nakon čega se stranka pocepala. Poslanički mandati pripali su delu stranke na čijem je čelu bio Slobodan Orlić. Obradovićevom krilu ostali su ime Socijaldemokratija i prilika da sudskim putem pokuša da se vrati u parlament. A s Orlićevom strankom jedno vreme bio se ujedinio SDU Žarka Koraća. (Korać i Orlić bili su kopredsednici ujedinjene stranke pod imenom Socijaldemokratska partija). Nakon propasti tog projekta dvojica "originalnih poslanika" SDU-a (Branko Pavlović i Miroslav Hristodulo), formirali su novu stranku – Inicijativu za normalnu Srbiju (Korać je svoj poslanički mandat vratio kada je ušao u vladu).

Srpski pokret obnove, koji u decembru 2000. nije prešao cenzus, prvi je iskoristio ocenu Ustavnog suda Srbije prema kojoj su poslanici vlasnici mandata, pa je u parlament ušao preko bivšeg poslanika Demokratske stranke Srbije. Na isti način, samo uz pomoć bivšeg člana Koalicije Vojvodina, i G17 plus, koji je 2000. bio nevladina organizacija, a kao politička partija registrovan je decembra 2002. godine, ušao je u Skupštinu Srbije.

I SPS, koja je u parlament ušla sa 37 poslanika, na kraju je ostala sa manje mandata, jer je nekadašnji potpredsednik te stranke Branislav Ivković "otkinuo" sedam mandata i osnovao Socijalističku narodnu stranku.

I koalicija okupljena oko SSJ raspuštanje skupštine dočekala je sa 11 poslanika u klubu, sa početnih 14.

Saziv 1997 - 2001

Četvrti saziv Narodne skupštine Republike Srbije konstituisan je 3. decembra  1997. godine. Poslanici su u taj saziv birani na izborima održanim 21. septembra 1997. godine.

Najveći broj mandata osvojila je Socijalistička partija Srbije (110), zatim Srpska radikalna stranka (82) i Srpski pokret obnove (45). Koalicija Vojvodina i Savez vojvođanskih Mađara imali su po četiri poslanika, Liga za Sandžak tri, a Demokratska alternativa i Demokratska koalicija Preševo Bujanovac po jednog poslanika. Deo opozicije, predvođen Demokratskom strankom, bojkotovao je izbore jer je smatrao da promenjeni izborni zakon, kojim je broj izbornih jedinica povećan sa 9 na 29, favorizuje najveću stranku.

Za predsednika Narodne Skupštine izabran je Dragan Tomić, koji je već vršio tu fukciju u sazivu od 1994. godine.

Vladu su 24. marta 1998, posle višemesečnih pregovora, formirale SPS i SRS. Na njenom čelu ostao je Mirko Marjanović, a njegov kabinet imao je rekordnih 35 članova (pet potpredsednika, 23 resorna ministra i sedam ministara bez portfelja).

Tokom mandata tog skupštinskog saziva dogodilo se nekoliko dramatičnih situacija iz novije istorije Srbije. Najpre je došlo do zaoštravanja situacije na Kosovu i Metohiji i sve ozbiljnijih oružanih sukoba u južnoj pokrajini, pa je Skupština u više navrata raspravljala o tamošnjoj bezbednosnoj i socijalno-ekonomskoj situaciji i albanskom separatizmu. Potom je u proleće 1999. godine počelo NATO bombardovanje. Za vreme ratnog stanja, Skupština Srbije održala je samo jednu sednicu, 3. juna 1999. godine, na kojoj je donela odluku o usvajanju dokumenta za postizanje mira koji su doneli najviši predstavnici Evropske unije i Rusije.

Na kraju, mandat tog saziva skraćen je za skoro godinu dana posle pobede opozicije na saveznim i loklanim izborima septembra 2000. i petooktobarskih demonstracija. Tada je Skupština Srbije donela novi Zakon o izboru narodnih poslanika, po kojem je cela republika jedna izborna jedinica. Potom je 25. oktobra 2000. predsednik Republike Milan Milutinović doneo je odluku o raspuštanju Narodne skupštine Republike Srbije.