Dame i gospodo narodni poslanici, nije tačno da ranije nije moglo biti rešeno pitanje Kosova i Metohije. Moglo je 1990-te godine, kada je usvojen novi Ustav Srbije. Trebalo je iz Ustava izbaciti svaku odrednicu o teritorijalnoj autonomiji, i za Vojvodinu i za Kosovo i Metohiju. Naša stranka je tada na tome insistirala, a socijalisti, koji su imali monopol pri donošenju tog ustava, mislili su da treba samo nadležnosti autonomnih pokrajina svesti na neku optimalnu meru i sve će to normalno funkcionisati. Tu su se grdno prevarili. Mi sada imamo situaciju da ono što se začelo, ljuljanjem je naraslo do nesagledivih razmera.
Danas Skupština Vojvodine proklamuje nova ustavna rešenja, nove zakone, ona se stavlja u isti rang sa Srbijom i već otvoreno nastupa sa zahtevom za Republiku, da dobije status federalne jedinice.
Što se Kosova i Metohije tiče, tamo godinama ništa nije rađeno, a moglo se mnogo toga uraditi 1991, 1992. i svih narednih godina, do 1998. godine. (Dobacivanje iz sale: - "Ko je kriv?") Onaj ko je bio na vlasti. Da li vi znate ko je sve bio na vlasti: Socijalistička partija Srbije, Nova demokratija, pa posle se JUL priključio itd. Radikali su ušli u vlast tek onda kad je već sve bilo u kritičnom stanju i kad su se Amerikanci direktno umešali na Kosovu i Metohiji.
Dok je Kosovo i Metohija služila da se obezbede neograničene količine glasova, onda je vlasti odgovaralo da se tamo održava status kvo. Šiptari se potpuno odmetnuli od sistema, izgradili paralelan sistem, ali to vlasti nije smetalo, ni socijalistima, ni tadašnjim njihovim saveznicima, jer su mogli neograničen broj glasova na ime upisanih državljana šiptarske nacionalnosti, koji nisu izlazili na izbore, da sebi pribroje. To je činjenica. Kada je dogorelo do nokata, onda su zavapili, onda bez obzira na sva ranija hapšenja, na sve sukobe, na ovo, na ono, nisu imali kome da se obrate, nego radikalima, jer je zemlja već bila u plamenu. Zakazala je vojska, zakazala policija, zakazala država u celosti. Međutim, iz svega ovoga ja nisam imao nameru o tome da govorim, da mene nije izazvao gospodin Bušetić svojom izjavom, da nije moglo ranije ništa da se reši. Moglo je sve da se reši. Ali, iz svega ovoga što se desilo, nemam ja nameru sada, znate, meni su socijalisti bili izazov dok su bili jaki i moćni da sa njima ukrstim koplja. Iz svega ovoga treba dosovska vlast da izvuče pouku. Knin se morao braniti, jer se u Kninu branio Beograd. Knin je predat od strane režima iz Beograda. Republika Srpska se morala braniti, jer se tamo branio Beograd. Repulika Srpska je predata, prvo jedna trećina, a onda Dejtonskim sporazumom cela.
Došla je na red Kosovo i Metohija, naravno Crna Gora, sada se otvara pitanje Vojvodine na dva načina i preti opasnost u Raškoj oblasti, odnosno Sandžaku, kako to neki zovu. Koju pouku DOS mora da izvuče iz svega ovoga? Kada je Milošević bio konstruktivan prema zapadnim silama, kada je bio kooperativan, slavili su ga kao glavnog američkog saveznika na Balkanu. Bio je glavna uzdanica. Glavni partner. To je trajalo nekoliko godina. Dok je on bio glavni partner, mi smo trunuli po zatvorima. To partnerstvo, što se tiče Amerikanaca, traje veoma kratko. Dve-tri godine. Onda je Milošević otpisan. Tada je obavio jednu fazu posla.
Na red je došla Biljana Plavšić. Nju su slavili svi zapadni mediji. Ona je bila prva dama, ona je svuda rado primana, dočekivana raširenih ruku. Evo je sada, pred Haškim tribunalom, kako kaže dobro jutro slavni sude. Tako reče umilnim dubokim ženskim glasom. Vežbala je prethodno. (Smeh i apalauz.) Vidite šta se sada dešava sa DOS-ovskim režimom, a pre svega Koštunicom i sa svim drugim čelnicima, nije daleko ni gospodin Đinđić od toga ni svi ostali. U trenutku kada je slaman Milošević, oni su svima bili omiljeni. Pomagani sa Zapada, velike sume novca su izdvajane itd. Koštunicu svuda dočekuju raširenih ruku, počasti mu ukazuju, on izvršava naloge, odriče se kontinuiteta, podnosi zahtev za prijem u UN kao novoformirane države, za sve međunarodne organizacije itd. I, jedan po jedan zahtev. Sada su došli sa zahtevom za Haški tribunal.
Neće se to zadržati samo na Miloševiću i dvojici, trojici. (Smeh.) Što se tiče mene, uzalud se radujete, jer ja bih davno tamo otputovao nego mi ne daju holandsku vizu. (Smeh.) Evo sada ću zvanično, preko gospodina Đinđića, da uputim zahtev preko Vlade Srbije da mi daju napokon tu vizu, da malo putujem i do Haga. Neće se na tome stati. Doći će na red i mnogi iz ove vlade. Prvo će početi od načelnika Generalštaba, pa redom i do Đinđića, koji je jeo vola na Palama. (Smeh.) Gde to stoji, u nekom propisu Haškog tribunala da oni ne mogu suditi čoveku, Srbinu, zato što je je vola na Palama. Mogu. Ako mogu da sude Momčilu Krajišniku, koji je bio samo predsednik Narodne skupštine, nikakve komandne odgovornosti nikada nije imao, a zašto ne bi i onome ko je jeo vola na ražnju ili onome što je držao političke govore, radi ovo, radi ono, ili je bio poznanik sa Radovanom Karadžićem i rukovodstvom paljanskim.
