Još jedan minut, ako dozvolite, ja ću da završim. Svakako je začuđujuće to što su za gospodina Lečića primitivni i nepismeni ljudi oni koji našu međunarodnu političku poziciju ne vide u NATO paktu i oni koji se suprotstavljaju svetskoj tiraniji novih svetskih moćnika, i oni koji se suprotstavljaju svemu onome što brane pravdoljubivi i slobodoljubivi narodi, kakvi smo mi - Srbi. Da ne govorim o indicijama, koje su sasvim jasne, koje postoje, da će njegovim imenovanjem na čelu ovog resora da se stvori mogućnost da se takozvani Fond za otvoreno društvo ili Soroš fondacija, znate čija je to organizacija, izrazito antisrpska, infiltrira i u institucije sistema, odnosno u kulturne institucije koje su pod ingerencijom Republičke vlade.
Finansijski eksperti su, opet, priča za sebe. Prekjučerašnja izmena Zakona o ministarstvima, uvođenje čudnog ministarstva za finansije i ekonomiju, i dovođenje na čelo tog resora gospodina Đelića, su takođe interesantni i za poslanike i za našu širu javnost, jer je dobro poznato da je u ovako teškoj situaciji u kojoj smo se našli, a vaših šest milijardi dolara obećanih pomoći, koji samo što nisu stigli, a nikako ne stižu, teško nama sa ovakvim ministrom na čelu ovog resora. Gospodin Đelić je rekao da je 5. oktobra, to je njegova izjava bila, a i u danima posle toga, od sreće je plakao u Parizu, što se desilo to da neko zapali zgradu Savezne skupštine, državnu televiziju, da izvrši puč u ovoj zemlji.

Molim Vas, privedite kraju.

Bojim se da će građani Srbije plakati sa njim na čelu ovog resora. Pitanje je kako će on da projektuje republički budžet, kada se dobro zna da su iz svake zemlje u kojoj je bio, oni koji su ga tamo doveli, morali da pribegnu tome da ga što pre oteraju. Tako je bilo u Poljskoj, tako je bilo i u Rusiji, gde je bio ni manje ni više Čubajsov savetnik i gde je doveo u ekonomski kolaps ovu, nama prijateljsku državu.
Sve u svemu, u predstavnicima Srpske radikalne stranke imaćete oštre kritičare, argumentovano ćemo vas kritikovati. Pretpostavljam da će to vama, kao i sada, biti samo smešno, jer na sve ono što su iznele moje kolege za govornicom, o tome kako vide budući rad Vlade gospodina Đinđića, ništa niste imali da kažete i nećete imati da kažete argumentovano, jer je istina sve ono što smo rekli. U nama ćete imati čvrstu, konstruktivnu i veoma jaku opoziciju, i građani Srbije će videti - ohlade se glave, prođe neko vreme - da smo mi bili u pravu kada smo govorili o tome kakvi ste vi i kakvi su vaši ljudi iz tog, kako tako skrpljenog, kabineta. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, a posle njega narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, mandatar nas je već u drugoj rečenici upozorio i obavestio da su uslovi u kojima se naša zemlja nalazi trenutno, po skoro svim pokazateljima, drastično loši. Mi to znamo, gospodine Đinđiću. Da nisu tako loši, vi nikada ne biste došli na vlast. Samo je stvar u tome što ste vi željno iščekivali kada će doći do ovako loših rezultata, da narod promeni vlast, po svaku cenu, da zapuši nos, što je rekao jedan vaš predstavnik, i da glasa za DOS. U drugome, nijedna druga okolnost ne bi mogla da vas dovede na vlast, izuzev drastično lošeg života. To što ste i sami pomogli da loše živimo, to ostaje po strani, zato što vam to sada trenutno ne odgovara. To što ste se radovali svakom neuspehu državne politike, pa čak i kada je ona imala najbolje namere i kad su bile potpuno opravdane, to vas je dovelo na vlast. Nemojte više da nam se žalite da je situacija loša.

Loša je situacija, ali vi sada odgovarate za tu situaciju. Ako je toliko loša da ne može da se vlada ovom zemljom, što ste se borili za vlast? Što niste rekli - ne vredi, ovo je sve u blatu i u pepelu, mi i da pobedimo, ne možemo ništa da uradimo. Ajde, prvo povešajte ove što su vas doveli u tu situaciju, pa da raspisujemo izbore na kojima će neko izaći i na kojima će neko pokušati da pobedi.

Čuo sam da ćete, gospodine Đinđiću, obezbediti da ovako kako smo ušli u Evropu, da u ovoj zemlji više ne bude ni droge, ni korupcije, ni kriminala. Samo mi recite, koja nam je to evropska država uzor? Koja je to evropska država, za ovih dve hiljade godina, tako savremena, ekonomski prosperitetna, demokratski napredna, uspela svoju decu i omladinu da spasi od droge, svoje političare od korupcije, svoje građane od kriminala? Podsećate nas na blagostanje u oblasti bezbednosti građana u vreme komunizma. Ovo vreme, koje je sada pred nama, govori nam da takvu bezbednosnu situaciju, takvu sigurnost, takav javni red i mir, vaša vlada neće moći da obezbedi. Ne može, zato što je pod veoma lošim okolnostima stupila, ne može zato što ste amnestirali sve ono što se načini 5. oktobra. Ne može, zato što spremate zakon o amnestiji, kojim ćete amnestirati sve one koji su vršili bilo kakav kriminal. Tobož(, svi su nepravedno osuđeni. Ne može, zato što vam u zatvoru provode vreme ljudi koji su možda i prase ukrali da ga odnesu kući i da nahrane porodicu, a puštate teroriste, puštate ubice naših milicionera, silovatelje naših devojčica i naših žena. Tobož(, to su politički zatvorenici bivšeg režima.

Čitajući sastav Vlade, očigledno je da će u našoj Vladi, među ministrima, da dominira engleski jezik. Očigledno je to. To će biti strašan uticaj onih koji su do sada plaćani američkim parama. Poznajući Vaš životni put, gospodine Đinđiću, očekujem sukob nemačke i američke linije. Ali, ni to nije izvesno, zato što u ovih 11 godina, koliko se bavite politikom, nisam uspeo da pronađem neku nit koja bi vas vodila svih 11 godina, pa bih mogao danas da kažem - znam, gospodine Đinđiću, ovo će biti baš tako kako vi kažete. Pošteno, to je ta prva izgubljena nit.

Šta ćemo sa odnosom prema Republici Srpskoj, gospodine Đinđiću? Obilazio sam frontove, a Vas zaticao na Palama, sa Karadžićem, i vola ste tamo jeli. Kad ga je NATO napao, Vi ste prvi u Srbiji raskinuli odnos sa Karadžićem, pa rekli - ja sa njim nikada nisam imao nikakve ozbiljne odnose. To je istorija. Vi imate, sigurno, o meni podatak. Ja imam o Vama. Naravno, Vi ste u poziciji da rešavate koje ćete podatke objavljivati, a meni ostaje ova govornica, sve dok ministar unutrašnjih poslova ne pohapsi poslanike. Jedan njegov poslanik je bio predsednik Administrativnog odbora, u vreme kada nas je ovde tukla policija. U vreme kada sam ja robijao u Gnjilanu, njegov poslanik je noću doneo odluku da pogazi Ustav Republike Srbije i da Administrativni odbor skine imunitet jednom poslaniku, dvojici poslanika Srpske radikalne stranke.

(Dr Vojislav Šešelj, sa mesta: Kako se zvao?)

Zvao se, gospodine Šešelj, ako ne znate, Jovica Stojmenović i Tomislav Nikolić. Poslanik koji je to radio je Žarko Jokanović. Kako da me ubedite, gospodine Đinđiću? Ako je ministar unutrašnjih poslova od 1994. do 1998. godine vladao ovom državom, ko će da istražuje monopolske privilegije, ko će da ispituje privilegije kupovanja deviza po zvaničnom kursu, ako je ta politička stranka u to vreme bila na vlasti.

Nemojte dobacivati iz sale, molim vas.

 Hoće li to biti jedan preskočeni period u ispitivanju? Vaš, a čujem da ste juče dobili lekarsko uverenje, na Medicinskoj akademiji, ali ja bih voleo da proverim Vaš pasoš, gospodine Đinđiću, Vaš pasoš iz 1999. godine diskriminiše Vas kao kandidata za premijera Republičke vlade. Na nas je izvršio agresiju NATO, Vi ste otišli kod njih, šta je to tamo bilo, kakva je to saradnja logistička? Da li ste im možda rekli gde je najosetljiviji Milošević, pa ja ću da Vam kažem, kada srušite mostove, kada srušite fabrike, kada bombardujete Televiziju, kada gađate radioaktivnim projektilima Vojsku Jugoslavije, popustiće Milošević. Da li to negde u svetu postoji, i jedan još slučaj, da je neko ko je za vreme agresije na svoju zemlju otišao da živi kod agresora, da se vrati i da postane predsednik Vlade. Postoji u okupiranim zemljama i dugujete nam, gospodine Đinđiću, da kažete jesmo li ili nismo mi sada okupirana zemlja?
Što se tiče vaših odnosa sa Crnom Gorom, zaista ne mogu da shvatim, zaista ne mogu vaše niti da pronađem u ovih 11 godina, a ovo sa Crnom Gorom je najsvežije. Pa, Vi ste podstrekivali Mila Đukanovića da se otcepi. Kada Vam je Goran Vesić došao u Beograd? Pre nekoliko dana. Kod koga je bio sve vreme, dve-tri godine. Kod Mila Đukanovića. Ko je Milu organizovao izbore u Crnoj Gori? Demokratska stranka. Zašto Vam je sada to neshvatljivo, zašto on hoće da se otcepi. Pa, govorili ste mu da treba da beži od diktature iz Beograda. Šta je sada ovo u Beogradu, demokratija? Zašto Milo Đukanović beži od demokratije u Beogradu? Ili, kako ćete uopšte da ga sprečite da ode, kada ste mu svi vi koliko vas ima u DOS-u govorili da treba da ide.
On je bio poluga kojom se rušio Beograd, a naravno ta poluga ne može da ruši Beograd, a sada Milo Đukanović nikome nije važan. Pa, važan je građanima Srbije, a posebno Srbima. Kako da se razdvojimo, pobogu, kako da razdvojimo Srbiju i Crnu Goru, gospodine Đinđiću. Po kom to osnovu? Vidite da Gašo Knežević nostrifikuje diplome iz Republike Srpske. Sada će i Vaš izvod iz matične knjige rođenih iz Republike Srpske da nostrifikuje. Ne kažem krštenicu, jer ste se hvalili da niste kršteni. Šta ćemo kada Vi ovde nama preporučujete, da više brinemo o Balkanu u celini, da donesemo Balkanu mir i prosperitet i da ga uvedemo u Evropu, da je to važnije, nego da svojoj naciji obezbedimo međunarodno priznanje. Ja to zaista ne shvatam, kakav Balkan mi sada, to je nudila Mira Marković, pre pet-šest godina. Da mi brinemo o Balkanu? Pobogu, hajdemo u Vranje da vidimo kako ćemo da brinemo o Vranju, hajdemo u Gračanicu da brinemo o Gračanici, idemo u Tutin da brinemo o Tutinu, idemo u Suboticu da sprečimo Jozefa Kasu, a tu je, da ruši spomenik Dušanu silnom. Ako je poznat po nečemu Dušan silni, on je poznat po tome da su njegovi zakoni u izvesnom smislu i narod štitili od gospodara. Gašo Knežević da bude ministar obrazovanja i sporta! E, baš će deca da se ugledaju na Gašu Kneževića, da se bave fizičkom kulturom. (Aplauz.)
Posebno će da brinu o tome što su mu sve bili poroci i od čega je sve lečen. To će da nam vodi sport, a prosvetu će da vodi, obrazovanje, tako što je uveo presedan na Beogradskom univerzitetu. Prvi je poništio rešenje jednog ministra, i oterao, pokušao da otera jednog redovnog profesora sa tog fakulteta. Da li je ikada u komunizmu redovni profesor oteran sa fakulteta, a da to nije bila čistka i hajka. Šta ste drugo očekivali kada je on rekao da će on doći ponovo na fakultet, da bi oterao Vojislava Šešelja sa fakulteta. Pa ćete da me ubedite, da je to demokratija, da ste vi DOS, koliko ste opozicija toliko ste i demokratska. Sada će Gašo da postane i Vrhovni sud Srbije. Pa, zašto ne bi bio. Nemojte Vladana Batića za ministra pravde, nemojte. Ironično je, cinično je, sarkastično je, a pokušava stotine miliona dolara da otme građanima Srbije i da ih stavi u džep Milanu Paniću. Nemojte. Uleteo je automatima u "Galeniku", mahao je papirima, tobož, presuđeno je, fabrika je naša. Ma, nije tačno. Fabrika je građana Srbije.
Taj hohštapler Panić je samo 5,2 miliona dolara uložio u "Galeniku". "Galenika" i dan-danas plaća sve njegove račune. Svoje akcije je na svim berzama povećao preko Galenikine fabrike. Kako će o pravu da brine Vladan Batić u Srbiji, ako stotine, a ovde će neki ljudi odgovarati, 5.000 dolara, 10, 100, milion, stotine miliona dolara su u Galenici. Prošle godine je čista dobit bila 200 miliona dinara. A, da vam ne pričam kako je uleteo u fabriku automobila. Ima ovde mojih Kragujevčana poslanika. Otkako je Vladan Batić ušao u fabriku automobila, da li je i jedan auto napravljen. Da li je to ono što nam nudi? Ja čak čujem da vam je neki ekonomski savetnik Dragaš. Samo se uzdam da to nije onaj Dragaš koga sud bezuspešno pokušava da privede zbog afere sa uvozom automobila, koja je ličila na ovo sa Dafinom i Jezdom.
Stotine građana je ostalo uskraćeno za automobil koji su unapred uplaćeni. Optužuju ga svi da je inicijator, da je idejni tvorac te priče o automobilima, a on se ne odaziva na pozive sudova. Verovatno vam je prišao da se nikada ne bi odazvao. Znam da ste me opomenuli na vreme, nema tu Nebojše Čovića, a pitao bih vas da li ćete ponovo štrajkove u GSP-u da rešavate tako, što će Nebojša Čović da povede batinaše, a gospoda generali su tu. Nespojivo mi je to, generali i demokratija, zaista. Odslužio sam vojsku redovno, da sam mislio da u vojsci ima demokratije, nikada ne bih otišao u vojsku. Nisu me tamo čekali demokratijom, nego naređenjem. Ovo sada prvi put čujem da postoje generali koji su demokrate, ili nisu bili dobri generali, ili lažu da su demokrate. Ne možete 40 godina da provedete u vojsci, a da budete demokrata. (Aplauz.)
Još jedna stvar, oko koje bih više zamolio gospodina Perišića, nego gospodina Obradovića, postoji nešto što se zove tajna jedne države za sva vremena, gospodine Perišiću. Bilo mi je jako teško kada sam Vas za vreme agresije slušao, kako govorite o tajnama koje su jedino Vama bile dostupne kao načelniku Generalštaba, o našoj slaboj odbrambenoj moći, o tome gde su nam slabe tačke, o tome gde ne možemo da se odbranimo. Morate da znate, ono što vam je bilo dostupno kada ste bili vojno lice, za sva vremena treba da bude u vama zakopana i ne smete da ga koristite ni u kakvim, a posebno u političkim obračunima.

Ja vas molim da privedete kraju.

Evo, ja privodim kraju. Hvala najlepše.

Hvala lepo. Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević, a posle njega narodni poslanik Goran Cvetanović.