PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 18.03.2003.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Predsedava
Poštovani narodni poslanici, otvaram Prvu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini.
U četvrtak 13. marta, kada smo se okupili da minutom ćutanja odamo poštu ubijenom predsedniku Vlade gospodinu Zoranu Đinđiću, obavešteni ste o posebnim merama nakon uvođenja vanrednog stanja na predlog Vlade Republike Srbije, a po odluci v.d. predsednika Republike Srbije, gospođe Nataše Mićić.
Prema službenoj evidenciji današnjoj sednici prisustvuje 130 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutan dovoljan broj narodnih poslanika i da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika za današnju sednicu nemamo.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su na ovu sednicu pozvani da prisustvuju potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Prelazimo na usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica.
Dostavljeni su vam zapisnici sednica Drugog, Trećeg, Četvrtog, Petog, Šestog i Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Repubike Srbije u 2003. godini i zapisnik sednice Narodne skupštine Republike Srbije za vreme vanrednog stanja.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje više od 126 narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica.
Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Administrativnog odbora utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na zapisnike sa navedenih sednica.
Prelazimo na odlučivanje o zapisnicima.
Stavljam na glasanje zapisnik sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini, održane 5, 6, 11. i 25. februara 2003. godine.
Za 129, nije glasalo 25, od ukupno 154 prisutna narodna poslanika.
Pošto su nam se pridružili i drugi narodni poslanici i počeli smo rad, molim predstavnike medija da napuste salu. Ova sednica neće biti u direktnom prenosu. Predstavnici medija, novinari, urednici, mogu je pratiti u zgradi Skupštine, ali vas molim da napustite salu.
Pretpostavljam da se nismo čuli. Prva sednica redovnog zasedanja Narodne skupštine nije u direktnom prenosu. Molim predstavnike medija, novinare, glavne i odgovorne urednike, fotografe i snimatelje da napuste salu za sednice Narodne skupštine Republike Srbije. Događanja, raspravu i odlučivanje mogu da prate u zgradi Narodne skupštine.
Zahvaljujem se predstavnicima medija koji su napustili salu i onima koji to sada čine.
Pošto su se stekli uslovi, nastavljamo rad odlučivanjem o zapisnicima prethodnih sednica Narodne skupštine Republike Srbije.
Stavljam na glasanje zapisnik sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini, održane 12. i 13. februara 2003. godine.
Za 134, nije glasalo 90, ukupno 224 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila zapisnik sednice Trećeg vanrednog zasedanja.
Stavljam na glasanje zapisnik sednice Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini, održane 19, 20. i 25. februara 2003. godine.
Za 133, nije glasalo 98, ukupno 231 narodni poslanik.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila zapisnik sednice Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Repulbike Srbije u 2003. godini, održane 19, 20. i 25. februara 2003. godine.
Stavljam na glasanje zapisnik sednice Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini, održane 25. februara 2003. godine.
Za 129, nisu glasala 102, ukupno 231 narodni poslanik.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila zapisnik sednice Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini, održane 25. februara 2003. godine.
Stavljam na glasanje zapisnik sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini, održane 26, 27. i 28. februara 2003. godine.
Za 128, nisu glasala 104, ukupno 232 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila zapisnik sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini, održane 26, 27. i 28. februara 2003. godine.
Stavljam na glasanje zapisnik sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini, održane 26. februara 2003. godine.
Za 128, nisu glasala 102, ukupno 230 narodnih poslanika.
Stavljam na glasanje zapisnik sednice Narodne skupštine Republike Srbije za vreme vanrednog stanja, održane 13. marta 2003. godine.
Za 129, protiv 15, nije glasalo 86, ukupno 230 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila zapisnik sednice Narodne skupštine Republike Srbije za vreme vanrednog stanja, održane 13. marta 2003. godine.
Obaveštavam vas o potvrđivanju mandata narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručen vam je izveštaj Republičke izborne komisije o izboru narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnog poslanika, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Zoranu Krasiću, izabranom sa izborne liste SRS - dr Vojislav Šešelj.
Na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Zoranu Krasiću.
Čestitam narodnom poslaniku na izboru.
Obaveštenje o ostavkama narodnih poslanika.
Primili ste ostavke Božidara Vučurovića, Miroljuba Veljkovića, Steve Dragišića, Aleksandra Vučića i Božidara Vujića, na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ovih ostavki, sa predlogom da Narodna skupština, na osnovu člana 88. stav 1. tačka 2. i stvova 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje prestanak mandata narodnih poslanika Božidara Vučurovića, Miroljuba Veljkovića, Steve Dragišića, Aleksandra Vučića i Božidara Vujića.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i stavovima 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje su izabrani, narodnim poslanicima Božidaru Vučuroviću, Miroljubu Veljkoviću, Stevi Dragišiću, Aleksandru Vučiću i Božidaru Vujiću, izabrani sa izborne liste SRS - dr Vojislav Šešelj.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Obaveštavam vas da je Administrativni odbor, na 63. sednici održanoj 14. februara, razmatrao video snimak i pismene izjave narodnih poslanika Slobodana Tomovića, Stanka Kovačevića, Zorana Anđelkovića, Muje Mukovića, Milana Stanimirovića, Borislava Novakovića i Dragoša Babića, u cilju utvrđivanja učesnika incidenta i kršenja Poslovnika od strane učesnika incidenta koji se dogodio na sednici Narodne skupštine.
Tim povodom, a na osnovu Poslovnika Narodne skupštine, izriče se mera opomena narodnom poslaniku Branislavu Pomoriškom i mera udaljenja sa sednice narodnom poslaniku Tomislavu Nikoliću i zadužuje se Administrativni odbor da se stara o primeni ovih mera.
Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda.
(Gordana Pop-Lazić: Po Poslovniku.)
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno odredbama Poslovnika, potrebno je da odlučimo o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku i o predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda sednice.
Predlozi za razmatranje po hitnom postupku.
1. Narodni posalnik Čedomir Jovanović predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red, kao 1. tačka - Izbor predsednika, potpredsednika i ministara u Vladi Republike Srbije.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 125, protiv 63, nije glasalo 45, od 233 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
2. Vlada Republike Srbije predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, koji je podnela Narodnoj skupštini 14. marta 2003. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 124, protiv 42, nije glasalo 68, od 234 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
3. Visoki savet pravosuđa predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red - Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Kraljevu, koji je podneo Narodnoj skupštini 17. decembra 2002. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 125, protiv 57, nije glasalo 52, od 234 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
4. Narodni poslanici Emilija Krstić i Vladimir Dobrosavljević predložili su da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 45, protiv 144, nije glasalo 46, od 235 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Predlog za promenu naziva tačke dnevnog reda.
Narodni poslanik Dragor Hiber predložio je da tačka 4. dnevnog reda glasi - Predlozi za izbor, imenovanje, razrešenje i prestanak funkcije nosilaca pravosudnih funkcija, kao i da se u okviru te tačke razmatra Predlog odluke o razrešenju dužnosti Okružnog javnog tužioca u Prokuplju i svi ostali predlozi odluka koji se odnose na izbore, imenovanja i razrešenja.
Da li narodni poslanik želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 125, protiv 55, nije glasalo 55, od 235 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Predlog za proširenje dnevnog reda.
1. Narodni poslanik Dejan Mihajlov predložio je da se dnevni red proširi novom tačkom - Predlog zakona o denacionalizaciji, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Dejan Mihajlov i Dušan Budišin 28. novembra 2002. godine, kao i da se ovaj predlog zakona razmatra kao 5. tačka dnevnog reda.
Da li narodni posalnik Dejan Mihajlov želi reč? (Da.)
Izvolite.

Dejan Mihajlov

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi ministri, poštovani poslanici, Demokratska stranka Srbije je razmišljala da povuče ovaj predlog danas na sednici, ali s obzirom da je Vlada predložila i glasalo se o proširenju dnevnog reda, ne samo tačkom izbora predsednika, potpredsednika i ministara, već i sa drugim tačkama dnevnog reda, mi ostajemo pri predlogu da se dnevni red proširi Predlogom zakona o denacionalizaciji, jer smatramo da se ne može ići u privatizaciju bez ovakvog zakona i da ima puno spornih stvari oko imovine. Mi ostajemo pri predlogu da se o denacionalizaciji jednom već raspravlja u ovoj skupštini, na jednom projektu, to je deo predloga zakona, koji je dobio saglasnost ovog udruženja za imovinu i mislim da je to celishodno u ovom trenutku.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Predsedava
Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Dejana Mihajlova i molim narodne poslanike da se izjasne.
Za 49, protiv 124, uzdržana dva, nije glasalo 60, od 235 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Predlog da se obavi zajednički načelni pretres.
Narodni poslanik Čedomir Jovanović, na osnovu članova 86. i 136. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i Predlogu zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, kao i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, za koji je Narodna skupština odlučila da se razmotri po hitnom postupku.
Da li narodni poslanik Čedomir Jovanović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 124, protiv 103, nije glasalo osam, od 235 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila predlog da se obavi zajednički načelni pretres o navedenim tačkama dnevnog reda.
Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda sednice u celini.
Saglasno odredbama Poslovnika Narodne skupštine sve tačke prihvaćene po hitnom postupku, kao i po osnovu predloga za izmene i dopune dnevnog reda, uvršćuju se u dnevni red sednice po redosledu njihovog predlaganja, odnosno prihvatanja.
O predlozima akata prihvaćenih kao nove tačke dnevnog reda, nadležni odbori, odnosno Vlada Republike Srbije, ukoliko to već nisu učinili, podneće svoje izveštaje, odnosno mišljenja u toku trajanja sednice.
Pošto smo se izjasnili o svim predlozima za hitan postupak i o predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda, molim narodne poslanike da se izjasne o dnevnom rdu sednice u celini.
Stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini i molim narodne poslanike da se izjasne.
Za 124, protiv 102, nije glasalo 10, od 236 poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini u celini.
D n e v n i r e d:
1. Izbor predsednika, potpredsednika i ministara u Vladi Republike Srbije,
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
4. Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
6. Predlozi za izbor, imenovanje, razrešenje i prestanak funkcije nosilaca pravosudnih funkcija.
Molim službu Narodne skupštine da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda sednice i da ga uruči narodnim poslanicima.
Prelazimo na rad prema utvrđenom dnevnom redu.
Za reč povodom primene Poslovnika javlja se narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, već 10 minuta držim podignut Poslovnik, a gospođa predsedavajuća ne nalazi za shodno da mi da reč, pa se pitam da li su u sklopu vanrednog stanja, ukidanja televizijskih prenosa skupštinskih zasedanja, i neka naša poslanička prava time ukinuta?

Mi smo ovde dobili obaveštenje da je neka fantomska sednica Administrativnog odbora održana i da je povodom nekog događaja koji se odigrao pre nekih mesec dana u Narodnoj skupštini izrečena mera opomene Branislavu Pomoriškom i šefu poslaničkog kluba SRS Tomislavu Nikoliću mera udaljenja sa sednice.

Ukoliko mi dozvolite da pročitam član 104. ubeđena sam da ću vas uveriti da za tako nešto nije bilo osnova, a ako imamo u vidu i član 101, koji govori o tome da se o radu na sednici Narodne skupštine stara predsednik Narodne skupštine i da je diskreciono pravo predsednika Narodne skupštine da izrekne takvu meru, onda ćete shvatiti da Administrativni odbor nije imao uopšte ovlašćenja - pitamo se po čijem nalogu, ko je uopšte sazvao taj odbor - da o toj situaciji raspravlja.

Posle toga je Tomislavu Nikoliću na jednoj od sednica, mislim da je to bilo 25, a ovde je konstatovano u Skupštini da je šef poslaničkog kluba, održana je još jedna sednica posle tog događaja, znači tokom dve sednice i on je učestvovao u radu skupštinskog zasedanja i sada, u ovom trenutku kada je javnost isključena i kada ne može da prati tok ove sednice, ostajemo bez šefa poslaničkog kluba.

Vi verovatno mislite da je dovoljno poslati predsednika jedne stranke u Hag, isključiti iz rada i onemogućiti šefa poslaničkog kluba da učestvuje na sednicama Skupštine i da će poslanici SRS time biti demotivisani, a možda i uplašeni, možda se ponašati drugačije nego što se obično ponašaju i da će njihova oštrica biti nešto tuplja, i to u kritici onoga što treba da se kritikuje.

Mi vas još jednom upozoravamo da nije dobar put kojim idete, da to nije u duhu parlamentarne demokratije za koju bi trebalo da se zalažete i za koju se deklarativno zalažete, pa stoga molim da predsednik Narodne skupštine ponovo sazove Administrativni odbor i da Administrativni odbor odluči o tome da li je prekršen Poslovnik od strane predsednika Narodne skupštine koji nije izrekao meru, a ukoliko je smatrao da treba da bude izrečena bilo kakva mera u vezi tog događaja koji se odigrao, mislim da je to bio 17. februar, više od mesec dana je proteklo od tog događaja.

Ko je bio fizički napadnut, to su poslanici mogli da vide, gospodin Pomoriški je fizički napao gospodina Tomislava Nikolića, ako je neko bio ugrožen, onda je to bio on. Ako ste videli nešto drugo, zašto na toj sednici niste reagovali.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Predsedava
Tri minuta i 30 sekundi.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Imam, gospođo, još jednu povredu Poslovnika, molim vas, da ne bih opet išla na mesto i ponovo se javljala, da mi omogućite da iznesem i tu povredu Poslovnika.

Jutros smo na klupama dobili izveštaj Administrativnog odbora koji je utvrdio da je podnošenjem ostavki narodnih poslanika Božidara Vučurovića, Miroljuba Veljkovića, Steve Dragišića, Aleksandra Vučića i Božidara Vujića, izabranih na izbornoj listi SRS - dr Vojislav Šešelj, nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika; dakle, podnete su ostavke, oni više nisu poslanici, ne vidimo zašto Administrativni odbor nije zakazao odmah nakon toga sledeću sednicu, zašto Republička izborna komisija nije održala svoju sednicu, zašto danas ne mogu da budu verifikovani mandati novih pet poslanika SRS. Umesto 23 poslanika, koliko broji naša poslanička grupa, vi ćete nas danas ostaviti da radimo sa 18 poslanika.

Opominjem vas da danas birate Vladu, da vam treba 250 poslanika, u ovoj skupštini smo imali situaciju da je i 124 poslanika predstavljalo neki kvorum, da je to bio dovoljan broj za glasanje, a ne bi me čudilo da vam danas taj broj bude 123, obzirom da pet poslanika u ovoj skupštini nedostaje.

Nema nikakvog razloga, ukoliko ne želite da i zbog toga osporavamo legitimnost ove skupštine i eventualno izglasavanje danas ove vlade, da se odredi pauza i da Administrativni odbor i Republička izborna komisija obave svoj posao, da se ovde danas potvrde i konstatuju mandati novih poslanika, jer smo uredno dostavili njihove izjave o prihvatanju kandidature i RIK i Administrativni odbor zaista nemaju veliki posao oko toga.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Predsedava
Na vaše primedbe o kršenju Poslovnika o izrečenim merama, bez obzira što to nije predmet kršenja Poslovnika, ali u ime nastavka kulturnog parlamentarnog odnosa u ovoj skupštini, izrečena mera odnosi se na izveštaj koji je predsednica Narodne skupštine tražila o incidentu koji se dogodio 13. u ovoj skupštini.
Moje je pravo, kada me ovlasti za vođenje sednice, kao i njeno, da disciplinske mere izreknem. Nikome u ovoj skupštini neće nedostajati ni političkih prava, ni prava iz korpusa rada narodnih poslanika, kao što vam neće nedostajati ni pravo da izričete mere kršenja Poslovnika, u ovom slučaju kada, starajući se o primeni Poslovnika, utvrdimo dnevni red i nakon toga, naravno, pustimo svim poslanicima da koriste ceo korpus svojih prava. Vašem zahtevu za sednicom Administrativnog odbora biće udovoljeno.
Što se tiče procedure davanja mandata novim poslanicima, naravno biće zakazana sednica Republičke izborne komisije i Administrativnog odbora po proceduri i nikome neće manjkati sva prava koja proističu iz Zakona o izboru narodnih poslanika ili Poslovnika Narodne skupštine.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – IZBOR PREDSEDNIKA, POTPREDSEDNIKA I MINISTARA U VLADI REPUBLIKE SRBIJE
Primili ste predlog kandidata za predsednika Vlade Republike Srbije koji je, saglasno članu 83. Ustava Republike Srbije, podnela vršilac dužnosti predsednika Republike Srbije gospođa Nataša Mićić.
Primili ste saglasnost gospodina Zorana Živkovića, kandidata za predsednika Vlade Republike Srbije, da prihvata kandidaturu.
Na taj način, a saglasno odredbama Ustava Republike Srbije, Zakona o Vladi Republike Srbije i Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, stekli su se sledeći uslovi:
- da kandidat za predsednika Vlade izloži pred Narodnom skupštinom svoj program i predloži sastav Vlade Republike Srbije, a na osnovu člana 92. stav 1. Ustava Republike Srbije,
- da otvorimo pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za potpredsednike i članove Vlade, a na osnovu člana 186. Poslovnika,
- da prilikom izbora Vlade utvrdimo broj potpredsednika Vlade i ministara bez portfelja u Vladi i izaberemo predsednika i potpredsednike Vlade i ministre u Vladi Republike Srbije (član 73. tačka 10. Ustava Republike Srbije, član 5. Zakona o Vladi Republike Srbije i član 187. Poslovnika Narodne skupštine) i
- da članovi Vlade Republike Srbije polože zakletvu, a na osnovu člana 6. Zakona o Vladi Republike Srbije.
Molim gospodina Zorana Živkovića, kandidata za predsednika Vlade Republike Srbije, da pred Narodnom skupštinom izloži svoj program i predlog sastava Vlade.
...
Nova stranka

Zoran Živković

Dame i gospodo poslanici, nisam srećan što se nalazim danas na ovom mestu sa zadatkom koji imam, koji sam dobio od svoje stranke i od koalicije kojoj ova stranka pripada.
Siguran sam da niko u ovoj sali nije srećan zbog toga što danas moramo izabrati novog predsednika Vlade Srbije. Nadam se da svi dele isti tip nesreće, da im je žao zbog toga što se desilo, da je svima jasno da je ubistvo premijera Đinđića gubitak jednog velikog čoveka, za njegovu porodicu, za njegovu političku stranku, za ovu državu, ali da taj gubitak ne sme da bude nikome razlog da se prikriveno ili otvoreno raduje tome što je time izvršena destabilizacija srpske Vlade, a samim tim i same države Srbije.
To ubistvo nije samo obračun mafije sa onim ko je sa najviše žara hteo da se obračuna sa tom mafijom. To ubistvo ima svoju jasnu političku pozadinu i svoje jasne političke inspiratore. Očekujem da istraga utvrdi i ko su inspiratori, politički i finansijski, ovog ubistva i da oni, zajedno sa onima koji su ga i tehnički izvršili, budu uskoro privedeni zakonu.
Obaveza svih nas koji smo imali tu čast da radimo sa Zoranom Đinđićem je da nastavimo ono što je on, zajedno sa svojom Vladom, započeo pre nešto više od dve godine. Zato - vi ćete kasnije dobiti tekst, ovde ću sada da vam ga prepričam, koji nije ekspoze u pravom smislu reči, jer i ovo nije nova Vlada u pravom smislu reči, ovo je vanredno stanje u Vladi, odnosno odluka proizvedena višom silom - postoji jasna definicija posebnih prioriteta Vlade Srbije u narednom periodu, što ne znači da će prioriteti postavljeni pre dve godine biti dalje rađeni sa manjim intenzitetom. Naprotiv. Moja ideja je bila da ovih sedam stvari, koje ću vam uskoro reći, potenciram kao najvažnije što treba činiti odmah i do kraja mandata ove vlade, a to znači do kraja mandata ove skupštine.
U ovom trenutku nam je jako potrebna politička stabilnost, ne zbog skupštinske većine i Vlade koja drži vlast u ovoj državi, nego zbog države same. Zato unapred pozivam sve one iz pozicije, ali i iz opozicije, posebno one iz opozicije koji su sigurni da nisu učinili ništa činjenjem ili nečinjenjem da dođe do situacije u kojoj je stvarana atmosfera da predsednik Vlade može da bude ubijen i atmosfera u kojoj je on ubijen, da sa svoje strane daju, na način na koji oni odrede, ali i na način koji će biti jasno prepoznat, doprinos tome da se izvrši politička stabilnost u našoj državi, ponavljam, zbog države, zbog njenih građana.
Kao što sam rekao, predlog sastava Vlade koji ću vam na kraju reći nije ništa novo. Pokušaću, zajedno sa drugima, da bar delom nadomestim taj gubitak nastao ubistvom predsednika Đinđića, ali Vlada ostaje u istom sastavu, na istom putu, sa istim zadacima, sa istim ciljevima i sa istim ljudima da sprovede program koji ste usvojili pre dve godine i nešto dana.
Posebni prioriteti u ovom trenutku su borba protiv organizovanog kriminala, izrada novog i modernog ustava Srbije, stvaranje opšte političke stabilnosti u našoj državi kao uslov za stabilnost u regionu i dalja izgradnja i očuvanje državne zajednice Srbije i Crne Gore kao uslov za evropske i svetske integracije.
Četvrti prioritet je nastavak započetih ekonomskih reformi, sa privatizacijom i pretvaranjem postojeće društvene privrede u zdravu i efikasnu privredu, reformom zdravstva, obrazovnog sistema i sistema penzionog osiguranja.
Promena zakonodavstva, to je peti prioritet, posebno onog poslovnog, kao uslov za privlačenje što više investicija u našu državu.
Šesti prioritet je stvaranje stabilnih demokratskih institucija i nastavak započete izgradnje sistema javnih službi, koje treba da postanu u punom smislu te reči servis građana okrenut interesu tih građana.
Sedmi prioritet je nastavak diplomatskih, političkih i svih državnih aktivnosti u obezbeđivanju prava koje država Srbija ima na Kosovu i Metohiji po Rezoluciji 1244.
Borba protiv organizovanog kriminala ima svoju aktuelizaciju, najintenzivniju u ubistvu premijera.
Ali, kao i svi građani ove države i vi ste svedoci da ona nije počela u utorak 12. marta, da je borba protiv organizovanog kriminala počela mnogo ranije, da je put do stvaranja mehanizama da bi ta borba postala efikasnija bio težak, da je Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala u ovom parlamentu usvojen pre više od pola godine, da je u tadašnjem Saveznom parlamentu morao da sačeka tek kraj godine i tek tada su stvoreni uslovi za aktiviranje zakona koji ste vi doneli.
Bilo je potrebno nekoliko meseci, dva meseca, da se specijalni državni tužilac, kao nova institucija, i personalno i tehnički reši. Kada je specijalni državni tužilac počeo sa svojim poslom i kada su bili ostvareni prvi rezultati, kada je bilo pitanje sata a ne dana kada će biti uhapšeni prvi osumnjičeni za koje su dokazi skupljani radom specijalnog državnog tužioca, premijer je ubijen.
U borbi protiv organizovanog kriminala dalje nam predstoji jačanje institucija sa najvažnijom ulogom u toj borbi. Tu, pre svega, mislim na policiju i sudstvo, u tehničkom, materijalnom, ali i u kadrovskom smislu.
Svedoci smo da je i po starim zakonima, u onom sistemu kada nije bilo baš toliko pravih mehanizama za efikasnu borbu protiv kriminala, bilo puno primera da su policija i tužilaštvo učinili dosta da kriminalci budu izvedeni pred lice pravde. A onda, nekompetentnim ili korumpiranim tumačenjem prava od strane nekih sudija, ne svih, od manjine, ali od one aktivne - prljave manjine, mnogi od njih umesto da budu u pritvoru, da im se efikasno sudi i da budu osuđeni na zaslužene kazne, bivaju pušteni na slobodu zato što je neophodno da čuvaju svoju stoku ili da se kao dobri trgovački putnici bore za svoje parče hleba; ili da se vrate arsenalu od pola tone eksploziva, bombi i municije, zato što im je to uspomena na nekog prijatelja i ne mogu dugo da budu odvojeni od te uspomene. Imali smo takve slučajeve.
Imali smo i poznati slučaj Milanovića, pravosnažno osuđen, pa pušten da ode na odmor, što mogu da razumem, i nakon toga je pušten da završava još neke stvari i završio je za sebe privremeno neke stvari, a to znači da je privremeno izbegao zatvorsku meru koja mu je bila dosuđena.
Mislim da svako od vas ima mnogo primera u svom gradu, u svojoj sredini, gde je bilo paradoksalno saznanje o tome da su neki ljudi, koji su ne osumnjičeni, ne da se priča da oni rade krivična dela, nego gde je dokazano da su činili krivična dela, od strane nadležnih institucija je dokazano, na slobodi, da su pušteni.
Akcija koja je povedena 12. marta ove godine, kao što ste čuli iz saopštenja MUP-a i Vlade Srbije, dala je rezultate. Preko 750 ljudi je privedeno, a protiv dobrog broja njih je određen pritvor. Nađena je, za sada, vrlo značajna količina eksploziva, bombi, oružja, sredstava veze, svih onih stvari koje su nedozvoljene za posedovanje kod privatnog - fizičkog lica i svih onih stvari koje su jako dobri instrumenti - alat za kriminal.
Ta akcija će biti nastavljena. Ono što policija i sudstvo moraju da dobiju, to je da u tehničkom i tehnološkom smislu budu na nivou veka i godine u kojima se nalazimo. Raniji režim je ulagao maksimalno u pendreke i vodene topove, u sve ono što je policija mogla da koristi samo protiv političkih protivnika, ali je kriminalistička policija bila potpuno zapuštena i za ove dve godine vlada Zorana Đinđića je učinila dosta, ali ipak nedovoljno da tehnološki nivo bude adekvatan. To će biti, zajedno sa modernizacijom sudstva i zajedno sa adekvatnom, ne političkom nego stručnom, kadrovskom politikom, prvi prioritet nove vlade, odnosno vlade koja će nastaviti kontinuitet vlade Zorana Đinđića.
Stanje opšte političke stabilnosti u zemlji i regionu i dalja izgradnja i očuvanje državne zajednice Srbije i Crne Gore je važan prioritet i mislim da oko toga nema velikih dilema. Ne znam program nijedne političke stranke, koja sedi u ovom parlamentu, a da nije za integraciju naše države u Evropu i svet i svima je jasno da ta integracija ne može da bude ostvarena ako nemamo u svojoj kući, u našem dvorištu, stabilnost koja nam to garantuje.
Naši kratkoročni spoljnopolitički ciljevi u toj oblasti su članstvo u Savetu Evrope, pristupanje Partnerstvu za mir i početak pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Početni koraci na ostvarivanju tih ciljeva su započeti delom i od prethodne savezne vlade, ali je jasno da će ti koraci biti intenzivniji i efikasniji sada pošto je, kao što znate, juče formiran Savet ministara, a pre toga novi parlament državne zajednice i zajedno sa formiranjem Vlade Srbije to će biti po prvi put, ili po prvi put u zadnjih 10-15 godina, unisona spoljna politika koja će dovesti do toga da i sa stranim partnerima pokažemo viši nivo ozbiljnosti i jedinstvenosti stavova.
Nastavak sa započetim ekonomskim reformama, privatizacijom i pretvaranjem postojeće društvene privrede u zdravu i efikasnu privredu je takođe važan prioritet.
Ubistvo premijera Đinđića će imati posledica na ekonomske planove zacrtane za ovu godinu. Već sada je jasno da će rast bruto društvenog proizvoda biti manji od 5%, koliko je predviđeno. Procena nadležnih ministara i ministra Đelića je da će to biti negde oko 3,5%, dok će planirana inflacija od 9% biti nešto veća. Da podsetim da je ova vlada pod vođstvom Zorana Đinđića inflaciju od 113% u 2000. godini svela na 41% u 2001. i na 15% u 2002. godini.
Takođe, 2002. godine potrošačka korpa je bila vredna 3,32 prosečne plate, a u septembru 2002. prosečna potrošačka korpa je bila jednaka prosečnoj zaradi. Normalno, to nije nešto čime možemo biti potpuno zadovoljni, ali to je značajan rezultat i dobar temelj za dalje jačanje standarda naših građana.
Kao ni premijer Zoran Đinđić, tako ni ja, zajedno sa istim ministrima, neću govoriti laži, dobre želje, neke stvari za koje smo svi sigurni da ih je jako lepo čuti, ali definitivno znamo da su neostvarive. Kao i dosad, vlada će govoriti građanima istinu. Istina je da će nam biti potrebno dosta godina da dostignemo onaj nivo socijalnog standarda, ukupnog društvenog i državnog standarda kojim ćemo biti zadovoljni i da bude dobar za komparaciju sa ostalim državama u našem okruženju i u Evropi.
Vlada Srbije će nastaviti sa privatizacijom. Tokom 2001. godine i u prvoj polovini 2002. godine su postavljeni institucionalni okviri za privatizaciju. Do 12. marta ove godine privatizovano je više od 500 preduzeća, od čega 415 na aukcijama, 20 na tenderima i 80 prodajom manjinskih paketa. Za 15 dana će biti otvorena tenderska privatizacija Duvanske industrije Niš i Duvanske industrije Vranje, a uskoro treba očekivati privatizaciju "Beopetrola".
Prihod od privatizacije u prošloj godini je bio 355 miliona evra, a prihod od ugovorenih investicija više od 300 miliona evra. Za ovu godinu očekujemo kroz investicije i kroz privatizaciju ukupno milijardu evra, po pola milijarde iz svakog izvora.
U pripremi su zakon o stečaju, zakon o registraciji, zakon o preduzećima i zakon o fondu za davanje kreditnih garancija, što će biti nastavak kompletiranja pravno-formalnih uslova za efikasan rad na ovom polju.
U ovoj godini se očekuje i oko 800 miliona evra donacija. U 2001. i 2002. godini je taj iznos bio ukupno negde oko 1,4 milijarde evra i potrošen je, kao što znate, na sektore: energetike 304 miliona; socijalna pitanja 244 miliona, poljoprivrede 93 miliona, zdravstva 86 miliona, obrazovanja 27 miliona, razvoja saobraćajne infrastrukture 83 miliona, razvoj privatnog sektora 83 miliona, razvoj lokalne samouprave 123 miliona, razvoj civilnog društva 73 miliona, direktna pomoć budžetu 180 miliona evra.
Sve aktivnosti Vlade od januara 2001. godine do 12. marta ove godine dovele su i do toga da smo prosečnu platu sa 35 evra u 2000. godini podigli na 102 evra u 2001. godini i na 151 evro u prošloj godini. Vlada će nastaviti sa svim aktivnostima koje bi trebalo, ponavljam, dalje da daju doprinos podizanju životnog standarda građana, ali će taj standard biti podizan isključivo i samo kao i do sada-iz realnih izvora.
Vlada će sprovesti odluku o uvođenju fiskalnih kasa u drugoj polovini ove godine. Vlada očekuje i predviđa da će u ovoj godini rast poljoprivredne proizvodnje biti oko 3%, Vlada Srbije prvi put je počela da isplaćuje roditeljski dodatak, za prvo dete u iznosu od 55.000 dinara, za drugo 98.000 dinara, za treće 130.000 dinara. To deluje kao mala stvar, ali to je civilizacijska i stvar od najvišeg interesa za našu državu. Imaćete u tekstu koji ćete dobiti i detaljniju razradu svih drugih vidova socijalne pomoći.
U toku 2002. godine u Srbiji je obnovljeno oko 800 kilometara puteva. Za obnavljanje ovih puteva Vlada je izdvojila 175 miliona evra, a 50 miliona evra je obezbeđeno iz donacija. Uskoro će početi radovi (kad kažem uskoro, mislim za neki dan) na autoputu Beograd-Novi Sad, a u ovoj godini je predviđeno za obnavljanje putne mreže 197 miliona evra, čime će biti obnovljeno i izgrađeno 830 kilometara puteva. Početkom jula meseca se očekuje početak rada obnovljenog aerodroma u Nišu.
Vlada Srbije je u proteklom periodu, u proteklih nekoliko meseci, uspela da sa stranim partnerima dogovori i formalizuje otkup 29% državnog preduzeća za telekomunikacije "Telekom Srbija", što će stvoriti mnogo bolje uslove za dalji opšti razvoj tog sektora u našoj državi.
Očekujemo da ova skupština usvoji zakon o železnici, da usvoji zakon o telekomunikacijama, koji podrazumeva stvaranje agencije za telekomunikaciju, izdavanje licenci, Strategiju razvoja radiodifuzije, Plan rasporeda frekvencija, Strategiju razvoja računarskih mreža u našoj državi.
Očekujemo takođe da ova skupština u najkraćem roku usvoji izmene pravosudnih zakona što će omogućiti da sudstvo napuste kompromitovani i korumpirani kadrovi, koji su protekle dve godine opstruirali napore države da se obračuna sa kriminalom. Ovo nije nikakva čistka u pravosuđu, ovo nije nikakva osveta, ovo je jasan odnos prema jasnom stanju stvari. To sam govorio i na početku i mislim da primere za postojanje manjinskog, ali aktivnog i opasnog dela sudstva, svi vi imate sami.
Kosovo i Metohija je, nažalost, skoro možemo reći večna tema za političare u Srbiji. U zadnjih deset ili petnaest godina ta tema nije išla u onom pravcu kojim bi bilo ko u Srbiji mogao da bude zadovoljan, bez obzira na velike reči, na trube, gusle i zurle, koje su se čule uz veliko zadovoljstvo onim što je postignuto na Kosovu i Metohiji. Postignuto je to da to sada nije teritorija pod suverenom kontrolom naše dražve, nego da je to teritorija pod patronatom međunarodne zajednice.
Od usvajanja poznate Rezolucije 1244 do danas, država Srbija, SRJ, a sada državna zajednica Srbija i Crna Gora, ispunile su sve obaveze iz te rezolucije. Međunarodna zajednica nije ispunila ni polovinu obaveza koje je preuzela. Zato je premijer Đinđić pre izvesnog vremena, zajedno sa svojim saradnicima iz srpske vlade i iz opšteg političkog okruženja, jasno pokrenuo proces koji bi trebalo da dovede do toga da uskoro (to uskoro merim godinama, nekoliko godina) dođemo do konačnog statusa Kosova i Metohije; do konačnog statusa koji će biti, ne dalji izvor problema i nestabilnosti, nego upravo jasna stabilizacija, bezbedonosna i svaka druga, na toj teritoriji.
U amanet nama koji ćemo nastaviti ono što je prethodna Vlada, pod vođstvom Zorana Đinđića, počela da radi, ostalo je i Kosovo i Metohija. Očekujem da danas, posle svega onoga što se desilo, bude manje onih koji su tu inicijativu gledali kao dnevno-političku, neosmišljenu, providnu i lošu inicijativu premijera, da oko tog programa i te strategije okupimo sve naše snage, ne na nacionalnom ili ne samo na nacionalnom osnovu, nego i na demokratskom, stručnom; da svako u okviru svojih mogućnosti pomogne da taj proces pred onima iz međunarodne zajednice, pred Albancima na Kosovu, bude predstavljen kao ozbiljan projekat svih onih koji žele da svoj posao političara na bilo kom nivou vlasti obavljaju na valjan način.
Dame i gospodo poslanici, kada je ova skupština birala Vladu premijera Đinđića (ne sećam se da li je to bio 25. ili 28. januar 2001. godine), nedavno ubijeni premijer je tada obećao, između ostalog, početak procesa privatizacije. Privatizacija je dobila svoj pravi zamah i već sada možemo da kažemo da će u toku ove godine više od polovine privrede činiti privatna preduzeća i da će u njima raditi više od polovine zaposlenih.
Obećao je i uspostavljanje ombudsmana, odnosno narodnog advokata. Predlog zakona koji treba da definiše tu oblast je već dugo u parlamentu i od vas zavisi kada će ovo obećanje biti ostvareno.
Redovnu isplatu penzija - nakon nekoliko decenija se desilo da penzioneri godišnje, poslednje dve godine, dobiju 12 penzija, da budu sigurni u datume kada će te penzije biti isplaćene. Te penzije nisu dovoljne, jesu male, ali, kao što znate, dobrim delom se isplaćuju iz budžeta, što predstavlja još jedno dodatno opterećenje za taj isti budžet.
Nastaviće se sa tom praksom. To nije praksa, to nije posebno dostignuće, to je vraćanje na civilizacijske standarde, koji moraju da postoje.
Obećano je od premijera Đinđića i vraćanje dugova koje je država imala prema građanima, na osnovu dugovanja za socijalno davanje. Svi ti dugovi su vraćeni.
Obećane su investicije u infrastrukturu i energetiku. Veći deo tih podataka vi već sami znate, ali možemo da kažemo - evo, na kraju smo zime, sa iskustvom dve ili tri teške zime, da nije bilo nikakvih problema u toj oblasti. Svako od vas ko je došao danas na sednicu mogao je da se uveri u novo stanje saobraćajne infrastrukture; i to je ostvareno.
Vlada Zorana Đinđića je obećala porast plata i kupovne moći stanovništva i o tome sam govorio. Petostruko je nominalno povećana plata i da ne citiram koliko je bilo realno povećanje za ove dve godine, ali možemo da merimo desetinama procenata realno povećanje tih plata.
Obećan je povratak u međunarodnu zajednicu i mislim da u to ne treba niko da vas ubeđuje. Obećana je nova poreska politika i stroga kontrola nad prometom nafte, cigareta i druge akcizne robe. Svedoci smo da je i to u potpunosti ostvareno. Jedan deo obećanja i nije došao do svoje potpune realizacije i očekujem da se taj proces nastavi, da dalje aktivnosti Vlade Srbije, parlamenta i svih drugih institucija u ovoj državi zajedno doprinesu da se sve te obaveze i obećanja ispune.
Ja lično, ljudi iz Vlade, ljudi iz Demokratske stranke, poslanici Demokratske stranke, a siguran sam i poslanici DOS-a, imamo svoju ne samo formalnu nego i ličnu odgovornost da ovaj posao bude nastavljen, iz osećanja pijeteta prema ubijenom premijeru Đinđiću.
Od mene nemojte očekivati da ličim na premijera Đinđića. Nemam nikakvu ambiciju da i na korak mogu da priđem onome što je on značio u ovoj državi, njegovom osećanju za viziju, za definisanje ciljeva, za definisanje jasne strategije i mehanizama kojima ti ciljevi treba da budu ostvareni. Ne želim ni da pokušam da mislim da mogu u tome da se poredim sa njim, ali u meni očekujte čoveka koji će sa istom odlučnošću, zajedno sa drugima, rešavati sve situacije koje će ličiti na krizne situacije ili će biti krizne u ovom vremenu ispred nas.
Mislim da smo na kraju najteže krizne situacije koju smo imali u zadnjih nekoliko godina i pozivam vas, kao što sam jednom već učinio, da svi vi, svi oni koji ne osećaju odgovornost za to što se desilo premijeru Đinđiću, na svoj način, u okviru svog političkog programa pomognu da se njegov program, program njegove Vlade, nastavi i posle njegove smrti.
Predlažem za potpredsednike Vlade Republike Srbije dr Nebojšu Čovića, Dušana Mihajlovića, koji će do izbora ministra obavljati i funkciju ministra unutrašnjih poslova, prof. dr Žarka Koraća, Jožefa Kasu, mr Miodraga Isakova i Čedomira Jovanovića.
Za ministre u Vladi Republike Srbije predlažem mr. Božidara Đelića, za ministra za finansije i ekonomije, dr Vladana Batića za ministra pravde, Rodoljuba Šabića za ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, prof. dr Dragana Veselinova za ministra poljoprivrede i vodoprivrede, Aleksandra Vlahovića za ministra za privredu i privatizaciju, dr Kori Udovički za ministra rudarstva i energetike, Mariju Rašetu-Vukosavljević za ministra saobraćaja i telekomunikacija, prof. dr Dragoslava Šumarca za ministra urbanizma i građevina, dr Slobodana Milosavljevića za ministra trgovine, turizma i usluga, prof. dr Gorana Pitića za ministra za ekonomske veze sa inostranstvom, Dragana Milovanovića za ministra za rad i zapošljavanje, dr Gordanu Matković za ministra za socijalna pitanja, prof. dr Dragana Domazeta za ministra za nauku, tehnologiju i razvoj, prof. dr Gašu Kneževića za ministra prosvete i sporta, Branislava Lečića za ministra kulture i javnog informisanja, dr Tomicu Milosavljevića za ministra zdravlja, prof. dr Anđelku Mihajlov za ministra za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine i prof. dr Vojislava Milovanovića za ministra vera.
Svi kandidata za ministre su prisutni, izuzev ministra Pitića koji je u Holandiji, gde potpisuje memorandum o razumevanju i poklonu holandske vlade od (za početak) četiri miliona evra za zajedničke projekte u poljoprivredi naših i holandskih preduzeća. Hvala vam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Predsedava
Čuli smo program i predlog sastava Vlade, koje je izložio gospodin Zoran Živković, kandidat za predsednika Vlade.
Podsećam vas da, shodno članu 90. Poslovnika, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Saglasno članu 186. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade, kandidatima za potpredsednike i ministre u Vladi Republike Srbije.
Sa još jednim pozivom da se obratite sa listama za reč narodnih poslanika, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, predstavnik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, vršilac dužnosti predsednika Republike Nataša Mićić podnela je predsednici Narodne skupštine Nataši Mićić predlog kandidata za predsednika Vlade Republike Srbije i na tu funkciju predložila Zorana Živkovića, pošto je, kako kaže, saslušala mišljenje predstavnika većine u Narodnoj skupštini.
Ne znamo doduše ko čini tu poslaničku većinu. Do kraja rasprave ili u trenutku glasanja sigurno ćemo znati ko je to, ali ako je konsultovala samo poslanički klub DOS - Reforma Srbije, onda je to nedovoljno za izglasavanje ove vlade. Pretpostavljam da je morala da konsultuje i predstavnike poslaničkog kluba Socijaldemokratije, Demohrišćanske stranke i ovog fantomskog kluba koji se zove Srbija.
Uobičajeno u parlamentarnom životu, barem je do sada tako bilo, da predsednik Republike, a u ovom slučaju imamo vršioca dužnosti na neodređeno vreme, konsultuje predstavnike svih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini i na taj način demonstrira tu parlamentarnu demokratiju na delu.
Barem su nas sredstva javnog informisanja izveštavala o tome i prikazivala sliku kako se predsednik Republike sastaje sa šefovima poslaničkih klubova. Ovog puta to nije bilo tako. Doduše i situacija je drugačija.
Mi iskreno žalimo zbog porodice Zorana Đinđića, zbog supruge Zorana Đinđića, majke Zorana Đinđića i tog gubitka, ali mi vas već dve godine upozoravamo da je kriminal u Srbiji dostigao takav nivo da postaje neizdržljiv i da postaje opasnost za institucije sistema, a vi ste se na sva ta upozorenja oglušavali, sada se odjednom svi u državi čude, sada je neophodno uvoditi vanredno stanje i sada nam evo i kandidat za predsednika Vlade kaže da vanredno stanje nije usmereno ka građanima Srbije, već samo ka kriminalcima i da treba da posluži za obračun sa kriminalom.
Po nama vanredno stanje, što se tiče kriminala i kriminalaca, mora da bude neprestano. Građani Srbije očigledno nisu u opasnosti, niti je njihova bezbednost ugrožena, jer da jeste tako policijski uniformisana lica stajala bi ispred škole, gde su nam deca, ispred dečijih vrtića. Ne bi stajali smao ispred državnih institucija, a ne znam zašto bi danas ispred Narodne skupštine ili juče bili pripadnici vojske i milicije u maskirnim uniformama sa dugim cevima.
Nije tačno da se sve to ne tiče građana Srbije. Pođite od sebe, koliko vas izlazi na javna mesta, koliko vas decu pušta da izađu u parkove bez pratnje i u koje doba. U Srbiji trenutno važi neki policijski čas i svi su uglavnom u svojim kućama, gde takođe nisu sigurni, jer zbog vanrednog stanja koje će ova vlada, na neodređeno vreme produžiti, niko ne može nigde da bude siguran.
Danas je eto i u Beloj Crkvi u Opštinski odbor SRS policija upala sa dugim cevima. Ne znamo šta tamo traže, ne dozvoljavaju pristup, promenili su bravu, ušli su u prostorije i stoje sa dugim cevima i maskirnim uniformama ispred prostorija stranke.
Ako je to program Vlade, ako je to vanredno stanje neophodno radi potpunog ućutkivanja medija, mišljenja političkih protivnika ili učesnika u političkom životu, ako treba da čujemo samo glas Vlade i nikog više u ovoj državi, onda je to diktatura. Onda da to nazovemo jasnim imenom, uvodi se diktatura u Srbiju, ili je već uvedena, a ova vlada se opredelila programski ubuduće da na neodređeno vreme, dok to može ovaj narod da podnese, sprovodi diktaturu.
Iskoristiću i ovaj trenutak da vam kažem da to nije dobro ako narastu političke tenzije i ovde u parlamentu i u političkom životu uopšte. A sada nam Zoran Živković reče da se zalaže za političku stabilnost u zemlji. Nemoguće je da bude politička stabilnost u zemlji ako ne možemo da se izjasnimo u medijima, ako naše mišljenje niko ne može da čuje, ako ne možemo da razmenjujemo stavove i da iz toga neki kvalitet crpimo za našu državu. Pretpostavljam, svi se ovde zalažemo, a metode su nam verovatno različite ili putevi različiti, da dođemo do istog cilja.
Postoji, međutim, u ovoj Narodnoj skupštini problem te poslaničke i legitimnosti ovog parlamenta. To i danas moram da potenciram, biće zapisano, neko će se time nekad baviti. Ovaj parlament više nema 126 legitimnih poslanika koji bi glasali za ovu vladu. Može da se pravi neka veštačka većina, mogu da glasaju i ljudi sa galerije, ali mnogi koji sede ovde dole i ovde će danas glasati trebalo bi da sede na galeriji. To samo pod uslovom da ih predsedavajući pozove da dođu na galeriju.
Imamo 13 poslanika koji su podneli ostavke, neopozive ostavke. Oni su i dalje poslanici. Imamo poslanike ove fantomske poslaničke grupe "Srbija", koji nikako ne mogu da budu poslanici ako se poštuje Zakon o izboru narodnih poslanika. Mi ga nismo poštovali ni u slučaju Socijaldemoratije; a zašto - zato što će danas Socijaldemokratija glasati za ovu vladu i za neke projekte i ove i prošle Vlade; i ovim poslanicima Socijalističke partije takođe treba da prestane mandat, jer su isključeni iz SPS-a.
Ima ovde skoro 30-toro ljudi koji sede i donose važne odluke, a nisu poslanici i ne mogu da utiču na dalja zbivanja u zemlji. Mi to stalno prenebregavamo i dovodimo u pitanje ne samo legitimnost ovog parlamenta, dovodimo u pitanje ustavnost, zakonitost svih odluka koje je ovaj parlament doneo i donosi. Dovodimo u pitanje legitimnost ove vlade koja će danas, pretpostavljam, opet biti izabrana, ukoliko je tačno ovo što nam je predsednik, v.d. presednik Republike napisala u ovom kratkom dopisu, da je konsultovala većinu i pretpostavljam obezbedila tu većinu koja će danas da glasa.
Još jedno pitanje je nerazjašnjeno. Mi danas biramo novu vladu. Šta to znači? Znači da u ovom trenutku nemamo Vladu. Postavlja se pitanje, ko je to onda vršiocu dužnosti predsednika Republike predložio uvođenje vanrednog stanja? Nepostojeća Vlada. Sa tim moramo da se složimo i to moramo da konstatujem, jer da imamo Vladu ne bismo birali novu Vladu. Bez obzira na personalni sastav, Vladu oličava i predstavlja isključivo predsednik Vlade.
Onog momenta kada iz bilo kog razloga, pa i iz ovog tragičnog, nema predsednika Vlade, Vlade više nema. Vanredno stanje za koje, danas čitam u štampi, kažete da ste dobili podršku nekih sa Zapada, molim vas, da li nam treba podrška bilo koje inostrane zemlje za uvođenje vanrednog stanja. Oni koji nam ne misle dobro, želeli bi da mi budemo stalno u vanrednom stanju.
Valjda mi treba da mislimo šta je dobro da u našoj kući uradimo, a ne da slušamo one koji nam stalno tutorišu, stalno nas ucenjuju, da bi nam eventualno na kašičicu, evo i sada, ponudili neku ekonomsku pomoć, odnosno popunjavanje budžetskog deficita. Mi smo stranka koja se uvek u politici ponašala, i na vlasti i u opoziciji, onako kako bi želela da se vlast ponaša prema opoziciji i obrnuto.