PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 18.03.2003.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Na vaše primedbe o kršenju Poslovnika o izrečenim merama, bez obzira što to nije predmet kršenja Poslovnika, ali u ime nastavka kulturnog parlamentarnog odnosa u ovoj skupštini, izrečena mera odnosi se na izveštaj koji je predsednica Narodne skupštine tražila o incidentu koji se dogodio 13. u ovoj skupštini.
Moje je pravo, kada me ovlasti za vođenje sednice, kao i njeno, da disciplinske mere izreknem. Nikome u ovoj skupštini neće nedostajati ni političkih prava, ni prava iz korpusa rada narodnih poslanika, kao što vam neće nedostajati ni pravo da izričete mere kršenja Poslovnika, u ovom slučaju kada, starajući se o primeni Poslovnika, utvrdimo dnevni red i nakon toga, naravno, pustimo svim poslanicima da koriste ceo korpus svojih prava. Vašem zahtevu za sednicom Administrativnog odbora biće udovoljeno.
Što se tiče procedure davanja mandata novim poslanicima, naravno biće zakazana sednica Republičke izborne komisije i Administrativnog odbora po proceduri i nikome neće manjkati sva prava koja proističu iz Zakona o izboru narodnih poslanika ili Poslovnika Narodne skupštine.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – IZBOR PREDSEDNIKA, POTPREDSEDNIKA I MINISTARA U VLADI REPUBLIKE SRBIJE
Primili ste predlog kandidata za predsednika Vlade Republike Srbije koji je, saglasno članu 83. Ustava Republike Srbije, podnela vršilac dužnosti predsednika Republike Srbije gospođa Nataša Mićić.
Primili ste saglasnost gospodina Zorana Živkovića, kandidata za predsednika Vlade Republike Srbije, da prihvata kandidaturu.
Na taj način, a saglasno odredbama Ustava Republike Srbije, Zakona o Vladi Republike Srbije i Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, stekli su se sledeći uslovi:
- da kandidat za predsednika Vlade izloži pred Narodnom skupštinom svoj program i predloži sastav Vlade Republike Srbije, a na osnovu člana 92. stav 1. Ustava Republike Srbije,
- da otvorimo pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za potpredsednike i članove Vlade, a na osnovu člana 186. Poslovnika,
- da prilikom izbora Vlade utvrdimo broj potpredsednika Vlade i ministara bez portfelja u Vladi i izaberemo predsednika i potpredsednike Vlade i ministre u Vladi Republike Srbije (član 73. tačka 10. Ustava Republike Srbije, član 5. Zakona o Vladi Republike Srbije i član 187. Poslovnika Narodne skupštine) i
- da članovi Vlade Republike Srbije polože zakletvu, a na osnovu člana 6. Zakona o Vladi Republike Srbije.
Molim gospodina Zorana Živkovića, kandidata za predsednika Vlade Republike Srbije, da pred Narodnom skupštinom izloži svoj program i predlog sastava Vlade.
...
Nova stranka

Zoran Živković

Dame i gospodo poslanici, nisam srećan što se nalazim danas na ovom mestu sa zadatkom koji imam, koji sam dobio od svoje stranke i od koalicije kojoj ova stranka pripada.
Siguran sam da niko u ovoj sali nije srećan zbog toga što danas moramo izabrati novog predsednika Vlade Srbije. Nadam se da svi dele isti tip nesreće, da im je žao zbog toga što se desilo, da je svima jasno da je ubistvo premijera Đinđića gubitak jednog velikog čoveka, za njegovu porodicu, za njegovu političku stranku, za ovu državu, ali da taj gubitak ne sme da bude nikome razlog da se prikriveno ili otvoreno raduje tome što je time izvršena destabilizacija srpske Vlade, a samim tim i same države Srbije.
To ubistvo nije samo obračun mafije sa onim ko je sa najviše žara hteo da se obračuna sa tom mafijom. To ubistvo ima svoju jasnu političku pozadinu i svoje jasne političke inspiratore. Očekujem da istraga utvrdi i ko su inspiratori, politički i finansijski, ovog ubistva i da oni, zajedno sa onima koji su ga i tehnički izvršili, budu uskoro privedeni zakonu.
Obaveza svih nas koji smo imali tu čast da radimo sa Zoranom Đinđićem je da nastavimo ono što je on, zajedno sa svojom Vladom, započeo pre nešto više od dve godine. Zato - vi ćete kasnije dobiti tekst, ovde ću sada da vam ga prepričam, koji nije ekspoze u pravom smislu reči, jer i ovo nije nova Vlada u pravom smislu reči, ovo je vanredno stanje u Vladi, odnosno odluka proizvedena višom silom - postoji jasna definicija posebnih prioriteta Vlade Srbije u narednom periodu, što ne znači da će prioriteti postavljeni pre dve godine biti dalje rađeni sa manjim intenzitetom. Naprotiv. Moja ideja je bila da ovih sedam stvari, koje ću vam uskoro reći, potenciram kao najvažnije što treba činiti odmah i do kraja mandata ove vlade, a to znači do kraja mandata ove skupštine.
U ovom trenutku nam je jako potrebna politička stabilnost, ne zbog skupštinske većine i Vlade koja drži vlast u ovoj državi, nego zbog države same. Zato unapred pozivam sve one iz pozicije, ali i iz opozicije, posebno one iz opozicije koji su sigurni da nisu učinili ništa činjenjem ili nečinjenjem da dođe do situacije u kojoj je stvarana atmosfera da predsednik Vlade može da bude ubijen i atmosfera u kojoj je on ubijen, da sa svoje strane daju, na način na koji oni odrede, ali i na način koji će biti jasno prepoznat, doprinos tome da se izvrši politička stabilnost u našoj državi, ponavljam, zbog države, zbog njenih građana.
Kao što sam rekao, predlog sastava Vlade koji ću vam na kraju reći nije ništa novo. Pokušaću, zajedno sa drugima, da bar delom nadomestim taj gubitak nastao ubistvom predsednika Đinđića, ali Vlada ostaje u istom sastavu, na istom putu, sa istim zadacima, sa istim ciljevima i sa istim ljudima da sprovede program koji ste usvojili pre dve godine i nešto dana.
Posebni prioriteti u ovom trenutku su borba protiv organizovanog kriminala, izrada novog i modernog ustava Srbije, stvaranje opšte političke stabilnosti u našoj državi kao uslov za stabilnost u regionu i dalja izgradnja i očuvanje državne zajednice Srbije i Crne Gore kao uslov za evropske i svetske integracije.
Četvrti prioritet je nastavak započetih ekonomskih reformi, sa privatizacijom i pretvaranjem postojeće društvene privrede u zdravu i efikasnu privredu, reformom zdravstva, obrazovnog sistema i sistema penzionog osiguranja.
Promena zakonodavstva, to je peti prioritet, posebno onog poslovnog, kao uslov za privlačenje što više investicija u našu državu.
Šesti prioritet je stvaranje stabilnih demokratskih institucija i nastavak započete izgradnje sistema javnih službi, koje treba da postanu u punom smislu te reči servis građana okrenut interesu tih građana.
Sedmi prioritet je nastavak diplomatskih, političkih i svih državnih aktivnosti u obezbeđivanju prava koje država Srbija ima na Kosovu i Metohiji po Rezoluciji 1244.
Borba protiv organizovanog kriminala ima svoju aktuelizaciju, najintenzivniju u ubistvu premijera.
Ali, kao i svi građani ove države i vi ste svedoci da ona nije počela u utorak 12. marta, da je borba protiv organizovanog kriminala počela mnogo ranije, da je put do stvaranja mehanizama da bi ta borba postala efikasnija bio težak, da je Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala u ovom parlamentu usvojen pre više od pola godine, da je u tadašnjem Saveznom parlamentu morao da sačeka tek kraj godine i tek tada su stvoreni uslovi za aktiviranje zakona koji ste vi doneli.
Bilo je potrebno nekoliko meseci, dva meseca, da se specijalni državni tužilac, kao nova institucija, i personalno i tehnički reši. Kada je specijalni državni tužilac počeo sa svojim poslom i kada su bili ostvareni prvi rezultati, kada je bilo pitanje sata a ne dana kada će biti uhapšeni prvi osumnjičeni za koje su dokazi skupljani radom specijalnog državnog tužioca, premijer je ubijen.
U borbi protiv organizovanog kriminala dalje nam predstoji jačanje institucija sa najvažnijom ulogom u toj borbi. Tu, pre svega, mislim na policiju i sudstvo, u tehničkom, materijalnom, ali i u kadrovskom smislu.
Svedoci smo da je i po starim zakonima, u onom sistemu kada nije bilo baš toliko pravih mehanizama za efikasnu borbu protiv kriminala, bilo puno primera da su policija i tužilaštvo učinili dosta da kriminalci budu izvedeni pred lice pravde. A onda, nekompetentnim ili korumpiranim tumačenjem prava od strane nekih sudija, ne svih, od manjine, ali od one aktivne - prljave manjine, mnogi od njih umesto da budu u pritvoru, da im se efikasno sudi i da budu osuđeni na zaslužene kazne, bivaju pušteni na slobodu zato što je neophodno da čuvaju svoju stoku ili da se kao dobri trgovački putnici bore za svoje parče hleba; ili da se vrate arsenalu od pola tone eksploziva, bombi i municije, zato što im je to uspomena na nekog prijatelja i ne mogu dugo da budu odvojeni od te uspomene. Imali smo takve slučajeve.
Imali smo i poznati slučaj Milanovića, pravosnažno osuđen, pa pušten da ode na odmor, što mogu da razumem, i nakon toga je pušten da završava još neke stvari i završio je za sebe privremeno neke stvari, a to znači da je privremeno izbegao zatvorsku meru koja mu je bila dosuđena.
Mislim da svako od vas ima mnogo primera u svom gradu, u svojoj sredini, gde je bilo paradoksalno saznanje o tome da su neki ljudi, koji su ne osumnjičeni, ne da se priča da oni rade krivična dela, nego gde je dokazano da su činili krivična dela, od strane nadležnih institucija je dokazano, na slobodi, da su pušteni.
Akcija koja je povedena 12. marta ove godine, kao što ste čuli iz saopštenja MUP-a i Vlade Srbije, dala je rezultate. Preko 750 ljudi je privedeno, a protiv dobrog broja njih je određen pritvor. Nađena je, za sada, vrlo značajna količina eksploziva, bombi, oružja, sredstava veze, svih onih stvari koje su nedozvoljene za posedovanje kod privatnog - fizičkog lica i svih onih stvari koje su jako dobri instrumenti - alat za kriminal.
Ta akcija će biti nastavljena. Ono što policija i sudstvo moraju da dobiju, to je da u tehničkom i tehnološkom smislu budu na nivou veka i godine u kojima se nalazimo. Raniji režim je ulagao maksimalno u pendreke i vodene topove, u sve ono što je policija mogla da koristi samo protiv političkih protivnika, ali je kriminalistička policija bila potpuno zapuštena i za ove dve godine vlada Zorana Đinđića je učinila dosta, ali ipak nedovoljno da tehnološki nivo bude adekvatan. To će biti, zajedno sa modernizacijom sudstva i zajedno sa adekvatnom, ne političkom nego stručnom, kadrovskom politikom, prvi prioritet nove vlade, odnosno vlade koja će nastaviti kontinuitet vlade Zorana Đinđića.
Stanje opšte političke stabilnosti u zemlji i regionu i dalja izgradnja i očuvanje državne zajednice Srbije i Crne Gore je važan prioritet i mislim da oko toga nema velikih dilema. Ne znam program nijedne političke stranke, koja sedi u ovom parlamentu, a da nije za integraciju naše države u Evropu i svet i svima je jasno da ta integracija ne može da bude ostvarena ako nemamo u svojoj kući, u našem dvorištu, stabilnost koja nam to garantuje.
Naši kratkoročni spoljnopolitički ciljevi u toj oblasti su članstvo u Savetu Evrope, pristupanje Partnerstvu za mir i početak pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Početni koraci na ostvarivanju tih ciljeva su započeti delom i od prethodne savezne vlade, ali je jasno da će ti koraci biti intenzivniji i efikasniji sada pošto je, kao što znate, juče formiran Savet ministara, a pre toga novi parlament državne zajednice i zajedno sa formiranjem Vlade Srbije to će biti po prvi put, ili po prvi put u zadnjih 10-15 godina, unisona spoljna politika koja će dovesti do toga da i sa stranim partnerima pokažemo viši nivo ozbiljnosti i jedinstvenosti stavova.
Nastavak sa započetim ekonomskim reformama, privatizacijom i pretvaranjem postojeće društvene privrede u zdravu i efikasnu privredu je takođe važan prioritet.
Ubistvo premijera Đinđića će imati posledica na ekonomske planove zacrtane za ovu godinu. Već sada je jasno da će rast bruto društvenog proizvoda biti manji od 5%, koliko je predviđeno. Procena nadležnih ministara i ministra Đelića je da će to biti negde oko 3,5%, dok će planirana inflacija od 9% biti nešto veća. Da podsetim da je ova vlada pod vođstvom Zorana Đinđića inflaciju od 113% u 2000. godini svela na 41% u 2001. i na 15% u 2002. godini.
Takođe, 2002. godine potrošačka korpa je bila vredna 3,32 prosečne plate, a u septembru 2002. prosečna potrošačka korpa je bila jednaka prosečnoj zaradi. Normalno, to nije nešto čime možemo biti potpuno zadovoljni, ali to je značajan rezultat i dobar temelj za dalje jačanje standarda naših građana.
Kao ni premijer Zoran Đinđić, tako ni ja, zajedno sa istim ministrima, neću govoriti laži, dobre želje, neke stvari za koje smo svi sigurni da ih je jako lepo čuti, ali definitivno znamo da su neostvarive. Kao i dosad, vlada će govoriti građanima istinu. Istina je da će nam biti potrebno dosta godina da dostignemo onaj nivo socijalnog standarda, ukupnog društvenog i državnog standarda kojim ćemo biti zadovoljni i da bude dobar za komparaciju sa ostalim državama u našem okruženju i u Evropi.
Vlada Srbije će nastaviti sa privatizacijom. Tokom 2001. godine i u prvoj polovini 2002. godine su postavljeni institucionalni okviri za privatizaciju. Do 12. marta ove godine privatizovano je više od 500 preduzeća, od čega 415 na aukcijama, 20 na tenderima i 80 prodajom manjinskih paketa. Za 15 dana će biti otvorena tenderska privatizacija Duvanske industrije Niš i Duvanske industrije Vranje, a uskoro treba očekivati privatizaciju "Beopetrola".
Prihod od privatizacije u prošloj godini je bio 355 miliona evra, a prihod od ugovorenih investicija više od 300 miliona evra. Za ovu godinu očekujemo kroz investicije i kroz privatizaciju ukupno milijardu evra, po pola milijarde iz svakog izvora.
U pripremi su zakon o stečaju, zakon o registraciji, zakon o preduzećima i zakon o fondu za davanje kreditnih garancija, što će biti nastavak kompletiranja pravno-formalnih uslova za efikasan rad na ovom polju.
U ovoj godini se očekuje i oko 800 miliona evra donacija. U 2001. i 2002. godini je taj iznos bio ukupno negde oko 1,4 milijarde evra i potrošen je, kao što znate, na sektore: energetike 304 miliona; socijalna pitanja 244 miliona, poljoprivrede 93 miliona, zdravstva 86 miliona, obrazovanja 27 miliona, razvoja saobraćajne infrastrukture 83 miliona, razvoj privatnog sektora 83 miliona, razvoj lokalne samouprave 123 miliona, razvoj civilnog društva 73 miliona, direktna pomoć budžetu 180 miliona evra.
Sve aktivnosti Vlade od januara 2001. godine do 12. marta ove godine dovele su i do toga da smo prosečnu platu sa 35 evra u 2000. godini podigli na 102 evra u 2001. godini i na 151 evro u prošloj godini. Vlada će nastaviti sa svim aktivnostima koje bi trebalo, ponavljam, dalje da daju doprinos podizanju životnog standarda građana, ali će taj standard biti podizan isključivo i samo kao i do sada-iz realnih izvora.
Vlada će sprovesti odluku o uvođenju fiskalnih kasa u drugoj polovini ove godine. Vlada očekuje i predviđa da će u ovoj godini rast poljoprivredne proizvodnje biti oko 3%, Vlada Srbije prvi put je počela da isplaćuje roditeljski dodatak, za prvo dete u iznosu od 55.000 dinara, za drugo 98.000 dinara, za treće 130.000 dinara. To deluje kao mala stvar, ali to je civilizacijska i stvar od najvišeg interesa za našu državu. Imaćete u tekstu koji ćete dobiti i detaljniju razradu svih drugih vidova socijalne pomoći.
U toku 2002. godine u Srbiji je obnovljeno oko 800 kilometara puteva. Za obnavljanje ovih puteva Vlada je izdvojila 175 miliona evra, a 50 miliona evra je obezbeđeno iz donacija. Uskoro će početi radovi (kad kažem uskoro, mislim za neki dan) na autoputu Beograd-Novi Sad, a u ovoj godini je predviđeno za obnavljanje putne mreže 197 miliona evra, čime će biti obnovljeno i izgrađeno 830 kilometara puteva. Početkom jula meseca se očekuje početak rada obnovljenog aerodroma u Nišu.
Vlada Srbije je u proteklom periodu, u proteklih nekoliko meseci, uspela da sa stranim partnerima dogovori i formalizuje otkup 29% državnog preduzeća za telekomunikacije "Telekom Srbija", što će stvoriti mnogo bolje uslove za dalji opšti razvoj tog sektora u našoj državi.
Očekujemo da ova skupština usvoji zakon o železnici, da usvoji zakon o telekomunikacijama, koji podrazumeva stvaranje agencije za telekomunikaciju, izdavanje licenci, Strategiju razvoja radiodifuzije, Plan rasporeda frekvencija, Strategiju razvoja računarskih mreža u našoj državi.
Očekujemo takođe da ova skupština u najkraćem roku usvoji izmene pravosudnih zakona što će omogućiti da sudstvo napuste kompromitovani i korumpirani kadrovi, koji su protekle dve godine opstruirali napore države da se obračuna sa kriminalom. Ovo nije nikakva čistka u pravosuđu, ovo nije nikakva osveta, ovo je jasan odnos prema jasnom stanju stvari. To sam govorio i na početku i mislim da primere za postojanje manjinskog, ali aktivnog i opasnog dela sudstva, svi vi imate sami.
Kosovo i Metohija je, nažalost, skoro možemo reći večna tema za političare u Srbiji. U zadnjih deset ili petnaest godina ta tema nije išla u onom pravcu kojim bi bilo ko u Srbiji mogao da bude zadovoljan, bez obzira na velike reči, na trube, gusle i zurle, koje su se čule uz veliko zadovoljstvo onim što je postignuto na Kosovu i Metohiji. Postignuto je to da to sada nije teritorija pod suverenom kontrolom naše dražve, nego da je to teritorija pod patronatom međunarodne zajednice.
Od usvajanja poznate Rezolucije 1244 do danas, država Srbija, SRJ, a sada državna zajednica Srbija i Crna Gora, ispunile su sve obaveze iz te rezolucije. Međunarodna zajednica nije ispunila ni polovinu obaveza koje je preuzela. Zato je premijer Đinđić pre izvesnog vremena, zajedno sa svojim saradnicima iz srpske vlade i iz opšteg političkog okruženja, jasno pokrenuo proces koji bi trebalo da dovede do toga da uskoro (to uskoro merim godinama, nekoliko godina) dođemo do konačnog statusa Kosova i Metohije; do konačnog statusa koji će biti, ne dalji izvor problema i nestabilnosti, nego upravo jasna stabilizacija, bezbedonosna i svaka druga, na toj teritoriji.
U amanet nama koji ćemo nastaviti ono što je prethodna Vlada, pod vođstvom Zorana Đinđića, počela da radi, ostalo je i Kosovo i Metohija. Očekujem da danas, posle svega onoga što se desilo, bude manje onih koji su tu inicijativu gledali kao dnevno-političku, neosmišljenu, providnu i lošu inicijativu premijera, da oko tog programa i te strategije okupimo sve naše snage, ne na nacionalnom ili ne samo na nacionalnom osnovu, nego i na demokratskom, stručnom; da svako u okviru svojih mogućnosti pomogne da taj proces pred onima iz međunarodne zajednice, pred Albancima na Kosovu, bude predstavljen kao ozbiljan projekat svih onih koji žele da svoj posao političara na bilo kom nivou vlasti obavljaju na valjan način.
Dame i gospodo poslanici, kada je ova skupština birala Vladu premijera Đinđića (ne sećam se da li je to bio 25. ili 28. januar 2001. godine), nedavno ubijeni premijer je tada obećao, između ostalog, početak procesa privatizacije. Privatizacija je dobila svoj pravi zamah i već sada možemo da kažemo da će u toku ove godine više od polovine privrede činiti privatna preduzeća i da će u njima raditi više od polovine zaposlenih.
Obećao je i uspostavljanje ombudsmana, odnosno narodnog advokata. Predlog zakona koji treba da definiše tu oblast je već dugo u parlamentu i od vas zavisi kada će ovo obećanje biti ostvareno.
Redovnu isplatu penzija - nakon nekoliko decenija se desilo da penzioneri godišnje, poslednje dve godine, dobiju 12 penzija, da budu sigurni u datume kada će te penzije biti isplaćene. Te penzije nisu dovoljne, jesu male, ali, kao što znate, dobrim delom se isplaćuju iz budžeta, što predstavlja još jedno dodatno opterećenje za taj isti budžet.
Nastaviće se sa tom praksom. To nije praksa, to nije posebno dostignuće, to je vraćanje na civilizacijske standarde, koji moraju da postoje.
Obećano je od premijera Đinđića i vraćanje dugova koje je država imala prema građanima, na osnovu dugovanja za socijalno davanje. Svi ti dugovi su vraćeni.
Obećane su investicije u infrastrukturu i energetiku. Veći deo tih podataka vi već sami znate, ali možemo da kažemo - evo, na kraju smo zime, sa iskustvom dve ili tri teške zime, da nije bilo nikakvih problema u toj oblasti. Svako od vas ko je došao danas na sednicu mogao je da se uveri u novo stanje saobraćajne infrastrukture; i to je ostvareno.
Vlada Zorana Đinđića je obećala porast plata i kupovne moći stanovništva i o tome sam govorio. Petostruko je nominalno povećana plata i da ne citiram koliko je bilo realno povećanje za ove dve godine, ali možemo da merimo desetinama procenata realno povećanje tih plata.
Obećan je povratak u međunarodnu zajednicu i mislim da u to ne treba niko da vas ubeđuje. Obećana je nova poreska politika i stroga kontrola nad prometom nafte, cigareta i druge akcizne robe. Svedoci smo da je i to u potpunosti ostvareno. Jedan deo obećanja i nije došao do svoje potpune realizacije i očekujem da se taj proces nastavi, da dalje aktivnosti Vlade Srbije, parlamenta i svih drugih institucija u ovoj državi zajedno doprinesu da se sve te obaveze i obećanja ispune.
Ja lično, ljudi iz Vlade, ljudi iz Demokratske stranke, poslanici Demokratske stranke, a siguran sam i poslanici DOS-a, imamo svoju ne samo formalnu nego i ličnu odgovornost da ovaj posao bude nastavljen, iz osećanja pijeteta prema ubijenom premijeru Đinđiću.
Od mene nemojte očekivati da ličim na premijera Đinđića. Nemam nikakvu ambiciju da i na korak mogu da priđem onome što je on značio u ovoj državi, njegovom osećanju za viziju, za definisanje ciljeva, za definisanje jasne strategije i mehanizama kojima ti ciljevi treba da budu ostvareni. Ne želim ni da pokušam da mislim da mogu u tome da se poredim sa njim, ali u meni očekujte čoveka koji će sa istom odlučnošću, zajedno sa drugima, rešavati sve situacije koje će ličiti na krizne situacije ili će biti krizne u ovom vremenu ispred nas.
Mislim da smo na kraju najteže krizne situacije koju smo imali u zadnjih nekoliko godina i pozivam vas, kao što sam jednom već učinio, da svi vi, svi oni koji ne osećaju odgovornost za to što se desilo premijeru Đinđiću, na svoj način, u okviru svog političkog programa pomognu da se njegov program, program njegove Vlade, nastavi i posle njegove smrti.
Predlažem za potpredsednike Vlade Republike Srbije dr Nebojšu Čovića, Dušana Mihajlovića, koji će do izbora ministra obavljati i funkciju ministra unutrašnjih poslova, prof. dr Žarka Koraća, Jožefa Kasu, mr Miodraga Isakova i Čedomira Jovanovića.
Za ministre u Vladi Republike Srbije predlažem mr. Božidara Đelića, za ministra za finansije i ekonomije, dr Vladana Batića za ministra pravde, Rodoljuba Šabića za ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, prof. dr Dragana Veselinova za ministra poljoprivrede i vodoprivrede, Aleksandra Vlahovića za ministra za privredu i privatizaciju, dr Kori Udovički za ministra rudarstva i energetike, Mariju Rašetu-Vukosavljević za ministra saobraćaja i telekomunikacija, prof. dr Dragoslava Šumarca za ministra urbanizma i građevina, dr Slobodana Milosavljevića za ministra trgovine, turizma i usluga, prof. dr Gorana Pitića za ministra za ekonomske veze sa inostranstvom, Dragana Milovanovića za ministra za rad i zapošljavanje, dr Gordanu Matković za ministra za socijalna pitanja, prof. dr Dragana Domazeta za ministra za nauku, tehnologiju i razvoj, prof. dr Gašu Kneževića za ministra prosvete i sporta, Branislava Lečića za ministra kulture i javnog informisanja, dr Tomicu Milosavljevića za ministra zdravlja, prof. dr Anđelku Mihajlov za ministra za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine i prof. dr Vojislava Milovanovića za ministra vera.
Svi kandidata za ministre su prisutni, izuzev ministra Pitića koji je u Holandiji, gde potpisuje memorandum o razumevanju i poklonu holandske vlade od (za početak) četiri miliona evra za zajedničke projekte u poljoprivredi naših i holandskih preduzeća. Hvala vam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Čuli smo program i predlog sastava Vlade, koje je izložio gospodin Zoran Živković, kandidat za predsednika Vlade.
Podsećam vas da, shodno članu 90. Poslovnika, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Saglasno članu 186. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade, kandidatima za potpredsednike i ministre u Vladi Republike Srbije.
Sa još jednim pozivom da se obratite sa listama za reč narodnih poslanika, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, predstavnik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, vršilac dužnosti predsednika Republike Nataša Mićić podnela je predsednici Narodne skupštine Nataši Mićić predlog kandidata za predsednika Vlade Republike Srbije i na tu funkciju predložila Zorana Živkovića, pošto je, kako kaže, saslušala mišljenje predstavnika većine u Narodnoj skupštini.
Ne znamo doduše ko čini tu poslaničku većinu. Do kraja rasprave ili u trenutku glasanja sigurno ćemo znati ko je to, ali ako je konsultovala samo poslanički klub DOS - Reforma Srbije, onda je to nedovoljno za izglasavanje ove vlade. Pretpostavljam da je morala da konsultuje i predstavnike poslaničkog kluba Socijaldemokratije, Demohrišćanske stranke i ovog fantomskog kluba koji se zove Srbija.
Uobičajeno u parlamentarnom životu, barem je do sada tako bilo, da predsednik Republike, a u ovom slučaju imamo vršioca dužnosti na neodređeno vreme, konsultuje predstavnike svih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini i na taj način demonstrira tu parlamentarnu demokratiju na delu.
Barem su nas sredstva javnog informisanja izveštavala o tome i prikazivala sliku kako se predsednik Republike sastaje sa šefovima poslaničkih klubova. Ovog puta to nije bilo tako. Doduše i situacija je drugačija.
Mi iskreno žalimo zbog porodice Zorana Đinđića, zbog supruge Zorana Đinđića, majke Zorana Đinđića i tog gubitka, ali mi vas već dve godine upozoravamo da je kriminal u Srbiji dostigao takav nivo da postaje neizdržljiv i da postaje opasnost za institucije sistema, a vi ste se na sva ta upozorenja oglušavali, sada se odjednom svi u državi čude, sada je neophodno uvoditi vanredno stanje i sada nam evo i kandidat za predsednika Vlade kaže da vanredno stanje nije usmereno ka građanima Srbije, već samo ka kriminalcima i da treba da posluži za obračun sa kriminalom.
Po nama vanredno stanje, što se tiče kriminala i kriminalaca, mora da bude neprestano. Građani Srbije očigledno nisu u opasnosti, niti je njihova bezbednost ugrožena, jer da jeste tako policijski uniformisana lica stajala bi ispred škole, gde su nam deca, ispred dečijih vrtića. Ne bi stajali smao ispred državnih institucija, a ne znam zašto bi danas ispred Narodne skupštine ili juče bili pripadnici vojske i milicije u maskirnim uniformama sa dugim cevima.
Nije tačno da se sve to ne tiče građana Srbije. Pođite od sebe, koliko vas izlazi na javna mesta, koliko vas decu pušta da izađu u parkove bez pratnje i u koje doba. U Srbiji trenutno važi neki policijski čas i svi su uglavnom u svojim kućama, gde takođe nisu sigurni, jer zbog vanrednog stanja koje će ova vlada, na neodređeno vreme produžiti, niko ne može nigde da bude siguran.
Danas je eto i u Beloj Crkvi u Opštinski odbor SRS policija upala sa dugim cevima. Ne znamo šta tamo traže, ne dozvoljavaju pristup, promenili su bravu, ušli su u prostorije i stoje sa dugim cevima i maskirnim uniformama ispred prostorija stranke.
Ako je to program Vlade, ako je to vanredno stanje neophodno radi potpunog ućutkivanja medija, mišljenja političkih protivnika ili učesnika u političkom životu, ako treba da čujemo samo glas Vlade i nikog više u ovoj državi, onda je to diktatura. Onda da to nazovemo jasnim imenom, uvodi se diktatura u Srbiju, ili je već uvedena, a ova vlada se opredelila programski ubuduće da na neodređeno vreme, dok to može ovaj narod da podnese, sprovodi diktaturu.
Iskoristiću i ovaj trenutak da vam kažem da to nije dobro ako narastu političke tenzije i ovde u parlamentu i u političkom životu uopšte. A sada nam Zoran Živković reče da se zalaže za političku stabilnost u zemlji. Nemoguće je da bude politička stabilnost u zemlji ako ne možemo da se izjasnimo u medijima, ako naše mišljenje niko ne može da čuje, ako ne možemo da razmenjujemo stavove i da iz toga neki kvalitet crpimo za našu državu. Pretpostavljam, svi se ovde zalažemo, a metode su nam verovatno različite ili putevi različiti, da dođemo do istog cilja.
Postoji, međutim, u ovoj Narodnoj skupštini problem te poslaničke i legitimnosti ovog parlamenta. To i danas moram da potenciram, biće zapisano, neko će se time nekad baviti. Ovaj parlament više nema 126 legitimnih poslanika koji bi glasali za ovu vladu. Može da se pravi neka veštačka većina, mogu da glasaju i ljudi sa galerije, ali mnogi koji sede ovde dole i ovde će danas glasati trebalo bi da sede na galeriji. To samo pod uslovom da ih predsedavajući pozove da dođu na galeriju.
Imamo 13 poslanika koji su podneli ostavke, neopozive ostavke. Oni su i dalje poslanici. Imamo poslanike ove fantomske poslaničke grupe "Srbija", koji nikako ne mogu da budu poslanici ako se poštuje Zakon o izboru narodnih poslanika. Mi ga nismo poštovali ni u slučaju Socijaldemoratije; a zašto - zato što će danas Socijaldemokratija glasati za ovu vladu i za neke projekte i ove i prošle Vlade; i ovim poslanicima Socijalističke partije takođe treba da prestane mandat, jer su isključeni iz SPS-a.
Ima ovde skoro 30-toro ljudi koji sede i donose važne odluke, a nisu poslanici i ne mogu da utiču na dalja zbivanja u zemlji. Mi to stalno prenebregavamo i dovodimo u pitanje ne samo legitimnost ovog parlamenta, dovodimo u pitanje ustavnost, zakonitost svih odluka koje je ovaj parlament doneo i donosi. Dovodimo u pitanje legitimnost ove vlade koja će danas, pretpostavljam, opet biti izabrana, ukoliko je tačno ovo što nam je predsednik, v.d. presednik Republike napisala u ovom kratkom dopisu, da je konsultovala većinu i pretpostavljam obezbedila tu većinu koja će danas da glasa.
Još jedno pitanje je nerazjašnjeno. Mi danas biramo novu vladu. Šta to znači? Znači da u ovom trenutku nemamo Vladu. Postavlja se pitanje, ko je to onda vršiocu dužnosti predsednika Republike predložio uvođenje vanrednog stanja? Nepostojeća Vlada. Sa tim moramo da se složimo i to moramo da konstatujem, jer da imamo Vladu ne bismo birali novu Vladu. Bez obzira na personalni sastav, Vladu oličava i predstavlja isključivo predsednik Vlade.
Onog momenta kada iz bilo kog razloga, pa i iz ovog tragičnog, nema predsednika Vlade, Vlade više nema. Vanredno stanje za koje, danas čitam u štampi, kažete da ste dobili podršku nekih sa Zapada, molim vas, da li nam treba podrška bilo koje inostrane zemlje za uvođenje vanrednog stanja. Oni koji nam ne misle dobro, želeli bi da mi budemo stalno u vanrednom stanju.
Valjda mi treba da mislimo šta je dobro da u našoj kući uradimo, a ne da slušamo one koji nam stalno tutorišu, stalno nas ucenjuju, da bi nam eventualno na kašičicu, evo i sada, ponudili neku ekonomsku pomoć, odnosno popunjavanje budžetskog deficita. Mi smo stranka koja se uvek u politici ponašala, i na vlasti i u opoziciji, onako kako bi želela da se vlast ponaša prema opoziciji i obrnuto.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Deset je minuta. Da li koristite i sledećih 10 minuta?

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Da, još ću govoriti. Koristili smo isključivo politička sredstva, dozvoljena politička sredstva političke borbe. Nikada nismo prezali od toga da vam u lice kažemo ono što mislimo. To, da li ste hteli da slušate ili niste, možete da analizirate ako se okrenete malo u prošlost i da vidite da li smo bili dobronamerni ili zlonamerni; zbog toga i sada govorimo o onome što je ovde u nazoviekspozeu izneo budući premijer Zoran Živković.
Nažalost nismo dobili pisani materijal, a zaista je trbalo da dobijemo bar pisani materijal, iako ništa novo nismo čuli, sem o tome da se u Srbiji živi bolje, da će se živeti bolje, da će standard biti veći, da su penzije istina male i nedovoljne, ali su redovne, a biće još manje i još neredovnije ako budemo ovde izglasali onaj zakon koji je trenutno u proceduri, o pezijskom i invalidskom osiguranju; i prioritet Vlade je integracija sa Evropom i u Evropu, bez obzira na ustupke i na uslove koji nam se postavljaju.
Nismo čuli ništa novo, za nas je to ista ona Vlada koja je u januaru 2000. godine ovde dobila podršku većine, uključujući i podršku DSS-a. Danas neće dobiti, kao ni onda, podršku poslanika SRS. To mislim i da ova vlada i poslanička većina naravno i ne očekuju, ali naše je legitimno pravo da kažemo i koji su to razlozi za takav naš stav.
Stalno se govori o nekim reformama, pa se i danas kandidat za premijera dotakao reformi u zdravstvu i obrazovanju, ne rekavši nam šta to predstavlja. Verovatno se misli da je politički profitabilno da se govori o reformama. Svi žele neke promene. Reforme mogu da budu nabolje, mogu da budu i nagore. Pretpostavljam da svi želimo da one krenu nabolje.
Nismo ovde čuli koji su to putevi i koje će to mere ova vlada preduzeti, da bi u ovim veoma važnim sferama društvenog života bilo bolje.
Za Vladu u kojoj je Dušan Mihajlović, da ima i malo obraza, podneo bi ostavku odmah nakon ubistva premijera, jer šta da misle obični građani o svojoj bezbednosti i kako da budu bezbedni, ukoliko ne mogu najviši državni funkcioneri da budu bezbedni, i mi ne možemo da glasamo.
Za Vladu u kojoj je Gašo Knežević, koji nam opet neku novu Šuvarevu osnovnu školu priprema, ne možemo zaista da glasamo. Personalni sastav ove vlade, o njoj smo govorili 2001. godine, tu su i svi nedostaci tih kandidata, za ministre smo tada izneli, a za ove dve godine pokazalo se da smo apsolutno bili u pravu.
Sve projekte koje je Vlada dostavila Narodnoj skupštini, sve zakone na kojima su radili i ministar Vlahović, ministar za rad, ministar Pitić, da ne govorim o ministru Veselinovu koji nije radio ništa, zaista SRS i poslanici SRS neće moći da podrže, a želimo vam naravno da uspete da Srbiju konačno dovedete do nekog boljeg puta i da je povedete boljim putem.
To govorimo u želji da zaista ovom narodnu jednom svane, ali i ovog puta izražavamo sumnju da to može da se desi sa vama. Zato je bilo mnogo pametnije da niste zaustavljali izbor predsednika Republike, jer je potpuno neizvesno hoće li se taj ustav Republike Srbije ikada doneti, onako kako ga vi zamišljate, u nekom roku koji bi bio normalan za ovaj parlament i bilo bi najpametnije u smislu smirivanja političkih tenzija raspisati nove parlamentarne izbore.
Desila se preraspodela snaga u Srbiji, sa tim moramo svi da se pomirimo, ma koliko da vam se to sviđa ili da vam se ne sviđa, ali izbori bi značili spuštanje tenzija, došli bi u ovaj parlament neki drugi, možda neki od nas u ovom ili u onom broju, a narod bi znao kako da proceni, kako da podeli karte na izborima i da nas natera na kompromisnije i drugačije razmišljanje, a sve u cilju zaista stabilizacije stanja u državi, ne bi li već jednom odahnuli posle ovoliko godina teškog stanja u državi. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, poslanička grupa SPS.
Da li se još neko javlja posle njega?
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodo ministri, gospodine Živkoviću, Socijalistička partija Srbije je najoštrije osudila ubistvo predsednika Vlade Republike Srbije i predsednika Demokratske stranke gospodina Zorana Đinđića, uz zahtev državnim organima da se krivci nađu i kazne. Telegrame saučešća Socijalistička partija Srbije je poslala i porodici gospodina Đinđića, Vladi Republike Srbije i Demokratskoj stranci.
Zbog tog tragičnog događaja Skupština danas razmatra tačku dnevnog reda - izbor predsednika, potpredsednika i ministara u vladi Republike Srbije, na predlog poslaničke grupe DOS.
Socijalistička partija Srbije smatra da bi formiranje prelazne vlade od svih relevantnih političkih faktora u Republici bilo bolje rešenje, jer bi se pre obezbedila politička stabilnost i sigurnost građana, što je Srbiji danas najpotrebnije radi prevazilaženja teške situacije u kojoj se zemlja nalazi i čime bi se stvorili uslovi za raspisivanje izbora.
DOS ima drugi politički koncept i to je njegovo pravo.
U svakom slučaju izborom vlade po predlogu DOS-a ili neke druge republičke vlade stvaraju se uslovi da se ukine vanredno stanje, da se normalizuje rad državnih organa i institucija i stanje u zemlji.
Vanredno stanje otvara mnogo prostora za eventualne zloupotrebe političkih protivnika. Sticajem okolnosti, potvrda ovoga jeste informacija koju smo dobili da je jutros baš u Beloj Crkvi lokalni DOS upao u prostorije SPS-a, mada je to zanimljivo, s obzirom da je Gordana pomenula upad policije, ali mi smo dobili informaciju da je lokalni DOS upao u prostorije SPS-a, što je možda i uslovljeno baš tim vanrednim stanjem i potrebom da se neki unutrašnji odnosi reše, a potvrđuje opasnost trajanja vanrednog stanja.
Vanredno stanje je suvišno i zbog toga što oko borbe protiv kriminala vlada najveći konsenzus političkih stranaka, mislim svih, među kojima naravno i SPS.
Socijalistička partija Srbije, kao partija opozicije, neće glasati za izbor Vlade Republike Srbije na predlog DOS-a iz razloga koje smo javno saopštili u inicijativi Glavnog odbora za smenu Republičke vlade.
Na opštem planu, SPS neće glasati za predloženu vladu iz dva razloga: jedan je koncepcijski, a drugi je personalni. Koncepcijski je sadržan u programu, predložena vlada, kao što smo čuli od gospodina Živkovića, neće doneti ništa novo. Po našem mišljenju, dosadašnji rad Vlade Republike Srbije je bio negativan. Brojni pokazatelji to potvrđuju i mi nemamo razloga da verujemo da će budući rad biti bolji.
Personalno, promene u sadašnjoj Vladi su minimalne. Jedna je uslovljena tragičnim događajem, a drugu posmatramo kao izraz potreba Demokratske stranke i odnosa unutar DOS-a.
Na pojedinačnom planu postoje brojni razlozi zašto SPS neće podržati predloženu vladu Republike Srbije, a pomenuću samo neke.
Prvo, političke i društvene prilike u Srbiji u protekle dve i po godine suštinski su se pogoršale. Vlada Republike Srbije nije ispunila izborna obećanja. Njen učinak za političku, ekonomsku i socijalnu sigurnost zemlje je veoma negativan i proizvodi dalekosežne negativne posledice.
Celokupan politički sistem je uzdrman nepoštovanjem zakona, konstantnim kršenjem Ustava i institucija; takođe i političkom i pravnom kombinatorikom, oduzimanjem poslaničkih mandata, formiranjem fiktivnih poslaničkih grupa, uvođenjem prinudnih uprava u opštinama osporava se i poništava izborna volja građana Republike Srbije, kako na republičkom tako i na lokalnom planu.
Vlada Republike Srbije ne uživa poverenje većine građana Srbije, što su najbolje pokazali neuspeli predsednički izbori, gde uprkos smanjenju izbornog cenzusa kandidat vlasti nije uspeo da pobedi.
Drugo, SPS ne može podržati predloženu vladu i zbog toga što je ta vlada donela odluku na osnovu koje, a suprotno Ustavu i Zakonu o krivičnom postupku, pritvoren prethodni predsednik Republike i aktuelni predsednik SPS-a Slobodan Milošević, odnosno predat službenicima tzv. Haškog tribunala.
Vlada istovremeno odbija da pruži pravnu zaštitu i pomoć građanima Srbije kojima se sudi ili su optuženi pred ovim sudom, kao što je po Ustavu obavezna.
Treće, izvršna vlast se apsolutno stavila u funkciju ostvarivanja politike DOS-a. Vlada, to je činjenica, ignoriše Ustav, zakone, za dve godine je donela više desetina, a neki su prebrojali čak preko 100 uredbi i dekreta, čime se postavila iznad Narodne skupštine i praktično izbegla svaku demokratsku kontrolu.
Umesto da po zakonskim aktima bliže uređuje primenu zakona, Vlada nelegalno donosi uredbe sa snagom zakona i time preuzima zakonodavnu vlast.
Četvrto, smatramo da ova vlada ne može dobiti podršku iz razloga što nije uspela da sačuva zajedničku državu Srbije i Crne Gore, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju, ni u jednom smislu, ni u suštinskom, čak ni u jezičkom.
Stvorena je hibrid država za koju niku ne zna kako treba da funkcioniše i koja nema premca u savremenom svetu. Suštinski, stvorene su dve nezavisne države kojima je ostavljen rok od tri godine da se u međuvremenu dogovore oko podele imovine, a potom obznane i zvaničan kraj tzv. zajedničke države.
Peto, jedna u nizu afera, kao što je hapšenje potpredsednika Republičke vlade Momčila Perišića od strane vojnoistražnih organa i optužba za špijuniranje i izdaju državne tajne u demokratskim zemljama bi sama po sebi povukla ostavku vlade. Umesto toga, Vlada je pokrenula javnu kampanju kritike rada vojnih organa.
Šesto, u domenu zakonodavne inicijative, Vlada Republike Srbije je predlagala loše zakone. Najdrastičniji primeri su: Zakon o radu, čijim se neustavnim rešenjima svi zaposleni u Srbiji stavljaju u položaj potpuno obespravljenih najamnih radnika, bez garancije minimalnih prava zaposlenih; Zakon o privatizaciji, koji je otvorio put za rasprodaju nacionalnog bogatstva i koncentraciju kapitala u rukama malog broja ljudi, ostavljajući zaposlene bez prava i mogućnosti da učestvuju u postupku privatizacije na pravedan način, jedino štiteći prava stranih i domaćih vlasnika kapitala.
Zakon o davanju određenih ovlašćenja AP Vojvodini ima nesagledive loše posledice po teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije. Autonomna Pokrajina je ponovo preuzela gotovo potpuno ovlašćenja države. Zakon o lokalnoj samoupravi je objektivno otvorio vrata neravnopravnosti građana u oblasti obrazovanja, zdravstvene zaštite, kulture, s obzirom da opštine, zbog nejednake ekonomske moći, neće biti u mogućnosti da zadovolje potrebe građana u ovim oblastima.
Deo zakona iz oblasti pravosuđa je javno osudila sva stručna javnost i brojni ugledni pojedinci. Zakonom o radiodifuziji nisu zaštićeni ograničeni prirodni resursi. Nije donet zakon o informisanju, a Vlada je obezbedila apsolutni monopol u sferi informisanja i na taj način uvela cenzuru elektronskih i štampanih medija. Stanje u ovoj oblasti dodatno komplikuje i nepostojanje ministarstva informisanja, jer se pod firmom slobode javne reči sprovodi neformalna kontrola medija. Paket poreskih zakona je dodatno opteretio građane i privredu novim izdvajanjem.
Nabrojao sam samo najdrastičnije primere loše zakonodavne aktivnosti i odsustvo strategije razvoja, a dugačak je spisak zakonskih tekstova koji su bili ili su još uvek pod snažnom kritikom kako stručne javnosti, tako i građana.
Sedmo, Vlada Republike Srbije je postigla vidnu produktivnost jedino u osnivanju svojih brojnih i skupih regionalnih kancelarija, raznih agencija i fondova koji se finansiraju iz budžeta: Biro za informisanje, Bezbednosno-informativna agencija, Agencija za privatizaciju, Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, Agencija za unapređenje državne uprave, Agencija za strana ulaganja, Akcijski fond, itd, koji deluju kao paralelni organi resornih ministarstava sa velikom samostalnošću i velikim ovlašćenjima. Ove agencije rade bez javnog uvida u njihovu delatnost i njihovo formiranje sigurno ne predstavlja primer štedljive i dobro organizovane izvršne vlasti.
Osmo, iako je Vlada gromoglasno obećavala da njeni članovi neće biti članovi upravnih odbora, oni to jesu i za to dobijaju visoke novčane naknade, pored redovnih primanja.
Deveto, zna se da je Ustavni sud 17 meseci bio blokiran, a sudijska funkcija je objektivno stavljena u zavisnost od izvršne vlasti i izložena medijskim pritiscima. Javne polemike i pretnje ministra pravde upućene predsedniku Vrhovnog suda i predsedniku Okružnog suda, kao i nedopustive pretnje pojedinih članova Vlade predsedniku Saveznog ustavnog suda, nisu zabeležne u političkom životu zemlje. Na ovaj način ni sud ni sudije ne mogu biti nezavisni i samostalni, a samim tim i građanska sigurnost, ljudska prava i slobode su dovedeni u pitanje.
Deseto, tokom protekle dve godine u tridesetak opština širom Republike je Vlada Republike Srbije, preko kriznih štabova, blokirala rad lokalne samouprave i to u najvećem broju opština u kojima su socijalisti osvojili lokalnu vlast i pod izgovorom nemogućnosti sazivanja konstitutivnih sednica, a nekad i bez bilo kakvog obrazloženja, uredbama uvela prinudnu upravu i obrazovala privremena opštinska veća. U ovim opštinama nije bilo pravno valjanih razloga za uvođenje prinudne uprave. Koliko su ovi potezi bili protiv Ustava i zakona i na štetu izborne volje građana, dovoljno govori i presuda Vrhovnog suda Srbije, kojom se poništava uvođenje prinudnih mera u opštini Priboj. Samo to bi bilo dovoljno da Vlada padne.
Jedanaesto, uprkos brojnim obećanjima, reforma državne uprave svela se na otpuštanje velikog broja obrazovanih i iskusnih stručnjaka pod optužbom političke pripadnosti strankama opozicije, pre svega SPS-u. Istovremeno je angažovano mnoštvo nedovoljno kompetentnih ljudi po partijskom kriterijumu, logično, DOS-a.
Dvanaesto, vezano za borbu protiv kriminala, obećana sigurnost građana i efikasnost državnih organa u borbi protiv kriminala se nije ostvarila. Naprotiv, broj teških krivičnih dela je veliki, a pojedinačni uspesi se više koriste u marketinške svrhe. Moram pomenuti da je ministar policije više puta javno obećavao i postavljao rokove da će počinioci krivičnih dela biti uhvaćeni, ali se to nije desilo.
Radi suzbijanja organizovanog kriminala usvojen je i Zakon o posebnim ovlašćenjima državnih organa i to pre osam meseci, a imenovan je i specijalni tužilac, formirana posebna uprava, izmenjen Zakon o krivičnom postupku. Sve to nije bilo dovoljno da se kriminal suzbije, a kriminalci kazne.
Pre osam meseci, baš prilikom rasprave o Zakonu o suzbijanju organizovanog kriminala, bili smo upoznati javno, u nekim medijima su se pojavili članci koji nisu mogli biti objavljeni a da nije postojala saglasnost MUP-a, sa postojanjem više kriminalnih grupa i klanova u Srbiji i sa njihovom delatnošću - da se bave uvozom droge, oružja, cigareta, otmicama, iznudama itd. Postavlja se jedno logično pitanje - ako je policija sve to znala, a stvorene su zakonske pretpostavke za hvatanje i kažnjavanje kriminalaca, zašto se čekalo?
Gospodin Živković je pomenuo kraj godine, kada je na saveznom nivou stvorena pravna pretpostavka da ovi institucionalizovani oblici počnu da funkcionišu. Ako je to čak i urađeno krajem godine, zašto to u ova tri meseca nije urađeno? U svakom slučaju, bez obzira na odgovor, ministar policije i Vlada po ovom pitanju apsolutno nisu položili ispit.
Trinaesto, ekonomsko siromaštvo i socijalna sigurnost se uvećavaju, privredna aktivnost je u stagnaciji i svi relevantni pokazatelji ne nagoveštavaju izlazak iz krize. U januaru 2003. godine zabeležen je pad u svim sektorima proizvodnje. Najviše zabrinjava pad proizvodnje u ključnim granama privrede. Međusobna dugovanja preduzeća poprimaju razmere opšte nelikvidnosti, dok istovremeno prošlogodišnji spoljnotrgovinski deficit premašuje četiri milijarde dolara. Država i privreda duguju stranim poveriocima preko 15 milijardi dolara. Kada se ovi podaci imaju u vidu, može se izneti konstatacija da privreda ubrzano gubi reproduktivnu sposobnost, a društvo u celini ekonomsku samostalnost.
Prema statističkim pokazateljima, oko dva miliona ljudi živi ispod egzistencijalnog minimuma, zbog stalnog i neumerenog povećanja cene električne energije, troškova stanovanja, prevoza, lečenja, osnovnih životnih potreba. Skoro milion ljudi, po evidenciji tržišta rada, nema zaposlenje, a prema vladinim procenama, još ok 700.000 radnika je fiktivno zaposleno, da ne ulazimo u metodologiju utvrđivanja ovog broja. Po rečima predstavnika Vlade, oni predstavljaju nove prekobrojne, koji će prvi biti na udaru vlasničke transformacije. Grupa onih koji prvi put traži zaposlenje broji 500.000 ljudi. Za probleme ove ogromne armije nezaposlenih Vlada nije našla rešenje.
Nova radna mesta se javljaju samo u budućim planovima i projekcijama nekog budućeg razvoja. Naročito zabrinjava podatak da polovina populacije do 18 godina živi u siromaštvu. Oko 1,2 miliona penzionera egzistira u nemaštini, pogođeni novim sistemom usklađivanja penzija, koje će biti umanjene. Ubrzana i obavezujuća privatizacija po svaku cenu uzima danak u stagnaciji privrede i deindustrijalizaciji zemlje na zadovoljstvo uvozničkog lobija.
Prema ocenama ljudi iz SPS, privredna bogatstva stvarana generacijama prodaju se u bescenje novoj poslovnoj eliti, koja bez suštinske javne kontrole uvećava svoje bogatstvo, a time i političku moć i uticaj. Istovremeno u Srbiji se dnevno najavi ili organizuje oko pedesetak štrajkova i obustava rada velikog broja nezadovoljnih radnika. Oni su, logično, zabrinuti za sudbinu svojih preduzeća i egzistenciju svojih porodica.
Četrnaesto, novim generacijama mladih zatvara se i sama perspektiva školovanja i naučnog usavršavanja i to enormnim povećanjima cena studiranja na državnim fakultetima. Iznos školarina za pojedine fakultete je iznad 100 hiljada dinara godišnje. Dostupnost školovanja i napredovanja je drastično sužena i pogažena. Više je nego prepolovljen broj upisanih studenata u proteklom periodu. Protesti studenata i prosvetnih radnika, zahtevi zaposlenih na univerzitetima i višim školama govore sami za sebe. Kao posledica gubitka poverenja u perspektivu boljeg života, mladi i obrazovani ljudi napuštaju zemlju u velikom broju.
Petnaesto, Vlada nije učinila dovoljno, po našem mišljenju gotovo ništa, u isticanju zahteva za nadoknadom ratne štete. Prethodna vlada je imala državnu komisiju za utvrđivanje ratne štete i prema podacima koji su tada bili sakupljeni, ratna šteta, direktna i indirektna, iznosi oko 100 milijardi dolara. Nasuprot toj sumi, odmah posle 5. oktobra, G-17 je dao svoju procenu štete od 28 milijardi dolara, da bi pojedini predstavnici vlade tu sumu dalje dodatno umanjivali, što samo po sebi nanosi veliku štetu interesima zemlje.
Šestnaest, situacija na Kosovu i Metohiji. Činjenica je da Vlada po ovom pitanju nije uradila gotovo ništa. Rezolucije i deklaracije koje je donosila Narodna Skupština Republike Srbije su delovanjem Vlade gurnute u stranu. Pozivanjem jednog broja Srba i drugog nealbanskog stanovništva da učestvuju na krajnje problematičnim i nepripremljenim izborima za Skupštinu Kosova, Vlada je priznala svoju nemoć i nemanje strategije. Povratka prognanih Srba, Crnogoraca, Roma, Turaka, Muslimana i drugih na svoja ognjišta nema.
Ne zna se ni sudbina nestalih, ni grobovi ubijenih, a da ne pominjemo situaciju oko manastira, crkava i drugih sakralnih objekata.
Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 međunarodna zajednica je garantovala opstanak Kosova i Metohije u sastavu Jugoslavije, koje više nema, i Republike Srbije. Za njeno dosledno ostvarivanje potrebna je jasna državna strategija po svim pitanjima saradnje, strategija o Kosovu i Metohiji, koju Vlada nema.
Vlada nije postigla postavljene ciljeve ni u trima opštinama na jugu Srbije - Bujanovcu, Preševu i Medveđi, u kojima je takođe doveden u pitanje opstanak srpskog i drugog nealbanskog stanovništva. Albanski separatizam je ohrabren nezakonitim produženjem popisa na ovom području i prevremeno održanim lokalnim izborima...
(Predsedavajuća: Dvadeset minuta, narodni poslaniče.)
Hvala. Evo, završavam. (Glas iz klupe: Dobro je što nema TV prenosa.) Nije poenta u prenosu. Danas se bira nova vlada i red je da stranka opozicije kaže šta misli o radu, a pogotovu iz razloga koje sam naveo...
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
 Molim vas da ne ulazite u dijalog sa narodnim poslanicima, a narodne poslanike da ne dobacuju. Dvadeset minuta je dvadeset minuta.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

 U redu, evo završavam. Pošto ima još stvari koje sam smatrao za potrebno da kažem, ali vremena nemam, dozvolite mi da na kraju još jednom ponovim stav SPS, kao partije opozicije; iz razloga koje sam naveo, a i drugih koje nisam, SPS neće podržati predloge za izbor predsednika, potpredsednika i ministara u Vladi Republike Srbije. Hvala.