Replika gospodinu Nikoliću.
Hteo bih kratko da ukažem na par stvari u izlaganju uvaženog kolege, gospodina Nikolića.
Tačno je da je Demokratska stranka Srbije pre više godina u ovom parlamentu predložila set pravosudnih zakona, koji jeste usvojen, međutim, novoformirana skupštinska većina kasnije je intervenisala u tom setu skupštinskih zakona, dopunjavala ih, menjala, prekrajala. Na kraju se bit i suština tih zakona izgubila i došlo je do situacije da oni postanu neprimenjivi realno, loši, i zbog toga nisu mogli da se sprovedu-a možda je do određene mere bilo čak i želje, čak i neke prikrivene, ali, možda i otvorene da se opstruira osnivanje tih sudova.
Navešću samo jedan primer: mi smo u "osnovnom predlogu" predložili jedan apelacioni sud sa više odeljenja; na kraju je to završilo u četiri apelaciona suda.
Naš stav je da je stvaranje više apelacionih sudova na teritoriji jedne države pogrešna stvar, jer ćemo tako stvoriti više pravnih područja, a naročito u granama prava u kojima postoji suviše praznina i gde sudovi dolaze do većeg izražaja svojim odlukama, tumačeći pravo. Znači, postojeće rešenje je loše. Mislim da je čak i nesprovodivo i da bi trebalo na njemu intervenisati.
Dalje, što se tiče toga šta radi Vlada? Pre 12 ili 13 dana smo izglasali Vladu. Jedno uobičajeno opšte pravilo parlamentarne prakse svih civilizovanih zemalja je da se Vladi da sto dana. Nije to samo zato da bi Vlada imala vremena da napiše zakone, nego zato da bi imala vremena da se uredno ustroji, pa tek onda da podnese predloge zakona i zatim da se o njima odlučuje.
Postoje određeni predlozi zakona, čuli smo i od gospodina Stojkovića, ministra pravde. U najskorije vreme će stići u Skupštinu zaokruženi, celoviti. Znači, dovršeni predlozi zakona.
Zaista mislim da je potpuno neprimereno očekivati da Vlada ima konkretan predlog zakona, na primer, o lokalnoj samoupravi, nakon samo 12 dana rada. U većini ministarstava tek treba da se uđe unutra, da se vidi šta je ostalo od dokumentacije od prethodnih ministara, treba da uđe budžetska inspekcija da vidi kako se trošio novac itd.
Mislim da bi bilo u redu da se izađe u susret novoj Vladi, da joj se da sto dana, što je uobičajena parlamentarna praksa. Na kraju krajeva, i vi kada ste bili u republičkoj Vladi, pre dosta godina, i vama je sigurno dato tih sto dana i to niko nije osporavao. Znači, ne bi bilo loše da se ovde postupi na isti način. Jer, jedno je biti opozicija onome ko vam je politički oponent, a drugo je biti opozicija državi, kako se dobro izrazio neki dan gospodin Marković na konsultacijama šefova poslaničkih grupa. Neke stvari bi ovde bile, a to je opstruiranje rada Vlade u prvih sto dana. To bi zaista bilo kontra, verujte mi, državnog interesa, a ne stranačkog.
Nemam ništa protiv, treba Vlada da se kritikuje. Treba svaki njen loš potez da se uoči na vreme, da joj se ukaže. Vlada koja nema konstruktivnu opoziciju vrlo lako može da se uspava, vrlo lako može da zaboravi gde je krenula i u kom pravcu. Njoj je potrebna i neophodna konstruktivna opozicija, ali konstruktivna opozicija jeste da joj date sto dana, da joj date pravilnu šansu, da može da počne da radi.
I poslednje što se tiče ovih predloga zakona, samo da ukažem na ono što je gospodin Stojković, ministar, istakao, u pitanju su interventne promene, a ne konačna, krajnja i zaokružena rešenja. Samo hitne interventne promene, da se faktičko stanje usaglasi, odnosno da se usaglasi pravno stanje sa faktičkim, a u međuvremenu će se izaći sa celovitim rešenjima. Hvala.

Hvala vama.
Ima reč gospodin Pajtić. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovani gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, moram priznati da sam se pomalo zabrinuo oko konstatacije uvaženog gospodina ministra u vezi konstatovanja Ustavnog suda. Mislim da nije zahvalno da anticipiramo, ako sam dobro razumeo, na koji način će se Ustavni sud opredeliti, o ovim predlozima zakona, tim pre što se svi zalažemo, čini mi se, za podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Ukoliko ta vrsta komunikacije postoji, ja vas molim, ako ništa drugo, da je zadržite za relaciju sa Ustavnim sudom.
Dakle, za nas nije prihvatljiva takva vrsta komunikacije i nije nam prihvatljivo da izvršna vlast na bilo koji način sugeriše sudskoj vlasti, makar i najvišoj ustavno-sudskoj vlasti, na koji način će postupiti u vezi zakona.
Inače, mi ćemo kao poslanička grupa podržati ova tri predloga zakona. Oni su potrebni. Oni su neophodni. Očigledno je rok za konstituisanje upravnog suda i apelacionih sudova bio preambiciozan. Ne bih se saglasio sa tim i ne bih za sve okrivio prethodnog resornog ministra, zbog toga što DSS, kad je predlagao te sistemske zakone, predlagao je i neke rokove, koji su bili kratki, kratki čak i po mišljenju aktuelnog ministra pravde, kratki čak i po mišljenju sadašnje Vlade, jer sadašnja Vlada dimenzionira taj rok na tri godine.
Dakle, predviđa mnogo duži rok nego što je bio predviđen u prvobitnom predlogu DSS i očigledno je da nije samo stvar dobre volje, nego stvar sistemskog opredeljenja, da čitav novi sistem novih sudova od tehničkih, logističkih uslova, pa do formalnih uslova, do edukacije sudova, prosto zahteva mnogo duže vreme, nego što je bilo predviđeno. Ne bih to komentarisao javašlukom prethodnog resornog ministra. Prosto nije zahvalno svaki put se osvrtati negativno na prethodnike.
Mislim da ponekad treba uvažiti i objektivne okolnosti, posebno kad se te objektivne okolnosti uvažavaju predlogom zakona, odnosno predviđa se da je potrebno tri godine da bi zaživeo novi sistem sudova.
Inače, mi smo bili skloni i prošle godine, na poslednjoj sednici prethodnog saziva, da intervenišemo u ovoj oblasti. Tada ne bi bilo potrebe da lamentiramo nad ponašanjem, odnosno da lamentiramo nad činjenicom da je Ustavni sud morao da interveniše u ovoj oblasti - a Ustavni sud je intervenisao svojom privremenom merom. Predlagali smo da se zakonski produže ti rokovi.
Kolega Mihajlov, šef poslaničke grupe DSS, tada je bio protiv toga. Mi smo smatrali da je potrebno da se na toj poslednjoj sednici, s obzirom na to da je ona bila pre Nove godine, s obzirom na činjenicu da sudovi ne mogu zaživeti, stručna javnost je to zahtevala i bili smo vrlo skloni tome da prolongiramo taj rok.
Sada se nalazimo u nezahvalnoj situaciji, da nam je Ustavni sud na jedan neuobičajen način, izlazeći u susret potrebom da pravni sistem funkcioniše u Srbiji, odreagovao, omogućio da te rokove prolongiramo.
U svakom slučaju, nalazimo se pred objektivnom situacijom. Rok koji je u ovom trenutku dimenzioniran od tri godine zaista je veliki, mnogo veći nego što je bio u prethodnom predlogu DSS. Verujem da on garantuje da ipak više predradnji može da se učini 1. januara 2007. godine, nego što je to bilo moguće do sada i u tom dubokom ubeđenju da je potrebno, da u ovom trenutku Skpština interveniše. Jako bismo bili sretni kada bi se susreli sa sistemskim zakonima, koji su obećavani, a ne samo sa ad hoc intervencijama. Mi ćemo u svakom slučaju ovaj zakon podržati. Hvala.

Hvala vam.
Ima reč gospodin Stojković, izvolite.

Ja sam se obratio poslanicima, pa, između ostalog, i gospodinu Pajtiću.
Mogu da iznesem svoje mišljenje kao pravnik, a verujem da ga i vi delite. Ako je odredba prelazna, da zakon stupa tad i tad na snagu, ona nije suprotna Ustavu. To je moje mišljenje. Samo kažem da je nađeno rešenje da sudovi formalno pokrenu postupak da bi dali Ustavnom sudu mogućnost da donese tu privremenu meru.
Kada sam govorio zašto smo do ovoga došli, ja sam naveo činjenice. Jedna je, da se retroaktivno postupilo marta meseca prošle godine i druga je, da smo došli do privremenih mera. Ocenu Vlade dajete vi. Ja je nisam davao.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su sglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe DS-Boris Tadić, DSS i SRS.
Dajem reč narodnom poslaniku Bošku Ristiću, iz Demokratske stranke, a neka se pripremi gospodin Petar Jojić.

Dame i gospodo poslanici, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, mi smo dobili ovde vaš predlog za izmenu određenih pravosudnih zakona, koji se, pre svega, odnose na jednu tehničku promenu datuma, kako vi to smatrate i kako shvatate.
Međutim, ja sam očekivao mnogo više, pre svega od mandatara aktuelne Vlade i od aktuelnog ministra. Očekivao sam predlog izmena, pre svega, osnova zakonodavnog sistema, pre svega, donošenje ustava i očekivao sam da čujem koje će se reforme desiti u pravosuđu i pravnom sistemu, koje ćemo ustavno - pravne garancije dobiti za samostalnost i nezavisnost sudova.
Da li ste razmatrali mogućnost postojanja nezavisnog sudskog budžeta, načina prikupljanja finansijskih sredstava za taj budžet; očekivao sam da predložite poboljšanje ekonomske i materijalne situacije u pravosuđu, način da se podignu plate zaposlenima u pravosuđu, sudijama, da se obezbedi drugačiji način utvrđivanja liste sudskih veštaka, utvrđivanje načina isplate nadoknada za obavezne odbrane, uvođenje ombudsmana, pravo na besplatnu pravnu pomoć koja će biti garantovana Ustavom.
Znači, to su sve kategorije koje su neophodne za pravilno i potpuno funkcionisanje i pravnog sistema i pravosudnog sistema.
Naprotiv, vi ste se, prilikom svog prvog obraćanja poslanicima u ovom parlamentu samo osvrnuli paušalno i okarakterisali neodgovornim rad prethodnog ministra pravde i prethodne Vlade. Odmah ste zapali u kontradikciju. Rekli ste da je prethodna Vlada i da je ministar bio neodgovoran, zato što za tri godine nije izvršio ustanovljavanje drugostepenih apelacionih sudova, a istovremeno ste za sebe tražili rok od tri godine da ustanovite te drugostepene sudove.
Ponovo želim, kao i jedan od mojih prethodnika, da podsetim građane Srbije da je upravo set pravosudnih zakona predlog DSS-a. Smatram da ste vi takvim predlozima nametnuli jedno komplikovano rešenje, gde se uvode dupli prvostepeni sudovi i dupli drugostepeni sudovi, što uslovljava veoma veliki broj izvršilaca u tim sudovima, pa bi, recimo, za apelacione sudove trebalo izabrati novih 250 sudija, prema nekim analizama koje je napravio Visoki savet pravosuđa.
Kada smo kod Visokog saveta pravosuđa, moram i to da kažem da ste nenamerno ili namerno propustili da kažete da deo obaveza kod ustanovljavanja apelacionih sudova leži na Visokom savetu pravosuđa, jer pre svega, Visoki savet pravosuđa donosi pravilnik o utvrđivanju broja sudija i sudija porotnika i usvaja sistematizaciju radnih mesta za buduće apelacione sudove.
Prema tome, pošto Visoki savet pravosuđa do današnjeg dana nije doneo ove akte i nije utvrdio ove uslove koji predstavljaju preduslov za ustanovljavanje Apelacionog suda ili apelacionih sudova, kako je sada to zakonom regulisano, Ministarstvo pravde nije imalo mogućnosti da predloži ustanovljavanje ovih sudova. Da vas ne podsećam, da je prilikom otvaranja apelacionih sudova neophodno da se raspiše konkurs za ta radna mesta, da konkurs treba, po Zakonu o sudijama, da raspiše predednik suda, a mi prethodno nemamo izabrane predsednike apelacionih sudova.
Dakle, to je jedno nedorečeno rešenje na koje niste ukazali i mislim da ga niste ni do sada uočili.
Ja očekujem da ministar pravde prilikom narednog obraćanja parlamentu kaže kakve to promene u pravosuđu želi, kako vidi reformu pravosuđa: da li vidi taj set zakona koji sada najavljuje kao posledicu prethodno donetog ustava i prethodno utvrđenih ustavnih garancija gde će se ustavom definisati položaj i sastav Visokog saveta pravosuđa, način izbora članova Visokog saveta pravosuđa, način predlaganja i izbor sudija, ko će biti ovlašćeni predlagač za izbor sudija, odgovornost za rad sudija - ne disciplinska zbog nedolaska na posao, već odgovornost zbog nesavesnog ili nestručnog obavljanja poslova ili odgovornost, recimo, za neučestvovanje u kontinuiranoj obuci sudija, s obzirom na to da znamo da imamo veoma loš kadrovski potencijal u srpskom pravosuđu.
Zato očekujem da ministar pravde izađe pred ovaj parlament i kaže koje su to garancije koje on nudi, koje bi parlament usvojio: da li će redosled koraka biti prvo, donošenje ustava, kako je to DSS, koja je vas predložila na mesto ministra pravde, zagovarala u predizbornoj kampanji, kada će biti donet taj ustav, da li ćemo sačekati usvajanje ustava i u kakvoj proceduri i da li ćemo tek tada doneti novi set zakona o pravosuđu; da li ćemo doneti nove procesne zakona koji će definisati položaj, organizaciju i ovlašćenja sudova u postupanju određenim predmetima, da li ćemo zadržati porotni sistem kakav je do sada postojao u našem pravosudnom sistemu, da li će suditi samo sudije pojedinci ili zbirna sudska veća bez sudija porotnika?
Dakle, ja očekujem odgovore na sva ta pitanja. Nažalost, ja te odgovore na ta pitanja nisam mogao da saznam ni iz ekspozea gospodina Koštunice koji se osvrnuo samo na preispitivanje pojedinih personalnih rešenja kod izbora sudija i predsednika sudova.
Prema mom saznanju, vi ste i lično pokušali da dezavuišete rad Upravnog sudskog veća pozvavši članove Upravnog sudskog veća da odustanu od predloga za izbor predsednika sudova i da na taj način stvorite prostor za izbor svojih partijskih poslušnika na mesto predsednika sudova u Srbiji.
Čujem da ste stavili primedbu da Upravno sudsko veće nije u skladu sa Ustavom. Ja vas podsećam da i Visoki savet pravosuđa nije ustavna kategorija i da trenutno imamo dvojni sistem izbora sudija. Jedan koji je predviđen Ustavom i Poslovnikom o radu Narodne skupštine, a drugi koji je predviđen Zakonom o sudijama i ovlašćenjima Visokog saveta pravosuđa.
Ja sam očekivao da će novo Ministarstvo otkloniti sve te sistemske nedostatke i predložiti rešenja kako bismo konačno ustrojili srpsko pravosuđe, i to na jedan moderan način, i obezbedili sudijsku samostalnost i nezavisnost koja će biti garantovana Ustavom i koja neće biti podložna političkim promenama kakva je trenutno na sceni. Vi ste, kao nova vlast, najavili set novih pravosudnih zakona koja je uvodna za personalnu promenu u pravosuđu koju pripremate i aktivno pokušavate da sprovedete. Hvala.

Hvala vama. Gospodin Stojković, pa gospodin Ristivojević, replika?

Ja sam iznenađen ovim što sam čuo od prethodnog govornika i to mogu tumačiti kao eventualnu dekoncentraciju, pa nije shvatio koja je tačka dnevnog reda. Kada bude na dnevnom redu ovo pitanje šta treba raditi u pravosuđu, kako ga menjati i u kom pravcu, ja ću to i obrazložiti. Za sada sam dao obrazloženje samo za ono što je na dnevnom redu ove skupštine predviđeno danas. Hvala vam.

Gospodin Ristivojević, replika?