Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 02.11.2016.

5. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u ovoj godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 101 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 128 narodnih poslanika i da imamo uslove za nastavak rada.
Obaveštavam vas da su danas sprečeni da sednici prisustvuju poslanica Gordana Čomić i Aleksandra Jerkov, kao i poslanik Balša Božović.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres po predlozima odluka po tačkama 9. i 10. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su danas na sednici prisutni Zoran Đorđević ministar odbrane, Nenad Nerić državni sekretar u Ministarstvu odbrane, kao i general major Slavoljub Janićijević zamenik komandanta Združene operativne komande Generalštaba Vojske Srbije, pukovnik Milivoje Pajović načelnik Centra za mirovne operacije Generalštaba Vojske Srbije i kapetan bojnog broda Milan Konjikovac načelnik Uprave za međunarodnu vojnu saradnju u Ministarstvu odbrane.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2016. godini i Predlogu odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini.
Da li predstavnik predlagača Zoran Đorđević ministar odbrane želi reč?
(Branka Stamenković, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Izvolite.

Branka Stamenković

Poslanička grupa Dosta je bilo
Hvala.
Povreda Poslovnika, član 171. stav 1 – Predlog zakona o budžetu Republike Srbije sa obrazloženjem Narodnoj skupštini podnosi Vlada u zakonom propisanom roku. Taj rok propisuje Zakon o budžetskom sistemu u članu 31. stav 1. tačka 1) podtačka 16) kao 1. novembar.
Danas je 2. novembar, u Narodnu skupštinu još uvek nije stigao Zakon o budžetu. Molim vas predsedavajuća da pod hitno napišete dopis Vladi, da ih podsetite na njihovu obavezu ukoliko su zaboravili i da insistirate da se što pre taj zakon nađe u Narodnoj skupštini. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Nešto ste pomešali poštovana poslanice, treba da se odnosi na ovu sednicu, na neposredno učinjeno nešto od strane predsednika ili predsedavajućeg, a ne …
(Branka Stamenković, s mesta: Neposredno je učinjena povreda u ponoć kada je istekao 1. novembar.)
Sve ste pomešali, žao mi je. Moraćete ponovo …
(Branka Stamenković, s mesta: Ne, ne znate Poslovnik predsedavajuća. Proučite Poslovnik. Vreme je da obnovite gradivo, odavno …)
Da vas isključim, nepristojno je to što radite. Hoću za vaše dobro da vas sprečim da takvu sliku šaljete u javnost, o sebi i o vašoj političkoj grupaciji.
Moram da vam oduzmem dve minute od ukupnog vremena, zato što zloupotrebljavate Poslovnik. Vrlo dobro znate šta piše u Poslovniku i da mora da se odnosi na ovu sednicu, na ovu tačku dnevnog reda i da sam neposredno na ovoj sednici učinila nekakav prekršaj.
Znači dve minute manje od ukupnog vremena jer zloupotrebljavate Poslovnik.
Reč ima ministar Đorđević.

Zoran Đorđević

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je Predlog odluke o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini koje je na osnovu Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije Ministarstvo odbrane Republike Srbije izgradilo u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, kao i Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2016. godini.
Ministarstvo odbrane je u skladu sa raspoloživim kapacitetima i materijalno-finansijskim sredstvima planiralo da u 2016. godini nastavi angažovanje u sedam mirovnih operacija UN – Kongu, Liberiji, Obali Slonovače, Kipru, Libanu, na Bliskom Istoku kao i u Centralnoafričkoj Republici i u četiri multinacionalne operacije EU – Somaliji, Centralnoafričkoj Republici i Maliju.
Pored nabrojanih multinacionalnih operacija Predlog godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije ni drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama za 2016. godinu iz nadležnosti Vojske Srbije sadrži sedam mirovnih operacija UN u kojima Vojska Srbije do sada nije učestvovala, u zapadnoj Sahari, Republici Mali, Džamu i Kašmiru, Južnom Sudanu i Bliskom Istoku, kao i u dve multinacionalne operacije EU – u Centralnoafričkoj Republici i na Mediteranu.
Unošenjem navedenih sedam mirovnih operacija UN u Predlog godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini stvara se uslov za ispunjenje obaveze Republike Srbije koje proizilaze iz zaključenog Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i UN o doprinosu u sistemu stend baj aranžmana UN, zaključenog u novembru 2011. godine kojim su utvrđeni resursi Vojske Srbije, sanitetski tim, vojni posmatrači i štabni oficiri koje je Vlada Republike Srbije stavila na raspolaganje UN u slučaju potrebe za hitnim angažovanjem na terenu.
Takođe pored nabrojanih mirovnih operacija UN Predlog godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini sadrži dve operacije EU za upravljanje krizama u kojima Vojska Srbije do sada nije učestvovala u Centralnoafričkoj Republici i Mediteranu.
Misija EU u Centralnoafričkoj Republici uspostavljeno u junu ove godine, a zamenila je vojnu savetodavnu operaciju u toj državi. Koristim ovu priliku da vas informišem da je 16. jula 2016. godine završen mandat vojne savetodavne operacije EU u Centralnoafričkoj Republici kao i da četvoročlani sanitetski tim Vojske Srbije uspešno završio svoje angažovanje u navedene operacije. Sanitetski tim Vojske Srbije biće upućen u novu misiju EU u Centralnoafričkoj Republici nakon usvajanja odluke Narodne skupštine.
Druga nova misija EU sadržana je u Predlogu godišnjeg plana upotrebe Vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini i operacija EU na Mediteranu, pokrenuta sa ciljem ublažavanja posledica i rešavanjem migrantske krize u Evropi, imajući u vidu da se Srbija nalazi u jednoj od glavnih ruta velikog talasa migranata koji odlučujući u navedenoj operaciji nastavićemo da delujemo kao odgovoran član Međunarodne zajednice i da pratimo aktuelna dešavanja u širem regionu i planove Međunarodne zajednice u cilju rešavanja migrantske krize u Evropi.
U skladu sa iznetim u 20 multinacionalnih operacija UN u 2016. godini planirano je angažovanje do 700 pripadnika Vojske Srbije na 340 pozicija. Novinu u Predlogu godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini predstavlja spremnost Ministarstva odbrane i Vojske Srbije da u slučaju potrebe angažuju svoje pripadnike u operacijama humanitarnog karaktera.
Angažovanje u konkretnoj misiji bi zavisilo od poziva međunarodne organizacije regionalne inicijative čija je Republika Srbija član ili države koja je zadesila prirodna katastrofa tehničko tehnološka ili druga nesreća, ali i raspoloživih resursa Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Sredstva za finansiranje humanitarnih operacija Vlada Republike Srbije bi obezbedila dodatno u skladu sa mogućnostima i propisima u budžetskom sistemu.
Poplave koje su u maju 2014. godine zadesile Srbiju, ali širi region zapadnog Balkana ostavile su strahovite posledice koje ubuduće ukoliko do njih opet dođe mogu biti znatno umanjene bržim angažovanjem adekvatnih snaga na terenu. Osnovni razlog zbog čega se u ovom planu po prvi put nalaze humanitarne operacije jeste i namera da se na ovaj način obezbedi saglasnost Narodne skupštine da pripadnici Vojske Srbije, ukoliko to od situacije zahteva, mogu biti upućeni u humanitarnu operaciju za svega nekoliko časova po dobijanju poziva.
Predlogom godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini nije planirano značajno povećanje angažovanja Vojske Srbije van granica Republike Srbije, već zadržavanje dostignutog nivoa angažovanja, što je uslovljeno raspoloživim finansijskim sredstvima.
Potrebna finansijska sredstva za realizaciju godišnjeg plana upotrebe Vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini iznose jedna milijarda 672 miliona 750 hiljada dinara.
Od navedenog iznosa za potrebu učešća pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije potrebno je milijarda 553 miliona 65 hiljada dinara. Ministarstvo odbrane je obezbedilo milijardu 92 miliona 749 hiljada dinara, a razlika od 460 miliona 316 hiljada dinara biće obezbeđena naknadama koje UN će uplatiti Ministarstvu odbrane na učešće u multinacionalnim operacijama u 2016. godini.
Pravni, odnosno ustavni osnov za donošenje odluke o usvajanju godišnjeg plana sadržan je u Ustavu Republike Srbije, Zakonu o Narodnoj skupštini i Zakonu o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, kojim je propisano da Narodna skupština donosi opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije, odnosno odluke, kao i da razmatra i uslove godišnjeg plana upotrebe za izvršenje planiranih multinacionalnih operacija u tekućoj godini.
Pored navedenog u odnosu na ustavni osnov za donošenje odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2016. godini ukazujem na odredbu člana 140. Ustava, kojim je utvrđeno da se Vojska Srbije može upotrebiti van granica Republike Srbije, odnosno člana 8. Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije kojim je propisano da Narodna skupština odlučuje o tom učešću zajedničkih snaga pripadnika Vojske Srbije u tim operacijama.
Angažovanje pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama je značajan element spoljne politike naše države. Učešćem u multinacionalnim operacijama Republika Srbija pokazuje da aktivni činilac očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti, potvrđuje sopstveni ugled i jača poverenje u Vojsku Srbije u međunarodnom okruženju.
Republika Srbija kroz učešće u multinacionalnim operacijama jača vlastite odbrambene kapacitete i nacionalnu bezbednost, a za sve intenzivnije učešće u multinacionalnim operacijama EU u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike doprinosi približenju Republike Srbije članstvu EU.
Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici predlažem da Narodna skupština donese odluku o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini i odluku o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2016. godini. Zahvaljujem se.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem ministru.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Prelazimo na ovlašćene predstavnike.
Prvi je Nenad Milić.
...
Liberalno demokratska partija

Nenad Milić

Poslanička grupa Liberalno demokratska partija - SDA Sandžaka
Gospođo predsednice, koleginice i kolege, gospodine ministre, mislim da danas razgovaramo o vrlo važnoj temi koja prevazilazi okvire Ministarstva odbrane, da se radi o veoma važnoj političkoj temi.
Učestvovanje u izgradnji i očuvanju mira u regionu i svetu je druga od tri misije Vojske Srbije definisana Strategijom odbrane, tako da govorimo o jednoj od vrlo važnih aktivnosti Vojske Srbije.
Nažalost, kako Srbija nema strategiju o spoljne politike, za šta naravno nije krivo Ministarstvo odbrane, ne postoje ni jasni politički ciljevi koji bi definisali učestvovanje u multinacionalnim operacijama, ali kako se radi o tehničkim stvarima ja ću ipak pročitati ono što sam spremio da bih bio precizan u ovom govoru.
U načelu LDP podržava učešće pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije. Kao što je istaknuto u Poglavlju 5. odluke o usvajanju godišnjem plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini, pripadnici Vojske Srbije sa učešćem u multinacionalnim operacijama u prilici su da provere dostignuti nivo razvoja i funkcionalnih sposobnosti u realnim uslovima. Oni se tako upoznaju sa standardnim, operativnim procedurama dnevnog funkcionisanja i operativne upotrebe snaga u međunarodnom okruženju.
Država ovim potvrđuje interes i nameru da konkretno doprinese svetskoj i evropskoj regionalnoj bezbednosti i poštovanju međunarodnog mira i prava. Učešće pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama UN i EU važan je element spoljne politike Republike Srbije koji doprinosi da se Srbija u odnosima sa članicama EU i UN tretira kao ravnopravan partner.
Za LDP je od posebnog značaja što se ističe da se angažovanjem pripadnika Vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama pod patronatom EU u okviru zajedničke bezbednosti i odbrambene politike Srbija integriše u važnu oblast aktivnosti EU i istovremeno jača svoje bezbednosne kapacitete na putu članstva ka EU.
Takođe, LDP smatra da je dobro što pripadnici Vojske Srbije učestvuju u velikom broju vojnih vežbi bilateralnog i multinacionalnog tipa, koji takođe pomažu proveri u izvršavanju operativnih kapaciteta, te upoznavanja međunarodnih okolnosti i dejstava.
Sa druge strane, LDP ističe zabrinutost za pokušajem da Srbija uvede balans između broja vežbi koje održava sa Rusijom sa jedne strane u odnosu na sve druge partnere i to iziskuje od pripadnika oružanih snaga da poznaju i koriste dva neineroperativna standarda. Ima li Vojska Srbije resurse za tako nešto i koliko je opravdano trošiti na to resurse? Ovo pitanje bi bilo svrsishodno i mnogo manje složenim geopolitičkim okolnostima.
Imajući u vidu stav EU prema ruskom angažovanju u Ukrajini zbog koga je uvela sankcije postavlja se pitanje političkih implikacija po evropske integracije Srbije, aktuelnog trenda jačanja vojne bezbednosne saradnje sa Rusijom koji je obostrano iskazan u toku nedavne posete Nikolaja Petruševa sekretara Ruskog saveta za nacionalnu bezbednost Srbiji.
Pri tome LDP smatra za jako dobru odluku Vlade Srbije da se pridruži globalnoj koaliciji za borbu protiv Islamske države pod vođstvom SAD donesenom pre par godina. Nadamo se da Srbija neće iz te misije povući kada se u nju direktno uključi i NATO šaljući svoje avaks avione. Takođe, LDP misli da je očito sve više situacija zbog kojih je potrebno ponovo razmotriti nedorečenu politiku vojne neutralnosti Srbije.
Podržaćemo i sve buduće mere Vlade Srbije i nove zakonske predloge poput onih koji se tiču bolje normative za jačanje i upotrebu civilnih kapaciteta u Ministarstvu odbrane, a pre svega usvajanje strategije spoljne politike Srbije, kao što sam već naveo, bez nje je sve teže na duže staze adekvatno planirati učešće naših snaga u multinacionalnim operacijama.
U tom kontekstu smatramo bitnim nameru iskazano još pre dve godine kada je Vlada sa NATO usaglasila individualni i akcioni plan da država u saradnji sa NATO jača normativne i operativne kapacitete Vladine kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka. Ova kancelarija je, naime zadužena za čuvanje i postupanje po protokolima koje je Srbija potpisala sa EU, a koji je preduslov za učešće naših snaga u EU misijama.
Nadamo se da će spomenuti planovi konačno početi da se realizuju, međutim, pitanje je zašto se s tim već nije počelo. Takođe, mislimo da bi Vlada morala što pre da imenuje direktora Kancelarije. Ne šalje se dobra poruka partnerima time da na čelu tako važne ustanove skoro godinu i po dana stručna osoba a da je na funkciji v.d. Inače, ova Kancelarija je zadužena i za realizaciju protokola o zaštiti i razmeni tajnih podataka koji je Srbija potpisala i sa Rusijom i sa NATO.
Liberalno demokratska partija će se i u budućnosti zalagati da Srbija prati dešavanja uz saradnju EU sa NATO i da svoju spoljnu, pa saglasno njoj i bezbednosnu politiku, usklađuje sa tim trendovima. Smatramo da je ovo pogodan trenutak da podsetimo javnost Srbije da se sve spomenute misije realizuju po NATO standardima, te da između NATO i EU postoje sporazumi, poznati kao „Berlin“ i „Berlin plus“, o tome da EU može da koristi resurse NATO za realizaciju misija u kojima NATO direktno ne učestvuje. Takvu opciju je koristila u realizaciji Misije u Makedoniji i koristi još uvek i još je aktivnija u sprovođenju misija u Bih.
Evropska unija je nedavno usvojila i novu globalnu Strategiju o bezbednosti. U njoj se, između ostalog, navodi – Evropska unija će produbiti svoje partnerstvo sa NATO kroz koordinisan razvoj odbrambenih sposobnosti, paralelne sinhronizovane vežbe i obostrane osnažujuće akcije za jačanje kapaciteta naših partnera, borbu protiv hibridnih i sajber pretnji i jačanje pomorske bezbednosti.
Liberalno demokratska partija podseća da je među ključnim tačkama zaključenim na nedavno održanom NATO samitu u Varšavi i to da NATO svoj odnos sa EU podiže na naredni nivo.
U zajedničkoj deklaraciji identifikovane su ključne oblasti širenja saradnje između EU i NATO pakta uključujući borbu protiv hibridnih i sajber pretnji podržavajući naše partnere u jačanju kapaciteta odbrane i jačanju odbrambene bezbednosti. Najavljena je i proširena saradnja NATO sa EU na Sredozemnom moru gde je razmena informacija i koordinacija snaga mogu da pomognu da NATO i EU budu efikasniji u odgovoru na nelegalnu migraciju, terorizam i druge izazove. Saveznici su se u Varšavi u osnovi saglasili o mogućoj ulozi NATO na centralnom Mediteranu kroz implementiranje i podršku EU u operaciji „Sofija“.
Na nedavno održanom sastanku ministara odbrane zemalja članica NATO na kome je prisustvovala i Federika Mogerini, visoka predstavnica EU, počela je operacija i realizacija ovih planova. Inače, operacija „Sofija“ je jedna od multinacionalnih operacija, vojna, u kojoj Srbija planira da pošalje pripadnike po prvi put, ukoliko ih pozove naravno, a o kojoj se glasa u ovom paketu predloga.
Liberalno demokratska partija smatra da bi učešće pripadnika Vojske Srbije u ovoj operaciji bilo izuzetno korisno za nastavak procesa evropskih integracija, ali i šire, kao potvrda da je Srbija pouzdan partner koji ispunjava svoje obaveze u međunarodno usaglašenim planovima. U istim dokumentima EU i NATO koristi se i oštra retorika prema sadašnjoj administraciji u Kremlju. Mislimo da javnost Srbije treba da bude upoznata sa tim tonom i razlozima koji su do njega doveli, a pre svega, o ilegalnoj ruskoj agresiji Krima, a podsetiću vas, i Srbija priznaje teritorijalni integritet Ukrajine, što bi valjda značilo da ne priznaje aneksiju Krima i učešće Rusije u sukobima u istočnoj Ukrajini, a sada već i očito problematičnom vojnom angažovanjem u Siriji.
Upravo zbog toga, iako u načelu podržavamo multinacionalne operacije, mislimo da u ovom predloženom paketu moramo da imamo jasnije i konkretnije obrazloženo šta se smatra pod humanitarnim misijama koje su spomenute na kraju spiska ovih multinacionalnih operacija, a na kojima trebamo da učestvujemo prvi put. Citiram tekst obrazloženja koje smo dobili – angažovanje, konkretnije, u misiji humanitarnoj, misli se na njih, zavisi od poziva međunarodne organizacije regionalne inicijative čiji je Republika Srbija član ili države koju je zadesila prirodna katastrofa, tehničko-tehnološka i druga nesreća, kao i raspoloživih resursa Ministarstva odbrane.
Podsećam vas da je i Rusija međunarodno pravno utemeljenje za svoj vojni angažman u Siriji crpi isključivo iz poziva koji je uputio režim Asada. Evo, kao malu digresiju citiraću vam iz današnjih novina članak našeg kolege poslanika koji je u poseti Asadu – Siriji, i predsedniku Asadu. „Stigli smo u predsedničku palatu. Od ulaza u kompleks vrtova, parkova, palmi, cveća, omorika, negovanih livada i staza posutih ukrasnim kamenčićima do zgrade gde je predsednik vodi bulevar sa četiri trake“. Ovako naš kolega opisuje Asada i trenutno stanje u Siriji. Podsetiću vas, to je zemlja u kojoj ginu stotine ljudi, milioni izbeglica beže iz nje, a mi šaljemo humanitarnu pomoć ovom čoveku. Ne radi se ni o kakvim gaćama, kao što reče ministar inostranih poslova, niti o brašnu, radi se o političkom svrstavanju Srbije, za koju smatramo da je pogrešno, u sukobu gde su sa jedne strane Rusija i Asad, a sa druge strane Zapad.
Mislim da nam to, ne da nije neutralnost koju smo kao proklamovali, nego u spoljnoj politici Srbije, u najmanju ruku, neoprezan postupak koji može da dovede do pogoršanja naše međunarodne pozicije, pa je pitanje da li ćemo i kroz neke sledeće, tzv. humanitarne operacije imati ovakve političke probleme i svrstavati se na jednu stranu, ako nas na primer Asad pozove da mu pomognemo u borbi protiv ostatka sveta. Nažalost, to su teme. Nisu teme humanitarne pomoći i naravno da narodu treba pomoći, niko protiv toga nema ništa, ali politička poruka koju šaljemo na ovaj način je, po mom dubokom ubeđenju, jako pogrešna, a vidimo kako Asada, meni to ne liči na predsednika države koji je u problemima i u ratu, nego, bar meni, na diktatora, ali dobro.
Preći ću na sledeći, u obrazloženju ovih odluka predlagač zakona govori isključivo o multinacionalnim operacijama koje se odnosi na očuvanje mira i bezbednosti, pa citiram: „Republika Srbija angažovanjem kapaciteta Vojske Srbije i drugih snaga, odbranom i multinacionalnim operacijama UN EU jasno pokazati da je aktivan činilac očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti u svetu. Takođe, učešćem u navedenim aktivnostima biće pružen jasan i čvrst dokaz potvrde konzistentnosti spoljne politike Srbije, kojom se zalaže za rešavanje svih sporova mirnim putem, poštovanjem međunarodnog prava i drugih opšte prihvaćenih normi u međunarodnim odnosima, kao i za jačanje uloge i kapaciteta institucija međunarodne zajednice.“
Ono što bih voleo da čujem od predstavnika predlagača ovih odredbi je da neke od navedenih misija, u kojima Srbija već ima predstavnike, kao što je Operacija „Atalanta“ u Somaliji, su misije za uspostavljanje mira. Učesnici u tim misijama imaju policijska i vojna ovlašćenja na upotrebu sile. Citiram, za odluku za „Atalantu“: „Mandat misije - sprečavanje piratstva, zaštita brodova koji plove“.
Pod sprečavanjem i zaštitom se podrazumeva upotreba sile, pa ovo, kao i neke druge misije o kojima danas raspravljamo, ne mogu biti smatrani mirovnim misijama, usko gledano. Termin koji se spominje u odlukama o kojima danas raspravljamo – uspostavljanje mira, uspostavljanje i očuvanje mira je jedini, po našem mišljenju, ispravan.
Još jednom da ponovim, LDP će podržati, nadam se da ćemo dobiti odgovore na ovih par nedoumica koje sam izneo, ali ćemo u svakom slučaju podržati multinacionalne operacije i ohrabrujemo i ovim putem Ministarstvo, ali i druga ministarstva, pre svega civilna, da se obim i kapacitet snaga Srbije u multinacionalnim operacijama poveća, jer je to od prvenstvenog interesa za evropsku, ali i svetsku poziciju Srbije i za jasno definisane spoljne politike ove zemlje. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima ministar Đorđević.

Zoran Đorđević

Nisam prepoznao pitanje vezano za ovu tematiku, osim ovog na kraju za humanitarnu pomoć, ali ću vam morati da vam odgovorim.
Srbija je vojno neutralna. Strateško opredeljenje Srbije jeste pristupanje EU. Mi želimo najbolje za Srbiju i, u tom smislu, mi želimo vojne vežbe sa svima, mi to možemo i mislimo da je to naša prednost u odnosu na druge, pošto drugi ne mogu svako sa svakim. Mi možemo sa svakim i mi time jačamo našu operativnu sposobnost, mi time jačamo našu interoperabilnost i mi time jačamo naše veze sa svim tim zemljama.
Drugo, kada ste pitali za humanitarnu pomoć i humanitarne operacije, ja sam pročitao šta podrazumevaju, pročitaću vam još jednom – humanitarne akcije podrazumevaju angažovanje pripadnika Vojske Srbije na otklanjanju i na ublažavanju posledica prirodnih katastrofa, tehničko-tehnoloških nesreća i drugih nesreća, koja obimom i intenzitetom ugrožavaju zdravlje i živote ljudi, materijalna dobra i životnu sredinu. Angažovanje u humanitarnim operacijama zavisiće od poziva međunarodne organizacije, regionalne inicijative čiji je Republika Srbija član ili države koju je zadesila prirodna katastrofa, tehničko-tehnološka ili druga nesreća, kao i raspoloživih resursa Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Kada je u pitanju naše angažovanje u Siriji, mi ne šaljemo pomoć ovom čoveku, kako ste vi rekli, nego šaljemo pomoć narodu u Siriji. Drugo, politička poruka svega toga jeste da je Srbija i srpski narod human narod i da vrlo dobro znamo šta je to humanitarna kriza, jer nažalost smo je sami doživeli. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Nenad Milić.
...
Liberalno demokratska partija

Nenad Milić

Poslanička grupa Liberalno demokratska partija - SDA Sandžaka
Nažalost, vi ste ponovili ono što zvaničnici Republike Srbije ponavljaju otkad smo poslali ovu humanitarnu pomoć, pa iskren da budem, nisam siguran da li je to samo opravdanje za nešto ili zaista verujemo da je ceo svet toliko naivan. Ne radi se, naravno, o bilo čijoj nameri da ospori slanje humanitarne pomoći ugroženim ljudima. Iluzorno je o tome i razgovarati. Radi se o političkoj poruci koju time šaljemo. Radi se o tome da smo mi tu humanitarnu pomoć poslali preko Rusije, koja podržava Asada, koju ne podržava ostali svet, Evropa i sve ono što ste i sami rekli, da mi težimo, što je i neki cilj Srbije.
Prema tome, radi se o političkom svrstavanju. Zašto nismo koristili civilne misije EU, ili kako se već zovu, i preko EU poslali humanitarnu pomoć? Radi se, znači, o političkom, a ne o tome da neko osporava humanitarnu misiju, nego se radi političkoj poruci koja je, po našem mišljenju, duboko pogrešna, koja je poslata tom odlukom da preko Rusije, koja podržava Asada, da onda praktično mi podržavamo Asada, koji gaji cveće, pa smo mogli onda da Asadu pošaljemo, da uvezemo lale iz Holandije i da mu pošaljemo. To njemu očigledno više treba. Njega očigledno narod mnogo i ne interesuje.
Prema tome, još jednom, pogrešna je politička poruka, po našem dubokom ubeđenju. Zato sam i govorio o humanitarnim operacijama, da ne treba to da bude u ovom planu, nego da moraju da postoje jasni okviri da oni ovako široko postavljeni ostavljaju prostor za, da ne kažem zloupotrebe, već za slanje pogrešnih političkih poruka, ukoliko se dobro ne promisli pre nego što se to uradi. Hvala.