Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2017.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/72-17

3. dan rada

15.05.2017

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:00 do 16:20

  • ZAKONI

  • Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Unapređenje objekata pravosudnih organa B“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama
  • Odluka o prestanku funkcije člana Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnog fakulteta
  • Odluka o prestanku funkcije predsednika Privrednog apelacionog suda
  • Odluka o prestanku funkcije javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Nišu
  • Odluka o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku
  • Odluka o izboru na funkciju člana Visokog saveta sudstva
  • Odluka o izboru predsednika sudova
  • Odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju
  • Odluka o izboru na funkciju tužioca za ratne zločine
  • Odluka o izboru na funkciju javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Pančevu
  • Odluka o izboru na funkciju javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Požarevcu
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Pirotu
  • Odluka o izboru na funkciju javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru
  • Odluka o izboru na funkciju javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Mladenovcu
  • Odluka o izboru na funkciju javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vrbasu
  • Odluka o izboru na funkciju javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Staroj Pazovi
  • Odluka o izboru na funkciju javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikoj Plani
  • Odluka o izboru na funkciju javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Aleksincu
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Petrovcu na Mlavi
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Despotovcu
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Negotinu
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kuršumliji
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Rumi
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Valjevu
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Mionici
  • Odluka o izboru zamenika javnog tužioca
  • Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 82. stav 1. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15-US i 96/15)
  • Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Odluka o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Jedna reč na mestu, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, i to ona reč – neverovatno. Koliko je bilo, dva puta do sada. Mi pričamo ovde – hajde pokažite gde je veza između te famozne priče o političkom uticaju, o povećanju pritiska, o povećanju uticaja na sudije i ovog predloga. U čemu se ona ogleda? Ko je birao? Ko će birati te iste ljude o kojima mi pričamo danas? Isto je, isto je. Nema tu razlike. Nema tu više slobode, moći, bilo čega za nekoga ko bi iz politike mogao da utiče na sudije. Toga nema i zato oni koji kritikuju i ne mogu da pokažu, ne mogu ni u pola reči nekako da opišu šta se to promenilo i šta je sada drastično drugačije. Mogu samo da ponavljaju – pritisak, pritisak, pritisak, a da ga objasne ne mogu.

    Velika je šteta kada neko pominje prvi čas logike u srednjoj školi, što je izgleda baš taj čas propustio. Gde baš taj čas da propusti, nije mi jasno, ali četiri je manje od pet. Ako je nešto trajalo pet godina, a predlaže se da traje četiri u osnovnom trajanju, kako onda to može da bude povlašćeni položaj sada u odnosu na prethodno stanje? Kako je to povlašćeno? Jer kraće? Jeste. Jel reizbor obavezan? Pa nije. Reizbora može biti, a i ne mora biti. Da li će biti zavisi od tog konkretnog lica o kome je reč, a zavisi i od onih koji treba da odluče hoće li biti reizabran ili neće.

    Ko će biti ti ljudi zavisi od trenutnog odnosa snaga, od onoga ko formira neku većinu u nekoj Skupštini, sve ono što neki red institucije predviđa, a ne ono što neko samo zamišlja.

    Neverovatno još jednom – zbog čega? Zato što neko ovde uporno pita – koje je ime i prezime lica za koje se ovo pravi i neko ovde uporno kritikuje politički uticaj i taj neko dođe iz redova onih koji su, a reč je o jednoj čuvenoj žutoj stranci, bez stida i srama potpisivali i pečatom overili svog opštinskog odbora predloge i karakteristike sudija 2009. godine. Hvala lepo.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Vreme.
    Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Ja ću koristiti vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

    Članom 1. Predloga zakona menja se stav 1. člana 72. U originalu on glasi – predsednik suda bira se na pet godina i ne može ponovo biti izabran. Znači, bira i ne može biti ponovo izabran. Predlagač traži da se to izbriše i novi stav 1. da glasi - predsednik suda bira se na četiri godine i može biti još jednom izabran za predsednika istog suda.

    Mi smo tražili amandmanom da se ovaj član Predloga zakona briše. Naveli smo u obrazloženju razloge zbog kojih smatramo da ovo nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Odmah da lociramo koji deo nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

    Da podsetim članom 49. Ustava Republike Srbije je propisano da Narodna skupština bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, pa ću sada da preskočim ovo što se nabraja, u skladu sa Ustavom. To znači da je izbor uvek u skladu sa Ustavom. Ne mora da bude u skladu sa zakonom, nego mora da bude u skladu sa Ustavom.

    Ako pogledamo ostale odredbe Ustava Republike Srbije, to je od člana 142. pa sve do 152. gde je propisano šta je sudska vlast, namerno ne prelazim na Visoki savet sudstva jer je to organ, nije sudska vlast, tu nema neke sudijske funkcije, onda u ovih nekoliko članova moram da kažem da reč – mandat ne postoji, apsolutno ne postoji i da u pogledu trajanja perioda u kome može da se vrši neka dužnost predsednika je jedino ona iz člana 144. stav 2. koji kaže da predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od pet godina i ne može biti ponovo biran.

    To slično postoji i kod predsednika svih sudova. To se sada menja i ja moram da kažem da to što se menja više nije pet nego četiri i nije suprotno Ustavu Republike Srbije, jer ko može više može i manje, ali ovo – da se može još jednom izabrati za dužnost predsednika istog suda, to ne odgovara onome što se naziva duh Ustava Republike Srbije.

    Ustav Republike Srbije ne podrazumeva, ne predviđa i ne dozvoljava pojam reizbornosti. Znači, sudijska funkcija je stalna, ona prestaje Ustavom i zakonom propisanim slučajevima. Jedan od tih slučajeva jeste i radni vek. To je 65 godina starosti. Ako je onaj ko vrši sudijsku funkciju napunio, navršio, kako se to kaže, 65 godina starosti nema mogućnosti za produženje obavljanja sudijske funkcije jer po sili zakona mu prestaje sudijska funkcija.

    Samo da vas podsetim, mi na ovoj sednici Narodne skupštine imamo dve tačke dnevnog reda gde je naš odbor napravio grešku. Kod jednog sudije je predložena odluka da mu je prestao mandat 17. januara 2017. godine, a mi smo u maju mesecu, a kod drugog predsednika suda predlažu da mu prestane mandat 27. jula kada navršava 65 godina života.

    Znači, sa 65 godina života ne može da obavlja sudijsku funkciju niko. Niko ne može da obavlja sudijsku funkciju jer se kaže da mu ona prestaje po sili zakona. Kada se kaže da prestaje po sili zakona svaka naša odluka jeste deklaratorna, nije konstitutivna. O tome se radi.

    Ustav ne predviđa reizbornost predsednika suda, ne predviđa reizbornost kod predsednika Vrhovnog kasacionog suda, što podrazumeva da ne može nijedan predsednik suda ponovo u Narodnoj skupštini da bude biran za predsednika istog suda. Ne može da bude biran i to jasno stoji u Ustavu Republike Srbije. Tako treba da se tumači. Ovde se to nije tako protumačilo već se pošlo od pretpostavke da funkcija, a ispravnije je da se kaže - dužnost predsednika suda izlazi izvan okvira stalne sudijske funkcije. To je pogrešno.

    Ne može predsednik suda da bude neko ko ne poseduje sudijsku funkciju. Mi ćemo ovde imati situaciju, ako se ide na dva puta po četiri godine, da neko i kada navrši 65 godina života po osnovu funkcije predsednika suda ima i stalnu sudijsku funkciju, a to Ustav zabranjuje. U tome se ogleda duboka neustavnost ovog kompletnog Predloga zakona i ova tri vrlo važna člana koja ukazuju na to.

    Nadam se da i u našem pravosuđu postoji volja, zašto bi neko kao predsednik suda u dva mandata imao za 30 do 50% veću platu, a ne obavlja sudijsku funkciju, nego poslove rukovođenja i poslovanja u nekom sudu. Vi znate da predsednici sudova imaju uvećanu platu u zavisnosti od toga koliko sud ima sudija, pa ide od 30% na gore.

    To Ustav ne omogućava, ne dozvoljava i stalna sudijska funkcija je primarna, a funkcija ili dužnost, to bi bilo ispravnije, predsednika suda je, mora se reći, neki izuzetak i pošto je to izuzetak, on mora da deli sudbinu koja je propisana i za predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo. Izvolite.
    ...
    Srpski pokret Dveri

    Srđan Nogo

    Poslanička grupa Dveri
    Mi smo predložili brisanje člana 1. ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona zato što smatramo da, ukoliko bi se usvojio ovaj današnji zakon, to bi dovelo do uticaja na smanjenje nezavisnosti i samostalnosti sudstva, iako, naravno, te nezavisnosti i samostalnosti ni danas nema, ali svakako da bi s jednim ovakvim zakonom ona bila dodatno narušena.

    Sam razlog za donošenje jednog ovakvog zakona, ponavljam, ostaje nejasan i pozivanje na Ustav i na potrebu da se napravi razlika između predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika ostalih sudova čini mi se da neme nikakve logike, zato što bih voleo da čujem kakva je razlika između poslova sudske uprave u Vrhovnom kasacionom sudu i poslova sudske uprave u ostalim sudovima. Niti je Vrhovni kasacioni sud neki sud posebne nadležnosti, već je on najviša instanca i sud najvišeg ranga u Republici Srbiji, ali nije sud posebne nadležnosti u odnosu na ostale sudove, tako da, zaista predlagač očigledno nije znao na koji drugi način da obrazloži potrebu za donošenjem ovakve odredbe, te je pribegao nekom pravnom mehanizmu koji bi pokušao da stvori privid.

    Zašto je loše smanjiti trajanje mandata? Upravo zato što se onda kroz trajanje mandata od četiri godine vezuje za trajanje mandata rada Narodne skupštine. Ponavljam, mislim da u Srbiji sigurno nema nezavisnosti i samostalnosti ni sudstva ni sudija i krivicu za to ne snose samo političke stranke, vladajuća većina, već i same sudije, koje bi morale da prestanu da misle da su isključivo oni žrtve, već da shvate da i oni čine taj pravosudni sistem, jer ako 44% njih u anonimnoj anketi prizna da su donosili odluke pod pritiskom političkim ili pritiskom neke druge vrste, gde su oni koji to nisu priznali u anonimnoj anketi? Gde su oni koji su, recimo, doneli suprotno zakonu neku odluku zbog korupcije ili zbog nekih ličnih veza? Taj procenat je onda drastično veći od 44%. Mi imamo jedan veliki problem u državi, da nam preko 50% sudija priznaje da ne donosi odluke i ne postupa u skladu sa zakonom, već na neki drugi način i tu treba svi da se zapitamo. Ponavljam, da i njihove kolege koje rade savesno imaju jednu obavezu da prijave učinioce krivičnih dela i da, ako znaju da njihove kolege tako postupaju, dužni su da reaguju, jer ako ćute čine krivično delo. To je slika srpskog pravosuđa.

    Malopre je jedan kolega iz vladajuće većine rekao jednu vrlo važnu stvar, koju treba iseći i uvek držati u arhivi, kada vladajuća većinina odgovara poslanicima opozicije, a to je - stanje u pravosuđu i izbor ljudi zavisiće od većine u Skupštini i većina u Skupštini odgovara za stanje u pravosuđu. To poštujem i to pozdravljam.

    Stanje u pravosuđu je loše dugi niz godina. Krive su neke prethodne vlasti, ali sada za stanje u pravosuđu snosi odgovornost aktuelna vlasti i aktuelna vlast je dužna da rešava ove probleme, a ona to ne čini.

    `Smanjenjem mandata vi još više vezujete ruke predsednicima sudova i vezujete ih za sopstvene stranke, a videli smo da politički uticaj na pravosuđe i na rad sudija i na postupanje sudija, najčešće ide upravo preko predsednika sudova. Mogao bih da se saglasim da ovde većina narodnih poslanika, pa čak i ti poslanici koji komentarišu i brane ovaj zakonski predlog, vrlo verovatno ne utiču na rad pravosuđa. Taj uticaj se vrši iz drugih centara moći, koji su manje ili više vezani za političke stranke i koji preteravaju i sele se iz jedne vlasti u drugu vlast. Nekada su bili u jednoj vlasti, pa su se sad nešto priključili drugoj vlasti preko određenih pojedinaca, sutra će hteti da priđu i trećoj vlasti. Nadam se da u budućnosti Srbiju čeka neka odgovorna vlast koja će shvatiti da prosto ne može da bude pametnija od prethodnika tako što će misliti da će nadmudriti tu političku hidru i mafiju, hobotnicu koja razjeda ovu državu već 15, 16 godina, evo 17, već će prekinuti sa tom praksom.

    Gospodine, odgovor na vaše pitanje, možda zvanični organi vaše stranke ne utiču na rad pravosuđa, ali svakako ljudi kao što su Nikola Petrović, kao što su Nenad Kovač, kao što su Aleksandar Đorđević, kao što…
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Isključen vam je mikrofon.
    Kolega Nogo, to što vi sumnjate to je vaš problem. Možete da izađete iz ove sale i svoje sumnje, nemojte da vičete, svoje sumnje iznesete na konferenciji za štampu. Ako su istinite, dokazaćete tako što vas niko neće tužiti, ako su neistinite, dokazujte na sudu da su istinite, a nemojte ovde u skupštini da zloupotrebljavate pravo, da prozivate ljude koji nisu ovde, koji ne mogu da vam odgovore i da se zaklanjate iza poslaničkog imuniteta.
    Nastavite.
    ...
    Srpski pokret Dveri

    Srđan Nogo

    Poslanička grupa Dveri
    Gospodine Arsiću, to sam iznosio na konferencijama za štampu i u Narodnoj skupštini, a i u emisijama na gostovanjima na televiziji, putem interneta, tako da se mi ne krijemo iza imuniteta narodnih poslanika, već uporno tvrdimo dva meseca i ponavljamo iste ove navode i iste ove tvrdnje.
    Ovde sam vodio više puta polemiku sa kolegama iz SNS, upravo im dokazujući i iznoseći konkretne materijalne dokaze za sve ovo što čine. Ali, evo, hajde da se manem uticaja politike na pravosuđe. I ljudi iz samog pravosuđa pretrajavaju iz mandata u mandat. Da li je javna tajna da imate sudije koje imaju članske karte, ranije SPS, pa onda DS, pa sada SNS?
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Molim vas, o predsednicima sudova, članu 1, tražili ste brisanje.
    ...
    Srpski pokret Dveri

    Srđan Nogo

    Poslanička grupa Dveri
    Tako je. Predsednici svih sudova u Republici Srbiji ili velike većine imaju člansku kartu SNS. Da li je to o njima?