Dame i gospodo narodni poslanici, Narodna skupština Republike Srbije dovedena je u izvesnu iznudicu. Mi smo bili pred katastrofom i vi ste pred samo izbijanje katastrofe izašli sa ovim zakonskim predlogom. To nije dovoljno, to nije potpuno, to nije ono što bi trebalo Srbiji, ali neke probleme rešava.
To mene podseća na ovu katastrofu koja se desila upravo u Crnoj Gori, planula je odjednom trećina Crne Gore.
Crna Gora – NATO država, ne bi ti ona sada rusku pomoć prihvatila ni za šta na svetu, čeka NATO pomoć i posle dugog, dugog čekanja dođe jedan helikopter iz Bugarske, srknu malo vode, pa zali negde nešto, pa opet ode da srkne i sve tako. Umesto da dođe onaj džinovski Antonov i da odjednom pljusne i odjednom reši problem, e da ste vi hteli da dođete sa Antonovim, da pljusnete i rešite problem, vi bi kao Vlada doneli odluku da Srbija odustaje od članstva od EU. Drugog ozbiljnog rešenja problema nema.
Ovde je bilo karikaturalnog pominjanja Pjera, Hansa, Rudolfa i koga još beše, Johana, ali pazite, neće nama dolaziti zapadno-evropski paor i pojedinačno da kupuju zemlju, nego će nama dolaziti raznorazni Todorići i još gori od Todorića.
Todorić je kupio šest hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta, za vreme dosmanlija, niste vi krivci za sve, ali vi ste dovoljno krivi da vas treba, svi su oni meni isti. I ti si bio lider DOS koliko se ja sećam u svoje vreme, opametio si se ali ne dovoljno.
Ima neki Marko Pipunić iz Osijeka, njegova firma „Žitogrupa“, 2000 hektara u Ratkovu ima.
Ima neka irska firma koja se zove „Baltic Property Investments Limited“, 13 hiljada hektara. Nemojte ljudi da se igramo sa Hansom Pjerom, Ludvigom i Betovenom. Nisu u pitanju paori, nego nešto mnogo gadnije. Mi imamo sreću pa je Todorić na samrti, pa je morao hitno da proda ovom našem Matijeviću šest hiljada hektara. To izgleda, više nije njegovo, koliko sam ja čuo, sada je Matijevićemo, je`l tako? Sada mi je malo lakše. Ali, ja čekam da Todorić toliko propadne da mi povratimo i „Karneks“, da povratimo i Fabriku ulja iz Zrenjanina i da povratimo Fabriku sladoleda „Frikom“. Dobro, nije bitno, vi razumete o čemu ja govorim. Bio sam dugo na službenom putu, pa baš nisam sve konce imao neprekidno u rukama.
Kada je Rumunija liberalizovala prodaju zemlje, a vi znate kako je ekspresno Rumunija ušla zajedno sa Bugarskom u Eu. NJima je rečeno – hoćete li u NATO? Hoćemo. Evo vas i u EU. Nije bilo onih 35 pregovaračkih paketa. Nije bilo uslovljavanja odrecite se Erdelja, Dobruđe, odrecite se još koje čega. Transilvanije su se na drugi način odrekli. Tamo čujem da zapadne kompanije vrše ispiranje nafte iz uljnih škriljaca i da su uništili ogromne površine zemljišta, da je to više teško da se za 100 godina oporavi, kolika je šteta nanešena. Nije Rumunija ogromna kao SAD, pa sebi daje na volju da ogromna prostranstva devastiraju, cedeći naftu i gas iz uljnih škriljaca, pa onda mogu čekati 1000 godina da to priroda obnovi. U Rumuniji je to katastrofalno.
U Rumuniji je 800 hiljada hektara oranica prodato po izuzetno niskim cenama, to nisu dorasli ni Pjer, ni Hans, ni Ludvig, ni Johan, ima li ih još? Nisu to paori došli da kupe. Zašto je naša zemlja privlačna? Zato što je još nezagađena. Još naša zemlja nije upila onoliko hemije koju je upila zapadna Evropa. Na svu sreću ispade. Tražiće se hrana koja nije hemijski tretirana, i to vrlo brzo i ti će biti najuspešniji izvoz. I zato se moramo bar malo sačuvati.
Vidite, u Vojvodini ima 1,6 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Bilo ga je mnogo više. To zemljište je pomalo opet devastirano industrijskim razvojem, umesto da se biraju neplodne livade, da se biraju slatine za izgradnju industrijskih objekata. Često su najbolje oranice žrtvovane, još uvek se to radi. Jer je ovamo kao veći prihod. Na duge stazu to će se pokazati kao greška.
Mi ne bi smeli da te greške činimo. Sporazum o stabilizaciji i pristupanju je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine. Mi smo ove naprednjake morali tada da najurimo iz stranke, jer je Tomislav Nikolić, ne konsultujući nikoga u stranci, prihvatio taj sporazum, jer je vodio pregovore sa Božidarom Đelićem. Nikoga ne konsultujući. Izašao, i kaže – mi smo pregovarali, usaglasili smo se i prihvatamo. Ja gledam prenos, daleko 2000. kilometara, uhvatih se telefonskih snaga, Beograd, hitna sednica, e, malo sutra ćeš to prihvatiti. I, nije ni on smeo da glasa za to. Naravno, posle je otišao svojim putem bez povratka.
Mi moramo, kada je reč o ovim stvarima, šire problematiku da sagledavamo. Vi ste ministre govorili o fondovima gde nas čekaju pare. Znate i sami, pretpostavljam, koliko je komplikovano i kada se steknu uslovi, koristiti novac iz tih fondova. Koliko treba službenika EU podmititi da bi pare legle, pa pare ne legnu, nego oni traže da uplaćuju umesto vas, pa vas ucenjuju koje će se firme angažovati za određene poslove. Pa čitav niz drugih stvari. Evropska unija je danas najviše korumpirana državno-politička tvorevina na svetu. Nema nijedne države koja je više korumpirana od EU.
Drugo, EU ima neverovatno razvijenu birokratiju. Birokratski sistem EU ima već skoro 15 hiljada zakona, propisa. Vi ste hteli to da prevodite, pa vam Hrvati ponudili njihove prevode, to je još u vreme dosmanlija bilo, koliko se ja sećam. Ali, to svaki dan raste. Vi politikom pristupanja EU želite u crnu rupu Srbiju da gurnete, a niko ne zna šta je ta crna rupa, samo guta, guta planete, guta zvezde, guta cele galaksije. To bi za Srbiju bila EU .Zašto smo mi njoj interesantni. Ona nama ne želi dobro. Ona želi da nas gurne u NATO. Kada bi Srbija danas rekla hoćemo u NATO, oni bi rekli možete i u EU, pa ćemo primiti Srbiju i Kosovo zajedno, ravnopravno, pa ćete biti članovi EU, zagrljeni, kao rođena braća.
Nemamo šta dobro da očekujemo od EU. Ona nam želi samo zlo. Žele i Vojvodinu da otcepe od Srbije i nisu odustali od toga. Ko zna šta nam spremaju u Raškoj oblasti, odnosno Sandžaku. Ko zna šta žele tamo. Novi sukob Srba i Muslimana, da bi oni tu mešetarili i neku korist izvlačili. Rat u Bosni je zbog toga izazvan. Mi smo imali gotov sporazum sa Izetbegovićem, da Bosna i Hercegovina, kao ravnopravna federativna jedinica ostane u skraćenoj Jugoslaviji, potpuno ravnopravna, da se Muslimanima apsolutno prizna status nacije koji su imali i da Izetbegović bude prvi predsednik te skraćene Jugoslavije. Sve je prihvatio, Amerikanci i drugi zapadnjaci nagovorili – Nemoj, šta će ti to, kada možeš imati nezavisnu državu. Možeš, ali kako? Po koju cenu? Po cenu 100 000 mrtvih, i Muslimana i Srba i Hrvata. Redosled je po broju poginulih.
Moramo se mi iskobeljati iz te EU. Zašto ona nas uopšte cetira? Ona kod nas može da dođe do jeftinih sirovina, još uvek i dolazi. Ima veoma jeftinu radnu snagu. Naša radna snaga je obespravljena, robovska radna snaga. Kada je Fridrih Engels pisao o položaju radničke klase u Engleskoj, ja sam to čitao kao gimnazijalac, on kao da je imao situaciju u Srbiji, preduzećima gde su vlasnici stranci. Ne mislim u svim, ali u velikom broju takvih preduzeća. Pogotovo tamo gde se Srbija odricala i do prinosa i poreza na plate i gde je davala po svakom zaposlenom 10 000 evra i tako dalje. I da radnici i danas moraju da nose „Pampers“ pelene kada odlaze na posao.
Srbija prima svake godine više od dve milijarde evra doznaka naših ljudi koji žive u inostranstvu i kako EU to izvlači iz Srbije? Tako što smo polukolonijalnom statusu, pa smo prinuđeni da kupujemo sve njihove robe, i koje nam nisu potrebne, pogotovo poljoprivredne proizvode, pogotovo hranu. Dosmanlije su krive, naravno. Niste vi za sve krivi. Vi ste u mojim očima samo njihovi nastavljači, pa nekad malo blaži, nekad malo oštriji, nekad ovo, nekad ono, ali tu ste. Preuzeli ste im politiku i zato ste ih osakatili ovako. Preuzeli ste im politiku ulaska u EU.
Oni to izvlače iz Srbije svojim mlekom, svojim mesom, svojim bilo kojim prehrambenim proizvodom, a naše mlekare propadaju, naši proizvođači mesa propadaju. Vidite koliko se smanjuje stočni fond u Srbiji svake godine. Da li je tako, ministre? Umesto da se povećava, smanjuje se iz godine u godinu.
Vidite, dosmanlije su prihvatile da ukinu 2008. godine jednostrano carine na skoro sve proizvode iz EU i to nas je zagušilo. Pa, bolje pojesti srpsku jabuku, iako je dinar-dva skuplja ili krompir ili pasulj, nego jesti uvozni. Šta će nam poljske jabuke?
Kažete, to radite vi naprednjaci, da su naš uvoz i izvoz najveći iz EU. Zašto? Zato što kupujete svašta. Što se izvoza tiče, jedna od najvećih stavki vam je ovaj „Fijat“, a tu pravog izvoza nema, to vi znate. To uđu delovi, sklope se u Kragujevcu i ode. Šta je tu srpska proizvodnja? Vrlo malo. Meni rekoše, ima neka dizalica što se proizvodi u Svilajncu. Neka privatna firma proizvodi dobre dizalice. To su ugradili u ovo „Fijatovo“ vozilo iz Kragujevca. Ništa mi tu ne dobijamo.
Mi moramo što pre izaći iz EU. Moramo u ekonomski savez, i politički i vojni, naravno, sa državama koje su nam ekonomski komplementarne, sa državama gde možemo sve što proizvedemo i da prodamo. Naravno, moramo zadovoljiti kvalitet. Više niko neće da kupuje nekvalitetnu robu. Nema, vrate, unište zapisnički itd. To je ono što je u ovom slučaju važno.
Ovde je bilo pomena o restituciji. Restitucija je jedno veliko zlo. Zlo je bilo i komunističko otimanje imovine ljudima, ali je mnogo veće zlo bilo streljanje nevinih civila. Danas je jedan naš kolega pomenuo streljane u Novom Pazaru. Pa nema grada u Srbiji gde komunisti nisu streljali nevine civile.
(Marijan Rističević: Sedamdeset hiljada.)
Kakvih 70 hiljada? Po nekim istraživanjima, oko 200 hiljada Srba su Partizani…
(Miodrag Mijatović: I ti si bio komunista.)
Slušaj, šta sam ja bio, to će istorija da pokaže, ali ako sam nekad bio kao mali dečak, ja sam se bar izlečio od toga, a ne verujem da si se ti ikada izlečio.
(Miodrag Mijatović: Nisam.)
Nisi? E, dobro je. Ima dobar lek za to.
Evropska unija vas je naterala, i vas i Dosmanlije, da ulazite uopšte u tu restituciju, a za nju nije bilo pravnog osnova. Ako je nešto oteto, protekao je rok zastarelosti i gotovo. Ono što je nacionalizovano, to je i plaćeno, a vi sad unucima i praunucima nekadašnjih tajkuna nadoknađujete štetu. Čekajte, ako vi slučajno nekog tajkuna i uhapsite i strpate u zatvor, posle 20, 30 godina i oni će tražiti odštetu i da im se vrati sve što je tako oduzeto. Mislite da su se samo sad lopovi preko noći bogatili? To je i ranije bilo. To je bilo vreme prvobitne akumulacije kapitala. Od Knjaz Miloša pa nadalje mnogi, mnogi su pljačkali srpski narod. On je celo jedno srpsko bogatstvo izneo iz Srbije i vrednije je bilo njegovo bogatstvo sklonjeno u Vlašku, odnosno Rumuniju, nego sva ostala državna imovina Srbije. Nemojte.
Kako je ko stekao? Bila je jedna kataklizma. Došli komunisti sve upropastili. Ne možemo vratiti streljane u život, pa što onda i da vraćamo imovinu kome je oteta? Hajde, sad je vraćena imovina i pojavljuje se u javnosti pre izvesnog vremena, nekih mesec dana, direktor te Agencije za restituciju Strahinja Sekulić i on napada samu ideju da se isplaćuje odšteta nevino streljanim. Znači, ko je nevin streljan porodica nema pravo na odštetu, a kome je oduzeta imovina, ma kako da je ta imovina stečena, e njemu se mora nadoknaditi imovina.
Evo šta je u našoj zemlji urađeno. Niko o tome nije razmišljao. Onoga ko bi razmišljao izolovali su na dovoljan broj godina da ovde mogu glupaci da vode glavnu reč.
Sada, dok ja ispravim sve to što je zaprljano za 12 godina dosmanlijske vlasti i šest godina vaše vlasti, meni treba bar pet, šest godina vlasti da to sve dovedem u red.
Ministre, samo se ti smeškaj, ja ozbiljno govorim. Ja i kada se najviše smejem, ja sam vrlo ozbiljan.
Šta je sad najopasnije? Najopasnije je što ono što nije vraćeno u restituciji, obračunato da vredi dve milijarde evra i sada će naša jadna sirotinja u narednih deset godina da izmiruje tim nekadašnjim bogatašima još dve milijarde evra. Nemojte, pa vadite one komunističke lidere iz grobova. Prodajte im bronzane spomenike, pa isto ga nadoknađujte. Eno one štafete prodajte iz Kuće cveća.
