Četvrto vanredno zasedanje , 25.08.2017.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/152-17

2. dan rada

25.08.2017

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 16:35

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovani poslanici, nastavljamo rad sednice Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 106 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika i da možemo da nastavimo sa radom.
Obaveštavam vas da su me danas obavestili da sednici neće prisustvovati poslanici Danica Bukvić i Đorđe Milićević.
Nastavljamo načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.
Neka se prijavi Aleksandar Marković, sledeća je Vjerica Radeta.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Marković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem predsedavajuća, ministre, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku svog izlaganja želim da kažem da podržavam predložene izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu, a kako je ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe Vlada Orlić juče i naglasio, mi ovim izmenama pokazujemo da vodimo računa o dve suštinski najvažnije stvari.

Dakle, prvo je očuvanje nacionalnih interesa, a drugo je ispunjavanje međunarodnih obaveza koje smo kao država preuzeli, i tu dolazimo do one davne razlike između nas i onih kojih sede uglavnom preko puta mene, a danas nisu u sali, a ta glavna razlika je odgovornost. Odgovornost je ta nit koja nas razdvaja. Nas koji odgovorno pristupamo ovoj, ali i svim ostalim temama, i njih koji sve, apsolutno sve prilagođavaju dnevnoj politici. Pa, su tako po potrebi i evropejci i bezpogovorni zagovornici evropskih integracija, kako ono beše Evropa nema alternativu, itd, itd, a onda kada se promene okolnosti, kada postanu opozicija tada ih više ne zanima ni EU, ni evropske integracije, ni evropski put Srbije, ništa ih više ne zanima.

Do juče je glavna mantra, glavna fraza bila Evropa nema alternativu. Danas su očigledno odustali od toga, danas su postali evroskeptici, pa smo svašta slušali u dosadašnjem toku rasprave, tokom jučerašnjeg dana, ali hajde da vidimo kako stoje činjenice kada je reč o ovom Predlogu zakona. Hajde da vidimo šta je to što su oni nama zamerali i da li te zamerke uopšte imaju smisla.

Zaštitu nacionalnih interesa, koje sam spomenuo malopre, upravo će omogućiti predložene izmene zakona za koje moramo u startu odmah da naglasim da su apsolutno u skladu sa Ustavom Republike Srbije, s obzirom na to da je i to bilo juče jedna od zamerki.

Dakle, ponovićemo da je predviđen rok od 10 godina od usvajanja zakona u kome fizička lica koja su državljani EU moraju da imaju prebivalište, odnosno nastanjenje u Srbiji, da bi uopšte mogli da kupe poljoprivredno zemljište, naglasiću u privatnoj svojini. Još jednom želim da istaknem da poljoprivredno zemljište u državnoj svojini nije predmet ove rasprave, već samo poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini.

Dakle, stranac koji bi želeo da kupi zemljište u Srbiji mora da ga obrađuje najmanje tri godine i da ima aktivno registrovano poljoprivredno gazdinstvo u trajanju od 10 godina i to je nekoliko puta naglašeno juče u raspravi.

Takođe, osim toga mora da ima alat, opremu, mašine za obradu itd, itd, a postoji ograničenje da će moći da kupi do dva hektara zemlje.

Još bih istakao da predmet kupovine ne mogu biti poljoprivredna zemljišta koja su u skladu sa posebnim zakonima i planskim aktima definisana kao građevinsko zemljište, kao ni zaštićeno prirodno dobro, niti parcele u blizini vojnih kompleksa.

Ono što je takođe predviđeno ovim predlogom to je da Republika Srbija ima pravo preče kupovine zemljišta koje odobrava Vlada na predlog komisije. Osim toga, predviđena je i procedura koja detaljno razrađuje ovaj postupak, procedura obrazovanja komisije, kao i propisivanje rokova, uslova i postupka prava preče kupovine.

Dakle, kao što vidite sve je to propisano, vrlo jasno propisano i vrlo taksativno navedeno u ovom predlogu. Samo je trebalo pročitati ovaj zakon, ali nažalost, neki poslanici očigledno da su bili ili su više lenji da pročitaju Predlog zakona ili ih to uopšte nije interesovalo, ali su došli ovde juče sa unapred pripremljenom pričom, sa unapred pripremljenim tekstom koji nema mnogo veze sa realnošću, ne zanima ih ono što piše u zakonu, ali ih zanima da oni ovde prospu nekoliko fraza, floskula i stvar prođe.

To je rezultiralo da tokom jučerašnjeg dana slušamo ovde razne koještarije od nekih poslanika, ponavljam, koji sede uglavnom preko puta mene, a jedan se upravo smeje.

Ja vas iz svih razloga koje sam naveo pozivam da u danu za glasanje podržimo predložene izmene zakona.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima Vjerica Radeta, a neka se pripremi Dubravka Filipovski.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, približava se 1. septembar, dan o kojem se već mesecima priča kao danu kada će početi rasprodaja najplodnije srpske zemlje strancima. Predlog zakona o kojem se raspravlja već dva dana zapravo to legalizuje i nema ni govora o tome da ovim Predlogom zakona što bi Ana Brnabić rekla, zakona koji je usvojila Vlada, što je očigledno, da ćete ovim Predlogom nešto u tome promeniti.

Tačno je da se mesecima o tome govori i da se javnost poprilično uskomešala i da ljudi nisu zadovoljni što će se nastaviti, a ne započeti prodaja naše poljoprivredne zemlje strancima, kažem, nastaviti, zato što je to u vreme one pred prethodne vlasti takođe bilo aktuelno kada su razni Todorići kupovali zemlju po Srbiji, ali sada će to moći da rade i svi ostali.

Vi ovde, evo u ovom Predlogu zakona govorite samo o nekim ograničenjima za strance iz zemalja EU, ali ne kažete šta će biti sa nekima koji nisu u EU, na koji način će zemlju kupovati ili zakupljivati, recimo, arapske firme, a o jednom konkretnom primeru ću malo kasnije nešto da kažem, da vas podsetim.

Dakle, nije ovaj predlog zakona u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Ministar je juče pominjao Zakon o svojinskopravnim odnosima kao krovni zakon kada je u pitanju prodaja poljoprivrednog zemljišta, ali ministar ili nije pročitao ceo zakon, ili nešto nije dobro razumeo. Jer upravo u tom zakonu, a u skladu sa Ustavom Republike Srbije, nedvosmisleno stoji da se prirodna bogatstva ne mogu prodavati strancima.

Zemljište je prirodno bogatstvo. Sva bogatstva, rudna, nalaze se u zemljištu, u zemlji. Izvori vode su u zemlji. Dakle, da li će nešto biti, ono što je na površini, poljoprivredno ili građevinsko zavisi od nekih službi, od nekih lokalnih ili republičkih nivoa, gde će da kažu – ovde je interes da bude građevinsko, ovo će ostati poljoprivredno itd, ali, suština, kada je u pitanju zemljište, se ne menja i ni pod kojim uslovima ne može da se prodaje strancima.

Stranci mogu po Zakonu o svojinskopravnim odnosima da budu zakupci na određeno vreme, maksimalno 30 godina. Stranci mogu u Srbiji samo da budu vlasnici stanova ili kuća, i mogu da budu koncesionari i da uzmu banjska lečilišta u zakup, pod određenim uslovima. Sve drugo je apsolutno zabranjeno i sve drugo je suprotno Ustavu Republike Srbije.

Vi ste pribegli izmenama ovog zakona, upravo zato, kako ste ministre juče i rekli, pošto se puno priča o tome, pa onda da, na neki način, javnost bude zadovoljena, skupštinska većina će tri dana dok ovo traje da ubeđuje javnost da, zapravo sad, posle ovog zakona neće moći stranci kupovati zemlju. Mi tvrdimo da hoće i da im ovim predlogom zakona to samo legalizujete. Proći će to kako prođe. Stranci će nastaviti da kupuju zemlju. Srbija će i dalje biti još siromašnija. Naši seljaci će biti još više ugroženi.

Vi ste, ministre, juče rekli da je, evo citiram vas, zaluđivanje ljudi izlazak iz SSP, e, pa, mi vam kažemo da nije zaluđivanje, i kažete – jer to nije interes Srbije. I te kako je interes Srbije. Zar nije interes Srbije da izađemo iz SSP najpre zbog toga što gubimo ogromne količine novca, zato što iz zemalja EU bez carina uvozimo voće i povrće i na taj način ugrožavamo srpskog seljaka? Zar nije ovo što se predviđa ovim zakonom takođe razlog da kažemo – mi nećemo više da budemo potpisnici ovog sporazuma?

Ako ste ikada mislili da ne postoji razlog da izađemo iz SSP, trebalo je da razmišljate da bi to trebalo, recimo, 2015. godine, kada je samoproklamovana država Kosovo postala deo SSP. Pa, po SSP vi sa delom Srbije, Kosovom i Metohijom, zapravo, pravno saobraćate kao sa drugom državom. Ali, šta je vama SSP, kad ste vi potpisali Briselske sporazume?

Onda juče, ovde, neko kaže da se skupštinska većina zalaže za to da je Kosovo ispred svega i da im ne bi palo na pamet da uđu u EU kada bi uslov za to bio priznavanje Kosova i Metohije. Kosovo i Metohija je, nažalost, na osnovu svega onoga što je rađeno još iz vremena Borka Stefanovića, Vuka Jeremića, pod komandom Borisa Tadića, do dana današnjeg faktički priznato. Ima, nažalost, sve karakteristike države. Vi to priznajete i potvrđujete potpisivanjem Briselskih sporazuma.

Sam predsednik države kaže, u ovom pozivu na nekakav dijalog, valjda će on sam sa sobom da ga vodi, kaže da postoji samo 1% mogućnosti da sačuvamo Kosovo i Metohiju. Čemu onda sve te vaše priče, ako su one sve u tih 1%? Dakle, zamajavate narod i pokušavate ovim nekim zakonima da nekako izađete iz toga.

Vi ćete ovim zakonom, sami ste rekli, produžiti za 10 godina, u nekim delovima, kupovinu zemlje stranaca, da stranci kupuju zemlju u Srbiji. Šta to znači? Evo, došao je i septembar, i oni 2008. godine su rekli – do septembra 2017. Evo, dođe i šta ćemo sad? Tako će proći i ovo vaše.

Kažete – fizička lica ne mogu, pravna lica mogu. Vi ste ovde napravili neke kombinacije pod kojim uslovima. Gde vam je instrument? Gde vam je garancija da i fizička lica neće postati vlasnici srpske zemlje? Gde? Kažete – mora da ima firmu. Da li mu je problem da osnuje firmu u Srbiji? To se radi, uz određenu taksu, za dva sata. I, on formalno ima neku firmu, a on je taj stranac koji to radi.

Mi imamo interesantne podatke za kompaniju „Al Rawafed“. To je arapska kompanija koja je, ako ne znate, uzela u zakup na 30 godina

Mi imamo interesantne podatke za kompaniju „Al Rawafed“. To je arapska kompanija, koja je ako ne znate, uzela u zakup na 30 godina, 3.500 hektara od poljoprivrednog zemljišta od vojne ustanove „Morović“. Pre nego što su oni to uzeli, ova ustanova je prihodovala 223 evra po hektaru godišnje, a pre nego što je „Al Rawafed“ ušao u ovu firmu i na taj način je „Morović“ oštećen godišnje za 1 600 000 evra, ne računajući činjenicu da je ova firma neposredno pre nego što je postala suvlasnik sa 80% vlasništva na tom zemljištu suvlasnik, odnosno u toj kompaniji država Srbija je vlasnik sa 20%. Upravo je ta firma o kojoj sam govorila, registrovana nekoliko dana pre nego što su ušli u ovaj posao sa zakupom zemljišta u „Moroviću“.

Šta je dalje problem? Problem je što iz ministarstva izašao podatak da su oni po ugovoru trebali da plaćaju 15% akontativno da uplaćuju u odnosu na dobit zbog korišćenju tog zemljišta i Ministarstvo odbrane je izašlo sa saopštenjem da oni to uredno plaćaju, ali je ministar Đorđević, kada je bio ministar vojni, nekoliko dana pre nego što je to prestao biti rekao decidno i precizno da oni nisu uplatili ni jedan jedini dolar na ime ovoga što koriste 3.500 hektara od „Morovića“ i još 7.000 hektara u nekim drugim delovima Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Na žalost, kaže Krasić „Vreme je“ i upravu je. Govorićemo o pojedinostima, o više detalja, uglavnom, da zaključimo, ovaj zakon je samo predlog zakona kada bude zakon, samo je legalizacija kupovine zemljišta, poljoprivrednog zemljišta od strtane stranaca. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar Branislav Nedimović.
...
Srpska napredna stranka

Branislav Nedimović

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, želim nekoliko stvari da kažem vezano je za prethodnu diskusiju.
Prvo, razlog zašto se ide sa izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu jeste da popravimo stvari koje su loše iz različitih razloga utvrđenim Sporazumom o stabilizacije i pridruživanju.
Mi popravljamo na taj način što pokušavamo kroz ove izmene zakona da utvrdimo posebne uslove, pod kojim fizička lica koja su državljani Evropske Unije mogu da steknu pravo svojine i utvrđujemo jasne kriterijume za to.
Još jednom želim da podcrtam. Mi popravljamo one stvari koje u tom trenutku su predvidele liberalizaciju potpunu poljoprivrednog zemljišta.
Druga stvar, ova država je odgovorna država i mora da poštuje svoje preuzete obaveze i ne može iz dana u dan da menja svoje stavove, jer će ličiti na „banana državu“, onda više ne liči na ozbiljnu državu koja ima svoj put.
Republika Srbija se opredelila za put ka evropskim integracijama i to je nesumnjivo. Svoje međunarodne obaveze mi ispunjavamo.
S druge strane, želeo bih jednu stvar da vam kažem vezano za Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, o kome ste pričali. Član 82. daje ovakvu mogućnost i potpuno je u skladu sa njim, a vezano je za princip uzajamnosti. Priča oko „Al Ravafeda“, ja sam juče spominjao, znam da ste bili sve vreme u sali i mislim da ste me čuli, apsolutno sam svestan vaših retoričkih sposobnosti i želje da jednu stvar ponovo izbacite u prvi plan, ali što se tiče „Al Ravafeda“, sa Upravom za poljoprivredno zemljište „Al Ravafed“ ima 4.200 ha ugovor, 250 evra je prosečna cena. Dakle, za 20% je veća u odnosu na prosečnu cenu koju je izdala na drugim mestima. Plaća se unapred, sve obaveze su izmirene i ugovor koji se odnosi na sistem za navodnjavanje i podizanje logističkih centara, 70% je završeno, a ostali deo će biti završen do marta 2018. godine, onako kako je to predviđeno ugovorom.
Na kraju, priča oko Kosova i oko 1% šanse i oko otvaranja dijaloga, ja znam koliko je i vama važna tema priča oko Kosova i dok postoji promil šanse mi ćemo se boriti da ono ostane u sastavu Srbije i kada neki možda budu mislili da više nema šanse mi ćemo se i onda boriti jer to je naša obaveza kao ljudi koji žive u Srbiji i koji vole svoju zemlju. Hvala puno.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Hajde da počnem od ovog na kraju. Što se tiče stava SRS, za opstanak Kosova i Metohije u Republici Srbiji ima šanse. Mi se za to zalažemo ne na način na koji vi to radite, ne ulaskom u EU, nego izlaskom iz pregovora sa EU i traženjem zaštite od strane Ruske Federacije koja je mnogo spremnija nego naše vlasti od 2000. godine da sačuva Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije.

Govorite o navodnjavanju, o ovoj obavezi ove arapske firme. Obaveza je bila da se to završi već 2015. godine po ugovoru, a ne do kraja 2018. godine. Vi ste juče ovde govorili i često to pominjete i u javnosti kada se pojavljujete, to je kao neka uteha seljacima, da je lek za sušu navodnjavanje. Pazi, majku mu, pa naravno da jeste, ali šta ste uradili da to navodnjavanje bude dostupno našim seljacima? Niste uradili ništa.

Juče kažete da mi živimo u vremenu kada se iz sata u sat može predvideti kakvo će biti vreme u sledećem satu. Divno, to je tačno, ali zašto onda nemate protivgradne rakete da razbijete gradonosne oblake nego vam u julu i avgustu, ne vama nego nama svima, grad uništava poljoprivredne useve?

Kažete, ako bi izašli iz SSP bili bi banana država. Nažalost, SSP nas uvodi u sistem da budemo banana država. Niste rekli izlaskom iz SSP, nego ste odgovorni pa ste nastavili kontinuitet onih prethodnih. Ne zato što ste odgovorni nego zato što vi imate apsolutno isti program kao oni prethodni i vaša borba i jeste samo u tome ko će zauzeti fotelju vlasti.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.

Dubravka Filipovski

Samostalni poslanici
Zahvaljujem predsednice.

Uvaženi ministre, nesumnjivo je da smo mi jedina zemlja koja je došla u ovu situaciju i sebe dovela u ovakvu poziciju pre ulaska u EU.

Članom 63. stav 2. o SSP predviđeno je da Srbija u periodu od četiri godine od stupanja na snagu ovog sporazuma postepeno usklađuje svoje zakonodavstvo koje se odnosi na sticanje svojine nad nepokretnostima u Srbiji kako bi državljanima članicama EU osigurali isti tretman kao i našim građanima.

Mi danas i juče u raspravi pokušavamo da otklonimo tu grešku. Najvažnija odredba ovog zakona je da nema kupovine zemljišta za strance do 2027. godine, da će ovaj zakon stupiti onda baš kada treba, da postoji opštedruštvena saglasnost o očuvanju nacionalnih interesa, kao i dogovor sa Briselom oko odlaganja stupanja na snagu odredbi SSP. Međutim, ono što je najvažnije za ovaj zakon je kako sprečiti zloupotrebe prilikom pokušaja kupovine zemljišta.

Stranci su kupovali zemlju preko preduzeća koja su registrovana u Srbiji. Kupovinom ovdašnjih firmi koje su prethodno privatizovale kombinate u ruke stranaca je do sada došlo preko 20.000 srpskih oranica. Tako su vlasnici „Agrokora“ mađarskog CBA, irske kompanije „Baltik investmens“ došli do oranica u Srbiji.

Zakon se veoma jasno odnosi na zabranu kupovine zemljišta za strance, ali moje pitanje za vas, gospodine ministre, je kako da sprečimo kupovinu zemljišta građana zemalja u regionu, s obzirom da je poznato da građani Crne Gore kupuju zemlju na Zlatiboru, da Albanci kupuju zemlju na jugu Srbije? Zatim, zamolila bih vas da nam objasnite i član 72. stav 3. po kome neko ko je nasledio zemljište a državljanin je države Srbije i prvi put je registrovao gazdinstvo na svoje ime, mora po ovoj odredbi zakona da čeka 10 godina da bi kupio zemljište.

Nema davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta bez saglasnosti lokalne samouprave i to je u redu, međutim šta uraditi sa našim građanima koji imaju registrovano gazdinstvo, a uskraćena im je mogućnost kupovine poljoprivrednog zemljišta u susednoj katastarskoj opštini ako ta opština ne pripada jedini lokalne samouprave gde su ti građani stalno naseljeni. Tu imamo još dva problema. Za posledicu imamo usporavanje procesa uvođenja prosečne veličine porodičnih poljoprivrednih gazdinstava sa svim posledicama za njihovu konkurentnost. Drugi problem, za posledicu imamo zabranu kupovine zemljišta u tradicionalnim vikendaškim područjima jer se potencijalni kupci nikada ne nastanjuju u tim područjima gde se takvo zemljište nalazi. To će povećati površine pod zapuštenim višegodišnjim zasadima u ovim područjima, imajući u vidu da prevashodno naslednici ovo zemljište nude na prodaju.

Druga pitanja koja imam za vas ne odnose se na ovaj zakon, ali su vezana za poljoprivredu uopšte. Prvi problem koji je već dugo prisutan je zdravstveno osiguranje poljoprivrednika u Srbiji. Drugi problem za koji su mi građani Batočine i okoline zamolili da vas pitam – kada će biti izmene i dopune Zakona o sanitarnom nadzoru, s obzirom da se u selima Srbije pije voda iz bunara, a nema sanitarnog nadzora za to? To je ogroman problem i to treba da se reši.

Složićete se sa mnom da su različiti uslovi bavljenja poljoprivredom u Leskovcu, Sjenici, Subotici i Aranđelovcu. Zato nam je potrebna reonizacija poljoprivredne proizvodnje gde će posle država biti u prilici da posebno stimuliše one proizvodnje koje na datom području mogu davati najbolje prihode.

Mislim da imamo još uvek veliki problem sa hektarima zemlje koji se ne koriste. Moj podatak je da je negde preko 400.000 i to je problem kojeg ste, verujem, kao ministarstvo svesni i koji treba rešavati. Zahvaljujem.