Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.

Zahvaljujem poštovana predsednice.

Na početku želim da čestitam svim profesorima i asistentima Univerziteta u Beogradu za ponovno rangiranje u grupu između 200 i 300 najboljih univerziteta u svetu. Posebno čestitam kolega sa Odseka za prehrambenu tehnologiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu za rangiranje među prvih 20 visokoškolskih institucija u oblasti prehrambene tehnologije u svetu.

Nažalost, struku i nauku omalovažava i Narodna skupština, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede, jer preko 6.000 diplomiranih agronoma i veterinara, među kojima su i stotine magistara ili mastera i desetine doktora nauka je nezaposleno, a nemaju nikakva prava u odnosu na primeru nemačkog „Tenisa“ čak ni za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Pri tome, zaboravljamo da je 21. vek – vek ekonomije znanja, a imamo najmanje osposobljenu poljoprivrednu savetodavnu službu u Srbiji.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu upućen je 14. avgusta 2017. godine Narodnoj skupštini Republike Srbije na razmatranje i usvajanje po hitnom postupku, ali je on suprotan dokumentima koji su usvojeni u ovoj Skupštini, prvo, Rezoluciji Narodne skupštine o zakonodavnoj politici, koju je Skupština usvojila 25. juna 2013. godine, drugo, Strategiji regulatorne reforme i unapređenja sistema upravljanja javnim politikama za period 2016-2020. godine, sa pratećim Akcionim planom koji je Vlada Srbije usvojila na 192. sednici 23. januara 2016. godine i najzad, stavu 4. člana 155. Poslovnika o radu Narodne skupštine, kojim je propisano da nadležni odbor, u ovom slučaju Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu dostavlja, citiram, dostavlja izveštaj, odnosno mišljenje po pravilu ne kraćem od pet dana od dana početka sednice Narodne skupštine na kojoj se predlog zakona razmatra. Nijedan od stavova sadržanih u ova tri dokumenta, koje je usvojilo ovo zakonodavno telo, nije ispoštovan prilikom pre razmatranja ovog predloga zakona.

Zahvaljujem narodnim poslanicima Arapadu Fremondu i prof. dr Sandi Rašković Ivić za deo podataka iznetih iz moje publikacije „Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji“, objavljenoj 2015. godine u Međunarodnoj godini zemljišta.

Prezentaciju te publikacije sam dostavio svim članovima Odbora za poljoprivredu, a i link da mogu da mogu da preuzmu elektronsku verziju celokupne publikacije.

Srbija više nije bogata poljoprivrednim zemljištem, jer po podacima iz 2012. godine prvi put Srbija ima manje od polovine teritorije pod poljoprivrednim zemljištem. Mislim na teritoriju centralne Srbije i Vojvodine. Pored toga, ispod minimuma … bezbednosti od 20 ari po stanovniku, imamo osam od 25 regiona na ovom području, odnosno 47 od 166 opština i gradova na čijim teritorijama postoji poljoprivredno zemljište.

Suština je u sledećem. Samo je prvo greška, a sve ostalo je logičan sled te prve greške. Nažalost, brzopleto i na štetu nacionalnih interesa, parafiranja, zatim i ratifikacija, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, nije jedina greška prethodnih i sadašnjih režima. Kada god su ova Skupština i režimi odlučivali u ime naroda bez prethodnog referendumskog izjašnjavanja građana Srbije, uvek su svi režimi pravili i prave katastrofalne nacionalne greške …

Vreme, profesore.

Imam četiri minuta i nešto.

Tri i 51, ali hajde, završite misao, nije problem nikakav.

Znači, pored SSP-a, tako je i sa antiustavnim Briselskim sporazumom, čiji anagram i bukvalno znači - uzeli Srbima srpsko. Tako će biti kada ovaj ili neki drugi režim bude odlučivao o ulasku u NATO.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106. i član 107. Poslovnika.

Član 106. kaže da govornik treba da se drži tačke dnevnog reda. Tačka dnevnog reda nije poljoprivreda ukupno, nego Zakon o poljoprivrednom zemljištu, odnosno izmene koje se tiču SSP-a. To je broj jedan.

Broj dva, član 107. kaže da se mora poštovati dostojanstvo Narodne skupštine. Uz puno uvažavanje kolege, ja moram reći da vas je obmanuo. On je govorio da je nešto predložio Odboru za poljoprivredu. Evo, članovi Odbora su tu, ministar je bio na tom Odboru, kolega Ševarlić se uopšte nije pojavio na Odboru. Ne da ništa nije predložio, već se uopšte nije pojavio. Bilo mi je prerano da dođe u osam sati ujutru. On to ustaje malo kasnije, to je penzionerski, ja to razumem, ali je grubo obmanuo Narodnu skupštinu govoreći da je on nešto na Odboru predložio, kad se tamo uopšte nije pojavio. Hvala.

(Boško Obradović: Šta je ovo?)

Molim vas da ne dobacujete.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni?
Ne želite. Hvala.
(Miladin Ševarlić: Replika.)
Nemate repliku na povredu Poslovnika, nemate pravo po Poslovniku.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.

Dame i gospodo, jasno je da ovaj zakon ima intenciju da nađe meru između interesa da se poljoprivredno zemljište sačuva i, s druge strane, ipak mogućnosti da bude u jednom normalnom prometu. Koliko će u tome uspeti, vreme će pokazati, ali mu svakako treba dati priliku.

Ono što je fokus moje pažnje jeste sledeće. Nema ozbiljne budućnosti za jednu zajednicu bez ozbiljne demografske politike. Istina, mi imamo izvesne savete i načelnu politiku orijentiranosti prema demografiji i rešavanju demografskih pitanja. Međutim, činjenica je da brojni zakoni nemaju dovoljno senzibiliteta za ovo goruće pitanje.

Istorija, odnosno iskustvo ljudske civilizacije je pokazalo da dekadenca, demografska dekadenca jednog prostora počinje sa visokih nadmorskih visina, odnosno sa sela sa visokih nadmorskih visina, potom se spušta prema nižim predelima, selima, dakle, prethodno nestaju sela, ali je isto tako dokazano da tamo gde nestanu sela sledeći su gradovi. I to je nešto što je neminovnost i zakonitost koju ukoliko ne shvatimo blagovremeno i ukoliko joj se ozbiljno ne suprotstavimo, bojim se da kasnije za to neće biti prostora.

Moja promišljanja i deo programa Bošnjačke demokratske zajednice idu u smeru nužnosti da se selu daju poreske olakšice, ali ne kozmetičke, već ozbiljne poreske olakšice koje bi zapravo značile taj politički trzaj koji bi zasigurno ostvario pretpostavku za okretanje točka migracija prema selu.

U tom pogledu, naš predlog je da se selima do 600 metara nadmorske visine daju poreske olakšice do 40%, ne samo za projekte poljoprivredne kategorije, već za bilo koju vrstu privredne aktivnosti, uključujući i imovinske i sve druge poreze, a za sela iznad 600 metara nadmorske visine potpuno osloboditi od poreza, ma koliko to zvučalo radikalnim, neophodan je takav zaokret, takav zarez, takav rez je neophodan jer je jedino takvim zahvatima moguće motivisati privrednike, investitore da ulažu na takvim prostorima.

Ja znam da iz ovako prijatnog ambijenta u ovoj sali i u ovom zdanju Narodne skupštine nije lako saosećati se sa građanima na području Peštera, Golije, Komarana, Zlatara i drugih prostora gde su zime, i općenito klimatski uslovi, kao i infrastruktura toliko surovi da ljudima koji tamo žive treba dodeljivati ordene za herojstvo samim opstankom. Ali, ovo su nužne i neophodne mere.

Pozivam narodne poslanike, znajući da ovde sa svoja dva glasa i dva narodna poslanika ja ne mogu ništa od ovoga nametnuti, nemam ni takvu ambiciju, ali ovde sam zato što verujem da postoji svest u ovoj Narodnoj skupštini među poslanicima, bez obzira na stranke, bez obzira da li su vladajući ili nisu, ali za pitanja koja su od ovakvog značaja, da se stave u prvi plan.

To je ono što mi je namera i na kraju krajeva, pred istorijom, evo imate priliku da vam jedan Musliman, jedan Bošnjak, jedan muftija govori o ovim pitanjima iskreno, iz srca, jer se ovo ne odnosi samo na Bošnjake ili samo na Srbe, već na sve nas i neophodno je da ga ozbiljno tretiramo i da smognemo hrabrosti da ovom pitanju, koje nije dnevno političko, koje se ne može rešiti tako brzo, ali da se pogledamo u oči i da se na tom putu udružimo. Hvala vam na pažnji.