Ja bih voleo da naši zakoni i te stvari rešavaju. To su životna pitanja. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Maja Videnović.

Možete li mi reći koliko imam vremena?

Tri minuta i pet sekundi. Izvolite.

Dobro. Onda me ta tri minuta obavezuju da govorim o suštini i onome što je alarmantno stanje, a detaljnije ćemo govoriti u pojedinostima.

Gospodine LJajiću, gospodine Ružiću, svaki zakon koji predlažete i koji donosite ovde u parlament mora da polazi od realnosti. Inicijalno dobra namera koju i jedan i drugi i treći i četvrti zakon imaju, nažalost, ne korespondira sa realnošću.

Naša je obaveza kao odgovornih narodnih poslanika da vas na to upozorimo.

Konkretno, gospodine Ružiću, vi niste odgovorni za stanje u javnoj upravi kakvo je danas. Bili smo svedoci da ste vrlo jasni, da jasno i glasno reagujete na neke pojave koje vam se ne sviđaju. U tome imate potpunu podršku. Pozicija na kojoj ste danas vas bez obzira na to što za ove situacije niste odgovorni, obavezuje da o njima glasno govorite i tu nema aboliranja.

Kada govorimo o činjenici da danas predlažemo akademiju, koja inicijalno može da bude nešto što ćemo pozdraviti, to može da liči, to bi trebalo da predstavlja poslednji čin u reformi javne uprave. Znate, to izgleda kao danas kada je Beograd raskopan, razrušen, kada su Beograđani zarobljeni, ne mogu da hodaju, a stručnjaci iz gradske vlasti teraju ljude da kite novogodišnju rasvetu.

Dakle, svaki zakon mora da korespondira sa realnošću. Realnost je da u javnoj upravi imamo neverovatno stranačko zapošljavanje, imamo poraznu zabranu zapošljavanja koja nije nikakva privremena mera, jer se iz godine u godinu produžava. Imamo činjenicu da ona ne važi za svakoga, te smo svedoci i danas i svuda da imamo na stotine i desetine hiljada stranačkih aktivista prevashodno SNS, a da se za najbolje ljude, za mlade koji su prirodno usmereni, koji su želeli da ostanu u ovoj zemlji, da vredno uče i da rade u oblastima koje su prirodno usmerene na državu, njima država, ova Vlada i vi koji ste njen deo poručuje – za vas nema mesta.

Dakle, haos je u javnoj upravi, a za šta, ponavljam, niste odgovorni, ali od trenutka kada ste preuzeli odgovornost, odgovorni ste da o tome glasno govorite. To su stvari koje bi trebalo da budu alarm svima nama, da to bude prioritet.

Imamo situaciju u Paraćinu da posle nekoliko godina rada na određeno vreme, a pričamo o nekakvoj akademiji, najbolji i jedini IT stručnjak ode i mi ne možemo zbog zabrane zapošljavanja, zato što za opštinu Paraćin, gle čuda, iako opština Paraćin ima 131 radnika manje od maksimalnog broja zaposlenih, nije dozvoljeno da zaposle nikoga i ne postoji IT stručnjak koji može da sprovodi i da radi ono što je minimalno neophodno, potrebno za elementarno funkcionisanje jedne lokalne samouprave.

Dakle, kakvu poruku zaposleni dobijaju, koji su poniženi i demotivisani, što smanjenim platama, što činjenicom da nemaju nikakvu šansu da napreduju, što činjenicom da su svedoci da se svakoga dana zapošljavaju na stotine hiljada stranačkih aktivista? Oni su poniženi na svaki mogući način. Građani sve to vide, i to su stvari koje bi trebalo da budu prethodno pitanje pre bilo kakvog razgovora o nekakvoj akademiji, koji bi trebalo da bude kao poslednji stepen u reformi javne uprave koju, nažalost svih nas, nismo ni započeli. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, pravo na repliku. Izvolite.

Moram da se zapitam na šta bi sve ovo ličilo kad „žuto preduzeće“ ne bi pričalo samo o suštini, jer ovo je bilo najavljeno kao priča samo isključivo o suštini.

Kažu – stranačko zapošljavanje, hiljade, desetine hiljada, šta već. Da je neko ovde, pa da čuje koliko je manje zaposlenih upravo u javnom sektoru od momenta kada su stupili na snagu, od kada se primenjuju oni zakoni koje je ta strašna SNS ovde usvojila, 80.000 manje. Ako je neko slučajno u stanju da to kao podatak prihvati i kao podatak obradi. Dakle, ne da nije to što pričaju, nego je sve upravo suprotno.

Paraćin. Gde uhvati baš Paraćin da pomene bilo ko danas? Neverovatno. Dakle, od svih mesta u Srbiji baš ono gde „žuto preduzeće“ i dan danas žari i pali, baš ono u kom „žuto preduzeće“ tera investitore da bi ljude držali u šaci, baš ono gde simuliraju nekakav razvoj, fingiraju nekakav, kako beše, industrijski park po kom se paučina skuplja, silne novce slupali u to. Šta im je rezultat? Za one koji eventualno ne znaju, višestruko povećana nezaposlenost u tom mestu od onda od kada se „žuto preduzeće“ o njemu stara.

Sada su zabrinuti za zaposlenost, sada su zabrinuti za posao za ljude. Danas su nam rekli – ljudski kapital je najveći, njihovo znanje i umeće, a šta bi sa onim kapitalom od 500.000 duša koje ste na ulicu izbacili? Oni nisu važni? NJihovo znanje i umeće nije bitno? Zabrinuti za decu? Šta je sa decom tih 500.000 ljudi? Ili danas u Srbiji vredi samo onaj ko sa njima sedi, samo onaj koji je bio spreman da sa njima Beograd zaduži za milijardu i 200 miliona danas se pravi nevešt, samo onaj ko će da kritikuje jer se u Beogradu danas radi, jer gradilišta ima, a nisu mogli da se nađu ni za lek nekada, samo onaj koji je uradio sve ono što su oni planirali, i sa time završavam, i tu fontanu koju su slavili, a za koju nisu bili sposobni, i taj „Beograd na vodi“, koji su sanjali i za koji nisu bili sposobni. Ti su krivi, a oni su ispravni, hajte molim vas.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić, replika.

Malopre smo slušali o izlivima mržnje, evo jednog izuzetno talentovanog izliva mržnje koji slušamo iz dana u dan, ali deo te mržnje može da se izlije prema ljudima koji ovde sada brane zakone, koji su bili u koaliciji sa istim tim ljudima koje tako strasno napadate i ne birate reči. Ministar LJajić, gospodin Ružić, SPS i poslanici su bili deo tog sistema koji tako napadate. Mislim da to nije korektno prema njima, ni prema svim ljudima koji su radili, na neki način, doprinosili ovom društvu.

Mržnja i ovakav odnos neće sigurno doprineti boljim rešenjima u ovim zakonima. Probali smo da damo doprinose na način koji su davali i neki ljudi koji su radili u prethodnim ministarstvima. O tome ste vi govorili. Nije započeo život i istorija sa angažovanjem od 2012. godine. Nije. Imamo potvrdu za to, jer neki razvoj u informatici, u infrastrukturi je započinjao i 2002, i 2008. godine i ovo je samo deo nadogradnje jednog, pretpostavio bih, civilizovanog društva koje shvata da je potreban kontinuitet u svakom smislu da bi društvo napredovalo iz dana u dan.

Ovo što sada vidimo, vezano za razvoj kadrova u javnoj upravi, je deo nastavka istog tog pristupa. Neke stvari su se dešavali i 2008. i 2004. godine, a sutra je taj 5. oktobar o kome govorite i o kome smo govorili iz različitih uglova, gde opet sede neki ministri koji kažu da je to izuzetan datum, datum koji je pozitivan u istoriji Srbije. Oko nekih stvari ćemo se složiti, oko nekih ne. Doneli su novosti, doneli su nove stvari, datum koji je doneo upravo i odbranio pobedu na legitimnim izborima. Ako smo nešto dobili, to jeste verifikacija uspeha u radu na izborima i mirna tranzicija vlasti. To jeste uspeh tog „žutog preduzeća“, te Demokratske stranke.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, replika.