Hvala.

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, danas imamo prilike da razgovaramo kao i ovih dana o zakonima koji očito imaju za cilj da Srbiju stave u jedno društvo u kome se nalaze najrazvijenije države, ne samo Evropske unije već i sveta.

Ono što nam se spočitava kod predloga ovakvih zakona kako ne postoje nacionalne akademije koje edukuju državne službenike, jednostavno ne stoji, zato što zemlje poput Francuske imaju Nacionalnu školu za javnu upravu, koja je osnovana 1945. godine i koju su prošli svi francuski predsednici od njenog osnivanja. Zatim, Nemačka ima Saveznu akademiju za javnu upravu. Čak i najnaprednija država, Južna Koreja, ima svoj Nacionalni institut za razvoj ljudskih resursa. Prema tome, Srbija se ugleda na najbolje i zbog toga kao zakonski predlog danas imamo osnivanje Nacionalne akademije za javnu upravu koja treba u stvari da da najbolje kadrove koji će u budućnosti voditi državu čiji je strateški cilj evropske integracije, ulazak u EU, a velike promene uopšte u geopolitičkom okruženju, ne samo u EU, već i na istoku i na zapadu budućnosti čekaju sve nas.

Prema tome, ova Vlada pokazuje jedan najviši stepen odgovornosti što želi da pripremi sve svoje kadrove i sve svoje ljudske resurse da budu spremni za sve promene koje dolaze, a sa druge strane da predstavljaju jednu prednost u smislu svojim kompetentnosti kadrova, da bude prepoznata kod najrazvijenijih država, da ima takve institucije u kojima ima svoje najbolje kadrove. Zbog toga danas treba reći da od 2007. do 2017. godine ovu edukacija je radila služba za upravljanje kadrovima ili tzv. SUK.

Do danas je 34.000 edukacija prošlo svi državni službenici. Ako uzmemo podatak da je za prošlu 2016. godinu tu edukaciju prošlo 3.350 državnih službenika, onda dolazimo do toga da je oko 3.000 službenika godišnje imalo tu edukaciju.Prema tome, u proteklih četiri godine oko 14.000 polaznika je imalo te edukacije, a do 2012. godine, oni koji nam spočitavaju ovde, kako ćemo sad da edukujemo neke nove političke kadrove, su upravo edukovali 20.000 polaznika. To su sve jeftine političke manipulacije u javnosti, da sad mi nešto uvodimo novo. Ne, mi samo nadgrađujem sistem na jedan mnogo moderniji, kvalitetniji način čime želimo zaista da uđemo u red sa najrazvijenijim državama.

Ono što treba reći da Republika Srbija ima problema što se tiče kadrova u lokalnim samoupravama i to ne treba uopšte da krijemo i toga smo svi ovde svesni. Pa, ako uzmete samo primer da smo pre tri godine uveli zakon, recimo, da smo obavezali da svaka lokalna samouprava treba da ima svog menadžera za energetsku efikasnost i koji treba da prođe edukaciju, verujte mi da lokalne samouprave nisu završile kompletno taj svoj zadatak, jer mnogo je teško naći u svakoj opštini inženjere koji je prošao određenu edukaciju, stekao licence da može da se bavi tim poslom, a zamislite tek kad pričamo o načelnicima uprava, šefovima određenih sektora i ljudima kojima treba da vode politički deo lokalnih samouprava koji su potpuno različitih profesija. I, onda dolazimo u situaciju da mnogi političari koji su izabrani od strane građana, zbog toga što građani imaju poverenje da će sprovoditi određenu politiku, imaju problem da tehnički sprovedu vršenje određenih aktivnosti koji su dužni kada su u pitanju lokalne samouprave.Zbog toga će ova Nacionalna akademija imati veliki značaj u budućnosti i ono od čega, mislim da sada, ovim ćemo preseći, to je zapošljavanje u lokalnoj samoupravi zarad rešavanja socijalnih pitanja određenih lokalnih samouprava, kao što je to bio slučaj 2012. godine, da ste recimo, u jednom Leskovcu imali po 700 ljudi zaposlenih u državnoj lokalnoj samoupravi.

Ono što treba reći da je ova Vlada uradila zaista racionalizaciju uopšte kada su u pitanju u državni službenici da je sa prirodnim odlivom i sa određenom reorganizacijom državne uprave do sada 40.000 ljudi napustilo državnu upravu, čime smo racionalizovali broj, ali i sami tim podstakli one koji su ostali u državnoj službi da na najefikasniji način obavljaju svoj posao.

Ono što je sigurno ovim zakonom rešeno, to je da planiranje kadrova bude podignut na najviši nivo, ocenjivanje kadrova, da se sprovode konkursi na najtransparentniji mogući način i to je ono što u stvari podiže nivo kvaliteta uopšte lokalne samouprave. To će biti u stvari centar stručnog usavršavanja, neobrazovanja, znači, fakulteti, završene škole ne daju vam mogućnost da radite efikasno svoj posao u državnoj upravi, već upravo ovo stručno usavršavanje od strane kolega koji su karijerno prošli mnoge pozicije u državnoj upravi i imaju to radno iskustvo koje može jednostavno da prenesu vama kao nekom mladom savetniku ili referentu koji se bavi određenim poslom.

Kada govorimo o tome zakone koji se odnose na elektronsko poslovanje u i opšte na informatičku bezbednost želim samo da kažem da današnjim Predlogom zakona, koji imamo ovde, a koje uvode elektronski potpis, elektronski pečat, elektronsku dostavnicu, praktično mi uspostavljamo primenu mehanizama koji dovode ono o čemu je premijerka Brnabić govorila, uvodi digitalizaciju u Srbiji.

To je ono sa čime moramo da se suočimo, hteli to ili ne. Da, jednostavno, ukoliko ne budemo ovladali ovakvim mehanizmima i radili ovakav posao, ne možemo da idemo napred. Sada, kako to objasniti svetu koji jednostavno ima veliki otklon prema korišćenju IT tehnologija. Na prost način možete da vidite, kada smo uveli primenu digitalne televizije, kada se ugasio taj analogni kanal, oni ljudi koji nisu želeli na određeni način da se bave novim tehnologijama, telekomunikacijama i IT su bili na određeni način primorani da ako žele da napreduju dalje, da počnu da se interesuju za tu temu i da se bave time. To govorim pogotovo za ljude koji žive u malim sredinama ili u ruralnim područjima i na neki način mislim da naš narod voli da uči i da stiče nova znanja o novim tehnologijama.

Mi imamo negde u svojoj kulturološkoj biti da želimo da uvek budemo prvi po znanju i umenju i na kraju krajeva, po svojim rezultatima mladih koje postižu u svetu, pokazujemo da smo jednostavno takav narod koji želimo da učimo. Nije nas sramota da to radimo i mislim da upravo ovo što sada uvodimo kao nove sisteme tehnologije kojima ćemo upravljati daje nam jedan novi impuls da se zaista nosimo dobro sa novim dobom, sa tom četvrtom industrijskom revolucijom.

Ono što je najbolji efekat i najbolji primer korišćenja uopšte elektronskog poslovanja i te usluge od poverenja su pre svega, određene institucije koje funkcionišu, recimo u okviru Ministarstva finansija postoji Centar za obavezno socijalno osiguranje. To je jedna institucija koja svo svoje funkcionisanje vrši preko portala, odnosno ne postoji ni jedno pravno ili fizičko lice koje je počelo da radi i koje nema zdravstvenu legitimaciju, da nije osigurano, a da nije prijavljeno preko ovog portala.

Ono zbog čega dajem kao dobar primer, zbog toga što trenutni elektronski pristup ovlašćeni ima preko 170 hiljada obveznika, a samo u 2017. godini, putem portala je podneto oko dva miliona prijava za obavezno socijalno osiguranje.Hoću da kažem da je Srbija već ušla razvijenih država i mislim da usvajanjem ovih četiri predloga zakona zaista pokazujemo da Srbija ide sigurno, ne samo evropskim putem, nego ide jednim putem progresa. Zbog toga ću u danu za glasanje podržati ova četiri predloga. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodna poslanica Tanja Tomašević Damjanović.

Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, danas je savremeno društvo informatičko društvo i zato zaposleni moraju da inoviraju svoja znanja. Znanja stečena na fakultetima i odgovarajućim školama jesu viza za radno mesto, ali je to stečeno znanje neophodno nadograđivati kroz permanentno obrazovanje zaposlenih tokom radnog veka.Zato smatram izuzetno značajnim donošenje zakona o Nacionalnonj akademiji kojim se zapravo osniva Nacionalna akademija za javnu upravu, centralna institucija za stručno usavršavanje u javnoj upravi sa statusom javno priznatog organizatora aktivnosti neformalnog obrazovanja odraslih.Pod stručnim usavršavanjem u smislu ovog zakona podrazumeva se organizovani proces učenja zaposlenih u javnoj upravi, na osnovu opštih i posebnih programa obuke rukovodilaca, a radi sticanja znanja, vrednosti, stavova, sposobnosti i veština usmerenih na podizanje nivoa kompetencija neophodnih za obavljanje poslova iz utvrđenog delokruga i nadležnosti, odnosno poslova javne uprave.

Takođe se kroz obuke zaposlenih, dobijanjem odgovarajućeg sertifikata i ocena na seminara stažiranjem, brine o ljudskim resursima i napredovanju u karijeri na osnovu stečenih bodova. Ono što je značajno i što je novina jeste da će ova edukacija biti obavezna i za najviše funkcionere, ministre, predsednike opština i načelnike.

Akademija će biti osnovana kao posebna organizacija kako bi se osigurala nezavisnost i kontinuitet, a polazeći pre svega od činjenice da delokrug nacionalne akademije jesu stručni i sa njima povezani izvršni poslovi, čija priroda zahteva veću samostalnost od one koju ima organ u sastavu ministarstva. Svakako treba napomenuti da će ona biti pod nadzorom Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Zakonom se takođe predviđa da nacionalna akademija ima posebna stručna tela i to Programski savet i stalne programske komisije. Programski savet jeste osnovno stručno telo nacionalne akademije, koje razmatra, utvrđuje i daje mišljenje, inicijative i drugo o najvažnijim stručnim pitanjima iz delokruga nacionalne akademije.

Stalne programske komisije, obrazuju se prema osnovnim tematskim oblastima programa stručnog usavršavanja u javnoj upravi, radi usmeravanja razvoja tematskih oblasti i predlaganja njihovog unapređenja u skladu sa utvrđenim potrebama za stručnim usavršavanjem. Imaju svrhu da rad nacionalne akademije učine efikasnijim, budući da su njihovi zadaci usmereni na pripremna, tekuća ili operativna pitanja.

Ciljevi koji će se postići ovim zakonom jesu dalje unapređenje javne uprave, u skladu sa principima evropskog administrativnog prostora, odnosno obezbeđivanje visokog kvaliteta usluge građanima i privrednim subjektima, dakle profesionalna i ljubazna javna uprava kako na lokalnom, tako i republičkom nivou.

Stvaranje takve javne uprave u Republici Srbiji, koja će značajno doprineti ekonomskoj stabilnosti i povećanju životnog standarda građana, jer svi ćemo se složiti da nema uspešnog rasta bez jake javne uprave, zato ću ja u Danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, kao i druga dva predloga koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Tanja Tomašević Damnjanović je govorila.
Danica Bukvić, Izvolite.

Poštovana predsednice Skupštine, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću danas o Predlogu zakona o nacionalnoj akademiji za javnu upravu, koji smatram izuzetno važnim i neophodnim.

Kontinuirana edukacija danas je nužna u svim sferama i delatnostima, čega smo i sami svedoci, pa je tako to neophodno sprovoditi i među zaposlenima u državnoj upravi i javnim službama. Ovo posebno podržavam i razumem potrebu za donošenjem ovog zakona, imajući u vidu da se kao zdravstveni radnik, lekar, usavršavam čitav život.

Zakonom je uređeno da nacionalna akademija bude centralna institucija stručnog usavršavanja u javnoj upravi Republike Srbije. Značaj ovog zakona je u tome što se njegovom primenom doprinosi depolitizaciji i profesionalizaciji u javnoj upravi. Omogućiće se drugačiji način napredovanja u javnoj službi, koji je određen adekvatnom stručnom osposobljenošću zaposlenog.

Ono što je najznačajnije i što je smisao donošenja ovog zakona jeste da se omogući svakom građaninu brza, stručna i profesionalna usluga. Tako će lokalne samouprave funkcionisati kao moderni i efikasni servisi građana. Ovo se, naravno, odnosi i na zaposlene u fondovima zdravstvenog i socijalnog osiguranja, koja će građanima svoje usluge učiniti efikasnijim i dostupnijim.

Usvajanjem predloženog zakona će se, osim stručne obučenosti i povećanja efikasnosti i kvaliteta rada zaposlenih u javnoj upravi, ispuniti i naša obaveza prema EU. Istakla bih da nacionalna akademija, kao centralna institucija, se obrazuje kao posebna organizacija i ima svojstvo pravnog lica.

Posebna stručna tema nacionalne akademije jesu Programski savet i stalne programske komisije. Programski savet čine predsednik i 14 članova, koje imenuje i razrešava direktor nacionalne akademije. Direktor nacionalne akademije obrazuje i stalne programske komisije. U sastav tih stalnih programskih komisija imenuju se stručnjaci iz relevantne tematske oblasti i zaposleni u nacionalnoj akademiji sa značajnim i priznatim iskustvom pretežno iz rada javne uprave.

Iz svega iznetog, poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje podržati predložene zakone. Hvala.

Hvala vama.

Reč ima Dijana Vukomanović. Nije tu.

Dubravka Filipovski, izvolite.

Uvaženi ministre LJajiću i Ružiću, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi građani, mi danas raspravljamo o setu zakona koji su važni za depolitizaciju i profesionalizaciju i javne uprave i lokalne samouprave. Ovi zakoni su nesumnjivo važni za dalji progres Srbije, za ekonomsku održivost i napredak. Zbog toga ću ja u danu za glasanje podržati ovaj set zakona.Kada je reč o Zakonu o državnim službenicima, izmene i dopune ovog zakona smo imali pre tri godine, on predstavlja važan sistemski zakon, a radna grupa je pored novina, važnih za život građana i građanki Srbije, uvidela i nedostatke u funkcionisanju ovog zakona za prethodne tri godine.

Cilj ovog zakona je uvođenje reda u sistem javne uprave. NJime se povećava odgovornost zaposlenih. Cilj je da ujednačimo, da nagradimo one koji vredno rade i da edukujemo one koji slabije rade, da nema frapantnih razlika između onih koji obavljaju isti posao, a imaju različita primanja.Takođe, efikasna lokalna samouprava mora da bude naš standard, zato je važno na koji način upravljamo ljudskim resursima, jer ljudi koji obavljaju posao u lokalnim samoupravama i u javnoj upravi, direktno utiču na živote naših građana.

Lokalna samouprava mora da se transformiše u modernu, sposobnu, ekonomičnu i odgovornu upravu. Iz mogu iskustva u radu lokalne samouprave, smatram veoma važnim da sve lokalne samouprave imaju svoje petogodišnje ili desetogodišnje strategije razvoja. Takođe, moraju da imaju timove koji prate projekte i koji rade na projektima i verujem da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu vodi računa između ostalih aktivnosti i o tome.Mi moramo da shvatimo da samo dobri i motivisani kadrovi, koji su dobro raspoređeni, postižu efikasnost u radu koji nam je potreban za napredak i širi društveni razvoj. Naravno da je važno da uzmemo iskustva EU, zemalja koje su ova pitanja već rešile. Mislim da je dobro što idemo u ovom pravcu, važno je da podvučemo crtu i da realno sagledamo gde se nalazimo na osnovu identifikovanih nedostataka i pomerimo se još dalje u postizanju planiranih ciljeva.Za ovaj Zakon o državnim službenicima održana je javna rasprava. Prateći javnu raspravu, prihvaćeno je više od 70% primedbi. Moram da priznam da nisam najbolje razumela nedavni protest jednog od sindikata koji je u svom protestu izrazio negodovanje zbog toga što smatraju da ovaj Zakon o državnim službenicima samo uskraćuje prava radnika. Ne vidim način da ovim zakonom može biti suspendovano pravo da svaka javna služba razgovara sa ministrom ili sa predstavnicima ministarstva o osnovici, koeficijentu i svemu što ih interesuje.Zbog građana Srbije, htela sam, ministre Ružiću, vama da postavim dva pitanja jer smatram da bi bilo veoma važno da istaknete kako su utvrđivani kriterijumi za objektivno merenje efikasnosti procesa rada, kao i standardi i jasna merila koja bi se primenjivala prilikom ocenjivanja? Kako se, takođe, vrednuju ocene državnih službenika na položaju kada državnim službenicima prestane rad na položaju? Mislim da je veoma važno da u toku rasprave još jednom potencirate odgovore na ova pitanja koje sam vam postavila.Što se tiče Zakona o elektronskom dokumentu, veoma kratko želim da kažem da se njime olakšavaju administrativni postupci i poboljšava pružanje usluga građana. Verujem da je ovaj zakon otprilike način na koji ćemo mi pečat vremenom poslati u prošlost, tamo gde mu je i mesto. Koliko je uopšte važna e-uprava i novi zakon o e-upravi, kao jedan od sistemskih zakona koji očekujemo u ovom visokom domu do kraja ove godine, istaći ću samo na dva primera. To je, upis novorođenčadi još u porodilištima, i od 1. juna do danas, uprava Srbije koristeći e-ZUP, razmenila preko 15 hiljada dokumenata.

Tako da, ovaj set zakona smatram veoma važnim za dalji napredak i progres Srbije. Još jednom, podržaću ih u danu za glasanje.

Hvala.

Boško Obradović nije tu.Reč ima Milimir Vujadinović.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, ja bih rekao da je prethodnica ovim zakonskim predlozima koji su danas pred nama bio program rada Vlade, koji je prezentovan i poslanicima i građanima u danu izbora Vlade u ovom uvaženom domu. Naime, već tada je stavljen akcenat na modernizaciju i poboljšanje rada javne uprave. Mislim da su ovi zakoni u stvari proizvod ili, da tako kažem, ispunjenje tog plana, što je negde i u redu.Naime, jačanje kapaciteta javne uprave je valjda preduslove razvoja jedne države i njena modernizacija, na kraju krajeva. Važno je da taj sistem preraste iz jednog regulatora u čisti servis građana. Na ostvarenju tog cilja svakako je bitno da uspostavljate jedno novo telo koje se zove Nacionalna akademija za javnu upravu, koja će u stvari biti nadogradnja onog formalnog dela obrazovanja koji svaki službenik u javnoj upravi ima.

Čuli smo u proteklim danima razne kritike, ali meni je nekako najviše ostala upečatljiva kritika da je ovo šamar formalnom obrazovnom sistemu u Srbiji, a takođe sam zapazio da su se pojedini poslanici iz opozicije nekako podrugljivo odnosili prema tom nazivu – nacionalna. Ali dobro, to je valjda deo njihovog političkog programa.Naime, ovo jeste nešto što je nadogradnja tog formalnog obrazovanja svakog službenika i način da nekako standardizujemo i uniformišemo to učenje, stručno usavršavanje, razmenu iskustava svakog službenika u javnoj upravi, pri tom svakako ne dovodeći u pitanje sve ono što je formalno obrazovanje i usavršavanje u nekoj privatnoj režiji svakog građanina ove zemlje.

Video sam u članu 6, poštovani ministre, u članu 6. ste predvideli jedan širok krug saradnika, kako lica, tako i ustanova, koji mogu pomoći u radu Nacionalne akademije. Dobro je što su visokoškolske ustanove uslovljene time da budu akreditovane, to je uslov da budu saradnici Nacionalne akademije. Samim tim opovrgavamo stav da je na neki način ovo šamar obrazovnom sistemu. Naime, iz ovoga se može zaključiti da je jasno da će Akademija zavisiti od tih i takvih ustanova, od tih i takvih lica, a ne obrnuto. O onom drugom delu, koji se tiče prezira prema nazivu Nacionalna, neću ni da govorim, mislim da to govori dovoljno o njima samima.

Inače, ovo je problem koji Srbiju opterećuje već decenijama unazad. Mislim da u svakom slučaju ova Vlada zaslužuje pohvale za korak na koji se odlučila. Konačno se neko posle više decenija odlučio uhvatiti u koštac sa ovim problemom i to svakako treba ceniti. Činjenica je da je broj zaposlenih kako u javnoj upravi, tako i u javnim preduzećima, u javnim ustanovama 80.000 manji, ali samo po sebi to ne bi bio uspeh da si ti ljudi završili na ulici, kao što je to bio slučaj do 2012. godine, kada su ljudi koji su ostajali bez posla, a mereno je stotinama hiljada ljudi, završavali na ulici, nezaposlenost je rasla.

Treba napomenuti da jeste otpušteno 80.000 ljudi, ali da je stopa nezaposlenosti u Srbiji drastično smanjena. To je ono gde se ogleda uspeh ove Vlade kada je u pitanju reforma javne uprave i verujem da je to uspeh, u stvari znam da je to uspeh Vlade i Aleksandra Vučića, ali i drugih koje kasnije vodi premijerka Ana Brnabić zajedno sa vama, uvaženi ministri. Sve ostalo su, naravno, floskule i demagogija i ovo jeste jedini merljiv rezultat i ovo jeste jedino što se vidi na semaforu političkog delovanja ove današnje Vlade. Ovo je jedino što će ostati iza ove Vlade i biće merljivo.Stoga, poštovani ministre, ja ću u danu za glasanje svakako podržati ove predloge, uostalom kao i sve druge predloge koji vode modernizaciji ove zemlje. Hvala vam.