Mislim da je ovo glavni amandman zbog čega se mi protivimo i ovoj izmeni i dopuni ovog zakona. Daleko bilo, mi ne smatramo da je osnovni tekst zakona dobar zato što, eto, mi malo stariji znamo kako je taj zakon i u izvornom tekstu donet. To je tvorevina Zorana Balinovca i Mlađana Dinkića, ceo taj set tih zakona koji se tiču državne uprave i državnih službenika, pa i nameštenika.
Želim, pre svega, da skrenem pažnju javnosti. Mi imamo u postojećem pravnom sistemu regulisanu situaciju kada zasniva radni odnos u državnoj upravi neko ko ispunjava uslove obično, pored školske spreme, stavlja se i uslov položeni državni ispit, stručni ispit. On se polaže po programu i to je nešto što ste vi obuhvatili ovim opštim programom. U zavisnosti od toga gde državni službenik radi ili gde bi trebalo da radi, oni se pripremaju. Tako da i oni službenici koji rade u javnim službama poput lekara, medicinskih sestara itd, pa onda ovi koji treba da rade u Ministarstvu za saobraćaj, pa Ministarstvu obrazovanja, da ne ređam redom, imaju neke svoje opšte i pojedinačne programe. Oni polažu posle određenog vremena taj državni ispit. Kada polože državni ispit oni su ispunili sve uslove da rade i da samostalno, manje ili više samostalno, primenjuju Zakon o opšte-upravnom postupku i da postupaju kao službena lica organa uprave i van toga ne treba ništa.
Ja nisam još video dokument, čitao sam puno vaših dokumenata, ali to nisam uspeo da pronađem, da li ste se vi opredelili da kadrovsku politiku u ministarstvima i organima državne uprave vodite na sličan način kao što se to radi sa pravosuđem, gde većina ljudi koja dolazi, dolazi iz pravosuđa što podrazumeva da prođu i odgovarajuću pripravničku obuku u sudu, pa ste vi kasnije izmislili i ovu akademiju, što predstavlja garanciju da, pored onih svih zakonom propisanih uslova, kao minimuma, ispunjavaju nešto što su veštine i znanja koja su neophodna za samostalan rad.
Ako vam je to opredeljenje u pogledu državne uprave, onda morate da imate dobre kadrovske planove da prilikom zapošljavanja uvek predvidite određeni broj pripravnika koji bi se osposobljavali, imali svog mentora u ministarstvu, koji bi vodio računa o njihovom, da kažem, stručnom usavršavanju, u cilju polaganja državnog ispita. To ima nekog smisla i to treba podržati. Ja sam veliki protivnik toga da na odgovorna mesta, gde treba da se samostalno primeni Zakon o upravnom postupku, dolaze ljudi koji nisu radili u upravi, da dolaze ljudi iz advokature, sekretari zemljoradničkih zadruga, ili neki drugi.
Ujedno da vam skrenem pažnju, da postoje odredbe da ako se neko zaposli da u nekom roku treba da položi državni ispit, što prihvatam, ali sve ovo što ste sada ovde napravili, konekciju sa onim prethodnim zakonom, je u funkciji unakaživanja naše administracije koja bi trebala da lični na briselsku. Samo briselska administracija zna za te potvrde, sertifikate, radionice, igraonice i neke druge stvari. Tu se ne stiču znanja. To su sve instrumenti da se postigne vernost prema nečemu. Vernost prema onome ko finansira, vernost prema onome ko daje dnevnicu, vernost prema ovome, vernost prema onome.
Mi u onoj maloj sali kada imamo javna slušanja ili kada imamo razgovor sa predstavnicima EU, svi protagonisti politike EU iz nevladinog sektora, moraju da dođu da se evidentiraju da bi opravdali dnevnice. Ne karikirajte jedan ozbiljan sistem koji mora da postoji u državnoj upravi sa nečim što je, navodno, zahtev EU, jer onda to može da bude smešno. Videla žaba gde se konji potkivaju pa i ona digla batak da dobije potkovicu.
Ovaj način je skup. Ovaj način obrazovanja ne može privreda ove zemlje da izdrži, a pravite nešto što je upola od onoga što u Italiji se zove „sinjore“ ili da vam ne pričam kako se zove u Francuskoj. Nema vajde od ovoga. Ako mislite da ćete na ovaj način da obezbedite stručnjake za pojedine oblasti, nećete, samo ćete da obezbedite brdo papira i brdo pečata, da je bio na radionici, bio na igraonici, prisustvovao nečemu. A šta on to u stvari zna? Onda se postavlja i pitanje, a čemu će mu biti potrebno i neko znanje kad neće moći da ga primeni, jer će pomoćnik ili državni sekretar da mu kaže – napiši tako, baš me briga.
Evo vam jedan primer, u Ministarstvu saobraćaja ljudi su proglašeni za tehnološki višak na radnim mestima gde postoji manjak. Upravni sud je vratio i maltene u obrazloženju napisao da čovek mora da se vrati na posao. Nema šanse. I kada bude prva neka izmena nekih zakona, ja ću da tražim da se napravi apelacioni upravni sud. Zašto? Da državna uprava ne opstruiše odluke Upravnog suda, a ovo je oblik opstrukcije. Šest puta se vraća. Zašto njeno veličanstvo neće da prizna da je napravljena greška? Čak ste od jednog čoveka koji ima najveću školsku spremu u ministarstvu napisali, ne ispunjava uslove da bude inspektor, a on doktor nauka za sve njih. Zato nećemo da prihvatimo ovaj vaš pogrešni koncept.
