Replika, narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Mi u SPS nemamo problem kada neko ima potrebu za autoprojekcijom, još više razumemo kada je neko fasciniran, ima fascinaciju prema SPS, ali ne možemo da prihvatimo laži, ne možemo da prihvatimo ono što je radio neko drugi, a inputira se nama.

Mi se dobro sećamo te 2000-te godine i tog famoznog 5. oktobra kada su data nebrojena obećanja, a građani Srbije najbolje znaju šta je od tih obećanja učinjeno, odnosno šta je od tih obećanja građanima dato, u odnosu na ono što im je kroz hvalospeve da će posle 5. oktobra imati, a u suštini nemaju ništa. Mi se i te kako dobro sećamo batinanja direktora RTS ispred zgrade RTS, besomučnog, maltene do likvidacije. Sećamo se i te kako dobro brojnih spiskova članova SPS koji su možda bili spiskovi za likvidaciju. Sećamo se i te kako dobro paljevine ovog parlamenta i paljevine glasačkih listića, ne znamo zašto. Sećamo se i te kako dobro kada su pojedini lideri opozicije priznali da nije došlo do pobede u prvom izbornom krugu, da Milošević nije izgubio u prvom izbornom krugu, da je morao drugi izborni krug da se, po zakonu, sprovede, nije, iz političkih razloga. Svega se dobro sećamo, ali se, nažalost, ne sećaju oni koji danas inputiraju nama i svim koalicionim partnerima sa kojima smo bili i radili pošteno u interesu građana.

Zamolio bih građane da sve ovo što sam rekao preispitaju u svojim glavama kada budu izašli na izbore i kada budu odlučili kome da povere svoj glas. Hvala vam. Zamolio bih da sa replikama prestanemo, kako bi se vratili dnevnom redu i ovu sednicu Skupštine uspešno završili.

Zahvaljujem, kolega.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Kako bih rekao, osećam se malo kao partibrejker sada kada treba da pričam o temi, da se vratim na temu, posle ovih zanimljivih replika. Bez obzira što bi sada trebalo da pohvalim blagost predsedavajućeg koji je dozvolio, rekao bih sa ciljem, ovu seriju povrede Poslovnika, mislim da se nekad preteruje ovde, koliko da se nekad ne da reč opoziciji, tako se nekada, ne znam, iz nekog razloga, možda se vuče vreme, da li treba da se skupe ljudi za glasanje ili šta, sada se puštala replika kroz Poslovnik svakome. Dakle, to jeste dobro kada bi uvek bila praksa, ali ja se sećam, gospodine predsedavajući, još 20 sekundi, kada sam jedan jedini put tražio od vas povredu Poslovnika, nisam je dobio za mnogo osnovaniju i opravdaniju stvar. Više od tada nikada nisam tražio povredu Poslovnika, niti ću tražiti. Kako god.

Dakle, gospođo Mihajlović, mi smo zaboravili oko čega smo se okupili ovde. Važni zakoni i važni ugovori, nastavljamo tamo gde smo stali. Vi ste odgovorili meni, ja nisam imao prilike da odgovorim vama, sada nemam toliko vremena, ali ću zato biti konkretniji.

Za razliku od nekih drugih zakona, ministara koji nam se nisu dopadali, protiv kojih smo glasali, koje smo čak mi iz opozicije i oštro kritikovali, ali su došli sa dobrim predlozima zakona ili pristojnim predlozima zakona i protiv njih nije bilo lako, meni neće biti nimalo teško protiv ovih ovde, iz različitih razloga. Kao što smo rekli juče oko ove Transportne zajednice, načelno, nije loše da postoji, nije loše da se Srbija integriše u saobraćajnu evropsku infrastrukturu, ali ova dilema oko Kosova interesantna je, to je jedino pitanje na koje juče zapravo niste odgovorili, to je jedno od dva pitanja, na sve drugo ste odgovorili.

Nisam bio možda oštar kao neke moje kolege koje su tvrdile da se ovim ugovorom sada faktički priznaje republika Kosovo. Ne, tu zaista ima i ograda, ima i interpretativnih izjava, ima fusnota, zvezdica, pahuljica, nazovimo to kako hoćemo, ali meni to pomalo liči na neku vrstu klin čorbe. Znate kako se pravi klin čorba, sve se ubaci što inače u to ulazi, onda se ubaci klin, a onda taj klin se izvadi i ostane čorba. Tako je otprilike nezavisno Kosovo. Kada se sklopi u jednom trenutku niz ovakvih ugovora i sporazuma, sa sve tim našim interpretativnim izjavama i ogradama, na kraju kada one otpadnu, kada se zanemare te zvezdice i pahuljice, onda ostane spominjanje Kosova kao ravnopravne države, odnosno učesnika i potpisnika svih ovih sporazuma. Nije to mana niti problem samo ovog konkretnog sporazuma, ali to zaista malo liči na ono kuvanje žabe, koje mislim da je moj kolega Mirčić pominjao, da se malo i naša javnost navikava na to da se Kosovo ovakvim sporazumima pojavljuje kao supotpisnik. Ali, to je jedan par rukava. Kao što sam rekao, postoje i drugi problematičniji sporazumi i ugovori koje ova zemlja potpisuje i koji, nažalost, čine mnogo gore stvari po pitanju teritorijalnog integriteta Srbije, pri tome pre svega mislim na briselske sporazume, kako na onaj iz 2013, tako i onaj iz 2015. godine.

Moja poenta je sledeća, dakle, to je ono o čemu sam govorio, nije mi nikakav problem da kritički govorim i o kineskom kreditu, kako se to popularno kaže, ne zato što bilo šta zameram Kinezima, naprotiv, njihov cilj i zadatak je da sklope što bolji aranžman za svoju državu. Samo apelujem na naše vlasti, vi ćete, naravno, izglasati i ova Skupština će izglasati ovaj zakon i potvrditi ove sporazume, uključujući i ove kredite, ali bez obzira da li je kredit iz „mrske“ EU ili od Nemačke ili od drage i prijateljske Kine, ili obrnuto, nekom je možda draga i bliska Nemačka, a mrska Kina, dakle, šta god da je u pitanju, molim vas da imamo i vas i neku drugu većinu koja će doći, nadam se, jednog dana posle vas, da malo više vodimo računa i da pokušamo da vodimo računa o nacionalnom interesu.

Dakle, ako procenimo da i druga strana, a očigledno ima, bilo to Nemačka, bilo to EU, bila to Kina ili Rusija, ima neki interes, hajde da vidimo, da nađemo zajedničku meru interesa. Meni smeta i vi na to niste dovoljno uverljivo odgovorili – zašto mi u krajnjoj liniji uzimamo veliki kredit, to je 300 miliona dolara, Kinezi daju nama kredit da mi gradimo, odnosno ne mi, nego da mi angažujemo Kinu, kineske firme da oni grade prugu do Mađarske za izvoz, brzi plasman svoje robe, kineske robe, to je taj čuveni put svile.

Interes postoji, ali zašto nismo pokušali, mi smo mali, oni su veliki, to se isto kaže i kada je reč o EU ili Nemačkoj, ili sada Kini. Ako postoji zajednički interes zašto se nisu tražila druga rešenja. Voleo bih da sam čuo, recimo gospodina Mrkonjića ili nekog drugog, znam da je on bio u tom resoru, ili nekog drugog ko se u to razume – zašto se nije išlo na konzorcijum? Zašto ne idemo na zajedničku investiciju? Zašto se ne napravi zajedničko preduzeće kao što je Severni tok, su Nemci, Rusi, Italijani itd. ili Južni tok napravili zajedničko preduzeće pa da ono gradi zajednički koridor, odnosno tu prugu, modernizuje, a ne ovako. To je nepovoljno i protiv toga moramo reagovati, a zato ako vas neko pomazi po glavi, stavi desno do sebe na nekoj večeri ili ručku nas, odnosno predsednika ili premijera, da onda prihvatimo i ono što je zapravo u suštini nepovoljno po zemlju.

Dakle, konzorcijum, zajedničko ulaganje, nešto drugo ili treće. Treba nam pruga, ne trebaju nam vozila od 30 kilometara, ali nemojmo i završavam time, da uzimamo kredit. Oni nam daju kredit da mi angažujemo njih, da oni za svoje potrebe grade nešto a od toga neće srpska roba ići tom prugom brzom, niti će 200 kilometara se putovati između, nemojmo se zaluđivati, Nove Pazove i Inđije i Novoga Sada. Zna se šta će ići, koji će vozovi ići 200 kilometara.

Dakle, potrebna nam je pruga, potrebna je modernizacija železnice. Zašto ne pokušavamo da idemo na povoljnije aranžmane koji će biti više u nacionalnom i državnom interesu, a dobra volja sa svima, posebno sa velikima se podrazumeva, to treba razvijati, a ne snishodljivo i ne po svaku cenu. Hvala.

Zahvaljujem.
Čisto da ne biste bili partibrejker, kako vi to kažete, Narodna skupština jeste mesto gde se iznose politički stavovi, ali čak i po tim političkim stavovima koji često izađu iz okvira rasprave i tačke dnevnog reda, neću nikada da dozvolim da se ljudi, ko god bili ovde, nazivaju bilo koga ubicama, lopovima, izdajnicima, da im se napadaju članovi porodice ili da se fizički napadaju poslanici.
Oni koji to rade, imaju očigledan nedostatak političkog programa, ideje ili argumentacije i pokušavaju da Narodnu skupštinu predstave kao diktaturu, što ona nije. Samo moraju da promene manire, način izražavanja i da utvrde svoje političke ideje i ciljeve. Nemam ništa protiv da svakog dana imamo po 15 minuta, 20 minuta neke različite stavove po nekim određenim pitanjima.
Reč ima ministar, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Vezano za kredit koji se uzima, odnosno, nadam se, koji će parlament i poslanici i poslanice ratifikovati, sa Narodnom Republikom Kinom, tačnije sa „Eksim bankom“, a za prvu deonicu pruge Beograd – Centar – Stara Pazova, koji potpuno se slažem sa vama, nije mali, ali pre nego što se uopšte krene u razmišljanje o nekim projektima i u strateške okvire stavljaju, znači u strategije razvoja transporta Srbije i samog regiona, onda se pre toga rade određene analize i predstudije izvodljivosti, studije izvodljivosti, gleda se koje su to prednosti i koliko je to značajno za našu zemlju.
Ovde uopšte nije pitanje da li je neki partner drag ili nije drag i nema, kako ste vi rekli, dragih a nema ni mrskih kredita, ni ovih ni onih, nego ovde postoji samo jedan interes Vlade Republike Srbije a to je interes Srbije, odnosno za građane i građanke Srbije. Dakle, nema ljubavi u poslu. To je za neko drugo mesto, nego se jako vodi računa o ekonomiji, o tome šta želimo da postignemo i šta želimo da imamo u transportnoj politici odnosno u transportu Srbije, ne za godinu, dve ili tri, nego za 20 godina i više.
Ne znam odakle vam informacija da se ta pruga pravi za kinesku robu. Dakle, ja to čak i ne razumem i ne znam kako možete to da kažete, kada ona prolazi kroz Srbiju i vlasništvo nad infrastrukturom je vlasništvo države Srbije. Biće raznih operatera, ali to je dobro da bude a vlasništvo infrastrukture je vlasništvo Srbije.
Danas, u ovom trenutku, dakle na relaciji Beograd – Subotica, mi imamo, recimo, osam pari teretnih vozova, tri para putničkih vozova, 80 lokalnih vozova. Godišnje, samo na tom delu Beograd – Subotica, 2,4 miliona putnika, četiri miliona tona robe. Naravno da to nije dovoljno i da hoćemo više. To znači, ne možete mi reći da je to kineska roba. Šta su to Kinezi? Nisu. Prema tome, to je Koridor 10. Nema važnijeg Koridora u ovoj zemlji od Koridora 10. Ne možemo mi da budemo ostrvo. Dakle, Hemigvej je još rekao, čovek nije ostrvo. Nije ni Srbija ostrvo, Srbija mora da se povezuje sa svima. Činjenica da Srbija ima najbolji položaj u ovom delu Evrope govori o tome da Srbija treba da zaradi od svog tranzitnog položaja i zato radimo infrastrukturu i zato se radi energetika i zato se radi transport.
Dalje, da ponovim još jedanput, vlasništvo, dakle, država infrastruktura železnica jeste vlasnik infrastrukture železnice koje budemo radili, kao što je i sada vlasnik. To neće biti privatnik vlasnika.
Druga vrlo važna stvar, juče sam to pomenula, danas mislim da je važno da još jedanput kažem. Dakle, 49% ovog ugovora i svega što radimo, radiće domaće kompanije, sve što bude moglo da se proizvede u našoj zemlji biće domaće komponente. Postoje nažalost neke stvari koje ne možemo da proizvedemo, moraćemo to da uvozimo u skladu sa evropskim standardima, dakle, ne u skladu sa bilo kojim standardima.
Na početku ste se zapitali, da li smo zaboravili gde smo stali. Nismo nikad zaboravili gde smo stali i stvarno ne znam kako se prave klin čorbe i ne mogu da razumem da mi danas razgovaramo o tome – znate, ako bismo sklonili zvezdicu ili ako je zovemo pahuljica, o onda bi u stvari bilo ovo. Znate, ako biste meni oduzeli 20 godina, ja bih imala 27. Pa, ne možemo tako da pričamo, ovo je međunarodni ugovor, veoma je važan za našu zemlju, imaćemo sistemsko unapređenje naše transportne politike. Gradićemo koridore koje planiramo. Vrlo jasno stoji u Rezoluciji, svuda šta znači Kosovo sa zvezdicom, tako je stavljeno u preambuli, u aneksima, sve što je bilo moguće da se stavi je stavljeno. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Samo kratko, da ne bude nesporazuma. Podržavam potrebu, naravno da se gradi, rekao sam ako ikada ima smisla neki kredit da se digne, onda upravo treba za infrastrukturu. Dakle, to je jedino opravdanje, uslovno rečeno kada taj kredit ima smisla.

Naravno, da nema ljubavi, ja sam vama skretao pažnju da u poslu nema ljubavi. Samo se plašim i zato sam rekao da apelujem na ovu ili na neku buduću vladu koja bude pregovarala, da vodi računa o državnim interesima, a ne o tome da budu počastvovani ili pomaženi ili pohvaljeni od svog stranog partnera.

Mislim da naše vlasti, ne govorim samo sada o ovoj aktuelnoj Vladi nego inače, često smo bili skloni da bi ih proglasili za regionalnog lidera ili faktora mira i stabilnosti ili šta ja znam, da li da čine neke krupne ili nepotrebne koncesije. Dakle, nije sporno da je nama potrebna obnova železničke mreže, samo sam pitao, a vi ste izbegli odgovor na to pitanje, nisam slučajno pominjao i inženjera Mrkonjića ili nekog drugog koji se ovde u sali u to razume, da li je postojao neki drugi aranžman, neka druga mogućnost, zato sam pominjao Severni tok, Južni tok, zna se kako se to radi. Dakle, da se napravi neko preduzeće koje će zajednički učestvovati u toj gradnji.

Poslednja stvar, vi ste pomenuli drugi put, 49% koji će graditi naše firme. Super, ali ja to nisam video u ovom predlogu. Dakle, ja ne znam, operišemo na osnovu onoga što smo dobili. Ovde nisam našao taj podatak, a raduje me ako je to tako, znači, 49% ili preko 49% radova izvoditi naše firme izvođači. To bi bilo dobro, ali bih voleo da to vidim i pismeno i da to bude nešto na osnovu čega se poslanici opredeljuju. Završavam time, da ne bude da nas neko pohvali, pomazi po glavi, a mi onda srećni što smo proglašeni za nešto regionalno pa prihvatamo aranžmane koji nam suštinski ne odgovaraju. Hvala.

Reč ima Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije mi jasno zašto oni koji su bili na vlasti sve te svoje genijalne ideje o izgradnji autoputeva, železničkih pruga, uzimanju kredita i tako dalje, nisu sproveli u delo onda kada su vršili vlast u Republici Srbiji. Vi ste gospodine Vukadinoviću izabrani sa liste stranke koja je niz godina vladala ovom državom. Pa, zašto sve te ideje o severnom i južnom toku, zašto sve te železnice, zašto sve te autoputeve niste vi izgradili?

Želim da vas podsetim da ste vi, ako se ne varam, u Narodnoj skupštini od nedavno poslanik Vuka Jeremića. Nama držite lekcije o tome kako, navodno, hoćemo na mala vrata da priznamo nezavisnost Kosova i Metohije a poslanik ste čoveka koji je bio ministar inostranih poslova i koji je predstavljao kao najgenijalnije diplomatsko dostignuće to što će da pita Međunarodni sud pravde da li je proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova u skladu sa međunarodnim pravom ili ne, pa je stigao odgovor od tog istog Međunarodnog suda pravde od koga nas i danas boli glava. Služite se Kosovom i Metohijom na najbizarniji mogući način ne bi li na silu predstavili SNS kao nekoga ko, navodno, želi da izda Kosovo i Metohiju.

Juče vaš kolega Slaviša Ristić drvlje i kamenje na Aleksandra Vučića. - izdajnik, prodao je Kosovo i Metohiju, a Slaviša Ristić i dan danas, hvala Bogu, nemam ništa protiv toga, državni službenik Poreske uprave u opštini Zubin potok prima platu iz budžeta Republike Srbije i kaže - nema Srbije na Kosovu i Metohiji.

I još jednu stvar da vam kažem, gospodine Vukadinoviću, i vama i svima ostalima koji znate u kakvoj situaciji se država nalazi kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Srbija nije ono što je bila zapadna Nemačka posle Drugog svetskog rata. Zapadna Nemačka je imala mnogo …