Zahvaljujem.

Moje pitanje prvo ide, neplanirano, nažalost, na adresu Ministarstva odbrane i ministra Vulina. Tiče se, naravno, ove nesreće juče koja se dogodila. Pitanje glasi i molba i zahtev, da se dostavi javnosti, ali svakako i meni kao narodnom poslaniku, izveštaj i informacija o istrazi u vezi sa tom nesrećom koja je odnela jedan i zamalo dva života visoko obučenih pripadnika Vojske Srbije, što nažalost nije prvi slučaj nesreće te vrste.

Moje konkretno pitanje glasi – kakve su procene i izveštaji i nalazi Ministarstva u vezi sa odgovornošću za to, da li je reč o tehničkom kvaru, tehničkoj neispravnosti, da li je o ljudskom faktoru, mada ne verujem, jer je reč o visoko obučenim, sposobnim oficirima ili nečem trećem?

Na kraju krajeva, mi smo bili svedoci i nad našom zemljom, a i širom sveta da u ratnim operacijama padnu ili budu oboreni avioni, pa se piloti spasu i katapultiraju. Ovo je ponovo slučaj da piloti stradaju nakon katapultiranja. Dakle, zanima me i lanac odgovornosti, da li Ministarstvo i ministar smatraju da postoji odgovornost za ovu nesreću, po vertikali, dakle od vrha Ministarstva pa nadole, do onih koji su bili direktno i neposredno odgovorni i zaduženi za taj let i za dozvolu tog leta. Nesreće se, naravno, dešavaju, ali je potrebno da se učini sve da ih bude što manje, što nije slučaj.

Kad smo već kod Ministarstva odbrane, imam više jedan apel, mada je pitanje na istu adresu – da li oni smatraju umesnim da tolerišu, ali u jednoj meri visoki i najviši funkcioneri Ministarstva i doprinose jednoj neumesnoj i neukusnoj euforiji, kada je reč o nabavci vojne opreme, što je važna stvar? Svaka država to radi više ili manje i treba da radi, ali ne tako kao što se radi u našim medijima i našim tabloidima gde se svakodnevno javljaju neke velike nabavke najsofisticiranije, najvrednije i najskuplje vojne opreme, a od toga na kraju najčešće ne bude ništa ili stvar traje jako dugo.

Svako ozbiljan ko radi bilo kakav ozbiljan posao, a kamoli nabavku tako delikatne opreme kao što je vojna oprema, pogotovo u današnjim okolnostima i u današnje vreme, zna koliko je to složen posao, od organizaciono-tehničkog, logističkog do političkog aspekta koji je uvek prisutan, kada je reč o velikim vojnim nabavkama. Drugim rečima, voleo bih da se o tim nabavkama manje govori po tabloidima i manje hvali time, a da se više radi stvarno i konkretno. U tom smislu, voleo bih da vidim šta je od te visokosofisticirane vojne opreme i da čujem, to nije nikakva vojna tajna, pogotovo to ne bi trebalo da bude za jednog poslanika, šta je u poslednjih pet godina nabavljeno zaista i kupljeno, u smislu realizovano, od te vojne opreme, uključujući avione, tenkove i odbrambene protivvazdušne sisteme.

Sledeće pitanje ide na račun premijera, odnosno predsednika Srbije i tiče se ove neke već vrste španske serije ili sapunice sa tzv. zajednicom srpskih opština. Poslednje izjave predsednika Vučića koji je rekao da zna da se nigde ne pominju prištinske institucije, odnosno institucije Kosova i zakonodavstvo Kosova, kada je reč o formiranju zajednice srpskih opština i poziva se i predsednik Vučić pominje dokumente koji se mogu naći na sajtu Vlade i na sajtu Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Nažalost, u tim dokumentima direktno i eksplicite stoji da će formiranje, i to na više mesta, opet kažem nažalost, da će formiranje zajednice srpskih opština biti u skladu, pored ostalog, i sa zakonodavstvom Kosova, da će morati da ide na autorizaciju na Ustavni sud Kosova, kao i da se u čitavom dokumentu, govorim sad o Briselskom sporazumu, ni na jednom mestu ne spominje Vlada Srbije, niti država i Republika Srbija, a pominju se najmanje pet mesta, Priština i kosovske institucije. Nažalost, to nije istina. Pitam se kako stvari stoje sa nekim drugim stvarima koje su manje proverljive sa istinitošću nekih drugih stvari koje dobijamo sa te adrese.

Za kraj, očekujem odgovor od premijerke – da li misli da je vreme da se gospodin Marko Đurić odmori, odnosno zbog svega što se dogodilo povuče sa funkcije koju obavlja?