Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 70 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u svoje poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici Marija Obradović, dr Aleksandra Tomić, Dubravka Filipovski, Elvira Kovač, prof. dr Žarko Obradović, Aleksandar Stevanović, Aleksandar Šešelj, mr. Dejan Radenković i prof. dr Miladin Ševarlić.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 13. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuje Aleksandar Vulin, ministar odbrane, dr Nebojša Stefanović, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova, Nela Kuburović, ministar pravde, Aleksandar Živković i mr. Bojan Jocić, državni sekretari u Ministarstvu odbrane, Bratislav Gašić, direktor BIA, dr Nenad Miloradović, vršilac dužnosti pomoćnika ministra za materijalne resurse u Ministarstvu odbrane, Milan Mojsilović, vršilac dužnosti pomoćnika ministra za politiku odbrane u Ministarstvu odbrane, Zoran Lazić, sekretar Ministarstva odbrane, general-major Bojan Zrnić, načelnik Uprave za odbrambene tehnologije u Ministarstvu odbrane, general-major Mladen Vuruna, rektor Univerziteta odbrane, brigadni general Mile Jelić, načelnik Uprave za kadrove u Ministarstvu odbrane, pukovnik Milan Ranković, načelnik Uprave za međunarodnu vojnu saradnju u Ministarstvu odbrane, pukovnik Dragan Kotarlić, načelnik Uprave za obaveze odbrane u Ministarstvu odbrane, pukovnik Slobodan Kisić, generalni sekretar Univerziteta odbrane, pukovnik Mišo Krgović, načelnik Odeljenja u Upravi za obavezu odbrane u Ministarstvu odbrane, pukovnik Luka Jovanović, načelnik Odeljenja u Upravi za kadrove u Ministarstvu odbrane, pukovnik Nikola Dejanović, zamenik načelnika Centra za mirovne operacije i Generalštaba Vojske Srbije, Milan Konjikovac, kapetan bojnog broda i načelnik Uprave za međunarodnu vojnu saradnju u Ministarstvu odbrane, LJiljana Mirić Stanković, načelnik Pravne uprave u Ministarstvu odbrane i Miroslav Panić, savetnik direktora BIA.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama od 1. do 13, a pre otvaranja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničkih grupa.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika ( član 96. stav 4. Poslovnika.)
Saglasno članu 157. stav 2, članu 170. stav 1. i članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2018. godini; Predlogu odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2018. godini; Predlogu zakona o vojnom obrazovanju; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije; Predlogu zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji; Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael u vezi sa vojnom, odbrambenom i odbrambenom-industrijskom saradnjom; Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Grčke o saradnji u okviru Atinskog multinacionalnog strateško-pomorskog koordinacionog centra; Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Srpske o saradnji u oblasti vazduhoplovstva i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o saradnji u oblasti odbrane.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, gospodo potpredsednici, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, kao što ste čuli, pred nama se nalazi set od šest zakona koji se odnose na život i rad Vojske Srbije i ministarstva odbrane, jedan koji je veoma važan za svakodnevno i uspešno funkcionisanje BIA, pred vama su i dve odluke koje se odnose na angažovanje Vojske Republike Srbije u mirovnim misijama, a tu su i četiri zakona o potvrđivanju sporazuma sa nama prijateljskim zemljama.
Angažovanje pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama UN i EU je zaista veoma značajan element naše spoljne politike. Učešćem u multinacionalnim operacijama Republika Srbija pokazuje da je aktivni činilac očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti i na taj način jača svoj ugled u međunarodnom okruženju. Na ovaj način i Vojska Srbije jača vlastite odbrambene kapacitete i štiti nacionalnu bezbednost.
Predlogom godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2018. godini nije planirano značajno povećanje postojećeg angažovanja Vojske Srbije van naših granica, već zadržavanje dostignutog i postojećeg nivoa angažovanja. To bi značilo da smo u 2018. godini planirali nastavak angažovanja u pet mirovnih misija koje se vrše pod komandom UN, i to u Kongu, Kipru, Libanu, na Bliskom istoku i Centralnoafričkoj Republici, kao i četiri multinacionalne operacije pod komandom EU, dve u Somaliji, jedna u Centralnoafričkoj Republici i jedna u Maliju.
Republika Srbija je sa UN zaključila Memorandum o razumevanju i doprinosu u sistemu stend baj aranžmana, gde bi, ukoliko dođe do potrebe, Republika Srbija bila pozvana od strane UN da da svoj doprinos. Naravno, mi zadržavamo pravo da na svako od konkretnih pitanja damo i odluku koja ne mora uvek biti pozitivna, već jednostavno onako kako uslovi nalažu i kako politika ove zemlje diktira.
Predlog godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2018. godini sadrži jednu operaciju EU za upravljanje krizama, u kojoj Vojska Srbije do sada nije učestvovala, a to je operacija u Mediteranu. Za nas je ovo veoma važno, budući da je cilj ove operacija ublažavanje posledica i rešavanje migrantske krize u Evropi. Kao što znate i mi smo jedna od zemalja koja je pogođena posledicama migrantske krize i zato je za nas veoma dobro da budemo tamo gde se migrantska kriza i dešava i da unapred znamo šta nas očekuje i sa čime se zapravo borimo.
U skladu sa navedenim u 20 multinacionalnih operacija UN i EU u 2018. godini planirano je angažovanje naših pripadnika na istom nivou kao što je bilo i protekle godine.
Trenutno učestvujemo sa 328 pripadnika, od čega su 38 pripadnice ženskog pola. U pet mirovnih operacija, angažovano je 306 pripadnika, a u četiri mirovne operacije, pod kontrolom EU, ukupno 22 pripadnika.
Za sprovođenje svih ovih operacija potrebna su i finansijska sredstva, a to je u 2018. godini dve milijarde 337 miliona i 72 hiljade dinara. Od toga Ministarstvo odbrane je već obezbedilo potreban novac iz budžeta, s tim što želim da vas upoznam da UN uplaćuju 515 miliona 474 hiljade dinara kao svoj doprinos za funkcionisanje naših mirovnih misija.
Predlog zakona o vojnom obrazovanju je za nas od ogromnog značaja. Kako budemo obrazovali buduće podoficire, buduće oficire, takva će nam biti i vojska.
Zakon o vojnim školama i vojnim naučno-istraživačkim ustanovama donet je 1994. godine i mi radimo po njegovim odredbama. Upravo zato nam je potreban Zakon o vojnom obrazovanju, da bi usvajanjem ovog propisa koji uređuje specifičnosti vojnog obrazovanja dovršili proces usklađivanja propisa i vojno školske ustanove bi mogle da postanu integralni deo obrazovnog sistema Republike Srbije. One to sada jednostavno nisu.
Na ovaj način otklonili bi se i problemi koji nastaju u primeni važećih zakona, doprinelo bi se pravnoj sigurnosti, izvesnosti i rešila bi se sporna pitanja vezano za status, organizaciju i rad vojno školskih ustanova, čime bi normativno pravno u potpunosti vojno školstvo postalo sastavni deo obrazovnog sistema Republike Srbije.
Pred vama i vašoj pažnji hoću da preporučim i predloge zakona, odnosno izmene i dopune Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci Srbije. Oni su rezultat prethodnih analiza u primeni Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci Srbije, koji su doneti 2007. godine, sa izmenama i dopunama koje su usvojene 2009. i 2015. godine.
Usvajanjem izmena obezbedilo bi se efikasnije funkcionisanje sistema odbrane, izvršavanje funkcije i zadataka Vojske Srbije. Posebnu pažnju obratili smo na odredbe koje se odnose na poboljšanje materijalnog položaja profesionalnih pripadnika vojske i podizanje njihovog standarda. Za ove zakone, u skladu sa zakonom sprovedena je opsežna javna rasprava, u okviru koje su održani okrugli stolovi u Nišu, Novom Sadu i Beogradu.
Pored brojnih promena koje preporučujem vašoj pažnji, samo ću vam navesti nekoliko najkraćih, tako smo predvideli da se izveštavanje u oblasti planiranja priprema za odbranu, predloženo da godišnji izveštaj o stanju priprema za odbranu se vrši pred nadležnim skupštinskim odborom koji će taj izveštaj razmatrati. Predloženo je da se tajni podaci koji se odnose na sistem odbrane posebno procesuiraju i da se veoma vodi računa ko su ljudi koji o njima mogu da odlučuju i koji sa njima mogu da rade.
Predvideli smo i osnivanje budžetskog fonda radi obezbeđivanja sredstva za unapređivanje službe traganja i spasavanja, vojnih vazduhoplova i učešća u sistemu traganja i spasavanja za potrebe civilnog vazduhoplovstva.
Takođe, kao posebno značajno precizirali smo način i sadržaj evidencije o poginulim, nestalim, ranjenim, zarobljenim i ubijenim pripadnicima oružanih snaga koji će voditi i koji vodi Ministarstvo odbrane. Kao što znate, naša istorija je istorija ratova, a vrlo retko možemo da kažemo da znamo svako ime i da znamo sve o onima koji su se za našu zemlju borili.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije uređuje upućivanje profesionalnih pripadnika Vojske Srbije po potrebi službe u drugi državni organ ili pravno lice, upućivanje na rad u inostranstvo radi izvršavanja obaveza, mogućnost angažovanja profesionalnih vojnih lica u strukturama međunarodnih organizacija regionalnih inicijativa, uslovi za prestanak službe za vreme ratnog stanja, usklađivanje odredaba koje uređuju plate i druga novčana primanja, uvođenje stanja mirovanja u službi, podizanjem starosne granice na 43 godine života stvaraju se povoljniji uslovi da podoficir koji je stekao odgovarajuće visoko obrazovanje može da se unapredi u čin potporučnika, ne treba ni da vam govorim koliko je ova mogućnost važna za značajan deo naše vojske.
Obezbeđuje se takođe pogodniji položaj profesionalnih vojnika, podoficira i oficira na službu u Vojsci Srbije na određeno vreme podizanjem starosne granice do koje se može obnavljati ugovor o radu na 53 godine života, a za pojedina formacijska mesta ili određene specijalnosti do ispunjenja uslova za odlazak u penziju, shodno propisima kojima se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.
Ovo je jedna od važnijih stvari o kojima ćemo raspravljati u važnijim danima, jer ona omogućava da određene stručne spreme, određeni delovi naše vojske mogu da ostanu u vojsci od početka do kraja, da nemaju strah za svoju egzistenciju, da nemaju strah da će zbog propisa napuštati vojsku, već da će moći da ostanu do kraja, da sistem o njima brine.
Takođe, regulisana su ovlašćenja službenih lica vojne policije, kako bi mogli da primenjuju policijske mere i radnje i policijska ovlašćenja usklađujući se sa ovlašćenjima policijskih službenika, predviđenim odredbama Zakona o policiji.
Propisala su se i bliže uredila mirovanja kao stanja u službi, a u svrhu usklađivanja sa odredbama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, preciziraju se odredbe kojima se uređuju plate i druga novčana primanja u Vojsci Srbije.
Predviđeno je takođe da se oficiru sanitetske službe i oficiru zvanja nastavnika na službi u Univerzitetu odbrane može uz njegovu saglasnost produžiti služba u Vojsci Srbije do 65 godina života. Na ovaj način smo pripadnike Vojske izjednačili sa njihovim kolegama u civilstvu i da budem veoma jednostavan u objašnjavanju, to vam je kada imate vrhunskog hirurga na VMA ili vrhunskog predavača na Vojnoj akademiji, a on zato što je oficir i zato što koristi beneficirani radni staž, već sa pedesetak godina života ide u penziju i onda, umesto da nastavi da radi za instituciju koja ga je odškolovala, koja mu je omogućila da stekne znanje i iskustvo, on odlazi negde dalje i kao penzioner radi u nekoj privatnoj klinici ili na nekom privatnom univerzitetu. Te ljude hoćemo da zadržimo za sebe i njihovo iskustvo.
Predlog zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme je takođe jedan od zakona koji su od suštinske važnosti. Važeći zakona o ovoj oblasti donet je davne 1996. godine i uređuje proizvodnju i promet naoružanja i vojne opreme u zemlji kao delatnost od opšteg interesa.
Osnovni razlozi za donošenje novog zakona su uspostavljanje stabilnog kontrolnog mehanizma u proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme. Između ostalog, tu je i definisan uslov i način formiranja grupacija odbrambene industrije Srbije, što je od strateškog značaja za naše društvo.
Predloženi zakon stvara pretpostavke da se ispuni osnovni cilj - kontrola u oblasti proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme, radi ostvarivanja zaštite odbrambenih, bezbednosnih, ekonomskih i spoljno političkih interesa Republike Srbije, njenog međunarodnog kredibiliteta i integriteta, kao i dalji razvoj odbrambene tehnološke i industrijske baze Republike Srbije.
Ono što se u javnosti često govorilo, nekada sa dobrom namerom, nekada i bez dobre namere, ali želim odmah na početku naše rasprave da objasnim. Odbrambena industrija Srbije se ne privatizuje. Biće omogućena njena dokapitalizacija, do nivoa 49% vrednosti kapitala, ali 51% će uvek ostati u vlasništvu države Srbije.
Cilj formiranja grupacije odbrambene industrije Srbije je konstituisanje jake i odbrambene industrije koja je sposobna da proizvede na prvom mestu sve što je potrebno Vojsci Srbije, da se sama održava, da bude konkurentna na stranom tržištu, čime će doprineti ukupnim naporima za oživljavanje proizvodnje i privrede Republike Srbije i uvećanje BDP naše zemlje.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije je regulisan važećim zakonom u ovoj oblasti, donetim 2009. godine, koji od tada nije menjan. Upravo zato smo odlučili da zakon menjamo, budući da je potrebno da se propiše efikasnija priprema i da se usvajanjem odluke Narodne skupštine o upotrebi Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije i drugih snaga odbrane, sprovode u skladu sa ustavnim ovlašćenjima. Umesto da Narodna skupština svake godine ponovno odobrava angažovanje Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u istim, nepromenjenim multinacionalnim operacijama, predviđa se da Narodna skupština na predlog Vlade donosi odluku o učešću o multinacionalnim operacijama u koje bi bile navedene sve multinacionalne operacije u kojima su angažovani pripadnici vojske i drugih snaga odbrane ili bi se uz njih mogli uputiti na osnovu već zaključenih ugovora, saglasno trajanju mandata multinacionalne operacije.
Narodna skupština ovom odlukom odlučuje u koje se multinacionalne operacije mogu uputiti pripadnici Vojske Srbije i određuju ukupan broj pripadnika Vojske Srbije koji u njima mogu biti angažovani. Odluka važi do isteka mandata ili eventualno do povlačenja pripadnika Vojske Srbije pre isteka mandata određene multinacionalne operacije.
Vlada ima obavezu da u prvom tromesečju tekuće godine usvoji izveštaj o izvršavanju godišnjeg plana realizacije za prethodnu godinu i o njemu informiše Narodnu skupštinu i predsednika Republike. Ukoliko se uspostavi da je mandat misije u pojedinim odredbama u suprotnosti sa definisanim principima upotrebe Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama neophodno je utvrditi nacionalna ograničenja za učešće Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u konkretnoj misiji. To je uslovljeno ne samo političkim već i bezbednosnim razlozima. Nacionalna ograničenja se uspostavljaju u cilju operacionalizacije odluke Narodne skupštine i odnose se isključivo na određenu konkretnu misiju, a ne na upotrebu Vojske Srbije van granica Republike Srbije na način kako je to definisano u članu 140. Ustava.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi. Predložene izmene i dopune Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi imaju za cilj da preciziraju nadležnosti Ministarstva odbrane i njegovih teritorijalnih organa u čijem su delokrugu poslovi vojne, radne i materijalne obaveze. Ključne novine su da se uvodi obaveza organima autonomnim pokrajinama i organima jedinicama lokalne samouprave da za potrebe izvršenja odbrane obezbede odgovarajuće tehničke i prostorne uslove. Uvodi se kurirsko-pozivarski sistem za potrebe pozivanja obveznika, proširuje se delokrug komisije koja pored ocene sposobnosti za vršenje vojne službe daje i ocenu sposobnosti za lica u rezervnom sastavu. Propisuje se da vojni obveznik raspoređen u BIA ne pozivaju na vojnu vežbu. Precizira se trajanje obuke pripadnika pasivne rezerve, odobravaju se regrutima ili licima u rezervnom sastavu boravak u inostranstvu duži od šest meseci koji će izdavati nadležni teritorijalni organ. Izmenom odredbe uređuje se kada se vojnom obvezniku neće davati saglasnost za otpust iz državljanstva Republike Srbije itd.
Pred vama je i vašoj pažnji ga preporučujem osim zakona koji se odnose na život i rad Vojske Srbije i zakon koji se odnosi na funkcionisanje BIA. Zato Zakon o izmenama i dopunama Zakona o BIA je neophodno doneti u cilju očuvanja postojećeg radno-pravnog statusa pripadnika Agencije i radi usklađivanja sa usvojenim novim zakonima, Zakonom o policiji koji je stupio na snagu 5. februara 2016. godine i Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru čija je primena za državne organe koji posebno zakonom uređuje plate i druga primanja predviđena od 1. januara 2018. godine. Odredbama člana 20. Zakona o BIA propisano je da se na prava i dužnosti, odgovornosti po osnovu radnog odnosi na pripadnike Agencije primenjuju propisi koji važe za radnike ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, a koji su propisani važećim Zakonom o policiji.
Međutim, novim Zakonom o policiji pojedini pravni instituti su na nov način uredili prava i dužnosti i odgovornosti po osnovu rada u odnosu na do sada važeći Zakon o policiji, posebno u delu koji se odnosi na zasnivanje radnog odnosa, sistem podele radnih mesta policijskih službenika, merila za raspored radnih mesta, karijerno napredovanje policijskih službenika, premeštaj, zvanja, ocenjivanja, plate, koeficijent i drugi instituti. Iz navedenih razloga novi Zakon o policiji je odgovarajući za Agenciju, uzimajući u obzir njenu sasvim specifičnu prirodu kao posledicu zakonom utvrđenih zadataka, poslova i ovlašćenja te je neophodno izmenama i dopunama Zakona o BIA očuvati organizacionu strukturu, specifičnost radnog statusa i položaja pripadnika Agencije u cilju efikasnog, pravilnog i zakonitog funkcionisanja i rada jedinstvenog sistema Agencije.
Pred vama se nalaze i predlozi zakona o potvrđivanju međunarodnih ugovora. Najpre, tu je Memorandum o razumevanju sa Vladom države Izrael koji je potpisan 24. jula 2017. godine u Tel Avivu. Stupanjem na snagu navedenog Memoranduma uspostavlja se pravni osnov za saradnju vlada dveju država i njihovih ovlašćenih organa u vezi sa pitanjima vojne, odbrambene i odbrambeno-industrijske saradnje za koje ugovorne strane budu zainteresovane. Memorandumom o razumevanju između dve vlade čije se potvrđivanje predlaže ovim zakonom opredeljuju se osnovni ciljevi, principi na kojima će se zasnivati vojna, odbrambena i odbrambeno-industrijska saradnja između vlada dve države, odnosno njihovih ovlašćenih organa, Ministarstva odbrane, a u cilju doprinosa razvoja celokupnih bilateralnih odnosa dve države kao i miru i bezbednosti.
Pred vama je takođe Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Grčke o saradnji u okviru Atinskog multinacionalnog, strateško-pomorskog koordinacionog centra. Stupanjem na snagu ovog memoranduma uspostavlja se pravni osnov o saradnji između vlada Srbije i Grčke i njihovih ovlašćenih organa u okviru Atinskog multinacionalnog, strateško-pomorskog koordinacionog centra u oblasti transporta za koju ugovorene strane budu zainteresovane. O odnosima između Grčke i Srbije, ne treba trošiti reči i prijateljskom stavu koji Vlada Republike Grčke ima prema nama ali isto tako i stavu koji Vlada Republike Srbije ima prema Grčkoj.
Pred vama je takođe i Memorandum sa vladama Republike Srpske o saradnji u oblasti vazduhoplovstva. On je potpisan u Beogradu 10. novembra 2017. godine. Tokom 2016. godine pojavila se potreba zaključivanja ugovora kojim bi se dao pravni osnov za saradnju dve vlade, ali direktno i neposredno saradnjom Ministarstva odbrane Republike Srbije sa helikopterskim servisom Vlade Republike Srpske. Na ovaj način saradnja bi se ogledala između ostalog i u razmeni dokumentacije i opreme, školovanju i obuci pilota, međusobnom angažovanju stručno-letačkog i vahduhoplovno-letačkog osoblja kao i pružanje usluga održavanja i remonta helikoptera i helikopterskih motora.
Dame i gospodo narodni poslanici, nalazi se i Sporazum sa Vladom Rumunije o saradnji u oblasti odbrane koji je potpisan 4. decembra 2017. godine i predstavlja opšti ugovor o saradnji u oblasti odbrane kojim se daje pravni osnov za bilateralnu saradnju u svim oblastima za koje Vlada Republike Srbije i Rumunije, odnosno njihova ministarstva odbrane budu zainteresovana. Do sada je bio na snazi Sporazum između Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Rumunije o saradnji u vojnoj oblasti koji je potpisan u Beogradu 27. oktobra 1997. godine. Želim da naglasim da se saradnja u oblasti odbrane sa Rumunijom može oceniti kao veoma dobra uz mogućnost njenog daljeg intenziviranja i unapređenja, te da je za ostvarivanje svih oblika saradnje prvenstveno neophodno uspostavljanje pravnog okvira saradnje koji se operacionalizuje donošenjem predloženih zakona o potvrđivanju bilateralnog međuvladinog sporazuma.
Poštovani narodni poslanici, pozivam vas da podržite napore Vlade Republike Srbije i Ministarstva odbrane i da se predloženim zakonima dodatno uredi i unapredi sistem odbrane u svim njenim segmentima kao i rad BIA, ali isto tako da ispunimo svoje međunarodne obaveze zaključenih ugovora i nastavimo angažovanje u multinacionalnim operacijama i ove godine tako što ćemo usvojiti predložene zakone i odluke. Zahvaljujem vam se na pažnji i velikom strpljenju.

Zahvaljujem ministru Vulinu.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik mr Igor Bečić, predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kao predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti želeo bih da se osvrnem na nekoliko činjenica u vezi sa predloženim izmenama i dopunama Zakona o BIA.

Naime, ovaj predlog zakona izazvao je određene neutemeljene kritike u javnosti, te zbog toga moram da naglasim da je suština predloženog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o BIA usklađivanje po pitanju postojećeg radno-pravnog statusa pripadnika Agencije sa usvojenim novim Zakonom o policiji koji je već stupio na snagu i Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru čija se primena za državne organe posebnim zakonom uređuje, plate i druga primanja predviđena od 1. januara 2019. godine.

Poštovane dame i gospodo, osvrnuo bih se na ono što je suština predloženog zakona. Bezbednosno-informativna agencija obrazovana je kao posebna organizacija sa svojstvom pravnog lica Zakona o BIA koji je donet 2002. godine. Naime, prema odredbama ovog važećeg zakona o BIA popisano je da prava, dužnosti i odgovornosti po osnovu radnog odnosa na pripadnika Agencije primenjuju propisi koji važe za radnike Ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, a koji su propisani važećim Zakonom o policiji. Ova upućujuća odredba imala je pravno utemeljenje i smisao kada je Agencija osnovana 2002. godine. Naime, po pitanju prava, dužnosti, odgovornosti po osnovu radnog odnosa odredbe tadašnjeg zakona mogle su da se primene i na Agenciju jer su omogućavale uvažavanje specifičnosti Agencije kao državnog organa. Zakon o policiji koji je donet 2005. godine omogućio je Agenciji da sa podzakonskim aktima uskladi se sa ovim zakonom.

Međutim novi Zakon o policiji, 2016. godine doneo je i nov način uređenja ove oblasti. Novim zakonom unete su novine po pitanju zasnivanja radnog odnosa, sistema podele radnih mesta, merila za raspored radnih mesta, karijerno napredovanje državnih službenika, premeštaj, zvanje, ocenjivanje i tako dalje. Samim tim pojavila se i potreba da se donesu i izmene i dopune postojećeg Zakona o BIA. Ovde treba imati u vidu specifičnost BIA koja proističe od zakonskih odredaba kojim se utvrđeni zadaci po osnovu ovlašćenja BIA, te je neophodna izmena i dopuna Zakona o BIA, očuvati organizacionu strukturu, specifičnost radnog odnosa i položaj pripadnika Agencije, u cilju efikasnog i pravilnog funkcionisanja i rada u okviru jedinstvenog sistema Agencije.

Naime, Agencija ima status posebne organizacije u sistemu državne uprave i svojstvo pravnog lica u skladu sa zakonom. Ono što je jako bitno, deo je jedinstvenog bezbednosnog obaveštajnog sistema Republike Srbije. Specifičnost Agencije je posledica nadležnosti, poslove ovlašćenja Agencije koji su propisani zakonom.

Zbog toga predložene izmene i dopune Zakona su jedini način da se pravno uredi specifična organizaciona struktura, radnopravni status i položaj pripadnika Agencije. Ove izmene neophodne su kako bi Agencija nesmetano nastavila da sprovodi svojim zakonom propisane nadležnosti u oblasti zaštite nacionalne bezbednosti Republike Srbije i njenih građana.

Ako pažljivo pročitamo Predlog zakona pred nama, videćemo da se predloženim rešenjem ne menja radnopravni status pripadnika Agencije, predložena rešenja omogućavaju da Agencija pravno uredi svoje radne odnose, oslanja se na Zakon o policiji u meri u kojoj je neophodno. Takođe, nova rešenja ne daju ništa veća prava rukovodioca Agencije u odnosu na ona koja su imali direktori Agencije do 2002. godine i do danas. Naprotiv, samo ova pitanja uređuju se matičnim zakonom, za razliku od prethodnog perioda, kada je zakon koji menjamo sadržao upućujuće norme i kada su ova pitanja bila uređena drugim zakonom.

Izmenama i dopunama Zakona preciznije se definiše i sadržaj Pravilnika o unutrašnjim uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji koji nosi oznaku tajnosti i u skladu sa zakonom kojima je ova oblast i uređena. Predložena norma, u skladu sa odredbama Zakona o državnoj upravi kojim se uređuje unutrašnja organizacija i uređenje organa državne uprave, propisuje akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u posebnoj organizaciji kao što je BIA donosi direktor, a stupa na snagu pošto na njega Vlada da saglasnost. Predlaže izmene i dopune Zakona o BIA, uvode se odredbe kojima se bliže uređuje bezbednosna provera prilikom zapošljavanja. Predlogom zakona ovaj postupak precizira čime je omogućena primena i procedura usklađena sa zakonom. Ova izmena postojećeg zakona uslovljena je takođe donošenjem novog Zakona o policiji. Naime, sama priroda poslova koje obavlja Agencija, obavlja zahteve i druge postupke bezbednosnog proveravanja kandidata i zapošljavanja u Agenciji.

Predloženim izmenama i dopunama precizira se ovaj postupak kako bi se zadržala postojeća procedura koju Agencija primenjuje i koja je usklađena sa pravnim režimom prikupljanja, obrade i zaštite podataka o ličnosti.

(Predsedavajući: Zahvaljujem, gospodine Bečiću.)

Završavam ovom rečenicom.

Omogućavanje Agenciji da zapošljava kadrove bez obaveznog konkursa predstavlja uvažavanje specifičnosti prirode poslova koje Agencija obavlja. Naravno, ovo odredba ne znači uvođenje novog pravila i ukidanje javnog konkursa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS izražava svoje apsolutno protivljenje da Vojska Srbije učestvuje u bilo kojoj od ovih nabrojanih tzv. mirovnih misija UN ili EU. Ovo je retka prilika da mi raspravljamo povodom seta zakona o Vojsci koji su kozmetičke prirode, da raspravljamo zapravo o ukupnom stanju u našoj vojsci.

Zašto bi naši vojnici učestvovali u ovim mirovnim misijama? Šta se time dobija? Da nam skoči i ugled u nečijim očima? Ne, ovde samo preti opasnost da ogreše dušu o neku sirotinju u afričkim zemljama koja se buni zbog teških uslova života ili da se učvrsti na vlasti neki novi uzurpator, što predstavlja ova obuka bezbednosnih snaga u pojedinim od tih zemalja.

Zašto bi naši vojnici išli da se bore protiv gusara u Indijskom okeanu? Šta su nama skrivili ti gusari? Zašto su ti ljudi postali gusari? Zato što im je neko otadžbinu razorio. Ko je taj? Svi znamo ko je taj. I sad mi idemo tamo da sprečavamo gusarstvo. Onaj ko je izazvao građanski rat u Somaliji, ko se neprekidno meša u taj rat, neka sada vodi brigu o gusarima. Zašto bi se naši vojnici izlagali riziku? Uostalom, ako je reč o mornarima, ovde nije tačno navedeno o kojima je reč, mi treba da negujemo našu mornaricu kad jednog dana opet izađemo na srpsko more, da imamo spremnu mornaricu za brodove koje ćemo nabavljati.

Dame i gospodo, stanje u našoj vojsci još uvek nije dobro. Vojsku su svi dosmanlijski režimi doveli u katastrofalnu situaciju. Ne smatram da je problem u profesionalizaciji Vojske, čak mislim da je profesionalizacija dobra, ali pod uslovom da sve borbene jedinice budu sastavljene od specijalaca, od ljudi koji su prvo zdravstveno izuzetno sposobni za vojnu službu i koji svaki dan treniraju za vojnu službu, a ne da se nađe neki od njih koji pola radnih dana tokom godine prevede na bolovanju. Gospodo, to ne može. Nije uvedena profesionalna vojna služba da bi se odmah ustanovio vojni sindikat. Ne može sindikat u vojsci i policiji. To su toliko specifične društvene organizacije primene neposredne sile da apsolutno ne može biti govora o sindikalnom organizovanju jer sindikalno organizovanje takođe znači politizaciju. Sindikat u vojsci i policiji se mora ukinuti.

Šta su još uradile dosmanlije? Tendenciozno su išle, ne znam da li su to do kraja sprovele, ali su masovno iz vojne službe udaljavali ljude sa ratnim iskustvom. To je bio nalog sa zapada da se to učini. Mnogi su ljudi otišli u prevremenu penziju, mnogi od njih bili su istaknuti komandanti u ratu i ko god je od njih sposoban za vojnu službu treba mu omogućiti da se vrati. Nemojmo biti formalisti. Vojvoda Putnik ne znam do koje godine je bio načelnik Generalštaba i u kolicima su ga vozili i na nosilima nosili preko Albanije, ali je bio načelnik Generalštaba, kao sposoban oficir.

Dragocene oficire ne smemo slati u penziju ni kada ispune zakonske uslove, ako oni ne žele. Dragoceni oficiri, to su oficiri trupe, komandanti borbenih jedinica. Vi ovde govorite o beneficiranom radnom stažu, pa kažete – i doktori na Vojnoj akademiji imaju beneficirani radni staž. Zašto? Zašto bi bilo ko ko je u vojnoj službi imao beneficirani radni staž ako nije u borbenoj jedinici? Samo ko je u borbenoj jedinici, od oficira, podoficira, do vojnika – beneficirani radni staž, a onaj ko radi osam sati dnevno kancelarijski posao, šta će njemu beneficirani radni staž, neka radi puni radni staž. Neka beneficirani radni staž bude privilegija za vojnike, policajce, rudare i još neke delatnosti, ko zaista izgara na krajnje opasnom poslu, a ne po prirodi zaposlenja u određenu državnu ustanovu sledi i beneficirani radni staž.

Dame i gospodo, naša armija je namerno i smišljeno uništavana. Uništavano je i naše naoružanje, pod izgovorom da je zastarelo. Može li jedan tenk da zastari? Može kao ofanzivno oružje. Može li tenk da zastari kao odbrambeno oružje? Ne može. Imali smo one dobre starinske tenkove, jel to T-36, koji su imali izvanredan top, ukopa se u zemlju i bije iz sve snage, ko Sveti Ilija bije. I to je trebalo uništavati, to je trebalo Amerikancima dati besplatno da pretapaju. Ali, neko bi jednog dana morao da snosi odgovornost zašto je to urađeno. Nije to krivica oficira, to je krivica ljudi koji su bili ministri odbrane u prethodnom periodu i vlada u prethodnom periodu i šefova država u prethodnom periodu.

Mi, gospodo, nemamo pravu strategiju narodne odbrane. U našoj strategiji narodne odbrane mi imamo fiktivne protivnike i ovo nije nikakva vojna tajna, jer to svako zna. Možda ste vi to proglasili vojnom tajnom, ali nigde u našoj strategiji narodne odbrane nije označena opasnost od NATO pakta, ni način našeg reagovanja na novu agresiju NATO pakta.

Mi imamo sposobnu vojsku da izađe na kraj sa svakom susednom zemljom. Nije nam opasnost od tih susednih zemalja, nego opasnost od NATO pakta je i dalje nad glavom.

Zamislite ako dođe nova ucena - ili se odrecite Kosova ili ćemo vas opet bombardovati, ili se odrecite Republike Srpske ili ćemo vas opet bombardovati, ili se odredite leve obale Dunava u Bačkoj ili ćemo vas opet bombardovati? Imamo li mi odgovor za to? U tom pogledu, u slučaju nove agresije NATO, naša snaga je mnogo manja nego što je bila 1999. godine. Godine 1999. smo imali snažnu, moćnu vojsku, izvanredne oficire, dobre vojnike, a nismo imali, doduše, baš najsavremenije naoružanje, pogotovo za protivvazdušnu borbu, ali je stanje u vojsci bilo perfektno. Da li je danas stanje toliko dobro? Nisam siguran.

Zamislite, gospodo oficiri i gospodine ministre odbrane, da nam se desi u jednom trenutku da Šiptari udare na sever Kosova sa svim svojim potencijalima, da Hrvati udare na levu obalu Bačke i da Hrvati i Muslimani zajedno udare na Brčko? Imamo li za to odgovor? Daj Bože da imamo, ali ne verujem. Naši obaveštajci znaju, trebalo bi svi vi, članovi Generalštaba, da znate da su Hrvati četiri brigade uvežbavali za eventualnu agresiju na levu obalu Dunava. Šta je njihov plan? Da iznenada udare, forsiraju Dunav, zauzmu više teritorije nego što potražuju, a onda da se pojavi NATO, EU, Amerika, odmah prekid ratnih dejstava, obustava vatre, pregovarački sto i izgubismo mi sto kvadratnih kilometara ili 10.000 hektara leve obale Dunava, zapravo 11.000 hektara, jer oni za uzvrat nude 1.000 s druge strane. Imamo li za to odgovor? Imamo, ali nikako naša vlast da sazre do saznanja da je to jedini odgovor i da ga moramo što pre pružiti iz preventivnih razloga.

Odgovor je napuštanje politike neutralnosti i direktno učlanjenje u ODKB i sve političke vojne i ekonomske sporazume sa Rusijom. Iz Ruske baze na našoj teritoriji, a ne ovoliko godina da vlast okleva, da im se da diplomatski status u jednom centru, humanitarnog karaktera, da ima svega desetak, dvadeset zaposlenih ljudi i više je to stvar prestiža, hoće li oni imati diplomatski status nego što to nešto posebno znači, ali vlast uporno ne da. NATO je dobio sve privilegije za kretanje po teritoriji Srbije.

Da li je za vas ponižavajuće, gospodo oficiri, što u Generalštabu imate Kancelariju NATO? Da li je to u prostorijama Ministarstva odbrane ili Generalštaba? Sada ste na istom mestu. Nisam tamo ulazio, još nisam stigao od drugih obaveza, a moraću i tamo malo da zađem. Valjda ćete me lepo dočekati?

Da oficiri NATO sede u sedištu štaba vrhovne komande i da se sa vama familijaziruju, haj Jovo, haj Božo, haj Marko, haj Petre, malo pomalo i oni nam uđoše u sistem, a ne sme da nam uđu u sistem. Ne smemo to dozvoliti. Lepo, ako moramo imati predstavništvo NATO i ako mi imamo predstavništvo kod njih, onda lepo posebnu zgradu u Beogradu da stoji natpis „Predstavništvo NATO u Srbiji“, a ne da vam dušu uzmu na licu mesta. Ne uzimaju vama dušu, vaša duša i nije toliko važna, dušu srpskog naroda.

Obuka mora biti mnogo kvalitetnija kada je reč o profesionalnim vojnicima. Obuka se mora izvoditi bez prestanka, a mi imamo najmanju popunjenost oficira u trupi. Kada sam služio vojsku, poprilično davno je to bilo, bio sam u elitnoj jedinici i trećinu vojno roka mi smo zapravo besposličarili. Nadam se da danas nije tako, nadam se da danas profesionalci rade nešto u okviru svog radnog dana, a treba da rade neprekidno, jer oni treba da budu najzdraviji. Na konkursima za prijem vojnika, u profesionalnu službu primaju se najzdraviji.

Slažem se, ako su dobri i sposobni da ostanu do kraja radnog veka u vojsci. Ako nisu za specijalne jedinice, jesu za neke druge jedinice. Posle 20 godina službe u vojsci i obični vojnik zasluži neki čin. Je li tako? Nemam ništa protiv toga da ostanu do kraja radnog veka u vojsci, ali da prođu kroz taj sistem obuke koja neprekidno traje, jer naša jedna brigada sada je u situaciji da zamenjuje diviziju i više od toga.

Šta ćemo raditi sa rezervistima? Polako rezervistima dolazi rok moguće vojne obaveze. Jel tako? To je bilo 65 godina, a sada je 60, koliko znam. Šta ćemo tu uraditi?

Znate, moje je iskustvo da se mnogo one obuke koja se uvodi u redovno služenje vojnog roka zaboravi, ali mladi ljudi moraju znati elementarne stvari – da rukuju puškom, da rukuju ručnom bombom i zato moramo vratiti u srednje škole predmet odbrana i zaštita, a u osnovne škole prva pomoć i u slučaju rata i u slučaju elementarnih nepogoda i drugih nepovoljnih situacija koje prete celom društvu. Dakle, momci u srednjoj školi da nauče osnovo.

Što se tiče kopanja zakona, ukopavanja, pa oni to na prvoj liniji fronta nauče za nedelju ili za deset dana ili poginuli nauče da se ukopaju. Svi smo kada smo služili vojsku izbegavali da se što dublje ukopavamo. Doduše, nisam bio u pešadiji, pa nisu to ni tražili od nas, ali svi nekako ajde jedna lopata manje, pa nekako nam odušak, ali kada zagrmi onda svi nauče. To je iskustvo ovoga rata.

Svako ko je ranije služio vojsku morao je imati neku obuku bar nedelju dana kada dođe na front. Kada se tu dobro obuči i kada mu je život u pitanju, onda on zna i onda njemu mozak radi. Ako ga iscrpljujete tamo skupljanjem opušaka na kasanskom krugu, onda je to ubistveno.

Dame i gospodo, mi ne možemo bez vojnog saveza sa Rusijom. Nama je vojni savez samo zbog jedne stvari bitan, da nas zaštiti od NATO. Tako čvrst vojni savez da Rusija teritoriju Srbije brani kao teritoriju Rusije, uključujući integraciju naše vojske u zajedničku. Znači, naše jedince da ostanu celovite jedinice, naravno, da oznake na uniformi sadre „Republika Srbija“ i grb nacionalni, a ostalo da bude integrisano. Zašto da ne ako nam to garantuje zaštitu? Nema šta drugo da nam garantuje.

Dalje, mora se o još jednoj stvari razmišljati. Pošto nam je vojska profesionalna i ograničena po broju, mnogo ograničena u odnosu na onu ranije, mi moramo stvarati dobrovoljačke jedinice. Mora se obnoviti četnička organizacija i da bude državna organizacija, a ne samo inicijativa ljudi koji su to iz ideoloških ili političkih razlika radili, nego državna četnička organizacija, a imamo istorijsko iskustvo koje je dragoceno.

Setite se Prvog svetskog rata. Celi Generalštab je stravično pogrešio, srpski Generalštab, jer je bio ubeđen da će napad Austrougarske da usledi preko Save i Dunava. Austrijanci su izveli tamo neke jedinice, malo čarkanja bilo, a naša armija je usmerena tu da se sudari.

Oni krenu preko Drine. I ko ih je dočekao? Četnici. Iskopali rovove, utvrdili se i zadržali ih satima, danima. Dovoljno su ih zadržali da se armije preusmere, da ta glomazna armijska mašinerija zauzme novi pravac. A da ih nije bilo, dokle bi agresor stigao? Mnogo dalje nego što je.

Dakle, moramo imati jednu snagu koja će odmah da se digne na noge iste noći kada se kaže – Hrvati udarili preko Dunava. Ili, udarili Muslimani i Hrvati zajedno na Brčko. Ili, udarili Šiptari na severu Kosova. Naravno, treba i armija, pa treba imati brzo razvijene dobrovoljačke sastave, jer niko se bolje ne bori od onoga ko s voljom, iz patriotizma, iz nacionalizma, ide u borbu. Ako treba nekoga terati kamdžijom da ide u borbu, nema tu pravog borca. To je suština.

Šta još treba da se uradi? Namensku industriju moramo sačuvati u celosti u državnim rukama. Ne sme biti privatizacije 49% i ne sme da ulazi strani kapital, pogotovo ne sme iz potencijalno neprijateljskih zemalja. Koje su zemlje potencijalno neprijateljske? Sve zemlje članice NATO. Sve su one potencijalno neprijateljske. Nisu nam narodi neprijateljski. Grčki narod je izašao na ulice i kamenjem zasipao jedinice NATO. Makedonski narod isto tako. Ali, režimi su bili neprijateljski jer su pustili da prođe NATO. Nevoljno nekada, ali pustiše.

Što se tiče tajne policije, moramo Bezbednosno-informativnoj agenciji vratiti stari naziv – Služba državne bezbednosti. Agencija nije u duhu srpskog jezika. Agencija je u srpskom jeziku nešto drugo – agencija za iznajmljivanje žena za poslovnu pratnju ili agencija turistička, itd.

Moramo razmišljati o obnovi Jedinice za specijalne operacije. Svaka ozbiljna država u svetu ima tajnu policiju koja poseduje jedinicu za specijalne operacije. Imam ja u vidu da je ranije bilo mnogo negativnih iskustava. Ali, moramo imati nekoliko specijalnih policijskih jedinica, da ne bi bilo sve naslonjeno na jednu, pa da komandu te jedne potkupi neprijatelj, kao što se desilo 2000. godine. Naime, 5. oktobra je komplet generalski vrh policije bio potkupljen.

(Predsedavajući: Hvala dr Šešelj.)

Još nešto da kažem, samo što se tiče garde. Garda ne sme da služi za egzercir. Nisu to cirkusanti. Garda mora biti najsposobnija specijalna jedinica, obučena za razne borilačke veštine u bliskoj borbi i za sva vojna dejstva koja su neophodna.

Hvala dr Šešelj.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.
Samo sam dozvolio dr Šešelju da završi misao i rečenicu.

Želim da se zahvalim na primedbama i na pažljivom čitanju ovog obimnog materijala.
Želim da kažem, da bi i naša javnost znala, ni u jednoj mirovnoj operaciji Vojska Srbije nije uključena u bilo kakve sukobe, niti ima misiju nametanja mira. Ona ima isključivo misiju očuvanja mira. Mi nigde nemamo borbene sastave. Uglavnom su to ili štabski oficiri, ili brinu o bezbednosti naših jedinica i, naravno, najveći broj jesu sanitetski oficiri i oni koji se bave lečenjem. Kao što znate, recimo, u Centralnoafričkoj Republici imamo poljsku bolnicu nivoa dva, koja je zaista veoma cenjena od svih međunarodnih faktora, svih koji su tamo i insistiraju da budu lečeni baš tamo, kod naših lekara i zaista to služi na čast našoj vojsci. Zato mislim da je dobro da se sa takvom praksom nastavi. Mi ćemo svakako nastaviti sa takvom praksom.
Uostalom, kao što znate, Vojska Srbije ima tri misije – jedna je odbrana zemlje, druga je učešće u mirovnim operacijama i treća je pomoć civilnim organima vlasti u slučaju elementarnih nepogoda, katastrofa, itd.
Kada govorimo o lekarima, na VMA i uopšte o vojnim lekarima, oni imaju obavezu i da vežbaju oružjem i da konstantno odlaze na gađanje, na sve ono što radi bilo koji njihov kolega koji nije lekar a jeste oficir. Između ostalog, i to je razlog zašto imaju beneficirani radni staž. Ali, beneficirani radni staž – ne odlučuje o tome organ u kome se nalaze. Ne može policija ili vojska da odluči ko ima beneficirani radni staž, nego nadležni organ PIO fonda i medicina rada, u to vreme, donosi odluku ko može da ima beneficirani radni staž i iz kojih razloga.
Mislim da svi zajedno delimo zadovoljstvo zbog ove odluke da možemo da sačuvamo najbolje, da možemo da ih sačuvamo do kraja, da ne odu odmah. Vi izražavate određenu skepsu kada je u pitanju bilo kakav oblik privatizacije, ali, isto tako, treba sačuvati onda tog lekara i tog hirurga i tog profesora da ne ode možda negde za šta nije školovan, da ne ode u privatnu kliniku kad može da radi na VMA. Do sada nije mogao, zakonski nije mogao. Mogli ste da mu produžite odlazak u penziju do dve godine, odlukom ministra, i to je to. I posle toga, zdrav čovek, koji je tek u punoj snazi, koji je tek završio sve specijalizacije i ima iskustvo, sve prošao, vi morate da ga sklonite odatle. To je velika šteta.
Drago mi je što ste primetili da je dobro, i to jeste, zaista, nije ni malo kozmetička, to je suštinska promena, što će sada naši vojnici po ugovoru moći da ostaju do kraja, što će moći da ostanu do penzije. Do sada, on dođe u vojsku, recimo, sa 20 godina, postane naš vojnik, prođe sve što treba da prođe i sa 40 godina gotovo, on treba da napusti vojsku. Obučili ste ga, 20 godina života je potrošio, najbolje godine vam je dao i vi sada kažete – Na ulicu. To je loše i prema čoveku, ali loše i za strukturu vojske i loše je za samu vojsku. Takvog čoveka ne možete da nađete na ulici.
Znate, moguće je naći na službi za zapošljavanje. Vi možete da nađete razne obrazovne profile koji traže posao, ali hajde nađite vozača tenka. Nađite nišandžiju. Nema toga na Nacionalnoj službi za zapošljavanje. NJega morate da obučite, ne smete da ga izgubite, u krajnjoj liniji. Vojska Srbije uvek kao i svaka vojska, uvek proigrava sve moguće scenarije, o tome se ne izjašnjava možda u javnosti, ali uvek razmišlja u svemu.
Doprinos svih narodnih poslanika očekujem naravno. Mi smo pokrenuli javnu raspravu po pitanju strategije odbrane, dva važna dokumenta, strategije odbrane i strategije nacionalne bezbednosti i očekujem doprinos svih poslanika da kažu da kada se ta važna dokumenta budu pre nego što dođu u parlament, dok su još u fazi javne rasprave.
Jeste, naša vojska je planski i sistematski namerno uništavana. Daću samo jedan kratak primer, a sigurno ćemo pričati o tome tokom zasedanja. Uništeno je, istopljeno 500 tenkova i haubica. Mogli smo svašta da radimo sa njima, pa i da ih prodamo, ako ništa drugo, ako ništa pametnije nismo mogli da smislimo, mogli smo bar da ih prodamo, mi smo ih istopili, a mogli smo da ih koristimo i za razne druge stvari, naravno.
Obuka je jedna od ključnih stvari u svakoj vojsci i u onoj meri u kojoj nam je uspešna obuka, u onoj meri u kojoj smo u stanju da se nosimo sa stalno novim izazovima, toliko smo uspešni ili toliko smo neuspešni i to je nešto na čemu se zaista u vojsci veoma vodi računa.
Mi razgovaramo kada je u pitanju jedan od zakona kojima ćemo se baviti ovde i reguliše i rezervu, reguliše i vojnu obuku civila. Mi intenzivno razgovaramo sa Ministarstvom prosvete koji su to predmeti, na koje načine bi smo mogli da obezbedimo određena znanja za što širi krug koji bi trebao da se obuči za situacije koje mogu da nastupe. Dakle, upravo radimo na tome i to je jedna od stvari koje je ovo ministarstvo odmah počelo da radi, čim smo počeli da radimo u ovom sastavu.
Po pitanju dokapitalizacije, ne privatizacije, dokapitalizacije, 49% nije privatizacija, privatizacija je 51%, ovo je dokapitalizaicja. Postoji, videćete u zakonu, postoji jedan vrlo ozbiljan mehanizam ko može da bude potencijalni investitor. Na kraju, kada dođe do toga, Ministarstvo odbrane posle vrlo rigoroznog kriterijuma mora to da predloži Vladi, a tek onda Vlada mora to da usvoji.
Dakle, ne može tek tako da se kupi, ne može na tržištu da se kupi. To nije na tržištu, to nije automobil. Ne može sada da vam dođe, ne znam, izvinite na primeru, Bedžet Pacoli, dođe i kupi, ne može da kupi. Ne može da kupi zato što ne bi prošao bezbednosne, ne može zato što ne bi prošao bezbednosne provere, ne može da prođe.
(Vojislav Šešelj: I onda bi reli – To je diskriminacija.)
Nije, bezbednosne provere su takve, a ja sam siguran da teško da bi mogao da kupi tako nešto. Dakle, ne može. Vrlo se vodi računa o tome.
Imate sada, ovo što ste naveli primer Garde. U toku je reorganizacija naših jedinica i razmišlja se i o drugačijem pristupu i kada je Garda u pitanju, u smislu borbene jedinice. Hvala.

Hvala ministre Vulin.
Doktor Vojislav Šešelj, izvolite, dva minuta.

Replika. Ja imam mnogo manje vremena nego ministar. Ja ću se samo na dva pitanja osvrnuti.

Koncept Vojnomedicinske akademije je starinski, odavno zastareo koncept. U slučaju rata, svaka naša bolnica, svaki naš dom zdravlja mora da ima ratnu funkciju. Svi naši lekari koji studiraju na medicinskim fakultetima moraju u opštem nastavnom programu da imaju jedan, dva ili tri predmeta koja se odnose na vojnu medicinu, pre svega vojnu hirurgiju, jer ona je najpotrebnija.

Dakle, svi bi morali imati to elementarno znanje, a onda neki od njih mogu kroz specijalizaciju dobijati dodatna. Ali, zašto uopšte izvlačiti Vojnomedicinsku akademiju iz normalnog sistema zdravstva? Ona treba tamo da se vrati. Svaki lekar kada stekne određeni rang može biti rezervni oficir određenog čina, zašto da ne. Od njega se ne očekuje da kopa rovove i ne treba ih slati na obuku. Ako su doktori, onda treba da leče, da rane previjaju, da operišu, da seku noge, ruke itd, šta se radi u ratu. Nemojmo se igrati sa lekarima. Treba sistem zdravstva da bude jedinstven, a da ima i svoju ratnu ulogu, ne daj Bože, u slučaju rata.

Što se tiče vojnih misija, još nijedan argument nisam čuo zašto su one opravdane. Znate šta se dešava kod naših vojnika? Neki žele, neki ne žele da odu. Većina želi, a onda je privilegija koji će otići. Zašto unositi tu surevnjivost? Treba ih podsticati da se takmiče, da postignu što bolje rezultate u obuci. Oni koji odu imaju veće plate nego oni koji ostaju, mnogo veće. To može da unosi nemir. Isključimo to. Šta će nam naši vojnici u dalekom svetu da se bore za tuđe interese?