Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika, tako da imamo kvorum neophodan za rad.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, potrebno je da Narodna skupština, u skladu sa članom 279. Poslovnika, konstatuje ostavku člana Vlade, pošto su se za to stekli uslovi.
Primili ste ostavku člana Vlade dr Dušana Vujovića, na funkciju ministra finansija.
Na osnovu člana 133. Ustava Republike Srbije, člana 23. stav 2. Zakona o Vladi i člana 279. Poslovnika Narodne skupštine, Narodna skupština konstatuje da je dr Dušan Vujović, podneo ostavku na funkciju ministra finansija i da mu je, danom konstatacije te ostavke, prestao mandat ministra finansija u Vladi.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Jelena Vujić Obradović, Vojislav Vujić, Marija Jevđić i Đorđe Kosanić.
Nastavljamo zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 20. i tačke 22. dnevnog reda, po redosledu prijava za reč.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Nije prisutan.
Narodni poslanik Dubravko Bojić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije ostaje dosledna svom ustaljenom načinu rada u spajanju nespojivog, bilo da se radi o predlozima zakona ili sporazuma.

U gomili zakonskih predloga za današnji dnevni red, ja ću govoriti o jednom zakonu iz oblasti saobraćaja o kome je do sada ovde najmanje bilo reči. To je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.

Od svih zakonskih predloga, koji su od Vlade Republike Srbije kao predlagača, došli u ovaj parlament na izglasavanje, ovo je jedan od lošije koncipiranih i osmišljenih zakonskih predloga. Zašto je to tako? Ne vidim neki racionalni razlog osim možda u činjenici da se našim prevremenim evropljanima preterano žuri zbog članstva u EU, u čemu svakako prednjači danas ovde prisutni resorni ministar.

Da je sve ovo istina i činjenica, pokušaću da dokažem u narednih nekoliko minuta.

Srbija je i pre EU, znači do EU deo evropskog plovidbenog sistema. Dunav je centralna evropska reka i od svog izvorišta ispod planine Švarvald, do svog ulivanja u Crno more, bez preterivanja možemo reći da je najlepši kroz našu zemlju. A ako znamo da je plovan već od grada Regenzburga u Nemačkoj, znači mi plovimo niz Evropu ali i uz Evropu. Naši problemi oko pridruživanja zapeli su u nekom uzvodnom plićaku.

Postojeći Zakon o plovidbi ima ni manje ni više nego 291. član. To je preko 100 stranica teksta. Izmene i dopune su vršene 2010, 2012, 2015. godine, pa opet 2015, pa 2016. godine kada smo vam mi, poslanici SRS, ukazivali i upozoravali vas da je to loš zakon, da je glomazan, da je teško primenjiv. Nudili smo vam tada konstruktivne amandmane koje ste vi glatko odbili, da bi sada uz naknadno prizvanu pamet, uz manje korekcije stidljivo ugradili u tekst zakona ono što smo mi tada predlagali.

Već sam rekao da zakon ima 291. član. U 136. članova su vršene neke krupnije ili sitnije izmene, doterivanja i pojašnjenja. Ako prethodnim izmenama i dopunama 136. članova dodamo i predložene 62 izmene, dobija se brojka od 198 izmena i dopuna na 291. član. To je 70% zakona.

Srpska radikalna stranka smatra da je ovde trebalo ići na potpuno nov zakon. Pa sve ono što je pravna zakonska norma, ugraditi u tekst zakona, a ono što je tehnička, kao što su davanje saglasnosti, odobrenja, naknade, prihodi, takse, tehnički normativi prebaciti u podzakonska akta i tako rasteretiti zakon, relaksirati ga, učiniti ga bolje razumljivijim i lakše sprovodljivijim.

U pitanju je običan tehnički zakon, a to znači težak za snalaženje, sa smanjenim praktičnim potencijalom. Sve ove izmene i dopune su deo arsenala iz evropskih nalogodavnih zakona. Za nas iz SRS je neshvatljivo da se tek sada neko posle sedam i više godina dosetio da uredi ovu specifičnu i veoma važnu oblast kojom se potpunije regulišu svi aspekti radnog vremena brodskih posada. Pored toga, zakonom se definišu i dva nova pojma pristan i privezište za čamce.

Član 62. predloženih izmena i dopuna je posebna priča. Propisana je prelazna odredba kojom se uređuje način priznavanja brodskih isprava, kojim se uređuje sposobnost brodova za plovidbu do zaključenja sporazuma EU i Republike Srbije, odnosno administrativnih sporazuma koji se zaključuju između uprave i nadležnih članica, organa članica EU, kao i Sporazum o uzajamnom priznavanju brodskih isprava kojima se utvrđuje sposobnost brodova za plovidbu između Centralne komisije za plovidbu rekom Rajnom i Republike Srbije. Norma je danom prijema Republike Srbije u EU. Svedočanstva Unije za unutrašnju plovidbu, priznaju se kao da su izdata u Republici Srbiji.

Dame i gospodo, i sami znate da je to datum koji je na dugom štapu. Bez obzira na sva htenja naših evrofantasta, pa je samim tim veoma neozbiljno vezivati nešto za neizvesne rokove.

Ako je to primer vizionarstva ove Vlade neka vam bude. Svako ima pravo na svoje zablude, ali one ne smeju biti deo zakonskih rešenja.

Naše vode Dunava, Save i Tise su i međunarodne vode i one nikako ne razdvajaju narode i zemlje već ih spajaju. Strani brodovi i plovila krstare našim vodama iako pored zdravlja i obrazovanja u nečemu možemo da se ravnamo sa Evropom, onda je to u ovoj oblasti. Pa, tako i ove izmene i dopune ovog Predloga zakona o plovidbi na unutrašnjim vodama su dobar prilog u tom pravcu, prilog plovidbenom pravu i zakonodavstvu Republike Srbije.

Dobra nastojanja kod nas nemaju dovoljan nivo agilnosti i preduzimljivosti, jer naši predlagači zakona njihovih izmena i dopuna uvek mašu sa nečim što je jedan vid naredbe prisile, moranja, primanja zadataka sa strane usklađivanja i usaglašavanja sa propisima EU zanemarujući naš zakonodavni sistem i zakonodavstvo Srbije. Samo odzvanja u skupštinskim klupama direktiva Evropskog parlamenta, direktiva EU. Prvenstveni motiv ovih izmena i dopuna treba da bude propisivanje radi uvođenja reda u ovu oblast kao i povećanje nivoa bezbednosti na rekama i jezerima i da se unese pravna i svaka druga sigurnost za građane, privredu i sve ostale subjekte koji sa ovim zakonom regulišu. Ne smeju se dozvoliti negativne posledice, a tek one sa smrtnim ishodom, podsetiću vas na slučaj Srebrnog jezera kada su zbog nemara vlasnika pedolina i nastavnika stradala dva učenika ili pre nekoliko meseci kada je stradalo dvoje ljudi kada se njihov čamac udario u neki stranac tegljač, mislim bugarski.

Nisam uveren da se članu 28. predloženih izmena i dopuna razrešava pitanje sigurnosti vožnje plovilima na sopstveni pogon, samo obaveznim nošenjem prsluka za spasavanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, iz Vladine tehničke radionice za izradu zakonskih predloga ovo je još jedan prvenstveno tehnički predlog pravnog, proceduralnog, inspekcijskog i tehničkog usklađivanja. Hvala vam.

Hvala kolega Bojiću.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala vam na vašim komentarima, a ja ću samo nekoliko argumenata na vaš komentar na ovaj zakon, na Predlog izmene i dopune ovog zakona.
Prvo, problem sive ekonomije u vodnom saobraćaju i pitanje šljunkara, pitale ste - a zašto to ranije nije urađeno. Moram da priznam da niko nije ni krenuo da radi dok prethodne i ova Vlada nisu se prvo uhvatile u koštac sa ozbiljnim kriminalom, dakle u vodnom saobraćaju, pre svega u sivoj ekonomiji, odnosno nelegalnim šljunkarama, peskarama, itd. Ne bih da pričam o procesu i načinu kako smo to radili. Ali sada smo u situaciji da kroz ovaj zakon zaista možemo da kažemo da ćemo konačno da krenemo u rešavanje tog problema. To znači prelazni period za šljunkare i peskare koje smo popisali, tačno znamo gde se nalaze, tačno znamo šta rade, tačno znamo na koji način ćemo u narednom periodu to prevazići i jednostavno ih staviti u sklope lučkih područja, lučke infrastrukture.
Kada ste pominjali drugo pitanje EU i direktiva, mi ukoliko se ne usaglašavamo sa direktivama uredbama EU, onda ni naši brodovi neće moći da plove izvan Dunava, neće moći da plove Rajnom, imaćemo problem pre svega po pitanju, jer nećemo biti kompatabilni, po pitanju tehničkih standarda koji se za nas traže. Isto se odnosi, dakle, na članove naše posade onda oni neće moći da rade. Dakle, sve ima svoj razlog.
Suština ovog zakona nije, dakle, u jednoj od tačaka obrazloženja stoji usaglašavanje i sa direktivama EU, ali zaista mislim da je primarno valjda da to uradimo zbog nas. Dakle, zbog naše zemlje, od sive ekonomije, brodskih isprava, radnog vremena. To je ono što moramo da uradimo zbog Srbije, naših ljudi, naše privrede i našeg vodnog transporta, u skladu naravno sa evropskim i svetskim standardima. Hvala.

Hvala potpredsednice Vlade.
Dubravko Bojić, izvolite.

Srpska radikalna stranka nema problem da prihvati i pozdravi sve ono što je dobro, što je napredno, što je progresivno, što je u interesu našeg naroda. Pa, tako čuo sam juče da se problem nelegalnih šljunkara rešava ovim zakonom, da ih tamo neko oko 148 i da je dva miliona štete, dva miliona evra na godišnjem nivou štete od toga. Tako da, pozdravljamo tu inicijativu.

Hvala profesore Bojiću.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, imajući u vidu da je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS Svetlana Miladinović već najavila da će naša poslanička grupa podržati ovaj set zakona o kojim raspravljamo, u tom pravcu daću određeni doprinos i fokusiraću svoju diskusiju samo na nekoliko od predloženog seta zakona. Prevashodno želim da prokomentarišem Predlog zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodovod.

Uvažena ministarko, mislim da ćemo se potpuno saglasiti sa jednom činjenicom koja već dugo vremena opterećuje katastar nepokretnosti, a to je da je katastar nepokretnosti potpuno neuređen i nepotpun. Da je ogroman broj nepokretnosti van domašaja katastra, da je ogroman broj nepokretnosti nije upisan u evidenciju, jednostavno u operatu katastra i da po nekom našem dubokom ubeđenju najveći stepen odgovornosti snose jedinice lokalnih samouprava.

Zašto? Pa, zbog toga što gradovi i opštine do sada nisu preduzimali bukvalno ništa da se barem ono što je nesporno može upisati u operat Službe za katastar nepokretnosti. Tu polazim i od faktički svih opština na teritoriji Republike Srbije, naravno i gradova, naročito onih koji su maltene decenijama unazad propuštali prilike da upišu nepokretnu imovinu operat katastra. Naravno, da postoje određeni razlozi koji opterećuju mogućnost upisa kao što je vođenje sporova, prevashodno upravnih sporova za koje vam je poznato da traju izuzetno dugo. Problem restitucije koji takođe značajno opterećuje upis u Službu za katastar nepokretnosti, imajući u vidu da restitucionalni postupci traju takođe veoma dugo, kako u prvom i drugom stepenu, tako i u postupku pred upravnim sudom, odnosno od strane upravnog suda.

Zamolio bih samo da se dozvoli da možemo da ovaj dijalog parlamentarni vodimo u duhu onako kako to ovaj parlament zaslužuje.

Dalje što želim da ukažem uvažena ministarko, jeste činjenica da smi i sada u situaciji da brojni postupci koji čak podrazumevaju uvođenje predbeležbi ili zabeležbi u Službi za katastar nepokretnosti nisu evidentirani, ni kao predbeležbe ni kao zabeležbe. To je veliki problem. Mislim da je to osnovni motiv i razlog zbog čega je predlagač, odnosno Vlada Republike Srbije odlučila da se „eksoficijo“, odnosno po službenoj dužnosti naloži nosiocima javnih ovlašćenja da sve ono sa čim raspolažu dostave Službi za katastar nepokretnosti.

Mi u poslaničkog grupi SPS tu imamo jednu digresiju, pa molimo da krajnje dobronamerno prihvatite jedan oprez koji će se ovde sigurno analizirati od strane struke, a može da izazove posledice. Radi se o tome da je zakonom, odnosno Predlogom zakona propisano da služba ne proverava zakonitost javne, odnosno javnobeležničke isprave. Zašto može da bude problem? Setite se samo 2014. godine kada smo donosili Zakon o prometu nepokretnosti, kada smo faktički izazvali reakciju advokature u smislu posledice koja imala krajnje nepovoljne efekte za sudove koji su bili blokirani, zbog štrajka advokata, a radilo se o tome da se vodila borba, da se javnim beležnicima onemogući da sastavljaju ugovore već samo da ih mogu potvrđivati, odnosno solomnizovati.

Šta je sada ovde opasnost? Opasnost je da upravo javni beležnici kršenjem te odredbe zakona koji smo doneli 2014. godine čak i sastave ugovor, pa ga i sami potvrde ili solemnizuju, a da to služba ne proverava, već prihvati kao pravni osnov za promenu prava svojine ili drugog prava u službi za katastar nepokretnosti. Lično mislim da se u tom pravcu mora povesti računa da jednostavno neko na mala vrata ne uvede nešto što je pokušao nelegitimno i nelegalno da uvede sistemski kada smo upravo 2014. godine donosili Zakon o prometu nepokretnosti.

Dalje, ono što mislim da je bitno da se ukaže jeste činjenica da je zakonom predloženo da se sve promene u Službi za katastar nepokretnosti završe do 31. decembra 2020. godine. Uvažena ministarko, da li mislite da je ovaj rok 31. decembar 2020. godine preambiciozan rok, imajući u vidu da se do tada sigurno neće završiti brojni restitucioni postupci, da se sigurno neće završiti brojni upravni sporovi? Upravni sud ima vrlo mali broj sudija, ogroman broj predmeta. Postupci pred Upravnim sudom traju po tri, četiri godine, nekad i više. Da li je verovati, ja mislim da ne, da će moći do 31. decembra 2020. godine da se reše svi imovinsko-pravni odnosi, sva imovinsko-pravna pitanja na nivou jedinica lokalnih samouprava, da li ćemo završiti raznorazne postupke itd? Mislim da nećemo. Tako da je verovatno da ćemo morati doneti novi ili izmene i dopune zakona u pogledu produženja ovog roka. Nemam ništa protiv toga, ali mislim da je sam rok preambiciozno postavljen. Poslanička grupa SPS je vama dostavila, odnosno Vladi, amandmane, nadam se da ćete neke od njih sa pravom uvažiti.

Vrlo kratko na kraju želim da se odredim još prema jednom zakonu, a to je Zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Naravno da ovakav zakonski predlog zaslužuje svaku pohvalu i ima bezrezervnu podršku i sve predrasude koje se vezuju za ovaj zakon svakako treba odbiti, odnosno ne treba ih prihvatiti, imajući u vidu da su više politikanstvo ili populizam nego nešto što doprinosi kvalitetu ovog zakona. To jeste leks specijalis, ja nemam problem da kažem da je leks specijalis, ali se radi o onim ciljnim grupama koje zaslužuju da budu obuhvaćene ovim zakonom. Ako je obezbeđeno negde oko 170 lokacija, koliko se sećam, u Vranju i Nišu i 400 lokacija u Beogradu, to je svakako značajan pomak da se neka socijalna, egzistencijalna i druga pitanja onih koji to zaslužuju konačno reše. Treba samo razmisliti da i druge jedinice lokalnih samouprava u budućem periodu preuzmu ovakvu vrstu obaveze i nastave sa ovom praksom izgradnje stanova, koji su svakako neophodno potrebni. Još jednom, podrška za ovaj set zakona, poslanička grupa SPS će za iste glasati.

Hvala, kolega Jovanoviću.
Povreda Poslovnika, Nemanja Šarović. Izvolite, kolega.

Gospodine Marinkoviću, mene zaista čudi da vi dozvoljavate ovakvo urušavanje dostojanstva Narodne skupštine i povređen je član 107. koji kaže da tako nešto nije dozvoljeno.

Tokom čitavog obraćanja prethodnog govornika ovuda se šetao konobar, brojni saradnici koji su došli sa ministrom, nikad ih više ja mislim nije bilo, 16, ne znam da li je bilo ko ostao u Ministarstvu, očigledno da sada nema nijedna lokalna kampanja, nemaju tamo šta da rade, pa su se sjatili ovde. Međutim, ovo nije kafana, ovo nije bife, ovo nije kafić. Narodna skupština Republike Srbije ne služi da ministar i saradnici ispijaju kafe, pa neko će crnu, neko će sa mlekom, neko će espreso, pa to lepo popisuje konobar, pa onda zveckaju, dodaju šećer itd. Tako nešto se u sali Narodne skupštine ne radi. Ispred je bife, kome se pije kafa, neka izađe napolje pa neka je popije. Šta je sledeće? Hoćete li ako ogladne da naručite da bocnu i poneki ćevapčić?

Evo, pitaju neki kakav sam domaćin. Dobar sam domaćin kada mi neko dođe u kuću, a ovo je Dom Narodne skupštine i ljudi koji su došli ovde imaju status gostiju. Oni pre svega treba da poštuju domaćina, treba da poštuju građane Srbije, treba da poštuju narodne poslanike, ne da se smeju, ne da ispijaju kafe, ne da negoduju kada im se ovo kaže. Postoji nešto što se zove pravila lepog ponašanja i oblačenja u Narodnoj skupštini i vi ste, gospodine predsedavajući, na to dužni da ih upozorite kada ulaze u salu Narodne skupštine, a neke od njih ste trebali vratiti još sa ulaza.