Hvala predsedavajuća.

Šta ispriča čovek, budi bog s nama! Ali, budite uvereni da je uvek važno ko vam govori a ne ono šta vam govori. Ali, prosto, na početku samo nešto malo da razjasnimo, nemojte uzimati u obzir sve ono što govore ljudi ovog profila. Kako oni zamišljaju finansije i privredu, reći ću vam samo na jednom primeru.

Onog dana kada su u ovaj uvaženi dom uveli hrvatskog saborskog zastupnika, potpuno nezvanog, ja se ne sećam da je neko od mojih kolega bio nezvan na galeriji hrvatskog Sabora, niti imamo nameru to da radimo, kaže taj njihov prijatelj, evo, citiram: „Živi zid zalaže se za to da se marihuana proizvodi u Hrvatskoj, a ne da se ide na ruku farmaceutskim lobijima.“ Legalizaciju smatra i demografskom merom, jer bi mladi, pored oživljavanja ekonomije, pazite, pored oživljavanja ekonomije koja bi potekla od proizvodnje, imali razlog da ostanu u Hrvatskoj, te da bi legalizacija marihuane dovela do renesanse poljoprivrede, turizma, kao i da bi mnogi bili veseliji.

Lider stranke koja ga je uvela, lider stranke mog prethodnog kolege kaže, na to odgovara, u Narodnoj skupštini Republike Srbije: „Imamo veoma sličan kritički odnos. Želimo da vratimo monetarnu suverenost. Insistiramo na zaštiti porodičnih vrednosti, posebno porodičnog doma. Ovo je samo početak jedne velike saradnje nove političke generacije na Balkanu koja nije opterećena sukobima iz prošlosti“.

Mislim da sam vam sve rekao ovim, kada je u pitanju stav ove političke organizacije prema izboru ministra finansija.

Ali, da se mi vratimo onom poslu zbog koga smo tu danas.

Uvažena predsednice Vlade, vi ste u danu kada ste birani u ovom uvaženom domu, nama podneli jedan ekspoze ili program rada Vlade koju danas vodite. Vrlo dobro se sećam da ste jedan veliki deo posvetili bržem privrednom rastu, čak trećinu ekspozea, i sve ono u toj Drugoj glavi, koje se tiče makroekonomske stabilnosti, kontrolisane inflacije, osnova privrednog rasta zapošljavanja, smanjenja sive ekonomije, itd. Za sve ovo bila je neophodna jedna ozbiljna fiskalna konsolidacija, a ona je zahtevala solidarnost celog društva.

Veoma često u nekim drugim društvima ovakve mere izazivaju ozbiljne političke i socijalne potrese. Međutim, to se u Srbiji nije desilo. Imalo smo solidarnost društva na delu, građani su podržali sve ono što smo zajedno naumili da uradimo i moram reći da smo za današnje stanje u zemlji dobrim delom zahvalni građanima Republike Srbije.

A stanje je sledeće. Kada govorimo o zaduženosti Republike Srbije, imamo zaduženost 59% BDP-a, a stanje 2012. godine je 83,7.

Kada je u pitanju inflacija, kojoj ste, takođe, posvetili jedan dobar deo, imamo je na nivou evropskog proseka, od 1,5%. Reći ću samo da je u Mađarskoj negde na 1,88%, a u nekim skandinavskim zemljama čak i više.

Privredni rast, prema procenama Evropske komisije, je 3,5%. Do 2012. godini imate pad od 2,5 do 3,3%. Stopa nezaposlenosti – 13%, a do 2012. godine imate 26%. Nivo sive ekonomije je smanjen negde na 5 do 6% u odnosu na taj prethodni period.

Međutim, sve ovo, ako nema reperkusije na život običnog čoveka, manje je važno. A ja to gledam sa stanovišta lokalne samouprave i običnih ljudi koji žive u lokalnim samoupravama. Ja dolazim iz Subotice. Subotica je i te kako osetila rezultate svih ovih mera. Imamo slobodnu zonu, privrednu zonu, gde danas radi 6.000 zaposlenih, ozbiljne nemačke kompanije, „Simens“, koji je uložio 10 miliona evra, za koga smatramo da je neko ko je otvorio vrata svim ostalim kompanijama koje su dolazile u Suboticu. Dalje, „Norma group“, „Kontinental“, koji je samo u prošloj godini izgradio 12 hiljada kvadrata poslovnog prostora i uložio 17 miliona evra, za koji opet kažemo da drži ta vrata otvorenim, i mnoge druge kompanije.

Šta to u konačnici znači? Znači 6 hiljada zaposlenih, spoljnotrgovinski suficit grada 10%, to je negde na nivou onih slavnih 80-ih godina, kada smo bili ponosni na subotičku industriju i kada je Subotica bila centar industrijske proizvodnje u Srbiji. U Subotici osim toga, danas imamo i, kada su u pitanju ove kompanije, one učestvuju 60% u ukupnom izvozu grada, ali to su sve samo primarni efekti. Na sve to dolaze i oni sekundarni.

Kada je u pitanju prenos znanja, novih tehnologija, rada javnih preduzeća koja su ozbiljno uključena u sve to i to je ono što direktno utiče na život običnog čoveka.

Šta je to što mi kao narodni poslanici očekujemo od novog ministra finansija, sadašnjeg gradonačelnika Beograda? Da sve ove rezultate o kojima sam govorio unapredi, a u najmanju ruku da zadrži na istom nivou. I to je ono što zajedno očekujemo od njega. Postoje objektivni razlozi za jedno naše takvo očekivanje, uzevši u obzir sve ono što ste rekli da je njegovo prethodno iskustvo i da je njegov rad u gradu Beogradu.

Mi ćemo, svakako, u danu za glasanje pružiti podršku kandidatu za ministra finansija, a očekujemo da on pruži podršku pre svega građanima Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem.
(Srđan Nogo: Replika.)
Da replicira može samo šef poslaničke ili zamenik, pošto niste ovlastili nikog drugog.
(Srđan Nogo: Zato što je lično dostojanstvo bilo. Meni se obratio lično.)
Vi ste se javili za repliku. Ja govorim prvo o replici. Kad budete promenili mišljenje, onda drugo nešto.
(Srđan Nogo: Poslovnik.)
Izvolite.

Gospođo Gojković, član 104. i član 107.

Prema članu 104. koji mi daje pravo na repliku, prethodni govornik se najdirektnije obraćao meni kao prethodnom govorniku u odnosu na njega i iznosio određene diskvalifikacije koje utiču na moje dostojanstvo.

Naime, govoreći jednu činjenicu koja apsolutno i mogla bi da stoji, znači, da nije bitno šta se priča, mada je uvek bitno šta se priča, već je, isto tako, važno i ko priča. E, s obzirom da je to izazov za dostojanstvo mene kao narodnog poslanika, ja imam pravo, moram i dužan sam da se javim i da odgovorim. Jer, za mene se ne vezuje niti jedna afera, niti jedno izvršenje krivičnog dela, niti postoje osnovi sumnje da sam bio umešan u neko krivično delo, jer sam ja upravo u svom izlaganju, na račun predsednice Vlade i kandidata za ministra finansija, izneo osnove sumnje da su oni umešani u niz raznih pravnih radnji koje predstavljaju krivična dela…

Sve je uredu, nemojte replicirati.

Ne, molim vas.

Molim vas, vi ste meni bili dužni da odgovorim da kažem da ja nisam nikada bio umešan u takve stvari kao što je, recimo, mogao da insinuira prethodni govornik. Jer, ja i te kako imam pravo kao narodni poslanik, imam i kredibilitet, jer nikada ni jedan poslanik vladajuće većine nije ustao i izneo neki dokaz i rekao – Srđan Nogo je radio to, to i to.

Zato smatram da sam bio dužan da dobijem dva minuta i da prethodnom govorniku upravo to odgovorim i da kažem da zaista je bitno ko govori, a za mene ne može da se upire prstom i da se kaže da sam vršio krivična dela, da sam umešan u finansijske malverzacije, da imam of šor firme. Tako da mislim da ste prekršili Poslovnik gospođo Gojković.

Ako želite, glasaćemo o tome.
Smatram da nisam povredila Poslovnik, jer se govorilo o poslaničkoj grupi, a ne o vama, ali stvar je ličnog afiniteta i osećaja.
Reč ima Momo Čolaković. Izvolite.

Poštovana predsednice, predsedništvo, poštovana premijerko, poštovani budući ministre finansija, uvaženi narodni poslanici, poslanička grupa PUPS je 2014. godine dala podršku tadašnjem premijeru Aleksandru Vučiću u teškim ekonomskim i drugim reformama u Srbiji.

To i sada činimo. Dajemo podršku Vladi Republike Srbije koju vodi uvažena premijerka Ana Brnabić. Rezultati koji su postignuti u poslednje četiri godine su vredni pažnje i može se slobodno reći da su veliki. Posebno bih istakao dva dela tih reformi.

Prvi je fiskalna konsolidacija, o kojoj je bilo juče i danas puno reči. Posebno je o tome govorila premijerka i nemam razloga da šire to komentarišem. Ističem poseban doprinos tim rezultatima Državne revizorske institucije i Fiskalnog saveta Republike Srbije.

Drugi, o njemu nije bilo reči ni danas ni juče, to je reforma penzijsko-invalidskog osiguranja. Reforme penzijsko-invalidskog osiguranja, o čemu sam govorio i u decembru mesecu, dale su odlične rezultate. Ostvareni su svi postavljeni ciljevi prilikom usvajanja programa reformi 2014. godine, samo dva pokazatelja. Učešće penzija u BDP-u svelo se na 11%, a isplate iz budžeta za pokrivanje penzija skoro 30%. Fond penzijsko-invalidskog osiguranja funkcioniše uspešno, a posebna briga se vodi o onim penzionerima koji imaju najniža primanja, odnosno najsiromašnijim, posebno vezano za društveni standard koji se ogleda u oporavku penzionera u banjama, solidarnim paketima, kulturnim i sportskim aktivnostima. Moja je ocena i dobro bi bilo da ministar to podstiče, da se za te namene sredstva izdvajaju i u narednom periodu.

Poseban doprinos korisnici penzija dali su merama utvrđenim u Zakonu o privremenom načinu obračuna penzija. Taj doprinos je najveći od svih drugih korisnika budžeta Republike Srbije i, poštovana premijerko i budući ministre, ja vas molim da to ne zaboravite i da ne zanemarite tu činjenicu. Neću govoriti o tome šta to znači. Smanjivanje plata od 10%, a penzija 22%, odnosno 25%. Moja je molba da ubuduće Vlada, a posebno budući ministar, insistiraju kod lokalnih samouprava da i one preuzmu deo odgovornosti za veću brigu o najsiromašnijim korisnicima penzija. Ja ću navesti primer samo Novi Sad, gde su stvoreni uslovi da korisnici penzija koji koriste povlastice koje su stvorene na godišnjem nivou uštede jednu mesečnu penziju.

Posebno pozdravljamo inicijativu i predlog da se Zakon o privrednom načinu obračuna penzija stavi van snage. To je naš predlog bio iz decembra meseca prošle godine. Očekujemo od Vlade, a posebno od budućeg ministra da u koordinaciji sa drugim ministarstvima koji o tome vode brigu taj predlog pripreme i upute u skupštinsku proceduru. Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju treba da stupi ponovo na snagu. Takođe, predlažemo da se inicijativa koju smo dali i pokrenuli prihvati i da se traže bolja i održivija rešenja sistema penzijsko-invalidskog osiguranja u Srbiji, to posebno očekujemo od budućeg ministra. Poštovana premijerko, kao i budući ministre, mi očekujemo da će korisnici penzija, kao što je slučaj i do sada, i ubuduće imati redovne i sigurne isplate onoga što su decenijama zaradili, a to su penzije.

Poštovani budući ministre, očekujemo od vas velike obaveze, ali još veća odgovornost je na vama, a tu spada i saradnja sa Odborom za finansije Narodne skupštine Republike Srbije, nije tu predsednica Odbora, ali smo imali i neka negativna iskustva u vezi sa tim i zbog toga to pominjem. Takođe, moja je molba, uvaženi budući ministre, da uvažite najveću nevladinu organizaciju u Srbiji, najveću organizaciju korisnika penzija, to je Savez penzionera Srbije, i prvom prilikom ih primite na razgovor.

Želim vam uspešan rad na ovoj funkciji, uz molbu da uvažite potrebu i želju nas oko dva miliona starih, među kojima je 1.717.254 korisnika penzija, to je naša poruka i podrška državi i predsedniku Vlade da vi postanete ministar za finansije. Uzvratite nam to poštovanjem i razumevanjem. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, kolega.

Reč ima narodni poslanik Snežana Petrović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice gospođo Brnabić, sa budućim ministrom finansija, sa aspekta privrednog i ekonomskog razvoja važno je istaći i još jednom podvući da su iza nas teške mere fiskalne konsolidacije koje su dale rezultat u stvaranju stabilnih finansija, u smanjenju javnog duga, za razliku od ranijeg perioda.

Kao predsednik Odbora za privredu, moram da istaknem suficit u republičkom budžetu u prvom kvartalu ove godine od 6,5 milijardi dinara, rast BDP-a od 4,5%, nisku stopu inflacije, javni dug ispod 60%. Ove činjenice daju mi za pravo da očekujem dodatni impuls u daljem razvoju i jačanju srpske privrede i ekonomije. Zato što jaka privreda i ekonomija sa uređenom i efikasnom državnom administracijom čine jaku državu. Uzmah srpske privrede i ekonomije jeste i mora biti prioritet ove Vlade. Potrebne su i dalje nove investicije, ulaganja, nova radna mesta, redovno punjenje budžeta, dalji rast BDP-a i bolji standard građana, sigurne i redovne penzije, kao i osnaživanje srpskog sela i zadrugarstva. Ovo su ciljevi Vlade i predsednika Vučića i oni se moraju ostvariti. Za njih je dobijeno poverenje građana.

Model kako treba da se radi imate, rezultate imate, potreban je kontinuitet u sferi sveukupnih finansija da održavate dobru finansijsku disciplinu, kao i odgovorno i kontrolisano trošenje javnih sredstava. Kreatorska uloga ministra finansija je tu veoma vidljiva, važna i merljiva. Zato, gospodine Siniša Mali, pred vama je veliki, težak i odgovoran rad. Molim vas da to uvek imate u vidu.

Uoči vašeg predloga za izbor novog ministra finansija Vlada je donela Odluku o ukidanju privremenog umanjenja penzija, odnosno njihovo povećanje. To je veoma ohrabrujuće, posebno za naše penzionere koji će kada prime povećane penzije još jednom imati potvrdu očuvanja njihovog dostojanstva, poštovanje za teret koji su podneli tokom fiskalne konsolidacije i nadasve stabilnu budžetsku kasu.

Ovom prilikom moram da istaknem da je osnaživanje srpskog sela i zadrugarstva jednako važno zbog činjenice da u 4.709 naših srpskih sela u preko 630.000 gazdinstava živi jedna petina sveukupnog stanovništva. Dakle, to je oko 1.400.000 naših građana i njima je potrebno omogućiti kvalitetniji život, rad i privređivanje. Jako selo čini državu još jačom.

Na kraju, gospođo Brnabić, verujem u Vladu na čijem ste čelu, verujem u vas, u vaš izbor, kao i u to da ozbiljan, častan, profesionalan i timski rad mora da da rezultat. Iz tog uverenja poslanička grupa PUPS će vas podržati. Vama, vašem timu i budućem ministru finansija želim puno uspeha u daljem radu. Hvala.

Kolega Kovačeviću, još 22 sekunde imate. Želite li to da iskoristite? Ne. Hvala.
Reč ima Vladimir Đukanović. Izvolite.