Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2018.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/301-18

2. dan rada

28.11.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 18:20

  • ZAKONI

  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vodama
  • Carinski zakon
  • Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije o saradnji u oblasti kulture, umetnosti, mladih, sporta i medija
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Projekat tehničko-putničke stanice (TPS) Zemun - faza 2) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o obezbeđenju Republici Srbiji koncesionalnog zajma Narodne Republike Kine
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o državnom koncesionalnom zajmu za Projekat izgradnje obilaznice oko Beograda na autoputu E70/E75, deonica: most preko reke Save kod Ostružnice - Bubanj Potok (Sektori 4, 5 i 6) između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između strana potpisnica Konvencije o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi o automatskoj razmeni DNK podataka, daktiloskopskih podataka i podataka o registrovanim vozilima, sa Sporazumom o sprovođenju Sporazuma između
  • Zakon o izmenama i dopuni Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama
  • Zakon o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima
  • Zakon o Fondu za nauku Republike Srbije
  • Zakon o davanju garancije R. Srbije u korist Banca Intesa a.d. Beograd, za izmirenje obaveza Javnog preduzeća "Srbijagas" Novi Sad po osnovu Ugovora o kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac - Brus - Kopaonik - Raška - Novi Pazar - Tutin (II
  • Zakon o davanju garancije R. Srbije u korist Societe General Banke Srbije a.d. Beograd, Komercijalne banke a.d. Beograd, Banke Poštanska štedionica a.d. Beograd, OTP banke Srbija a.d. Novi Sad i Vojvođanske banke a.d. Novi Sad po zaduženju JP "Srbijagas"
  • Zakon o izmeni i dopunama Zakona o privrednim društvima
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova
  • Zakon o dopuni Zakona o komunalnim delatnostima
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o patentima
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica
  • Zakon o izmeni Zakona o republičkim administrativnim taksama
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu
  • Zakon o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima Rudarsko-topioničarskog basena RTB Bor d.o.o, Bor
  • Zakon o potvrđivanju Aneksa broj 1 Finansijskog ugovora Železnička pruga Niš - Dimitrovgrad od 31. januara 2018. godine, između Republike Srbije i Evropske investicione banke
  • Zakon o carinskoj službi
  • Zakon o izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o duvanu
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana
  • Zakon o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru
  • Zakon o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama
  • Zakon o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbije, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave
  • Zakon o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika
  • Zakon o izmeni Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru
  • Zakon o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu
  • Zakon o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ulaganjima
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskom nadzoru
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za transport prirodnog gasa „Južni tok"
  • Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2019. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Izmene pojedinih rashoda bez promene ukupnih rashoda Finansijskog plana Regulatornog tela za elektronske medije za 2018. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2018. godinu
  • Odluka o prestanku funkcije člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki
  • Odluka o izboru zamenika javnog tužioca
  • Odluka o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda
  • Odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju
  • Odluka o izboru predsednika sudova
  • Odluka o davanju saglasnosti na akta Zaštitnika građana
  • Autentično tumačenje odredbe člana 22. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 18/16)
  • Autentično tumačenje odredaba člana 37. st. 1-3, stav 4. tačka 4) i člana 147. Zakona o radu („Službeni glasnik RS" br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17- US i 113/17)
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2019. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2019. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2019. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2019. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2018. godinu
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    (Vojislav Šešelj: Replika.)
    Nemate pravo, gospodine Šešelj, na repliku.
    (Vojislav Šešelj: Rekao je da sam pluskvamperfekat.)
    Nije vas pomenuo.
    Reč ima narodni poslanik Aleksandar Stevanović. Izvolite.
    ...
    Stranka moderne Srbije

    Aleksandar Stevanović

    Poslanički klub Slobodni poslanici
    Uvaženi potpredsedniče, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, dame i gospodo, pred nama je najbitniji zakon o kojem možemo raspravljati u Narodnoj skupštini Republike Srbije – budžet Republike Srbije. Rasprava o budžetu Republike Srbije i glasanje o budžetu Republike Srbije jesu ekvivalent rasprave o Vladi i njenim rezultatima.

    Kada posmatramo ovaj budžet, možemo da uočimo neke stvari koje su dobre i koje treba pohvaliti i neke stvari koje nam govore da postoje razlozi zbog kojih bi morali u nekim segmentima biti zabrinuti. Prevashodno, ja bih rekao, uljuljkani u nekim stvarima.

    Ali, da krenemo od dobrih stvari, jer, kada govorite o bilo čemu, red je da se prvo kaže šta valja, a ne šta ne valja.

    Budžet je stabilan, budžet je projektovan na osnovu realističnih pretpostavki, na osnovu realističnog pogleda koliki će biti rast BDP-a, u saradnji sa najvažnijim međunarodnim organizacijama koje jesu, na neki način, naši bitni savetodavci i garanti našeg kredibiliteta. Nama još uvek treba kredibilitet spolja.

    Dobre stvari koje možemo primetiti na makroekonomskom planu je da dolazi do pada duga Republike Srbije kao procenta BDP-a, i uopšte, da imamo nisku inflaciju, stabilan devizni kurs, odnosno sve pretpostavke toga da kažemo da živimo u zemlji koja je postigla stabilnost.

    Treba biti izuzetno zlonameran i negirati takvo postignuće. Stabilnost je preduslov da bismo mogli razmišljati o nekim drugim stvarima, a te druge stvari se zovu strukturne reforme.

    To je jedan od razloga zašto imamo jedno zrno soli nakon jedne prilično solidne pohvale, kada je reč o postignutoj stabilnosti i uravnoteženosti budžeta.

    Visok rast koji mi imamo u ovoj godini je posledica jednim značajnim delom relativno niske osnovice iz prošle godine, koja je bila loša, zbog pada poljoprivredne proizvodnje i zbog loših rezultata u energetici. Logično, kada je taj jednokratni poremećaj prestao da se dešava, on se ne dešava svake godine, mi smo u ovoj godini imali relativno visoku stopu rasta i ona neće biti ispod 4%. I tu sam potpuno saglasan sa procenama koje je izneo ministar koji trenutno, nažalost, nije tu, ali, siguran sam da i drugi ministri podjednako dobro znaju budžet.

    Nažalost, ja, a i moja poslanička grupa, imamo jednu dozu skepse da u narednoj godini građevina i poljoprivreda mogu zabeležiti tako dobre stope rasta koje su se desile, odnosno će se desiti u ovoj godini. Mi u narednoj godini nećemo imati rast od 4%, nego najverovatnije ovih 3,5% koji su projektovani. To je razlog da se zamislimo o dobrim godinama, kako da učinimo da svaka godina donosi rast od 4 ili 5%, jer Srbija je zemlja u kojoj nisu aktivirani svi proizvodni resursi. Mi smo zemlja koja može u dužem nizu godina da raste po 5%, ako se urade sve stvari koje su neophodne da se rast podstakne.

    Ono što je nas zabrinulo je što smo u ovom budžetu rast koji ćemo imati od tri i nešto procenta u narednoj godini uglavnom prelili u izdatke, odnosno rashode budžeta, a samo manjim delom to je otišlo u rasterećenje privrede.

    Dakle, jako je dobro što je izvršeno rasterećenje koje se tiče osiguranja od nezaposlenosti, što su ukinuti neki parafiskali. Ali, da bi Srbija bila zemlja koja svake godine raste po 5%, neophodno je uraditi mnogo više.

    Dobre godine kada je stopa rasta 4 ili 5% nam otvaraju prostor da radimo takve stvari, odnosno da smanjujemo opterećenja na najniže plate, smanjujemo druga poreska opterećenja, parafiskale. Bukvalno svake godine kada imamo rast od 4 ili 5%, mi možemo smanjiti ukupno poresko opterećenje privrede za bar 2% i na takav način u periodu od, recimo, četiri, pet ili šest godina napraviti Srbiju koja je jako dobra za domaća mala i srednja preduzeća, a samim tim i za strana. Takva privreda koja bi bila u zemlji, sa državom koja je efikasna, a mnogo manje troši, je odličan poziv i za investitore, ali još više za mala i srednja preduzeća iz Srbije da investiraju.

    U ovom momentu, osnovni problem u rastu u Srbiji su niske investicije i posebno niske investicije domaćih malih i srednjih preduzeća.

    Tu je priča zašto mi rastemo po 3,5% u ovoj godini narednoj, a ne po 4 ili 5%, i to je jedno od ključnih pitanja. Meni je žao što u ovom budžetu nismo dali veći podsticaj rastu i tu sam saglasan sa Fiskalnim savetom. Jako mi je drago što je dat delimičan podsticaj kroz neka smanjenja parafiskala i nameta na rad, ali to je za sada još uvek nedovoljno.

    Takođe, što je isto bitno istaći, najveći lek za probleme preraspodele o kojima svi vole pričati u Skupštini je rast, jer lako je zahvatiti iz velikog kazana, jako je teško zahvatiti iz malog koji je poluprazan. Sa visokim stopama rasta i podsticajima rastu verovatno bi bili u stanju mnogo bolje i raditi izgradnju infrastrukture i bolje plaćati profesore i lekare i raditi sve te stvari koje su bitne da Srbija bude zemlja u kojoj se lepo živi, iz koje se ljudi ne iseljavaju.

    Ono što mi smatramo u poslaničkoj grupi Pokreta centra je da je neophodno da u budućim usvajanjima budžeta barem 50% dodatnih prihoda, koji nastaju na osnovu rasta BDP, ne budu potrošeni, negu budu upotrebljeni za smanjenje poreskih opterećenja. Samo na taj način privreda Srbije može održivo da raste visokim stopama rasta. Mimo toga smo osuđeni na nešto što se zove stagniranje.

    Koliko je to bitno, recimo, možemo pogledati ako zamislimo da imamo dve zemlje, recimo, zelenu i plavu zemlju, ovako je pravilno, i one su iste. Nakon osam godina što jesu dva mandata Vlade. Jedna zemlja je rasla po 5%, druga je rasla po 3%. Ona koja je rasla po 5% je bila hrabra i radila je nešto dobro. Ona koja je rasla po 3% bila je konzervativna i nije imala dovoljno ambicija, a pogledajmo šta će biti rezultat toga.

    Zemlja koja je rasla po 5% imaće ovoliki BDP, zemlja koja je rasla po 3% nakon osam godina će značajno da zaostaje. Ovde su problemi koji se rešavaju u školstvu, zdravstvu, vojsci i svemu što je bitno.

    Ključno pitanje u svakom budžetu je pitanje rasta. Mi smo pitanje stabilnosti rešili i ono što jeste potrebno Srbiji je da imamo hrabre politike rasta BDP, politike koja se neće zadovoljavati time što smo bolji nego što smo bili pre šest godina. To su male ambicije. Nema sada bankrotiranih banaka ili pre 20 godina, nema bankrotiranih banaka, to se ne dešava. Nema sakrivenog deficita, to se ne dešava. Nema mnogih drugih stvari. Nema toga da se napravi Vlada u vreme krize i da Vlada poveća troškove, a da ne smanji rashode i da tako uđe u krizu i napravi ludost. Toga više nema. Pitanje je da li će biti zadovoljstvo da smo postigli nešto ili će se postići nešto mnogo više, i to je ključno pitanje koje stoji.

    Zašto mislim isto da je izuzetno bitno razmatrati smanjenje nameta na rad, na najniže plate. O tome se govorilo danas, šteta što se nije govorilo više. Iseljavanje je realnost Balkana. Dešava se u Hrvatskoj, dešava se u Bosni, u Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji, dešava se svugde. Ono što će biti naša realnost za dve do tri godine je da u mnogim granama nećemo imati dovoljno radnika. Sada već u nekim granama nemamo radnika. Kada nemate dovoljno radne snage zakoni tržišta kažu rastu plate, što nije loše za one koji ostanu. Međutim, taj rast, ako ne bude organski, neće biti rast plata koji je praćen rastom produktivnosti i u većini slučajeva će staviti pritisak na biznis da se zatvara ili da ide u sivi sektor.

    Ako ne budemo imali politiku smanjenja nameta, bojim se da će nam se taj izraz obiti o glavu, ne sada, ne za godinu, ali za 2-3 godine ćemo imati taj problem, a ne možemo smanjivati namete tako što ćemo jedne godine saseći. Tako se ne radi, ni deficit nije sasecan u jednoj godini. To je pitanje svih pitanja koje stoji pred Srbijom.

    Takođe je politika Vlade politika subvencija, pa ako ne bude bilo jeftine radne snage, koga ćemo subvencionisati. Koliko god ja bio protiv te politike subvencija, neće biti jeftine radne snage da je nađete. Zato je pitanje rasta osnovno pitanje i pitanje smanjenja poreskih nameta. Da shvatimo, ako imate malu zemlju koja raste, ona je u početku ovolika, malo je tužna ko Srbija, država nam potroši naša otprilike ovolike, to je malo manje od pola, a kada ste veliki i kada rastete, naša polovina, odnosno 45% manje od trećine, kada zemlja raste, i to je osnovno pitanje, vrlo je jednostavno, ali zato je potrebno imati hrabrosti i naš je poziv da ko god bude vodio Srbiju ključno pitanje bude – kako ćemo imati rast, a ne kako ćemo potrošiti nove poreske prihode.

    Naša poslanička grupa će reći još nešto i o ostalim zakonima, a mnogi od tih zakona jesu dobri i odgovaraju delom na pitanje rasta i na neka druga pitanja, i toliko od mene. Hvala što ste saslušali i hvala ako bude bilo nekih komentara.

    (Vojislav Šešelj: Replika.)
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Replika? Kome replika?
    (Vojislav Šešelj: Replika Mijatoviću.)
    Poslanik Mijatović?
    (Vojislav Šešelj: Pomenuo mi je ime i rekao da sam pluskvamperfekat.)
    Samo da vidim, da li će neko od ministara odgovarati?
    Replika, dve minute.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
    Možda smo mi politička prošlost. Međutim, mi smo stranka, mi srpski radikali, koja uvek dosledno, samostalno izlazi na izbore, pa kada narod smatra da zaslužujemo deo poverenja, narod nam ukaže to poverenje. Kada narod smatra da nismo potrebni u Skupštini, onda izgubimo poverenje. Kako će biti na sledećim izborima, tek će se videti.

    Od kada ste vi formirali vašu partiju, tu socijaldemokratsku, kako se zove, vi nikad sami niste izašli na izbore. Vi ste se uvek prišljamčili uz neku drugu partiju. Vi ste kao bršljan, kao imela, vi ste sadaka partija. Vi se nekom priklonite, pa vam taj pokloni nekoliko mandata i glumite da ste političari.

    Hajde jednom sami izađite na izbore. Evo, među Bošnjacima u Sandžaku, onaj prirodni cenzus osvoji muftija Zukorlić, osvoji i Sulejman Ugljanin. Vi to niste u stanju. To su pokazali izbori za Bošnjački nacionalni savet. Vi ste tamo jezičak na vagi, ali jezičak koji drži Rasim LJajić da bi u životu političkom zadržao Sulejmana Ugljanina, jer vas povezuju zajednički interesi.

    Dalje, zašto sam o ovome naročito govorio u raspravi o budžetu? Zato što Rasim LJajić kontroliše i budžetska sredstva koja idu nacionalnim savetima, savetima nacionalnih manjina. NJegov kadar je direktor Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović, pre nje je bio Dušan Ignjatović. To je onaj isti Ignjatović koji je bio i u ovom Savetu za saradnju sa Haškim tribunalom. Rasim LJajić kontroliše novac koji ide tamo. Zbog toga je to još veća opasnost… (Isključen mikrofon.)
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Moramo da poštujemo Poslovnik.
    Reč ima Milorad Mijatović.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Milorad Mijatović

    Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
    Poštovana predsednice, teško je odgovarati nekom ko nikad ne govori istinu, stalno govori neistinu i vi treba da objašnjavate da to nije tačno. Sto puta ponovljena laž je opet laž, nikad neće biti istina.

    Odmah da se razjasnimo. Godine 2012. mi smo pozvani od Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića i nama je ponuđeno da uđemo u Vladu. Mi se nismo nikom nudili, već smo pozvani i ušli smo u Vladu.

    Mi se nismo nikom nudili, već smo pozvani i ušli smo u Vladu. Godine 2014. mi smo takođe pozvani od Aleksandra Vučića, da vam napomenem, prvi od posrednih partnera i jasno nam je rečeno da imamo poverenja u vas, dobro radite i zbog toga želimo i dalje da radimo sa vama. Sve ono što je naš koalicioni sporazum sadržavao, Aleksandar Vučić je do poslednje tačke ispunio. To se isto desilo i 2016. godine, da vas podsetim, prvi smo od koalicionih partnera pozvani, rečeno nam je da idemo sa vama, dobro ste radili i nastavljamo dalje posao i reforme koje smo započeli. Budite uvereni i tog puta je Aleksandar Vučić ispunio sve ono što je nama dao. Prema tome, znajući naše kadrove, znajući naše kapacitete i naše mogućnosti mi smo ušli u vlast samo kao neko ko zaista to svojim radom i podrškom svojih glasača zaslužuje. To znači, tom podrškom mi smo ušli u vlast. Mi ćemo i dalje raditi, kao što smo i sad deo koalicije i dalje ćemo raditi. Ako budemo pozvani, mi ćemo i dalje biti u istoj koaliciji, jer imamo zaista rezultate i puno poverenja u naše koalicione partnere. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Po Poslovniku, izvolite.
    Probajte sad još jednom taster.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Muamer Bačevac

    Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
    Poštovana predsedavajuća, ovo nasilje koje mi ovde trpimo je strašno. Povređen je član 27. Ovde se pominju mrtvi ljudi, iznose laži, neistine od političkog šakala u Republici Srbiji, ratnog zločinca, ovog ovde čoveka, Šešelja, izuzetno pun laži na račun časnih ljudi i to je nešto što se ne sme dozvoliti. Ovde predsedavajući celo vreme dopušta da se ovaj čovek na najgori način obraća drugim poslanicima, dobacuje, zaustavlja rad i unižava srpski parlament i sve što je srpsko. Dobro je rekao moj kolega, dok se Srbi bore za svoj opstanak, on se bori za svoj džep i ne damo mu pare, one koje traži kao reket da prestane. To neće dobiti, ali mu obećavam da ću ga vratiti u Hag, u koji treba da se vrati zato što je ratni zločinac i zato što se krše zakoni ove države. Socijaldemokratska partija i njen predsednik će se izboriti da se zakoni ove države ispoštuju. Zakoni Republike Srbije po kojima ovaj ratni zločinac ne sme da sedi ovde.

    Zapamtite dobro da će se ljudi u Sandžaku, i Srbi i Bošnjaci pobuniti, čekati ispred ove Skupštine.

    (Vojislav Šešelj: Replika, Mijatoviću odgovaram.)
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Daću vam repliku.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
    Neću Bačevcu, nemam šta da kažem, sve je u pravu, i da sam šakal i sve ostalo, sve je u pravu Bačevac.

    (Muamer Bačevac: Bačevac je uvek u pravu.)

    Nisi uvek, ali sada si potpuno. Neću ti odgovarati. Samo nastavi tako Bačevac.

    Ovo što se tiče Mijatovića, on kaže da im je Vučić ispunio sve želje. Ne sumnjam. Samo su Vučić Aleksandar, predsednik republike i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović neki dan rekli da nemaju pojma da je Rasim LJajić šef narkomanske mafije. Nisu imali pojma. Zašto? Zato što ih direktor policije nije uredno izveštavao, jel tako Đorđeviću? A ti si bio vojni ministar.

    Dakle, za to nisu znali, ali sada znaju. I sada znaju da Rasim LJajić podržava Sulejmana Ugljanina, da je sa njim u koaliciji i da je podržao Esada DŽudu za predsednika Bošnjačkog nacionalnog saveta. Sada su sve maske skinute. Ja se sve vreme obraćam vlasti, Vladi, a ne obraćam se njima, oni su za mene beznačajni. Oni ne smeju nikad sami da izađu na izbore, oni su bili 2012. godine sa Tadićem u koaliciji, Sadaka partija, dobili od njega broj mandata, a onda preveslali i Tadića, i Dunav i prešli kod naprednjaka u vladajuću većinu. Posle su Sadaka partija naprednjačke stranke, stavili ih tamo na listu, poklonili im određen broj mandata.

    Sledeći put neka izađu sami pa će videti dupla nula, nula na kvadrat.